{"id":344465,"date":"2022-05-03T08:28:16","date_gmt":"2022-05-03T06:28:16","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=344465"},"modified":"2022-05-03T08:28:16","modified_gmt":"2022-05-03T06:28:16","slug":"todor-kuljic-levi-liberali-i-formaciono-plutajuci-levi-teoreticari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/05\/03\/todor-kuljic-levi-liberali-i-formaciono-plutajuci-levi-teoreticari\/","title":{"rendered":"Todor Kulji\u0107, levi liberali i \u201eformaciono plutaju\u0107i\u201c levi teoreti\u010dari"},"content":{"rendered":"

Autor: Neboj\u0161a Miliki\u0107<\/strong><\/p>\n

Na samom po\u010detku kraja raspusta zametnula se terminolo\u0161ka zbrka. Nije ni \u010dudo, Todor Kulji\u0107 iza\u0161ao je na crtu kombinovanoj regionalnoj formaciji institucionalno-projektno utvr\u0111enih levih liberala i formaciono plutaju\u0107ih (bez sistematizovanog back-up-a), ali tim ambicioznijih levih teoreti\u010dara. Liberali pre\u017eivaju hladnoratovsku terminologiju kao u onom modelu \u201csamoodr\u017eivog\u201d kapitalizma, tzv. \u201c\u0161upljoj krofni\u201d, koja opstaje naduvavanjem maksimalne potro\u0161nje politi\u010dke retorike tako da se ne probije sistemski diktirani okvir proizvodnje ideolo\u0161ke korektnosti tj. lojalnosti statusu ve\u010dite periferije. Ambiciozniji levi teoreti\u010dari diskurzivno \u017eongliraju na obezglavljenim postamentima leve (kulturne) hegemonije i naoko sudbonosnim a po svemu sude\u0107i jednokratnim institucionalno-medijskim probojima; pri tom ne uspevaju da se odjave iz sigurne ku\u0107e tek reaktivnog i tek retori\u010dkog fajta oko skamenjenih teorijskih (predis)pozicija, nemaju\u0107i gu\u0161ta za aktuelno potrebne, mogu\u0107e nove, velike narative. Kulji\u0107 ne pi\u0161e popularne, \u010dak ne ni nau\u010dno-popularne knjige. To je specijalisti\u010dka materija. Problemsko pitanje je da li i kako ova akademska formacija ho\u0107e\/mo\u017ee manifestno odsanjati i analizirati kriterijume se\u0107anja levice u ime podse\u0107anja na imperative njene\/na\u0161e budu\u0107nosti. Da li uop\u0161te ho\u0107e i da li uop\u0161te mo\u017ee da teoretizuje i praktikuje od Kulji\u0107a prizivano \u201cdelatno se\u0107anje\u201d.<\/p>\n

KRAJ RASPUSTA NA IFDTu*<\/p>\n

(*ovo je trebao da bude naslov teksta, ali MSM konsultant Novog plamena je prepravio u ne\u0161to klikbajti\u010dnije za \u0161iru publiku)<\/p><\/blockquote>\n

U Beogradu, na IFDTu, nedavno je odr\u017ean skup povodom nove knjige prof. Todora Kulji\u0107a \u201cManifest se\u0107anja levice\u201d. Impresivan lajn-ap i format: 16 govornika i govornica, od kojih je svako imao po nekih 15-20 minuta za komentare na knjigu i za pitanja, kojima bi sledili autorovi odgovori. Tako ne\u0161to bold mogao je da priredi samo neko ko i jeste i nije odavde, dakle neko ko zna da je to ovde potrebno, ali ne zna da je nemogu\u0107e da dobro ispadne. Takva, uro\u0111ena razrokost poduhvata, za\u010deta je respektabilnim stvarala\u010dkim entuzijazmom karijerno-pregnantnog dr Ivice Mladenovi\u0107a, najsimpati\u010dnijeg nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dko-medijskog apstarta u ovom delu Evrope (ili Evroazije, meni makar kao geologu vi\u0161e nije jasno). U pitanju je talentovani i vredni intelektualni radnik, ali na\u017ealost na Sorboni, \u0161to ga dodatno \u010dini umereno-kriti\u010dkim pristalicom \u201cumerenog napretka u granicama zakona\u201d, tj. socijaldemokratom. Problem koji se javlja s tim kad ste periferni, grasrut \u201csou\u0161l klajmber\u201d je \u0161to kad krenete uz merdevine u jednom, a na vrh stignete u drugom kontekstu, zaboravite kojim ta\u010dno putem ste do\u0161li (a ponekad i kuda ste ta\u010dno po\u0161li, ali to za Ivicu ne va\u017ei). Poput gastsosa koji dolazi na odmor iz inostranstva, pa entuzijasti\u010dno, trijumfalno i pokroviteljski okuplja zabludelu porodicu, a nije svestan u me\u0111uvremenu nastalih krvnih zavada i osveta, toliko stra\u0161nih da niko ne sme ni da mu ih prepri\u010da.<\/p>\n

Uzmimo samo slu\u010daj va\u0161eg izve\u0161ta\u010da sa ovog skupa, koji je poznat kao tolerantan i nenametljiv sagovornik. Mladenovi\u0107 se dobro setio da ga (me) ne pozove, ali gre\u0161kom nije zabranio drugima da pri\u010daju o tome pred njim (preda mnom) i \u2013 eto. Ne zna recimo koliko me pojedini u\u010desnici kraja raspusta nerviraju godinama (smatram ih em la\u017enim propovednicima univerzalnog reda i zakona, em \u0161pekulantima sa ovo malo akcija tranzicionog katehizisa \u0161to nas je dopalo), i da jedva \u010dekam priliku da napi\u0161em ovakav neki \u201cprikaz\u201d. Filing (a l\u2019 air) je kao ono kad zlu vilu nisu zvali na neki va\u017ean ro\u0111endan (otud npr. i zlobna \u201csou\u0161l klajmber\u201d etiketa).<\/p>\n

E pa dobro, red je da odmah postavimo slasno zlovilinsko pitanje u skladu sa apstraktom, a i sa uvodom u Kulji\u0107evu knjigu: Ko je to pozvan i \u201covla\u0161\u0107en\u201d da odr\u017eava, obnavlja i reafirmi\u0161e \u201ckontrase\u0107anje potla\u010denih i zaboravljenih\u201d danas i ovde na reperiferijalizovanom \u201cZapadnom Balkanu\u201d? A? Da li je to jedno va\u017eno pitanje \u2013 ko je i zbog \u010dega politi\u010dki\/dru\u0161tveno-sistemski i ideolo\u0161ki bli\u017ei potla\u010denijima i zaboravljenijima \u2013 kada, citirajmo Kulji\u0107a: \u201cEkonomija ne odre\u0111uje samo politiku nego i kulturu se\u0107anja, kada se organizacijom sveta rada u kapitalizmu bavi tehno-menad\u017ement, a javno se\u0107anje na levicu (upravljanje i kontrolu nad pro\u0161lo\u0161\u0107u) reguli\u0161e bur\u017eoaska humanisti\u010dka inteligencija uskla\u0111uju\u0107i menad\u017ement pam\u0107enja nacionalnog i multinacionalnog kapitala.\u201d I, mo\u017eda i akutno pitanje u datom startap setingu, u \u010demu se i koliko se ta\u010dno razlikuje ovako slikovito opisana konstelacija \u2013 od prevlasti tehnomenad\u017eerijata u svetu rada \u201csoc-samoupravljanja\u201d i srednje klase tj. \u201ccrvene bur\u017eoazije\u201d, u ideolo\u0161kim aparatima ex-yu dr\u017eava (especially nakon podastiranja socijalisti\u010dkog projekta i privrede SFRJ globalno-vladaju\u0107im na\u010delima \u201cme\u0111unarodne podele rada\u201d)?<\/p>\n

