{"id":344676,"date":"2022-05-05T06:44:09","date_gmt":"2022-05-05T04:44:09","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=344676"},"modified":"2022-05-05T06:44:09","modified_gmt":"2022-05-05T04:44:09","slug":"hocu-da-budem-svabo-svabo-da-budem-hocu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/05\/05\/hocu-da-budem-svabo-svabo-da-budem-hocu\/","title":{"rendered":"\u2018Ho\u0107u da budem \u0160vabo, \u0160vabo da budem ho\u0107u\u2019"},"content":{"rendered":"

Autor: Milorad Ga\u010devi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Engleski filozof Alfred Nort Vajthed smatrao je da je zapadna filozofija samo jedna velika fusnota na Platonova dela. Iako je o Ivici Osimu mnogo lepih stvari napisao Bo\u017eo Koprivica, o popularnom \u0160vabi ne\u0161to novo je te\u0161ko re\u0107i nakon knjige koju je o njemu napisao pesnik Marko Toma\u0161. Otuda redovi koji slede jesu samo jedna fusnota na Toma\u0161evu knjigu koja nosi naslov Ivica Osim \u2013 utakmice \u017eivota, koji je izdala beogradska izdava\u010dka ku\u0107a Dereta, 2015. godine. Pritom \u0107e biti re\u010di samo o Osimu kao treneru.<\/p>\n

Kao \u0161to to pesnici ina\u010de rade, Marko Toma\u0161 je u pomenutoj knjizi pogodio u centar stvari. To zna\u010di da je uspeo da pronikne u su\u0161tinu Osimove trenerske veli\u010dine. To je pesnik u\u010dinio prizivaju\u0107i u pomo\u0107 jednu re\u010d koja poti\u010de iz japanskog jezika, a moglo bi se slobodno re\u0107i iz japanske filozofske tradicije. To je re\u010d Sensei (U\u010ditelj).<\/p>\n

U drevnim isto\u010dnja\u010dkim sportovima, ta\u010dnije, u tradicionalnim isto\u010dnja\u010dkim borila\u010dkim ve\u0161tinama, mnogo toga po\u010diva na majstorima i u\u010diteljima. Kod njih bavljenje odre\u0111enom ve\u0161tinom podrazumeva sticanje majstorskog znanja o svim njenim elementima i aspektima. Ali ni to nije dovoljno. Veliki majstor mora da savlada i ve\u0161tinu podu\u010davanja, da bi tajne tehnike mogao da prenese na one koje podu\u010dava. Objedinjavanje ve\u0161tine zanata i ve\u0161tine podu\u010davanja i njihovo kontinuirano upra\u017enjavanje vode ka sticanju mudrosti. A biti mudar zna\u010di u samoj ve\u0161tini videti mnogo vi\u0161e od puke tehnike ili taktike, naime, filozofiju \u017eivota kojom je\u00a0 preokupirana celokupna li\u010dnost majstora-u\u010ditelja. Kada tu vrstu znanja majstor-u\u010ditelj dosegne, on svojim u\u010denicima ne prenosi samo ve\u0161tinu upravljanja svojim telom, nego njihov duh hrani mudrostima \u017eivota.<\/p>\n

Kada u Japanu za nekog ka\u017eu da je u\u010ditelj, to je jedno od najve\u0107ih priznanja koje neka osoba mo\u017ee da dobije. Upravo Ivica Osim je imao privilegiju da u Japanu bude po\u010dastvovan titulom u\u010ditelja. Marko Toma\u0161 isti\u010de da je Osim za Japance bio fudbalski sensei, \u201evi\u0161e od trenera \u2013 mudrac, filozof, \u010dovjek koji je umio povezati igru sa \u017eivotom\u201c.<\/p>\n

