Nastaju kada se u bistroj, \u017eelatinskoj supstanci unutar o\u010dne jabu\u010dice formiraju sitne grudvice. O\u010dni pluta\u010di su suspendovani u ovom “\u017eeleu”, tako da se pomeraju kada se va\u0161a o\u010dna jabu\u010dica pomera. Ako poku\u0161ate da ih pogledate direktno, pluta\u010di \u0107e izgledati kao da nestaju.<\/p>\n
“Pluta\u010di” mogu biti razli\u010ditih veli\u010dina i oblika. Neki pluta\u010di izgledaju kao male ta\u010dke, dok drugi izgledaju kao niti ili male grudvice. U ve\u0107ini slu\u010dajeva, pluta\u010di su normalni i bezopasni. Me\u0111utim, naglo pove\u0107anje njihovog broja mo\u017ee ukazivati na o\u0161te\u0107enje odre\u0111enih unutra\u0161njih struktura oka. Ovo zahteva hitnu stru\u010dnu intervenciju.<\/p>\n
O\u010di lebde u staklastom telu<\/p>\n
Oko sadr\u017ei bistru supstancu nalik \u017eeleu koja poma\u017ee u odr\u017eavanju oblika o\u010dne jabu\u010dice. Deluje kao amortizer kada se oko pomera. Sadr\u017ei od 98 odsto vode. Pluta\u010di su suspendovani u staklastom telu, \u0161to zna\u010di da se kre\u0107u. Lebde u va\u0161em perifernom vidu obi\u010dno ostaju neprime\u0107ene, ali ponekad \u010destice mogu da pre\u0111u ispred centralnog vida.<\/p>\n
Neke karakteristike pluta\u010da mogu uklju\u010divati:<\/p>\n
– Mogu biti razli\u010ditih oblika – kao \u0161to su sitne mrlje, fleke, prozirni mali mehuri\u0107i, niti ili mre\u017ee.<\/p>\n
– Oni su posebno vidljivi kada gledate u svetlu oblast (kao \u0161to je plavo nebo).<\/p>\n
– Kre\u0107u se kako se o\u010di kre\u0107u, \u010desto sa blagim zaostajanjem.<\/p>\n
– Veliki pluta\u010di mogu se prikazati kao smanjena podru\u010dja vida, ali to je veoma retko.<\/p>\n
Le\u010denje “plutaju\u0107ih” o\u010diju<\/p>\n
Ako vas mu\u010de ove pojave, poku\u0161ajte da pogledate gore-dole, i s jedne na drugu stranu, da zatalasate staklasto telo i pomerite plivaju\u0107e \u010destice iz va\u0161eg vidokruga. Me\u0111utim, ovo ne funkcioni\u0161e uvek. Dok neki ljudi smatraju da su pluta\u010di problemati\u010dni, oni su obi\u010dno bezopasni i operacija nije potrebna.<\/p>\n
Pluta\u010di se pove\u0107avaju sa godinama<\/p>\n
O\u010dni pluta\u010di imaju tendenciju da se pove\u0107avaju sa godinama zbog promena koje se javljaju u mre\u017enja\u010di. Retina je tanak film koji obla\u017ee unutra\u0161njost oka . Sastoji se od \u0107elija osetljivih na svetlost poznatih kao \u0161tapi\u0107i i \u010dunjevi. \u0160tapi\u0107i i \u010dunjevi otkrivaju oblik, boju i \u0161aru i prenose informacije do nervnih vlakana. Nervna vlakna se skupljaju u snop na zadnjoj strani mre\u017enja\u010de, formiraju\u0107i opti\u010dki nerv. Vizuelne informacije se prenose od mre\u017enja\u010de do mozga preko ovog opti\u010dkog nerva. Staklasto telo se blago povla\u010di od mre\u017enja\u010de i degeneri\u0161e sa godinama. U po\u010detku, ovo mo\u017ee biti iritantno. Na kraju, mozak se mo\u017ee naviknuti na pluta\u010de i mo\u017ee odlu\u010diti da vas ne ‘obavesti’ o njihovom prisustvu.<\/p>\n
O\u0161te\u0107enje i kidanje mre\u017enja\u010de<\/p>\n
Kod nekih ljudi, odvajanje staklastog tela od povr\u0161ine mre\u017enja\u010de zbog starosti mo\u017ee izazvati suze. Si\u0107u\u0161ne kapljice krvi mogu se pojaviti kao sve\u017e usev pluta\u010da. Kratkovidi ljudi i oni koji su bili podvrgnuti operaciji katarakte imaju pove\u0107an rizik od pucanja mre\u017enja\u010de. Mo\u017ee do\u0107i do trajnog gubitka vida ako se ne zatra\u017ei hitan tretman. Stru\u010dnjaci za negu o\u010diju koriste specijalizovanu opremu za ispitivanje staklastog tela i mre\u017enja\u010de kako bi utvrdili da li je do\u0161lo do cepanja ili odvajanja mre\u017enja\u010de. Odvajanje mre\u017enja\u010de se le\u010di, ali operativnim putem. (Izvor:direktno.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ove ta\u010dkice zovu se “o\u010dni pluta\u010di” koji se mogu na\u0107i u va\u0161em vidnom polju – posebno kada gledate u svetlu oblast kao \u0161to je plavo nebo, beli zid ili ekran od kompjutera.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":345983,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-345982","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345982","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=345982"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345982\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":345984,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345982\/revisions\/345984"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/345983"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=345982"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=345982"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=345982"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}