U uvodnom tekstu Kulji\u0107 pominje titoisti\u010dke pozitiviste kao podjednako (u nau\u010dno-metodolo\u0161kom pogledu) konzervativne, oportunisti\u010dke skutono\u0161e vladaju\u0107im klikama; na\u017ealost, na drugim tezgama tada\u0161nje intelektualne ponude imali smo tek stasale srednjeklasne aspirante na profi uhlebljenje\/oma\u0161\u0107enje (\u201cotkrivene\u201d npr. u SSSRu od H. H. Tiktina, citat u napomeni 5). Dodu\u0161e, imali smo u \u201cna\u0161em regionu\u201d i \u0161aroliku opoziciju koja je, na diskursu ljudskih prava okupljala: od sistema teorijski levlje levi\u010dare (kojima su pitanja ljudska prava bila dodatno sredstvo delegitimizacije re\u017eima); nacionaliste (koji su lj. p. koristili kao masku ili kao narodnu no\u0161nju); liberale (koji su lj. p. tretirali kao apstraktni plemeniti kredo bur\u017eoaske dr\u017eave, a koji naravno nimalo plemenito tek skriva eksploataciju, diskriminaciju i subrordinaciju u bur\u017eoaskom dru\u0161tvu \u2013 konsultovati Marksov Prilog Jevrejskom pitanju). A i dan-danas od kognitarijata imamo skoro samo taj isti \u0161turi izbor frakcija srednje klase korumpirane privilegijama, bilo od globalnog bilo lokalnog kapitala, a koje (korupcije) Kulji\u0107 sjajno proziva, bilo kao sistemski ustoli\u010dene bilo marginalizovane do (po Kulji\u0107u mogu\u0107e ipak delatne) takti\u010dke nevidljivosti ili neprepoznatljivosti.<\/p>\n

\n

S levim kraji\u010dkom srca<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ako vas mrzi dalje da \u010ditate, evo odmah i poente: neko je jednom rekao da je pisanje istorije fa\u0161izma u stvari najpreciznija i najefektnija praksa antifa\u0161izma. Todor Kulji\u0107 je, nimalo slu\u010dajno, napisao najbolju ovda\u0161nju knjigu o fa\u0161izmu; igrom slu\u010daja (to se samo tako ka\u017ee) nau\u010dno-aktivisti\u010dki opus lokalnog dela lajnapa Mladenovi\u0107evog startapa odlikovao se (a i odlikovan je) u nezanemarljivoj meri upravo teorijskim i prakti\u010dnim majstorijama ignorisanja i prikrivanja \u010ditavog univerzuma teoreti\u010darskih i istoriografskih dostignu\u0107a sabranih u toj knjizi (ne striktno Kulji\u0107evih ve\u0107 naj\u0161ire shva\u0107ene leve teorije na tada\u0161njem stupnju razvoja); u stvari, od takvih majstorija se dobrim delom i sastojao gro javne delatnosti dela okupljenih nau\u010dnika i nau\u010dnica, posebno kada je u pitanju afirmacija (tj. vajtvo\u0161ing) bur\u017eoaskog antifa\u0161izma.<\/p>\n

Nije onda \u010dudno \u0161to se ionako u\u0161togljena debata dobrim delom sastojala od retori\u010dke navigacije kroz manifestno izbegavanje pitanja istorije socijalizma, koje je izbegavanje tj. ekspertsko zaobila\u017eenje Kulji\u0107 indukovao jo\u0161 u predgovoru\/uvodu objavljenom na sajtu Novi plamen (Mladenovi\u0107ev ve\u0107 etablirani a ina\u010de moj omiljeni startap). U tom ina\u010de impresivnom eseju koji treba da na\u0161panuje \u010ditaoca za trening koji sledi u knjizi, nekako ostaje nejasno: Za\u0161to, tako mu\u010dno nema\u0161tovita i monotona a aktuelno hegemona tranziciona politika i kultura se\u0107anja uspeva da \u2013 sa olupine socijalisti\u010dkog projekta na \u0111ubri\u0161tu bur\u017eoaske istoriografije \u2013 uspe\u0161no reciklira odavno teorijski izan\u0111ale iako zaista traumati\u010dne epove totalitarizama i terora. Ako je u uvodu to nedijagnosticiranje ostalo, usled niza retori\u010dkih bravura, neprimetno ili neprime\u0107eno, iz ve\u0107ine izlaganja koja nisu bila nerazumljiva za poznavoce uvoda (tj. samo tog dela knjige), izbegavanje (pre svega materijalisti\u010dki shva\u0107ene) istorije socijalizma je jednostavno izdominiralo ovim uva\u017eenim skupom.<\/p>\n

Sre\u0107om pa je profesor \u0110okica Jovanovi\u0107, kao i svaki rezervni golman gra\u0111anske levice, kad ve\u0107 ne bi drugog posla (jer stvarno skoro pa nijedan \u0161ut ka njemu dragim stavovima liberalne levice nije upu\u0107en tokom celog dana), napravio paradu odbraniv\u0161i jo\u0161 jednom svet od \u201cstaljinizma\u201d! Tome je, istina, doprineo i postepeni raspad lajnapa i auditorijuma, npr. Gal Kirn i Mate Kapovi\u0107 zbrisali su vanredno kao sa XIV kongresa \u010dim su videli prezime Milo\u0161evi\u0107 (mada bi Goran Musi\u0107 ustvrdio da je i S. Milo\u0161evi\u0107 reform-liberal a pride, za razliku od S. Milo\u0161evi\u0107a i nacionalist \u2013 ali te finese se na Zoom nalozima ne vide, pa razumemo postupak Kirna i Kapovi\u0107a). Elem, sve se usled \u0110okicine nepotrebne parade zavr\u0161ilo neo\u010dekivanom simboli\u010dkom kondenzacijom, Kulji\u0107evim last stendom ispred divlje deponije socijalisti\u010dkih poku\u0161aja XX veka: na pitanje koje je sam sebi, sasvim neretori\u010dki postavio (jer svi misle da odavno znaju odgovor na njega pa samo izokola za\u010dikavaju kao \u0110okica), Kulji\u0107 je bubnuo: \u201c(i) Staljinizam je socijalizam!\u201d Moderator Be\u0161lin je za\u010dudno treptao, razli\u010diti S. Milo\u0161evi\u0107 se domi\u0161ljao da Kulji\u0107a kao novope\u010deni pravnik po\u0161alje u Hag, Olga je nastavila sa neuklju\u010denom kamerom da \u010dita Latinkinu najnoviju epistolu, pripremaju\u0107i se za po\u010detak novog raspusta zakazanog za 15. april, \u0110okica je promrmljao da je dokazano da je Crvena konjica samo stilska figura i da su konji bili obi\u010dnih boja. I u tom se nekom iz publike ote ne\u0161to zaista jezovito: \u201cTr\u0161a vaskrse!\u201d<\/p>\n

Sve iracionalne \u017eelje i strahovi imaju osnovu u realnosti \u2013 to otimanje se desilo zato \u0161to je Branimir Stojanovi\u0107 Tr\u0161a umeo da analiti\u010dki \u017eacne onaj kraji\u010dak srca u kom liberal pod imenom levi\u010dara (a u prefinjenijem obliku pod imenom socijaldemokrate) krije svoj antikomunizam pod imenom odbrane od totalitarizma, ili, \u0161to je jo\u0161 komotnije u na\u0161em regionu kao delu ZAPADNOG Balkana \u2013 od \u201cstaljinizma\u201d. \u201cStaljinizam\u201d je tu postao ideologem kojim se cenzuri\u0161e istorijsko-materijalisti\u010dka analiza uslova, metoda, toka i ishoda rapidne industrijalizacije i modernizacije SSSR-a, kao preduslova ispunjenja imperativa Oktobarske revolucije: oslobo\u0111enja iz kand\u017ei imperijalizma; ideologemizacijom staljinizma, hrabra politi\u010dka borba Lava Trockog i njegova dragocena kritika i teorijska analiza \u201cdegenerisane radni\u010dke dr\u017eave\u201d, prera\u0111ena je u priru\u010dno sredstvo miniranja svake ozbiljne ideolo\u0161ke i politi\u010dke rasprave i dijalekti\u010dki zasnovane kritike poku\u0161aja izgradnje socijalizma. E, sad smo se lepo razumeli o socijademokratiji na periferiji tj. o komformisti\u010dkoj malogra\u0111anskoj fasciniranosti raznim \u201cstaljinizmima\u201d, \u201chod\u017eizmima\u201d, \u201ctitoizmima\u201d, \u201cbre\u017enjevizmima\u201d, kao prigodnom parazitiranju na istorijski zna\u010dajnim teorijskim i politi\u010dkim doprinosima boraca i borkinja protiv zastranjenja ili prinudnog prilago\u0111avanja ili pervertiranja socijalisti\u010dkih projekata.<\/p>\n