To u kojoj meri je Osim bio vi\u0161e od trenera, veliki u\u010ditelj, najbolje govori \u010duveni zagrljaj u koji mu je potr\u010dao Dragan Stojkovi\u0107 Piksi nakon \u0161to je napravio jednu od najve\u0107ih majstorija u istoriji Mundijala, na \u010duvenom me\u010du protiv \u0160panije u Romeovoj i Julijinoj Veroni, na stadionu Bentegodi, 26. Juna 1990. godine. To je verovatno jedan od najemotivnijih zagrljaja igra\u010da i trenera u istoriji fudbala. Da bi igra\u010d na taj na\u010din svoju majstoriju proslavio sa trenerom, izme\u0111u njih mora da postoji odnos dubokog uva\u017eavanja i velikog poverenja. Fudbaleri na taj na\u010din majstorije i pogotke u mre\u017eu protovnika slave samo sa trenerima koje smatraju u\u010diteljima. A koliko je Osim bio veliki u\u010ditelj, govori to \u0161to ru\u017enu re\u010d za njega nisu rekli \u010dak ni fudbaleri koji, poput Dejana Savi\u0107evi\u0107a, sa njim nisu kliknuli, kako bi to rekli pripadnici mla\u0111ih generacija.<\/p>\n

Problem je, me\u0111utim, u tome \u0161to me\u0111u fudbalskim trenerima ima sve manje majstora u\u010ditelja. Takvi treneri danas podse\u0107aju na Don Kihota. Jer prvi moderni roman u istoriji svetske knji\u017eevnosti, Servantesov Don Kihot, mo\u017ee biti \u010ditan i tuma\u010den i kao lament nad sumrakom vite\u0161tva. Vitez tu\u017enog lika iz La Man\u010de tokom svog putovanja uvi\u0111a da su plemenitost i odanost postali nebitni. Poput vite\u0161tva, u modernom dobu u drugi plan je potisnuto i majstorstvo. Kao \u0161to je Servantes lamentirao nad zaboravom vite\u0161tva, engleski mislioci Raskin i Moris u XIX veku lamentirali su nad potiskivanjem zanata u ime industrijske proizvodnje. Nema\u010dki filozof Ernst Bloh konstatovao je da se ruka modernog \u010doveka odu\u010dila od majstorstva. A Eduardo Galeano lamentira nad bezna\u010dajno\u0107u fudbalskih trenera starog kova u eri primata tzv. stru\u010dnih \u0161tabova. \u201eTrener je zatajio i preminuo onda kada je igra prestala da bude igra a profesionalnom fudbalu postala potrebna tehnokratija reda\u2026Pre\u0111en je put od starinske table do elektronskih ekrana, pa se sada uzorni potezi iscrtavaju na kompjuteru i prikazuju na videu\u201c. Svaki \u0161ef stru\u010dnog \u0161taba\u00a0 postao je uveren u to \u201eda je fudbal nauka, a teren laboratorija\u201c. Fudbal je odavno prestao da bude samo struka, jer je postao i nauka.<\/p>\n

Osim se u pri\u010du o modernim trenerima-nau\u010dnicima nikako ne uklapa. Ali mo\u017eda je upravo u tome tajna statusa koji je Ivica Osim ve\u0107 za \u017eivota imao i koji \u0107e i nakon smrti bez sumnje i dalje imati me\u0111u mnogim ljubiteljima fudbala, posebno me\u0111u fudbalskim romanti\u010darima. Jer Osim fudbalske romanti\u010dare podse\u0107a na vreme kada treneri nisu bili samo stru\u010dnjaci koji vi\u0161e pola\u017eu na statisti\u010dke parametre i analize nego na gledanje u noge igra\u010da, kako je to konstatovao trener Juventusa Masimilijano Alegri.\u00a0 Nedavno je Ivan Golac, jo\u0161 jedan trener starog kova, svoje mla\u0111e kolege prozvao umobolnicima zbog toga \u0161to u toku me\u010da \u010desto znaju da na malim ekranima gledaju i analiziraju situacije sa terena, umesto da prate kako se igra u tom trenutku odvija.<\/p>\n

