{"id":345054,"date":"2022-05-10T07:13:38","date_gmt":"2022-05-10T05:13:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=345054"},"modified":"2022-05-10T07:13:38","modified_gmt":"2022-05-10T05:13:38","slug":"rat-u-ukrajini-ce-stati-ali-rat-sa-anglosaksoncima-nece","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/05\/10\/rat-u-ukrajini-ce-stati-ali-rat-sa-anglosaksoncima-nece\/","title":{"rendered":"Rat u Ukrajini \u0107e stati, ali rat sa Anglosaksoncima ne\u0107e"},"content":{"rendered":"

Autor: Petar Akopov<\/strong><\/p>\n

Deveti maj, Dan pobede, ove godine dobija potpuno novo zna\u010denje.<\/p>\n

Prvi put od 1945. godine \u010dekamo novu pobedu \u2013 bez koje \u0107e biti dovedeno u pitanje i samo postojanje na\u0161e dr\u017eave. Istovremeno, nova pobeda ne poni\u0161tava veliku, ona postaje po\u010detak nove ere u \u017eivotu na\u0161e zemlje i celog sveta. A bez pobede ne\u0107e biti Rusije.<\/p>\n

Zato je toliko va\u017eno da razumemo koga i \u0161ta moramo da pobedimo \u2013 koga ne mo\u017eemo a da ne pobedimo. Ukrajina je u sada\u0161njem obliku samo vidljivi neprijatelj. Jer, jasno je da je sada klju\u010dno pitanje \u2013 vojna pobeda nad anti-Rusijom na bojnom polju. Ovo je nesporno pitanje, ali da bismo \u0161to pre do\u0161li do pobede, treba da razumemo sa kim i sa \u010dime se borimo, ko nam se suprotstavlja, a \u0161ta nas ko\u010di.<\/p>\n

Kolektivni Zapad, predvo\u0111en anglosaksonskim zemljama (ta\u010dnije, njihovim elitama) nesumnjivo je na\u0161 glavni protivnik u ovoj bici, a ona se ne\u0107e zavr\u0161iti nakon \u0161to utihnu topovi u Ukrajini.<\/p>\n

\n

Proksi-rat<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Konfrontacija sa Zapadom poprimila je formu i proksi-rata jer se protiv nas vodi rukama Ukrajinaca, kojima \u0107e zato doturati sve vi\u0161e oru\u017eja, kao i formu i sveop\u0161teg ekonomskog i ideolo\u0161kog rata, u kojem atlantisti \u017eele poraz Rusije, njenu izolaciju, slabljenje i promenu vlasti u Kremlju.<\/p>\n

Konkretnije: sukob \u0107e i\u0107i ka jednom od dva mogu\u0107a finala \u2013 kapitulaciji Rusije sa smenom Putina ili te\u0161koj kriza na Zapadu, koja \u0107e dovesti do toga da Anglosaksonci izgube kontrolu nad ujedinjenim Zapadom kome bi sledio raspad bar na dva dela, na anglosaksonski svet i Evropu, uz istovremenu unutra\u0161nju krizu u Sjedinjenim Dr\u017eavama, klju\u010dnoj zapadnoj sili.<\/p>\n

Jasno je da je za Rusiju prihvatljiva samo druga opcija i da za to postoje dobri objektivni preduslovi u narednih pet do deset godina, ali u isto vreme treba da se pripremimo za dugotrajno, vi\u0161edecenijsko suo\u010davanje sa ujedinjenim Zapadom, ako bude postojao posle 2030.<\/p>\n

Treba da polazimo od \u010dinjenice da \u0107emo za spas svoje zemlje morati da pobedimo Zapad \u2013 ne u Ukrajini, ve\u0107 u globalnoj konfrontaciji. Razmere zadatka ne bi trebalo do\u017eivljavati kao zastra\u0161uju\u0107e iako smo neuporedivi po snazi sa SSSR. Jer, globalno trendovi svetskog razvoja rade protiv Zapada, protiv atlantisti\u010dkog projekta sveta i zapadne dominacije koja se zove globalizacijom.<\/p>\n