A to sve ima veze i sa gore nagla\u0161enim filingom, jer kao \u0161to Ha\u0161ek izve\u0161tava sa onda\u0161nje turneje Stranke umerenog napretka u granicama zakona: \u201c\u2026 \u0160katula uhvati \u010doveka za kraji\u010dak srca i napravi od njega socijaldemokratu\u2026\u201d (dodu\u0161e socijaldemokratu s po\u010detka veka, a u polu-centralnoj kapitalisti\u010dkoj ekonomiji, dakle, simpati\u010dnog naiv\u010dinu, ovi dana\u0161nji su nimalo simpati\u010dni hoh\u0161tapleri). Sli\u010dno i Mladenovi\u0107, i\u0161\u010da\u010dkao je iz kraji\u010daka srca poslednje trzaje regionalne, polu (a i skroz) periferne leve akademske misli jednostavnim slanjem poziva sa adrese koja se zavr\u0161ava sa @sorrbone.fr. I samim tim vidimo da nisu bili u pravu situacionisti kad su tvrdili da su ba\u0161 svi tamo\u0161nji profesori idioti.<\/p>\n

\n

Kombo diskurs NATO* komuna<\/h2>\n<\/blockquote>\n

(*Svaka dru\u0161tvena\/dr\u017eavna zajednica u okviru NATO saveza po sebi je i akter misije NATO-a \u2013 kao \u201codbrambene alijanse\u201d, koja zaista postoji radi odbrane prava vladaju\u0107ih klasa Zapada da za vjek i vjekov pot\u010dinjavaju, eksploati\u0161u i diskrimini\u0161u kapitalisti\u010dke poluperiferije i periferije, kako spolja\u0161nje, tako i unutra\u0161nje, samim tim \u0161to u sistem sigurnosti (kapitala) integri\u0161u sve klju\u010dne forme i institucije politi\u010dkog i ekonomskog \u017eivota. To je (na periferijama i poluperiferijama) politika boga\u0107enja i baha\u0107enja za kompradorsku elitu, uhlebljenja za lojalne frakcije srednje klase i \u2013 tu kona\u010dno dolazimo do nekakve ideje jednakosti \u2013 podjednake raspodele bede na sve ostale, re\u010dju, politika razvoja nerazvijenosti (Andre Gunder Frank). Na EastEuropean periferiji NATO pride slu\u017ei da zape\u010dati i obezbedi tekovine tranzicijske otima\u010dine i disciplinuje dr\u017eavni aparat i institucije, oblikuje dru\u0161tvenu proizvodnju prema potrebama centralnih kapitalisti\u010dkih ekonomija i u tom cilju \u0161tapo\u0161argarepi\u0161e ambiciozniju kompradoriju. Problem sa zagovornicima \u201ceurointegracija\u201d je \u0161to u svom tom antihumanizmu, klasnom preziru i meritokratskoj mizantropiji oni i dalje zaista vide ne\u0161to najbolje mogu\u0107e, iskreno veruju da je to makar najbolje lo\u0161e usmerenje i opredeljenje. Ali evo malo kostura iz ormana, pa nek u svetlu manifesta se\u0107anja levice vide \u0161ta \u0107e i kako \u0107e sa njima kad se integri\u0161u u ovu neprekinutu istoriju otima\u010dine i zlo\u010dina.)<\/p>\n

Evo, da istaknemo prvo ne\u0161to pozitivno. Za borbenu gotovost (makar teorijski) borbenih socijalista i antifa\u0161ista skoro pa jedino produktivno izlaganje je bilo ono Jasmina Hasanovi\u0107a, \u010dija poenta je bila \u201cCeremonijalni antifa\u0161izam ispra\u017enjen od antikapitalisti\u010dkog smisla, pre potpoma\u017ee nego spre\u010dava rast fa\u0161izma\u201d. Potpisujemo i ispisujemo na parolu sa tri znaka uzvika!!! Sad bi trebalo svako stvarno da ispi\u0161e takvu jednu parolu:<\/p>\n

Neka izlaganja su na manje pozitivan na\u010din odu\u0161evila intelektualno-akrobatskim podvizima, pogotovo u demonstraciji periferno srednje-klasnih ve\u0161tina submisivnosti mo\u0107nima i bogatima. Na primer, napor neke, ina\u010de izuzetno obrazovane i elokventne, nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dke osobe koja se ponekad re\u010dito zala\u017ee za pridru\u017eivanje NATOu (\u0161to je, dodajmo, ipak po\u0161tenije nego recitovati eufemizme tipa \u201cevrointegracije\u201d, \u201cevropski put\u201d, \u201ckulturni krug\u201d, \u201cme\u0111unarodna zajednica\u201d itd); I onda, ta ista osoba u ovakvoj jednoj prilici pohvalno se izra\u017eava o davna\u0161njim predlozima ure\u0111enja Jugoslavije na principu komuna! Dokazav\u0161i za trenutak Trampovu tezu da su liberali u stvari levi\u010dari izazvala je osoba pomra\u010daj \u010dovekoljublja kod va\u0161eg izve\u0161ta\u010da jer su mu u se\u0107anje nahrupile teorijsko-misle\u0107e vinjete tipa: \u201cSuvi\u0161e se pa\u017enje poklanja u poslednje vreme vezi kapitalizma i fa\u0161izma\u201d (o \u010demu ina\u010de suvi\u0161e govori upravo knjiga \u201cFa\u0161izam\u201d T. Kulji\u0107a), \u201cNe bi se tako lako trebalo odre\u0107i termina totalitarizam\u201d (\u010dega se ina\u010de u su\u0161tini, u nau\u010dnom smislu, odri\u010de Kulji\u0107eva doktorska teza \u201cTeorije o totalitarizmu\u201d); E, ali mislim se sad, to je mo\u017eda rekla jedna druga osoba, ali svejedno, pri\u0161i\u0107emo ovoj generi\u010dkoj, radi kumulativnog efekta, a va\u0161 izve\u0161ta\u010d iz nekog razloga stalno me\u0161a Olgu M.P., dust@eunet.yu, Sr\u0111ana M., \u0110okicu J. et. al. U stvari, znam iz kog razloga, oni su kao neki kolektivni suject kom se obra\u0107a Kulji\u0107ev uvod\/esej. Dok \u010ditam esej, mislim potajno na njih. Evo, vidite i sami, nakon raskrinkavanja pojmova kao \u201ctranziciona pravda\u201d, \u201ckraj istorije\u201d i sli\u010dno, autor u jednoj re\u010denici skicira duh(ove) epohe: \u201cu magli nove pojmovne manipulacije prognane antikapitalisti\u010dke pojmove levice potisnuo je slo\u017eeni diskurs tranzicije.\u201d A to potiskivanje nesumnjivo je centralna dinamika idejnog (burdijeovskog) habitusa dela lajnapa kog ovde ogovaramo. (Ba\u0161 zgodno da po toj temi dodamo jedan citat Amartya Sena: \u201c\u2026 razboriti ljudi, iskusni u ume\u0107u argumentacije i retorike\u2026 u bizarnom obratu Kantova kategori\u010dkog imperativa gde iskrivljuju predlo\u017eena univerzalna mjerila kako bi ih prilagodili njihovim sve, samo ne univerzalnim interesima; drugim re\u010dima, pozvati ideju pravde na obranu odre\u0111ene nepravde koja se natrag vra\u0107a kao njihova povlastica\u2026\u201d \u2013 citirao Zygmunt Bauman u Up&Underground 19-20). A bilo bi tu da se probere jo\u0161 osobenosti iz pro\u0161irenog ili rezervnog sastava na seminaru, ali ove pomenute su zapa\u017eene kod meni dragih ljudi pa ih isti\u010dem zbog sopstvene korumpiranosti. (Ja to barem iskreno priznajem a Ha\u0161ek bi im samo prilepio ne\u0161to podrugljivo tipa: \u201cTakvo pona\u0161anje s obzirom na njihov polo\u017eaj izaziva lo\u0161 dojam\u201d \u2013 to dodu\u0161e o nekim pijanim, samo privremeno devastiranim uglednicima)<\/p>\n

