{"id":345386,"date":"2022-05-14T07:00:09","date_gmt":"2022-05-14T05:00:09","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=345386"},"modified":"2022-05-14T07:00:09","modified_gmt":"2022-05-14T05:00:09","slug":"zbrka-oko-dana-pobede","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/05\/14\/zbrka-oko-dana-pobede\/","title":{"rendered":"Zbrka oko Dana pobede"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Zapanjuju\u0107e je koliko je kod nas javno ra\u0161irena pogre\u0161na predstava da je Dan Evrope u vezi s Danom pobede protiv nacizma i fa\u0161izma. To bitno neznanje su i ove godine uo\u010di 9. maja i na taj dan potvrdili mnogi politi\u010dari, podjednako iz vlasti i opozicije, ali i novinari, dakle, mediji.<\/p>\n

Istina, u isti dan kad pada proslava Dana pobede, 9. maja, smestio se i Dan Evrope. S obzirom na to da su u jednom danu, pre\u010desto se Danu Evrope pripisuje i se\u0107anje na moralni podvig pobede nad fa\u0161izmom. Na\u017ealost, ovaj pozniji praznik nije ni u kakvoj vezi sa antifa\u0161izmom. On je praznik prvobitnog ekonomskog i politi\u010dkog povezivanja bogatih dr\u017eava Evrope i globalizacije kapitala.<\/p>\n

Nedvosmisleno, Dan Evrope kontaminira moralni sadr\u017eaj nesebi\u010dnog heroizma sebi\u010dnim, neoliberalnim ciljevima trgova\u010dke utilitarnosti. Niti je bilo nu\u017eno, niti je dobro da se datum koji pripada najve\u0107oj pobedi u istoriji XX veka, pobedi udru\u017eenih oslobodila\u010dkih snaga istoka i zapada Evrope nad fa\u0161isti\u010dkim i nacisti\u010dkim zlom u njenom srcu, preuzme i za proslavu dana u kojem je jedna deklaracija o ekonomskoj saradnji tek najavila tu saradnju.<\/p>\n

Dan Evrope ne odnosi se, dakle, na 9. maj 1945. godine, nego je spomen na 9. maj 1950, kad je tada\u0161nji ministar spoljnih poslova Francuske, Rober \u0160uman, ozvani\u010dio deklaraciju o ekonomskoj saradnji koja \u0107e tek 18. aprila 1951. uroditi savezom \u0161est dr\u017eava pod nazivom Evropska zajednica za ugalj i \u010delik.<\/p>\n

Prema tome, za\u010detak EU je 18. april 1951, i bilo je, izvan svake sumnje, razumno, a naro\u010dito kad se uzme u obzir da je 9. maj ve\u0107 Dan (veli\u010danstvene) pobede (nad fa\u0161izmom), Danom Evrope proglasiti 18. april.<\/p>\n

Posledice ove kontaminacije, ove simboli\u010dke kra\u0111e, realne su u polju morala. Danom Evrope na Dan pobede, umanjen je etos antifa\u0161izma kao jedinog istinskog temelja savremene evropske kulture i politike.<\/p>\n

Pobeda nad fa\u0161izmom, pobeda je nad onom idejom koju je, u obra\u0107anju studentima, pregnantno formulisao veliki nema\u010dki i evropski filozof Martin Hajdeger, dokazuju\u0107i da i visoka inteligencija mo\u017ee da padne nisko u svom odricanju od slobode: \u201ePravila va\u0161eg bivstvovanja nisu dogme i ideje. Firer s\u00e2m i jedino on jeste sada\u0161nja i budu\u0107a nema\u010dka stvarnost i njen zakon\u201c (Freiburger Studentenzeitung, 3. XI 1933).<\/p>\n

Dana\u0161nja simboli\u010dka kastracija antifa\u0161izma, sa svojim posledicama u realnosti (i snovima), mo\u017ee se precizno izraziti parafrazom Hajdegerove opake tvrdnje: pravila na\u0161eg bivstvovanja nisu dogme i ideje. Kapital s\u00e2m i jedino on jeste sada\u0161nja i budu\u0107a evropska stvarnost i njen zakon.<\/p>\n

