{"id":345772,"date":"2022-05-19T07:59:23","date_gmt":"2022-05-19T05:59:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=345772"},"modified":"2022-05-19T07:59:23","modified_gmt":"2022-05-19T05:59:23","slug":"globalizacija-za-novo-doba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/05\/19\/globalizacija-za-novo-doba\/","title":{"rendered":"Globalizacija za novo doba"},"content":{"rendered":"
\n
Autor: Dani Rodrik<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Mi\u0161ljenje da era hiperglobalizacije koja je po\u010dela krajem 90-ih godina 20. veka neumitno odlazi u istoriju danas je op\u0161teprihva\u0107eno. Pandemija kovida-19 i ruska invazija na Ukrajinu potisnuli su globalna tr\u017ei\u0161ta u drugi plan i dodelili im u najboljem slu\u010daju sporednu ulogu u borbi za za\u0161titu nacionalnih interesa \u2013 pre svega u domenu javnog zdravlja i nacionalne bezbednosti. Ipak, ne smemo gubiti iz vida da teku\u0107a kriza mo\u017ee doneti jednu druga\u010diju i bolju globalizaciju.<\/p>\n

Hiperglobalizacija je u povla\u010denju jo\u0161 od globalne finansijske krize 2007-08. Udeo trgovine u svetskom BDP-u po\u010deo je da opada upravo 2007, kada je izvoz roba i usluga iz Kine, izra\u017een kao procenat BDP-a, opao<\/a> za celih 16 odsto. Globalna finansijska kriza je zaustavila<\/a> \u0161irenje globalnih lanaca snabdevanja. Me\u0111unarodni protok kapitala nikada se nije vratio na nivo pre 2007. Populisti\u010dki politi\u010dari koji se otvoreno protive globalizaciji stekli su znatan uticaj u naprednim ekonomijama.<\/p>\n

Hiperglobalizacija se uru\u0161ila pod teretom unutra\u0161njih kontradikcija. Prva kontradikcija je posledica tenzije izme\u0111u koristi koju donosi specijalizacija i koristi od diversifikacije proizvodnje. Na\u010delo komparativne prednosti ka\u017ee da dr\u017eave treba da se specijalizuju za proizvodnju u sektorima u kojima posti\u017eu najbolje rezultate. Teorije ekonomskog razvoja, s druge strane, u\u010de da vlade treba da se orijenti\u0161u na proizvodnju onoga \u0161to bogate zemlje ve\u0107 proizvode. Posledica je nesklad izme\u0111u intervencionisti\u010dkih politika najuspe\u0161nijih ekonomija, kao \u0161to je Kina, i \u201eliberalnih\u201c na\u010dela ugra\u0111enih u temelje svetskog trgovinskog sistema.<\/p>\n

Drugo, u mnogim ekonomijama hiperglobalizacija je produbila problem neravnomerne distribucije. Neizbe\u017eno nali\u010dje dobiti ostvarene trgovinom je redistribucija dohotka u korist dobitnika, a na ra\u010dun gubitnika u ovom procesu. Ubrzavanjem globalizacije takva redistribucija je uve\u0107ana<\/a> u odnosu na neto dobit. Ekonomisti i tehnokrati koji su zanemarivali logiku svoje discipline poljuljali su veru javnosti u ekonomiju.<\/p>\n

Tre\u0107e, hiperglobalizacija je omogu\u0107ila javnim slu\u017ebenicima da zaobi\u0111u obavezu polaganja ra\u010duna bira\u010dkom telu. Na pozive da se pravila globalizacije druga\u010dije urede stizao je odgovor da je globalizacija nepovratan i nepromenljiv proces \u2013 \u201eekonomski ekvivalent sila prirode, kao vetar ili plima\u201c, kako je jednom rekao<\/a> predsednik Sjedinjenih Dr\u017eava Bill Clinton. Onima koji su osporavali preovla\u0111uju\u0107i sistem, premijer Velike Britanije Tony Blair odgovarao<\/a> je \u201eda se isto tako mo\u017eemo sporiti treba li jesen da dolazi posle leta ili ne\u201c.<\/p>\n

\u010cetvrto, logika nultog zbira koju name\u0107u interesi nacionalne bezbednost i geopoliti\u010dka nadmetanja kosi se sa logikom pozitivnog zbira ekonomske saradnje. Sa usponom Kine kao geopoliti\u010dkog rivala Sjedinjenih Dr\u017eava i invazijom Rusije na Ukrajinu izgradnja strate\u0161kih pozicija ponovo je postala va\u017enija od razvijanja ekonomske saradnje.<\/p>\n

Posle kolapsa hiperglobalizacije sve \u0107e biti mogu\u0107e. Najgori ishod bila bi situacija sli\u010dna onoj iz 30-ih godina 20. veka \u2013 povla\u010denje dr\u017eava (ili grupa dr\u017eava) u autarkiju. U ne\u0161to manje lo\u0161em, ali i dalje nepovoljnom scenariju, zbog primata geopolitike trgovinski ratovi i ekonomske sankcije \u0107e postati trajni element novog sistema me\u0111unarodne trgovine i finansija. Prvi scenario nije previ\u0161e verovatan \u2013 stepen me\u0111uzavisnosti u svetskoj ekonomiji nikada nije bio ve\u0107i i ekonomski gubici bili bi ogromni \u2013 ali drugu mogu\u0107nost ne mo\u017eemo isklju\u010diti.<\/p>\n