Gde smo ono stali, to jest po\u010deli, da, dakle jo\u0161 na samom po\u010detku Ivica je doma\u0107inski primetio da se tako zadesilo da akademija (kao dru\u0161tvena \u010dinjenica na bud\u017eetu) ne barata adekvatnim pojmovima\/teorijom itd. da bi uop\u0161te mogla da konstrui\u0161e kategorijalni aparat kojim bi se bavila datom dru\u0161tvenom problematikom (tj. se\u0107anjem levice). Ali neko se naravno na\u0161ao da provocira tim povodom i da napi\u0161e u \u010detu da se to nije \u201ctek tako desilo ni zadesilo, ve\u0107 da je neko klasno-svesno izabrao to nebaratanje\u201d, to jest, to se tako udesilo. Razlika je tek u par slova ali\u2026 kako god, izgleda da je taj neko mislio na ketmanstvo, karijerizam i sli\u010dne neprili\u010dne stvari. Lako je tako provocirati bez empirijskih podataka osim niza uspomena sa stotinak tranzicionih seminara i konferencija.<\/p>\n

Ali zapitajmo se ipak (kao da ne znamo), da li je to nebaratanje zavladalo zbog zaborava metodologije? Teorijskih previda? Prigodnog intelektualnog lenstvovanja? Propusta u pra\u0107enju va\u017ene literature? Ili makar zbog koristoljubivosti? Ili je bolje da se ne zapitamo jer mo\u017ee ispasti da je, gospodo, u pitanju tek klasna borba odozgo, preciznije, prose\u010dni materijalni klasno-borbeni interes ve\u0107ine nau\u010dnih istra\u017eiva\u010da\/ica na\u0161eg doba, mogu\u0107e i neosve\u0161\u0107en1. Ili je mo\u017eda ispalo po Orvelovom receptu za miran gra\u0111anski \u017eivot: \u201cako nema bola, nema ni intelektualnog naprezanja\u201d, sna\u0161li se ljudi u nadgradnji tranzicije, nije im tako bolna i briga ih. Uglavnom, u ovoj prilici sve je makar izgledalo druga\u010dije, sve je izgledalo kao da nije opisano u prva dva pasusa poglavlja \u201cDuh vremena ili hegemona epohalna svest\u201d u Kulji\u0107evom uvodu\/eseju, to jest kao da hegemona nau\u010dna ekspertiza i profesionalni opusi akademije periferije nisu studiozno anga\u017eovani upravo na istra\u017eivanju mogu\u0107nosti kako pre\u017eiveti a (ne) \u201dosloboditi se zavodljivog, sve\u010danog i neupitnog tona neoliberalne pravne dr\u017eave kao krova demokratije\u2026\u201d<\/p>\n

\n

Preokret mo\u0107i nemo\u0107nih<\/h2>\n<\/blockquote>\n

A opet, ne mo\u017ee se poreknuti, preovladavali su levi tonovi. Za\u010du\u0111uju\u0107e je sve to bilo za va\u0161eg izve\u0161ta\u010da, koji je u poslednjih par decenija prisustvovao ve\u0107em broju debata, predavanja itd. u datoj ustanovi \u2013 to da tu uop\u0161te postoji i ne\u0161to kao radikalno-leva antikapitalisti\u010dki orijentisana kritika, da takva teorija i retorika makar na jedan dan mogu levitirati unutar koordinata institucije poput IFDT. Mo\u017eda je sve bilo samo pretvaranje iz pristojnosti, zbog lo\u0161eg ugleda profesora Kulji\u0107a na bur\u017eoaskoj levici? Uglavnom, ukupni efekat je bio kao kad posle spontano nastalog haosa na velikom odmoru, ili posle gomile izgubljenih \u010dasova, ili neplaniranog raspusta, strogi professor iznebuha u\u0111e u u\u010dionicu i svi se preupodobe i preobraze. Radilo se naravno o svojevrsnom intelektualnom raspustu, vi\u0161efaznom nenaprezanju intelekta, i u tom dijagnosti\u010dkom smislu, evo nekoliko koordinata jednog od institucionalizovanih fizlozofsko-dru\u0161tvenih doga\u0111aja tokom epohe prekinute Manifestom\u2026<\/p>\n

Ok, to je ve\u0107 istorija. Ali evo, u skorije vreme taj institut je toliko levo orijentisan da na diskusiji o epistolarnom eseju Sv. Vaclava Havela niko nije ni primetio a kamoli zamerio ne\u0161to u vezi detalja da se presvetli nemo\u0107no zalagao za \u201cmore stratified\u201d a protiv \u201ctoo levelled\u201d society. Sve je pro\u0161lo u klasnom redu i miru, samo je neko zlobno prokomentarisao kako je g. Havel zahvaljuju\u0107i demokratskim promenama avanzovao u uglednog aristokratu, u jednog prosto starog-dobrog nekretninskog tajkuna sa, u rentnom pogledu, basnoslovno dostojanstvenim prostorima u centru Praga. Dakle \u010dim je do\u0161lo do \u017eeljene stratifikacije i denivelisanja dru\u0161tva. Ali evo, Kulji\u0107 je i to nekako osetio, kao kad onaj profesor \u0161to je naglo u\u0161ao u u\u010dionicu uhvati poslednje re\u010di iz op\u0161te graje: \u201c\u2026 tranziciona pravda ne spori se kao tajkunska plja\u010dka, nego kao pravedna reprivatizacija.\u201d I onda je Buden ba\u0161 na\u0161ao da dohvati Sv. Vaclava drugim povodom, ali ni u tom dohvatu nema obja\u0161njenja za\u0161to i kako to, kojim ta\u010dno materijalno-imovinskim povodima je autor \u201cMo\u0107i nemo\u0107nih\u201d nakon autotajkunizacije onako slavno a\u0161ikovao nad plja\u010dka\u0161kim mo\u0107ima mo\u0107nih2.<\/p>\n

Mogao je va\u0161 izve\u0161ta\u010d i da ne slu\u0161a sve to, samo se onako uklju\u010dite formalno na Zoom i uzmete da radite ne\u0161to zabavnije, ne javljate se, pritajite, gledate svoja posla, pa se jednostavno isklju\u010dite kad se vi\u0161e ne \u010duju glasovi. Ne\u0161to kao Olga MP na primer, skockate dvadesetak godina rada i tristotinak tabaka papira u pitanja \u201ckulture se\u0107anja\u201d i onda jednostavno ni re\u010dce u ovakvoj prilici. (MP bez ta\u010daka zato \u0161to ima predivne manire \u010dlanice\/ana britanskog parlamenta)<\/p>\n

IfdtSK*<\/strong><\/p>\n

(*deo skra\u0107enice zaista asocira na \u201cSavez komunista\u201d a u stvari zna\u010di \u201cSrednje klase\u201d)<\/p><\/blockquote>\n