Slabljenje evropske ideje antifa\u0161izma i zaborav njene povesti, proces je zaboravljanja i ideje klasne ravnopravnosti ili jednakosti, a danas je to najo\u010diglednije u sadr\u017eaju pojma migrant, u kojem se obnavlja evropski kolonijalizam, koji je, koliko i nacizam, bio meta antifa\u0161izmu.<\/p>\n

Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, ustoli\u010diti Dan Evropske unije na Dan pobede, zna\u010dilo je po svaku cenu umanjiti i presudnu ulogu sovjetskih oslobodilaca Evrope od nacisti\u010dkog njenog uzurpatora. Umesto pro\u0161irenja saradnje s Ruskom Federacijom, svedo\u010dili smo decenijama po\u010detku novog, tihog hladnog rata u Evropi, koji je Vladu Ruske Federacije \u0161tedro snabdevao racionalizacijama za despotsku njenu vladavinu, koja je ove godine eksplodirala bezumnom agresijom na Ukrajinu.<\/p>\n

U Srbiji koja ima i razlog i obavezu da se di\u010di sna\u017enim gerilskim, pobedonosnim antifa\u0161isti\u010dkim pokretom iz Drugog svetskog rata, pod vo\u0111stvom mar\u0161ala Josipa Broza Tita, zakonom je taj antifa\u0161isti\u010dki partizanski pokret izjedna\u010den s kolaboracionisti\u010dkim, \u010detni\u010dkim pokretom generala Dragoljuba Dra\u017ee Mihailovi\u0107a.<\/p>\n

Nacija (ovo je politi\u010dka, ne etni\u010dka kategorija!), koja se stidi onoga \u010dime ima da se ponosi, a ponosi se onim \u0161to je sramno, neumitno propada. Ne propada se, kako to govore vajni nacionalisti, zbog negativnog odnosa nataliteta i mortaliteta, nego zbog negativnog odnosa la\u017ei i istine, nemorala i morala u javnosti i obrazovnom sistemu.<\/p>\n

Umesto kriti\u010dke revalorizacije biv\u0161eg, socijalisti\u010dkog re\u017eima koji je plebiscitarno uspostavljen na antifa\u0161isti\u010dkoj pobedi, u Srbiji nastupa restauracija koja, skriveno i neskriveno, kolaboraciju s nacizmom i fa\u0161izmom propagira kao vrednost. Umesto kritike kulta li\u010dnosti Josipa Broza Tita i partijske oligarhije, nastupila je antisocijalisti\u010dka, u su\u0161tini, protivdru\u0161tvena histerija. To je bit na\u0161eg, srpskog odricanja od antifa\u0161izma. To logi\u010dno vodi ka podr\u0161ci putinovske Rusije koja je izvr\u0161ila agresiju na jednu nezavisnu dr\u017eavu.<\/p>\n

Unajkra\u0107e, i Evropska unija i Rusija odrekle su se antifa\u0161isti\u010dkog nasle\u0111a. Nasle\u0111e antifa\u0161izma bledi i u se\u0107anju, i to je, zapravo, bit zaborava bivstvovanja \u2013 zaborav na sam oslobodila\u010dki potencijal u \u010doveku i me\u0111u ljudima.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

i Evropska unija i Rusija odrekle su se antifa\u0161isti\u010dkog nasle\u0111a. Nasle\u0111e antifa\u0161izma bledi i u se\u0107anju, i to je, zapravo, bit zaborava bivstvovanja \u2013 zaborav na sam oslobodila\u010dki potencijal u \u010doveku i me\u0111u ljudima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":294419,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1649],"class_list":["post-345386","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-dan-pobjede"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345386","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=345386"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345386\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":345387,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345386\/revisions\/345387"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/294419"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=345386"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=345386"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=345386"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}