Zato na\u0161a pobeda nad Zapadom nije potrebna samo nama (iako je za nas prakti\u010dno pitanje \u017eivota i smrti), ve\u0107 i apsolutnoj ve\u0107ini nezapadnog sveta. I mnogi narodi \u201ezlatne milijarde\u201c vremenom \u0107e po\u010deti bolje da shvataju do \u010dega \u0107e dovesti pobeda anglosaksonske \u201eglobalizacije\u201c, pa ne\u0107e biti potpuni protivnici pobede Rusije.<\/p>\n

I zato \u0161to pobeda Rusije nad Zapadom ne zna\u010di ni pot\u010dinjavanje Zapada nama, ni na\u0161e osvajanje Evrope \u2013 to vi\u0161e ne misle ni najokoreliiji rusofobi.<\/p>\n

Ne, na\u0161a pobeda, kao i 1814. i 1945. godine, zna\u010di\u0107e otklanjanje pretnji Rusiji sa Zapada. Ali, za razliku od 19. i 20. veka, kada je ceo svet \u017eiveo u svetu zapadne hegemonije (ili hegemonije zapadnih dr\u017eava, po\u0161to jedinstveni Zapad tada jo\u0161 nije postojao), sada\u0161nja pobeda \u0107e biti jo\u0161 ve\u0107a po svojim posledicama, jer \u0107e zna\u010diti kraj polumilenijumske zapadne hegemonije u svetu.<\/p>\n

Pobeda Rusije \u0107e zaista otvoriti novo poglavlje u istoriji \u010dove\u010danstva\u2026<\/p>\n

\n

Tri na\u010dina do pobede<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pobeda nad Zapadom se mo\u017ee posti\u0107i na tri na\u010dina.<\/p>\n

Prvi. Rusija nekoliko godina trpi udare sa Zapada, a istovremeno se sve vi\u0161e preorijenti\u0161e na istok i jug, paralelno ceo globalni finansijski, trgovinski i geopoliti\u010dki sistem ulazi u fazu masovnog restrukturiranja. Za to vreme, unutar Zapada rastu krizne pojave i nesuglasice izme\u0111u Anglosaksonaca i kontinentalne Evrope. Doma\u0107a politi\u010dka kriza u Sjedinjenim Dr\u017eavama dovodi do toga da one postaju samostalne, naglo smanjuju\u0107i svoje globalne ambicije.<\/p>\n

Evropa bi dobila priliku da se oslobodi engleskog uticaja i po\u010dne da se pretvara u pravi nema\u010dko-francuski projekat. Konfrontacija sa Rusijom, koja je nepovoljna za EU, bila bi ubla\u017eena, pa bi po\u010dela potraga za putevima za obnavljanje uru\u0161enih odnosa, pod apsolutno ravnopravnim uslovima.<\/p>\n

To bi bila pobeda Rusije.<\/p>\n

Drugi. Nakon \u0161to Rusija povrati kontrolu nad Ukrajinom, Zapad protiv nje zavodi re\u017eim totalnog ekonomskog rata. Novi Berlinski zid razdvaja Evropu i Rusiju, dok su skoro svi odnosi uni\u0161teni i sve izgleda kao prva polovina 50-ih, ali u jo\u0161 goroj verziji, s obzirom na sankcije i poku\u0161aj Zapada da izoluje Rusiju ne samo od svog, ve\u0107 i od svetskih tr\u017ei\u0161ta. Me\u0111utim, to samo ubrzava prepakivanje me\u0111unarodnog finansijskog i trgovinskog sistema i pribli\u017eava kraju eru zapadne dominacije.<\/p>\n

Rusija za to vreme pravi zaokret ka istoku i jugu, zaboravljaju\u0107i na odnose sa Zapadom do boljih vremena.<\/p>\n