Nije da na IFDTu nema i samokritike, recimo na jednom razgovoru o vezi populizma i kulture3 jedan od anga\u017eovanijih istra\u017eiva\u010da je primetio izvestan stepen teorijske polupismenosti prisutnih kolega i koleginica. Ili recimo na predavanju o teorijama zavere, gde se iz komentara prisutnih moglo primetiti da predava\u010d uop\u0161te ne haje za aktuelniju stru\u010dnu literaturu na datu temu nego pre\u017eiva povr\u0161ne polisi natuknice donatora. Pa i nedavno, na predavanju o fragmentaciji pa\u017enje i multitaskingu, iz redova samih zaposlenih \u010duo se protest \u0161to se analiza uklapa u sve mogu\u0107e politike nadgledanja, mu\u0161tranja i disciplinovanja zaposlenog radni\u0161tva. Nije sve ba\u0161 beznade\u017eno, vidite i kako samo lep sajt imaju, pa \u010ditaju\u0107e grupe, pa ima i peva\u010dka sekcija, pravi sou\u0161l klab (kao za baksuz, skra\u0107enica SK bi mogla da zna\u010di i \u2013 sou\u0161l klab \ud83d\ude41 ).<\/p>\n

Chat<\/p>\n

(\u0160to je lepo na Zumu \u0161to mo\u017eete da se dopisujete sa prisutnima, \u010dak sa svima odjednom, kao da mo\u017eete celom odeljenju da po\u0161aljete istu ceduljicu\u2026)<\/p>\n

Vratimo se temi, evo malo dobacivanja u chat-u, o\u010digledno je to neko ko je u afektu prili\u010dno nepovezano dobacivao (u zagradama dajemo dodatna obja\u0161njenja tamo gde delovi mogu biti nejasni \u010ditaocima koji nisu bili na debati):<\/p>\n

\u201cUpitamo li se ovde, u smislu reference na perspektivu kojoj se Manifest (se\u0107anja levice) obra\u0107a, kao Kleov (u poznatom eseju Waltera Benjamina apostrofiran) Angelus Novus, gledaju\u0107i u pro\u0161lost (poku\u0161ava da) ide u budu\u0107nost\u2026 pitamo li se onda, a gde se to ide? \u0160ta bi uop\u0161te radila\/predlagala\/zapo\u010dinjala aktuelna nau\u010dna zajednica, bilo lokalna ili globalna? Ona u kojoj hegemoniju dr\u017ei srednja klasa i bur\u017eoaska misao ili smisao, svejedno\u2026 Rahmetli Tr\u0161a koncizno je analizirao SFRJ: \u201cto je bio socijalizam za srednju klasu a kapitalizam za radnike i seljake\u201d\u2026 (i \u0161ta sad, tuguje li to srednja klasa za socijalizmom ili za svojim privilegijama za koje sada ipak mora vi\u0161e da rmba\u010di?)<\/p>\n

Gal (Kirn, jedan od izlaga\u010da na doga\u0111aju) pominjao je Benjamina, koji me\u0111utim na neki na\u010din dovodi u sumnju (u te\u0161kom istorijskom trenutku i jo\u0161 te\u017eem li\u010dnom stanju) i dijalekti\u010dki materijalizam i (nepozivitisti\u010dki) istorizam, a ta upitanost rekao bih provejava i u uvodu prof. Kulji\u0107a4; Kao uostalom i u par navrata u raznim prilikama od profesora afirmativno pominjanoj \u201csocijalnoj mobilnosti\u201d ili \u201csocijalisti\u010dkoj harizmi\u201d u SFRJ (a \u010demu uop\u0161te socijalisti\u010dka harizma u socijalisti\u010dkom dru\u0161tvu pitamo se mi?!). (\u0160to se socijalne mobilnosti ti\u010de, dovoljno je razmotriti dramati\u010dan pad zastupljenosti radni\u0161tva u partijskom aparatu ili u stambenoj politici od kraja \u0161ezdesetih nadalje, vidi Rory Archer); Vi\u0161e je tu novog sigurica-upisivanja u pro\u0161lo nego novog, rizi\u010dnog \u010ditanja budu\u0107eg\u2026 to je legitimno ali samo ako ni\u0161ta krupno i bitno vi\u0161e nema da se pro\u010dita (iz materijalisti\u010dki i dijalekti\u010dki shva\u0107ene istorije socijalisti\u010dkog projekta XX veka)\u2026 a ima\u2026 i vezano je za sasvim netransparentni odnos prema klju\u010dnom problemu realno polu-postoje\u0107ih socijalizama\u2026 tu je ujedno i dobar deo odgovora na pitanje pojave i razvoja kulta li\u010dnosti (Staljina, Tita i drugih ali i samog kulta o kultu li\u010dnosti, kao obja\u0161njenja za sve mogu\u0107e (ne)uspehe i neuspehe); A \u010dija klju\u010dna funkcija je bila, prema Hilel Tiktinu a na neki posredni na\u010din i prema Suzan Vudvord \u2013 nasilno potiskivanje i suzbijanje klju\u010dne kontradikcije socijalizma (ili samoupravnog socijalizma) u jednoj zemlji: nadogradnje \u201csocijalisti\u010dkog\u201d dr\u017eavnog koncepta\/aparata na proizvodnju zasnovanoj na kapitalisti\u010dkoj podeli rada (pride uhva\u0107enoj u mre\u017eu imperativa globalnog kapitalizma). Tu problematiku, koju socijalizmi nisu ba\u0161 ozbiljno ni na\u010dinjali, prepustiv\u0161i se diktaturi \u201csocijalisti\u010dke\u201d srednje klase5, po svemu sude\u0107i \u0107e jako te\u0161ko kopati a tek te\u0161ko iskopati istori\u010dari koje je u svom izlaganju obodrio Igor \u0160tiks (nota bene, u tom istom institutu doti\u010dni je svojevremeno polemisao, pred ve\u0107im brojem punoletnih svedoka, sa stanovi\u0161ta da se Siriza ne predstavlja la\u017eno kao radikalna levica); dakle, po nekom mo\u017eda uskogrudom mi\u0161ljenju ali iz na\u0161iroko razumljivih razloga, te\u0161ko da \u0107e oni tu \u010da\u010dkati \u2013 ba\u0161 zbog opasnosti za njihove klasne interese. Otud i od Ivice Mladenovi\u0107a blagonaklono zapa\u017eene terminolo\u0161ka mutavost ili nemost: adresiranim istra\u017eiva\u010dima vladaju\u0107i antisocijalizam bolje garantuje odr\u017eanje klasnog statusa i presti\u017ea nego ikakav poku\u0161aj osmi\u0161ljavanja, izgradnje ili reforme socijalizma, pogotovu na periferiji ili poluperiferiji.<\/p>\n

(Ima jo\u0161, za neverovati koliko ljude ne mrzi da kuckaju na Zoom chat-u)<\/p>\n

\u2026 ali upravo tu se otvara pitanje nad pitanjima: JER: Danas je prvi put u istoriji mogu\u0107e izra\u010dunati \u0160TO ZNA\u010cI I PLANIRATI CELU GLOBALNU EKONOMIJU. Za tu temu je bitna opaska prof. Kulji\u0107a o nekada\u0161njem nau\u010dnom institutu u Zavodima Crvena Zastava \u2013 kao primer poku\u0161aja integracije nauke u koncepte socijalisti\u010dke proizvodnje. Na tu ideju referisao je na neki na\u010din i Paget Henry (\u201cKalibanov razlog\u201d) u diskusiji na platformama Brecht Forum i Marxist Education Project a povodom D. Suvinovog prevoda na engleski Brehtovog prepeva Komunisti\u010dkog manifesta: \u201cSvetu je potreban Radni\u010dki institut za tehnologiju. Samo takav institut mo\u017ee usmeravati tehnolo\u0161ki razvoj u smeru emancipacije radni\u010dke klase a time i globalne ljudske zajednice\u201d. I Paul Stubbs je na neki na\u010din u svom izlaganju referirao na prelomno vreme i teme, pomenuv\u0161i Lenjinov tekst \u201c\u0160TA DA SE RADI?\u201d. Taj \u201c\u0160ta da se radi?\u201d je me\u0111utim pisan\/pitan za stasavaju\u0107i socijalisti\u010dki radni\u010dki pokret i njegovu partiju u strate\u0161kom i takti\u010dkom previranju. Za nas \u2013 neorganizovane, dezorijentisane i na svaku vrstu vrednosne i oportunisti\u010dke \u0161pekulacije spremne malogra\u0111ane je \u010cerni\u0161evski, njegovo \u201c\u0160ta da se radi?\u201d daje indikativne odgovore na pitanja koja nismo jo\u0161 ni postavili (van onih \u010desto kontraproduktivnih, \u201cneklasnih i neantagonizuju\u0107ih identitetskih politika integrisanih u mehanizme represivne tolerancije\u201d kako ih je prozvao Kulji\u0107).<\/p><\/blockquote>\n