Ali Osim nije bio samo u\u010ditelj, on je bio i oli\u010denje viteza poziva, \u010doveka koji radije iskazuje vernost manjim fudbalskim sredinama, nego \u0161to je \u017eeljan trofeja. Svoje trenerske puteve do pozicije selektora Jugoslavije, on nije kr\u010dio rade\u0107i u timovima velike \u010detvorke, nego je to \u010dinio u timu koji je takore\u0107i bio osu\u0111en na poziciju i ulogu autsajdera. Tim \u017deljezni\u010dara koji se preselio u dru\u0161tvo drugoliga\u0161a, on je nakon povratka u elitni rang takmi\u010denja pretvorio u neku vrstu straha i trepeta, u tim koji je itekako znao da pomrsi ra\u010dune liderima jugoslovenskog fudbala. Jedan tim koji su osnovali \u017eeljezni\u010dki radnici, Osim je zamalo doveo do susreta sa kraljevskim klubom iz Madrida. U vreme kada je Zvezda bila mo\u0107na, najmo\u0107nija u svojoj istoriji, Osim se prihvatio uloge trenera Partizana. I Jugoslaviji koja je u grob terana sa toliko kletvi koje su dolazile sa svih strana, Osim je ostao veran prakti\u010dno do samog njenog kraja.<\/p>\n

A to da je zaista bio i stvaralac pokazao je u \u0160turmu iz Graca, gde je stvorio jedno pravo malo \u010dudo sa jednim klubom provincijskih dometa. Karijeru je zavr\u0161io kao jedan od najzna\u010dajnijih u\u010ditelja fudbala u zemlji izlaze\u0107eg sunca. Ivici Osimu je dakle po\u0161lo za rukom da objedini uloge u\u010ditelja, viteza poziva i trenera stvaraoca.<\/p>\n

Slavni selektor fudbalske reprezentacije Argentine Luis Cezar Menoti ukazao je na to da svaki trener jednostavno ne mo\u017ee da bude upam\u0107en isklju\u010divo na osnovu ostvarenih rezultata i osvojenih trofeja, budu\u0107i da na kraju svake sezone pobednik uvek mo\u017ee biti samo jedan. Zato trener mora na\u0107i na\u010din da postane upe\u010datljiv. Ivica Osim prona\u0161ao je na\u010din da bude upe\u010datljiv. U svim sredinama u kojima je radio, duboke tragove je za sobom ostavio. Zato \u0107e Ivica Osim verovatno postati jedna od onih mitskih fudbalskih li\u010dnosti o kojoj \u0107e se u narednim godinama i decenijama na prostorima biv\u0161e Jugoslavije, u Austriji i u Japanu jo\u0161 mnogo govoriti i pisati, uprkos knjizi Marka Toma\u0161a koja o njegovoj karijeri gotovo da je rekla sve ono \u0161to je najva\u017enije.<\/p>\n

A ko zna \u0161ta nosi budu\u0107nost? Mo\u017eda \u0107e treneri koji su majstori i u\u010ditelji ponovo biti na ceni? Mo\u017eda \u0107e jednog dana treneri po\u010detnici izmeniti stihove pesme Zabranjenog pu\u0161enja i pevati: \u201eHo\u0107u da budem \u0160vabo, \u0160vabo da budem ho\u0107u\u201c, pritom misle\u0107i na Ivicu Osima.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osim nije bio samo u\u010ditelj, on je bio i oli\u010denje viteza poziva, \u010doveka koji radije iskazuje vernost manjim fudbalskim sredinama, nego \u0161to je \u017eeljan trofeja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":344385,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1553,1552],"class_list":["post-344676","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-fudbal","tag-ivica-osim"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344676","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=344676"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344676\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":344677,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344676\/revisions\/344677"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/344385"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=344676"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=344676"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=344676"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}