I to bi tako\u0111e bila pobeda Rusije.<\/p>\n

Tre\u0107i. Konfrontacija Rusije i Zapada u Ukrajini se razvla\u010di na godine i prenosi se na druge delove Evrope. Prvo na Pridnjestrovlje, a zatim (posle poku\u0161aja potpune blokade Kalinjingrada) \u2013 na balti\u010dke dr\u017eave.\u00a0 Istovremeno, ne dolazi do rata punog razmera izme\u0111u NATO-a i Rusije \u2013 Rusija ne uzima balti\u010dke dr\u017eave za sebe, ograni\u010davaju\u0107i se Suvalskim koridorom od Kalinjingrada do Belorusije, a Rumunija odustaje od planova da pripoji Pridnjestrovlje, na granici sa kojom su ruske trupe koje kontroli\u0161u Novorosiju.<\/p>\n

Ali, nakon \u0161to plane Evropa \u2013 Azija \u0107e se suo\u010diti sa provokacijama oko Tajvana koje vode po\u010detku kinesko-ameri\u010dkog pomorskog sukoba i raskidu svih odnosa izme\u0111u SAD i Kine. Usled toga dolazi do brzog kolapsa globalnog finansijskog, trgovinskog i logisti\u010dkog sistema \u2013 svet se deli na dva bloka, zapadni i kinesko-ruski, me\u0111u kojima \u0161irom sveta traje konfrontacija u najboljim tradicijama Hladnog rata, ali bez direktnih oru\u017eanih sukob poput Korejskog rata 1950-1953.<\/p>\n

I pri ovom scenariju Rusija preuzima kontrolu nad Ukrajinom, a te\u017ei\u0161te svetske geopolitike (i vojnih tenzija) se pomera u pacifi\u010dki region. Rusija, kao evroazijska sila, postaje jedan od centara novog, multipolarnog sveta jer \u0107e dvoblokovski sistem biti samo prelazna etapa.<\/p>\n

\n

Prvi cilj Rusije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Sada je suvi\u0161no naga\u0111ati kojim od ova tri puta \u0107emo do\u0107i do pobede, do sada se sve re\u0161avalo pre svega na bojnom polju. Na\u0161 prvi cilj je da spre\u010dimo Zapad da razvu\u010de neprijateljstva na naredne godine.<\/p>\n

Ukrajina, kao anti-Rusija, mora biti pora\u017eena \u0161to je pre mogu\u0107e \u2013 iako je ve\u0107 sada jasno da predstoji jo\u0161 nekoliko faza specijalne operacije i da sve \u0107e biti ura\u0111eno na na\u010din da se minimiziraju gubici na\u0161ih trupa i civilnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Glavni deklarisani cilj je otklanjanje pretnje Rusiji sa Zapada, odnosno Ukrajine kao anti-Rusije, kao atlantisti\u010dkog oru\u017eja. A to je nemogu\u0107e ne samo bez promene vlasti u Kijevu, ve\u0107 i bez promene samog formata postojanja dr\u017eavnosti u ovom delu istorijske Rusije.<\/p>\n

Kategori\u010dno isklju\u010divanje \u010dak i teorijske mogu\u0107nosti za ponovnu transformaciju Ukrajine iz maloruske u antirusku apsolutni je prioritet ne samo za Putina, ve\u0107 za svakog ruskog patriotu.<\/p>\n

Istovremeno, da bismo Ukrajinu vratili u porodicu bratskih slovenskih naroda (kako to govori Aleksandar Luka\u0161enko) ili jednostavno u Ruski svet (ako se, poput Putina, dr\u017eimo trojstva ruskog naroda, koji \u010dine Velikorusi, Malorusi i Belorusi) \u2013 ne treba nam samo vojna pobeda, nego i restrukturisanje sada\u0161nje ukrajinske dr\u017eave.<\/p>\n

Potrebna nam je i pobeda nad samima sobom.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, bez nje ne\u0107e biti ni pobede u Ukrajini, ni pobede nad Zapadom.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sukob \u0107e i\u0107i ka jednom od dva mogu\u0107a finala \u2013 kapitulaciji Rusije sa smenom Putina ili te\u0161koj krizi Zapada, koja \u0107e dovesti do toga da Anglosaksonci izgube kontrolu nad Evropom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":342571,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-345054","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345054","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=345054"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345054\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":345055,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/345054\/revisions\/345055"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/342571"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=345054"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=345054"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=345054"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}