Ba\u0161 tako nekako je, verovali ili ne u chat-u vr\u0161ljao neko ko je izgleda ogor\u010den time \u0161to ova utromljena i utomljena nau\u010dna elita, zaista, zaista vam ka\u017eem, smatra da bi socijalizam doveo u pitanje njihovu klasnu frakciju i koliko-toliko povla\u0161\u0107enu poziciju u re\u017eimu periferne nejednakosti. Oni izgleda ne umeju ni da misle o tome, otud je Kulji\u0107ev manifest za nemuzejsko, nenostalgi\u010dno revolucionisanje se\u0107anja levice poput broda u jo\u0161 nekartiranim vodama, a \u0161to je posebno nezgodno \u2013 bez posade, kursa i krajnjeg odredi\u0161ta6.<\/p>\n

Na kraju Kulji\u0107, usled svog nau\u010dni\u010dkog po\u0161tenja, nije izdr\u017eao i napisao je tra\u010dak istorije ovda\u0161njeg socijalizma izjavom da je \u201cdru\u0161tvena prohodnost\u201d barem u njegovom slu\u010daju, posledica toga \u0161to je bio slu\u017ebeni\u010dko dete. A zabiberio je sve jednim esencijalisti\u010dkim, pa donekle i nehoti\u010dno kultur-rasisti\u010dkim ispadom, izjavom da ruski mu\u017eik \u201cho\u0107e \u010dvrstu ruku\u201d (verovatno u vezi one izjave o staljinizmu kao socijalizmu). Dragom prof. Kulji\u0107u mo\u017eemo\/moramo sugerisati da razmotri mogu\u0107nost da autoritarnost mu\u017eika kao i bilo kog drugog species being, vrsnog, rodnog bi\u0107a, biva plodom preovla\u0111uju\u0107ih socio-ekonomskih okolnosti. Svakako da je \u201csinergija\u201d izgubljenog obi\u010dajnog pokroviteljstva od strane feudalaca i novonametnute zavisnosti od \u201cstarosta\u201d tj. neokapitalisti\u010dke agrarne sitne bur\u017eoazije koja se javlja na ruskom selu nakon \u201creforme\u201d, dovodila do potrage za novim, mo\u0107nim i pravi\u010dnim dru\u0161tvenim autoritetom (videti npr. i Lenjinovu analizu seoskog proletarijata). A zar to ne va\u017ei npr. i za \u201cponosnu poslu\u0161nost\u201d u proseku mnogo obrazovanijih i modernizovanijih nema\u010dkih malogra\u0111ana? Ili za englesku pred-modernu post-kromvelsku bur\u017eoaziju koja nakon svih ratnih i politi\u010dkih ostvarenja ipak vra\u0107a monarha na presto i jo\u0161 mu pla\u0107a od\u0161tetu? U vezi (i) sa svim tim, \u201cstaljinizam\u201d nije socijalizam nego svetsko-istorijski uslovljena, ideolo\u0161ki vrlo rizi\u010dna prisilna implementacija jednog \u2013 iz mnogo razumljivih razloga upani\u010denog i uparanoi\u010denog socijalisti\u010dkog dr\u017eavnog projekta \u2013 na privredu u kojoj preovla\u0111uje kapitalisti\u010dka podela rada, a na kulturno-obi\u010dajno jo\u0161 prete\u017eno feudalno-ustrojenoj periferiji. Kult li\u010dnosti je okvir koji je ovu pulsiraju\u0107u protivre\u010dnost trebao da odr\u017ei u nekakvom ideolo\u0161ko-retori\u010dkom \u201cvinklu\u201d. Dr\u017eavni teror je dakle modernizovani i donekle sistematizovani knut, namenjen progresivnijim ili tek avanturisti\u010dkim izletima u reme\u0107enje ovog prigodnog (apetitima imperijalizama i konkretnije rastu fa\u0161izama) ideolo\u0161ko-retori\u010dko-organizaciono-produkcionog ustrojstva tj. postrojavanja sklepane privrede i ekonomske politike ultimativnog razvoja. \u010cvrsta ruka je dakle knut, i onda ispada da mu\u017eik ho\u0107e knut, koji ga je ina\u010de, izme\u0111u ostalog, naterao u revoluciju? To onda ne li\u010di ba\u0161 na sociologiju, barem ne na sociologiju levice.<\/p>\n

Postoji problem u uvodu7, problem koji je i sam autor primetio, ali na drugom primeru, \u0161to je naravno lak\u0161e. Ba\u0161 kao kod ru\u0161enja spomenika kolonijalizmu: \u201cto jeste buntovni, a ne revolucionarni poku\u0161aj nezaborava kolonijalizma\u201d tako i manifest na neki na\u010din, kad se sve sabere, makar u uvodu, a ni na debati koliko se uspelo otpratiti \u2013 ne gaji nimalo nade u promenu, ne pru\u017ea ono \u0161to nam je ultimativno i manifestno potrebno \u2013 novi horizont dru\u0161tvene imaginacije i makar nacrt, skica dugoro\u010dnijih aktivisti\u010dkih tendencija i o\u010dekivanja.<\/p>\n

\n

Afirmativna akcija<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ne mo\u017eemo ostati samo na kritici, samo \u201cnegativni\u201d. Ima ona scena iz serije THE WIRE, kad policijski inspektor tra\u017ei da se uvedu nove, bla\u017ee kazne i fleksibilniji propisi za bele dilere droge \u2013 zbog njihove nesnala\u017eljivosti i naivnosti u odnosu na dilere afroamerikance \u2013 kao afirmativna akcija, ili pozitivna diskriminacija za belu dilersku populaciju. I ja bih ovom prilikom pozdravio takvu neku inicijativu u pogledu snala\u017eljivosti bur\u017eoaskih istori\u010dara u teorijskom ili prakti\u010dnom razmatranju (i projektnom dilovanju) pam\u0107enja levice. Evo, i sam bih predlo\u017eio afirmativnu akciju za srednjeklasne istra\u017eiva\u010de istorije socijalizma (srednje klase). Na primer, razmislimo zajedno, kao neka target grupa, u \u010demu se razlikuju delatna pro\u0161lost srednje i radni\u010dke klase SFRJ? Zar one nisu pre u konfliktu nego u harmoniji8? Pa malo apdejtovanog marksizma, malo Altisera\u2026 ili pre malo Harvija i Vulfa, radi \u0161irokoj publici prilago\u0111enog govorni\u0161tva, to je ba\u0161 onako lagano za po\u010detak, mic po mic\u2026 i evo, u\u010das posla, ovi na\u0161i, po prilici najmanje antikomunisti\u010dki antikomunisti u odnosu na isto\u010dnoevropske prilike, postanu trainers of trainers, facilitatori, moderatori, mladi lideri itd. koji \u0107e da povrate teorijski racio u euro lumpenintelektualijat (Alan Frimen: \u201cIn the West, the Columbian myth replaced rationality, now, in the case of China, this irrationality is also racialized\u2026\u201d). Znam da nekom mo\u017ee biti neprijatno \u0161to mi je ba\u0161 pomenuta anegdota is THE WIRE pala na pamet, ali neka, jer kada nekog javno blatite treba makar poku\u0161avati pri tom biti duhovit, okrenuti sve na \u0161alu a ne zakerati se nekim ozbiljnim analizama, na \u0161ta ovaj tekst ocigledno ni ne pretenduje. E dosta vi\u0161e, ali makar bacite pogled samo jo\u0161 na ovo pod9.<\/p>\n