Mogu\u0107e je zamisliti i povoljniji scenario u kom bi nam po\u0161lo za rukom da uskladimo ovla\u0161\u0107enja nacionalnih dr\u017eava i potrebe otvorene ekonomije i tako osiguramo inkluzivniji prosperitet unutar svake zemlje i mir i bezbednost na me\u0111unarodnoj sceni.<\/p>\n

Prvi zadatak dr\u017eavnih politika je da poprave<\/a> \u0161tetu koju su hiperglobalizacija i davanje apsolutnog prioriteta tr\u017ei\u0161tu ve\u0107 naneli na\u0161im ekonomijama i dru\u0161tvima. To podrazumeva o\u017eivljavanje duha ere Breton Vudsa, kada je globalna ekonomija slu\u017eila prihva\u0107enim ciljevima dru\u0161tva i nacionalnim ekonomskim interesima \u2013 puna zaposlenost, prosperitet, jednakost \u2013 a ne obratno. U periodu hiperglobalizacije ta logika je obrnuta, pa je globalna ekonomija postala cilj, a dru\u0161tvo samo sredstvo. Globalna integracija dovela je do unutra\u0161nje dezintegracije.<\/p>\n

Neko \u0107e se zabrinuti da previ\u0161e insistiranja na ekonomskim potrebama dru\u0161tva mo\u017ee ugroziti ekonomsku otvorenost. Ali nema sumnje da ravnomernija distribucija prosperiteta \u010dini svako dru\u0161tvo bezbednijim i spremnijim da podr\u017ei otvorenu globalnu ekonomiju. Klju\u010dna lekcija ekonomske teorije glasi: zemlje u celini uvek imaju koristi od trgovine, pod uslovom da je distribucija ure\u0111ena. Ekonomska otvorenost je u interesu<\/a> svake zemlje kojom se dobro upravlja. Tome nas u\u010di istorijsko iskustvo sistema uspostavljenog u Breton Vudsu koji je doneo zna\u010dajan rast obima trgovine i dugoro\u010dnih investicija.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan va\u017ean preduslov je da legitimna za\u0161tita interesa nacionalne bezbednosti ne preraste u agresiju. Mogu\u0107e je da je Rusija imala razloga za zabrinutost zbog \u0161irenja NATO saveza, ali invazija na Ukrajinu je potpuno neprimeren odgovor<\/a> koji \u0107e Rusiju na du\u017ei rok u\u010diniti manje bezbednom i prosperitetnom.<\/p>\n

To zna\u010di da velike sile, naro\u010dito Sjedinjene Dr\u017eave, moraju prihvatiti multipolarni svet i odustati od projekta globalne supremacije. Svoj dominantan polo\u017eaj na globalnoj sceni Sjedinjene Dr\u017eave do\u017eivljavaju kao prirodno stanje stvari. Iz takve perspektive ekonomski i tehnolo\u0161ki uspesi Kine vide<\/a> se kao direktna pretnja, pa se bilateralni odnosi vra\u0107aju logici nultog zbira.<\/p>\n

\u010cak i ako zanemarimo pitanje mogu li Sjedinjene Dr\u017eave zaustaviti relativni uspon Kine, takav pristup je po sebi opasan i kontraproduktivan. Pre svega, tako se produbljuje<\/a> bezbednosna dilema: ameri\u010dke politike usmerene protiv kineskih kompanija kao \u0161to je Huawei, u Kini se o\u010dekivano tuma\u010de kao pretnja i proizvode reakcije koje potvr\u0111uju ameri\u010dke strahove od kineskog ekspanzionizma. U takvom okru\u017eenju mnogo je te\u017ee ostvariti obostranu korist kroz saradnju u oblastima kao \u0161to su klimatske promene i globalno javno zdravstvo, uz prihvatanje<\/a> neizbe\u017enosti konkurencije u drugim oblastima.<\/p>\n

Ukratko, svet koji nas \u010deka ne mora biti svet kojim suvereno vlada geopolitika i u kom su ekonomske interakcije izme\u0111u dr\u017eava (ili regionalnih blokova) svedene na minimum. Ako se takav distopijski scenario ostvari, to ne\u0107e biti rezultat delovanja sistemskih sila nad kojima nemamo kontrolu, ve\u0107 posledica na\u0161ih pogre\u0161nih izbora.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Project Syndicate<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svet koji nas \u010deka ne mora biti svet kojim suvereno vlada geopolitika i u kom su ekonomske interakcije izme\u0111u dr\u017eava (ili regionalnih blokova) svedene na minimum<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":345773,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1690],"class_list":["post-345772","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-globalizacija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345772","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=345772"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345772\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":345774,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345772\/revisions\/345774"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/345773"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=345772"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=345772"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=345772"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}