    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 U ova dva podkasta mogu se zainteresovani istra\u017eiva\u010di obavestiti o razlici izme\u0111u klasne svesti i nesvesti. A negde izme\u0111u te dve oblasti duha sigurno je i klasna podsvest. Tako\u0111e, treba uo\u010diti razliku izme\u0111u sistemske neosve\u0161\u0107enosti i sistemske neosve\u0161tanosti (nenagra\u0111enosti projektima, pozicijama, funkcijama, kolumnama itd)<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Par re\u010di Vid\u017eaj Pra\u0161ada o, od Havela nadaleko hvaljenoj, ma kakvi hvaljenoj, ki\u0107enoj i zla\u0107enoj intervenciji u Iraku: \u201c\u2026 on this day 20 years ago American troops stormed Bagdad, pillage started that was not seen since XIII century\u2026\u201d; prvo izlaganje na ovom panelu.<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 Tako ne\u0161to uop\u0161teno naslovljeno da pasuje u bilo koji project frejming \u2013 pro\u010ditati obavezno delove o projektnoj diktaturi kapitala u Kulji\u0107evom uvodu a evo su\u0161tine: \u201cSavremena anti-antagonisti\u010dka perspektiva istra\u017eiva\u010da koji su umre\u017eeni u razne projekte, pa moraju voditi ra\u010duna o vlastitoj teorijskoj i pojmovnoj korektnosti, jeste samozaslepljivanje.\u201d<\/li>\n
  4. \u00a0\u00a0\u00a0 Podvukli bi ovde jo\u0161 jednom, Kulji\u0107 kao da se u pristupu\/uvodu problemu se\u0107anja a time i odabiru kategorijalnog aparata pristupanja pro\u0161losti(ma) levice, odri\u010de i istorijskog materijalizma i njemu imanentne dijalektike i opredeljuje se za neki oblik aktivne miroljubive marginalne posve\u0107enosti\/autoreferentnosti levi\u010darske svesti i savesti; kao za neki privremeni refugijum diskurzivne i metodolo\u0161ke discipline; a pride, (u uvodu) ne obja\u0161njava \u0161ta je to levica, i kada je i kako bila ili jeste ili treba(la) i mogla da bude u zapadnobalkanskom epohalnom bilo institucionalnom\/dr\u017eavnom bilo vaninstitucionalnom (aktivisti\u010dkom, teorijskom, kulturnom) bildungu i \u0161timungu.<\/li>\n
  5. \u00a0\u00a0\u00a0 Vidi M. Kangrga \u201cFenomenologija ideolo\u0161ko-politi\u010dkog nastupanja jugoslavenske srednje klase\u201d, tako\u0111e i H. H. Tiktin: \u201c\u2026 In the second place, since the time of Trotsky there has grown up a 9 million strong army of graduates who constitute what amounts to a separate social group with its own interests. At its higher levels it is part of the elite but the rest are excluded from power and have a standard of living not much higher than that of the working class and often indeed lower. It is they who would benefit most from the economic reforms and they who wish to change the economic system most. They are the most privatized and the most opposed to organization, and they identify central administration and organization with socialism. Not unsurprisingly they are the group most in favor of capitalism itself, usually in the form of an uncritical admiration for the United States and the effects of private enterprise. Not to anyone\u2019s astonishment the current five year plan proposes to increase their incomes faster than the working class, in order to assuage their discontent. Marxist theorists have acted up to now as if this social group has \u00b7 never come into being, as if they play the same role in the USSR as they do in the West. Where the means of production are nationalizedpower is exercised through occupational positions so that those like the intelligentsia who are not at the top of occupational ladder constitute a distinct social group based on their position in the division of labour in the society. Since they are physically separate from the working class and essentially compete with them for a division of the means of distribution and regard themselves as inherently entitled to a standard of living higher than the working class the two groups have hitherto stood in sharp opposition to each other. It is in large part a result of the atomization of society that the working class and intelligentsia are separated by an enormous social distance. The effect has been to stabilize an otherwise highly unstable system. Since the intelligentsia are highly elitist and are only interested in their own individual affairs they are cut off from the only force which can change the society and hence become extremely pessimistic, mystical (the Russian soul, believers in God) and nationalistic. The elite have therefore succeeded in maintaining the system in spite of itself. This is, of course, not its only means. The working class, despising as a result the intelligentsia, can be relied on to support the elite against the demands of the intelligentsia\u2026\u201d (Towards a Political Economy of the USSR); sli\u010dno i Mislav \u017ditko: \u201c\u2026promjena politi\u010dkog habitusa gra\u0111ana koji su stasali u novim okolnostima klju\u010dna je za razumijevanje njihova pona\u0161anja u vremenu krize dr\u017eavnog aparata desetlje\u0107a kasnije\u2026\u201d; A evo, ovde mo\u017eete i sami doprineti politici se\u0107anja ex-yu srednje klase, konkurs je u toku.<\/li>\n
  6. \u00a0\u00a0\u00a0 Jer tamo, na tom nemapiranom kontinentu emancipacije, kao i u Turgenjevljevim \u201cO\u010devima i deci\u201d, zatim kontri \u201c\u0160ta da se radi?\u201d \u010cerni\u0161evskog pa rekontri u \u201cZapisima iz puzaju\u0107eg prostora\u201d Dostojevskog, nalaze se, zabele\u017eena ve\u0107 vek i po, klju\u010dna egzistencijalna i eti\u010dka, dakle politi\u010dka pitanja (polu-)periferne srednje klase: kako se pozicionirati u (il\u2019 se skloni ili se prikloni) re\u017eimu i hijerarhiji trule\u0107e imperije. I nalazi se lako, \u010dak i ako se uporno ne tra\u017ei \u2013 nu\u017enost odgovora na pitanje da li je imperija trule\u0107a. I u odnosu na \u0161ta? I tu smo na\u017ealost ponovo na (Manifestom i diskusijom nezapo\u010detom) po\u010detku izbegavanja materijalisti\u010dke analize kolapsa socijalisti\u010dkog projekta. Da vidimo ovako: Da li je kolabirao zbog svojih socijalisti\u010dkih ili svojih nesocijalisti\u010dkih osobina? Da li se to na neplaniran na\u010din ostvarila socijalisti\u010dka koncepcija odumiranja nesocijalisti\u010dke dr\u017eave ili je sam socijalisti\u010dki projekat, usled nepromi\u0161ljenog flerta sa kapitalizmom (a razumljivog, jer je u pitanju generi\u010dka uslovljenost zate\u010dene+stasale srednjeklasne formacije tj. podelom rada razvijani klasni instinkt vladaju\u0107e dr\u017eavne birokratije), propao povukav\u0161i i \u201csocijalisti\u010dku\u201d dr\u017eavu za sobom? Da li je gigantska koli\u010dina \u0161karta u privredi SSSRa bila (i) simptom indirektnog oslobo\u0111enja od poni\u017eavaju\u0107e napornog rada kakav zahteva sofisticiran (ne\u0161kartan) proizvod u nedostatku tehnolo\u0161ki naprednih proizvodnih procesa? (a koji sa druge strane \u010desto diskvalifikuju i destitui\u0161u \u010ditave grane radni\u0161tva)\u2026 ili, da li je planiranje proizvodnje bilo nepotrebno ili nemogu\u0107e?<\/li>\n
  7. \u00a0\u00a0\u00a0 I ina\u010de treba pa\u017eljivo \u010ditati predgovore teorijskih knjiga (po savetu rahmetli Tr\u0161e kao i rahmetli Rahmetova) ali svejedno, niko mi nije ni ponudio knjigu a para nemam da je kupim: potro\u0161io sam na kupovanje desetak primeraka knjige \u201cFa\u0161izam\u201d tada magistra sociologije Todor Kulji\u0107a, koju sam onda prisilno uru\u010divao (uglavnom) ceremonijalnim antifa\u0161istima garantuju\u0107i im da \u0107e sve shvatiti ako je i samo stave ispod jastuka \u2013 jer sam naga\u0111ao da je ne\u0107e \u010ditati. Pa ve\u0107 u uvodu ru\u0161i se \u010ditav njihov svet bur\u017eoaske istine, istorije, prava i pravde, zajedno sa kukavi\u010djim jajetom bur\u017eoaskog, ritualnog antifa\u0161izma.<\/li>\n
  8. \u00a0\u00a0\u00a0 To prime\u0107uju i drugi istra\u017eiva\u010di npr. uzmimo samo jednu simptomati\u010dnu re\u010denicu iz skora\u0161nje knjige Danijele Majstorovi\u0107: \u201c\u2026 (moving away from) the horizons of socially owned property and self-management\u2014two imperfect but real features of Yugoslav socialism\u2026\u201c, i da je prigodno, u smislu predlo\u017eene afirmativne akcije, prevedemo kao: \u201c\u2026 dru\u0161tvena svojina i samoupravljanje nisu bili idealni, ali su makar postojali, bili su realni\u201d. Pa se onda upitamo a \u0161ta ako su ipak \u201c\u2026 dru\u0161tvena svojina i samoupravljanje bili idealni, ali (na\u017ealost) realno nisu postojali\u2026\u201d, pa onda idemo redom, kao na radionici radnog naslova \u201cPrvi koraci u materijalisti\u010dkoj analizi\u201d, polako, mo\u017eda najbolje od kraja ka po\u010detku, Musi\u0107, pa Korica, pa Suvin, pa Branko Horvat, pa recimo Neca Jovanov, pa Mo\u010dnik i Rade Panti\u0107, pa Vudvord jo\u0161 malo pa\u017eljivije, pa recimo Tiktin i Mandel radi umre\u017eenja u \u0161ire problematike, pa Mislav \u017ditko, pa Marija Obradovi\u0107 za tu\u017ean kraj, i samim tim kona\u010dno pa-pa teorijsko-preskriptivnom plandovanju u imperijalnoj zavetrini (to jest, da se ne bi predomislili treba za svaki slu\u010daj proveriti i stanje stvari na vetrometini, na primer u izlaganjima Ajamu Baraka, Marie Paez Voctor, Benjamina Nortona i drugih izlaga\u010da na panelu na kom se u svom stilu istakao i va\u0161 izve\u0161ta\u010d)\u2026<\/li>\n
  9. \u00a0\u00a0\u00a0 Ima i prakti\u010dna ve\u017ebica za najambicioznije, kao neko rekognosciranje terena (geolo\u0161ki izraz za prvi obilazak terena koji treba da se upozna i kartira, u vezi onog \u201cuncharted waters\u201d); a \u0161to je najva\u017enije, mo\u017ee da se ve\u017eba i tokom raspusta. Evo jednog jednostavnog recepta sa Fb-a, od pribora, potrebni su sudopera, lju\u0161tilica ili mali no\u017e, jedna ruka kojom se slu\u017eite i jedna kojom se ne slu\u017eite, ne\u0161to vo\u0107a i povr\u0107a manje (jabuka, tikvice) ili vi\u0161e (kivi, paradajz) te\u0161kih za olju\u0161titi. Ve\u017eba je namenjena po\u010detnom, simboli\u010dnom suo\u010davanju sa te\u0161ko\u0107ama tranzicije duha i tela iz desnog u levo podru\u010dje ljudskog mi\u0161ljenja i delanja tj. probnoj ideolo\u0161koj transformaciji. \u201cPrvo ukapirati da mo\u017ee\u0161 uvek da bude\u0161 istra\u017eiva\u010d sa opremom detinje hrabrosti i naivnosti: samo poku\u0161a\u0161 da lju\u0161ti\u0161 tikvice levom rukom, ili onom koja ti nije radna\u2026 posekotine \u0107e te opominjati na zahtevnost i kompleksnost poduhvata, kao i na simptomatski odsutnu koncentraciju, strpljivost, metodi\u010dnost\u2026 sve logi\u010dno \u0107e biti protiv radikalne idejne i materijalne tranzicije: gubi\u0107e se vreme-novac, \u017eivci-zdravlje, dobar deo ploda vo\u0107ke ili povr\u0107ke. Kada se to pre\u017eali mo\u017ee prvo da se ukapira ova va\u017ena stvar: ako npr. lju\u0161ti\u0161 ili raseca\u0161 uzdu\u017e tikvice levom rukom a desnom poma\u017ee\u0161, otkri\u0107e\u0161 da ti je i desna potpuno trapava (bolje re\u0107i miniraju\u0107e nastrojena) za neke radnje koje ceni \u201csporednim\u201d, \u201cpomo\u0107nim\u201d, da je u stavu i stadijumu ignoranstva i svojevrsnog aktivnog bojkota prema novoste\u010denim du\u017enostima a pogotovo prema novim du\u017enosnim aspiracijama leve\u2026 putem ovog istra\u017eivanja mo\u017eemo otkriti dve ideolo\u0161ke zakonitosti: vladaju\u0107a svest, postvarena u \u201enajracionalnijim\u201c procedurama, rutinama i navikama, \u010dini povratak u svet radikalnih (dakle korenitih, uvek pomalo \u201ede\u010dijih\u201c) istra\u017eivanja i snala\u017eenja \u2013 jednim \u201cnezrelim\u201d, \u201cinfantilnim\u201d, nesvrsishodnim, zametnim, skupim, rizi\u010dnim, re\u010dju \u201eneracionalnim\u201c postupkom\u2026 a onda kada vladaju\u0107a desnica (zgodno je da upotrebimo ovu re\u010d mada se onda ne uklapaju levaci i levakinje, u \u010dijem slu\u010daju mo\u017eemo da upotrebimo izraz \u201evladaju\u0107a desna hemisfera mozga\u201c), dakle kada vladaju\u0107a desna strana (stanje) svesti treba da pomogne naprasno ambicioznoj, ali sistemski zanemarenoj i potla\u010denoj strani (odnosno levici ili levoj hemisferi) u tom istra\u017eivanju, i samim tim u usvajanju novih znanja i ve\u0161tina, dakle u rastu i razvoju levice ili leve hemisfere, dolazi do ometanja i bojkota, \u010dak agresije i povre\u0111ivanja\u2026 ume da bude i krvavo, kao i sve revolucije, kao i svi uporniji udari na postoje\u0107e stanje stvari\u2026 dakle, polako i strpljivo, mi malogra\u0111ani smo transformacionisti, ne revolucionari\u2026 I znajte, najve\u0107e isku\u0161enje dolazi na kraju, kad nau\u010dite da lju\u0161tite koliko-toliko. Otkri\u0107ete da se sve vreme ne slu\u017eite evolutivno najja\u010dim sredstvom ljudske \u0161ake \u2013 opiru\u0107om sposobno\u0161\u0107u palca. Tu onda nastupa nova, vi\u0161a faza (r)evolucionisanja mi\u0161ljenja i delovanja: kada treba da se shvati da u svemu tome ipak postoji i jedan prirodni oslonac, upira\u010d za potrebni didakti\u010dki, dinami\u010dki i dijalekti\u010dki poduhvat. Kada evolutivno uklju\u010dite palac, tek tada dolazi do prirodnog uzimanja stvari u ruku\/e. Vide\u0107ete\u2026 jer ovaj tekst je kao taj palac.<\/li>\n<\/ol>\n

    Noviplamen.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kulji\u0107 ne pi\u0161e popularne, \u010dak ne ni nau\u010dno-popularne knjige. To je specijalisti\u010dka materija. Problemsko pitanje je da li i kako ova akademska formacija ho\u0107e\/mo\u017ee manifestno odsanjati i analizirati kriterijume se\u0107anja levice u ime podse\u0107anja na imperative njene\/na\u0161e budu\u0107nosti. Da li uop\u0161te ho\u0107e i da li uop\u0161te mo\u017ee da teoretizuje i praktikuje od Kulji\u0107a prizivano \u201cdelatno se\u0107anje\u201d.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":298065,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-344465","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344465","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=344465"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344465\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":344470,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344465\/revisions\/344470"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/298065"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=344465"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=344465"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=344465"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}