{"id":344400,"date":"2022-05-02T08:01:17","date_gmt":"2022-05-02T06:01:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=344400"},"modified":"2022-05-02T08:01:17","modified_gmt":"2022-05-02T06:01:17","slug":"posteni-strucnjak-emanuel-makron-i-njegovih-30-afera","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/05\/02\/posteni-strucnjak-emanuel-makron-i-njegovih-30-afera\/","title":{"rendered":"Po\u0161teni stru\u010dnjak Emanuel Makron i njegovih 30 afera"},"content":{"rendered":"

Autori: Dimitri Deprez and Marin Ivan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n

Ba\u0161 kako je to Macron i \u017eelio, drugi krug francuskih predsedni\u010dkih izbora obilje\u017eilo je odsustvo prave rasprave. Francuzi su jo\u0161 jednom naterani na izbore na kojima nisu imali izbora i glasanje za\u010depljenog nosa. Pozicija je to u kojoj se Francuzi nalaze ve\u0107 20 godina, a snaga ucene \u201emanjeg zla\u201c na svakim izborima slabi.<\/p>\n

Tako je Macron u odnosu na izbore 2017. godine pao za 7.5%, osvojiv\u0161i 58.5% glasova. Ovde vredi napomenuti da ukoliko u ra\u010dunicu uklju\u010dimo broj neva\u017ee\u0107ih glasa\u010dkih listi\u0107a i apstinenata (broj ljudi koji nisu glasali) onda dobijamo da je Macron osvojio 38.5% glasova registriranih bira\u010da, \u0161to je drugi najgori rezultat u Petoj republici poslije Georgesa Pompidua.<\/p>\n

U odnosu na 27.84% glasova u prvom krugu, jasno je da je glasanje za Macrona bilo projekt usmeren na spre\u010davanje dolaska Le Pen na vlast. Iako je i sam tvrdio da je svestan toga, u svom pobedni\u010dkom govoru na Champs-de-Mars po\u017eurio je prisvojiti anti-Le Pen glasa\u010de: \u201eIzabrali ste humanisti\u010dki projekt, sa ambicijama za na\u0161u Evropu, republikanski, dru\u0161tveni i ekolo\u0161ki projekt zasnovan na radu. Projekt osloba\u0111anja akademskih, kulturnih i poduzetni\u010dkih snaga\u201d.<\/p>\n

Izme\u0111u redova mo\u017eemo i\u0161\u010ditati najavu nastavka politike brutalnog i autoritarnog neoliberalizma, koji su, tvrdi Macron, podr\u017eali svi oni koji su glasali za njega, odnosno protiv Le Pen. Za krajnju desnicu ovo je poraz koji ima okus pobede. Nakon o\u010devih 5,5 milijuna glasova 2002. godine, Marin Le Pen je dobila 10,6 milijuna na izborima 2017. i evo je na 12 milijuna u 2022. godini. Osim toga, na ovim izborima pojavila su se i nova lica krajnje desnice, Zemmour i Dupont-Aignant, a uzeti zajedno osvojili su vi\u0161e glasova od Macrona. Debata odr\u017eana izme\u0111u prvog i drugog kruga pokazala je da ekstremna desnica s Le Pen na \u010delu ne mo\u017ee pobediti ne samo zbog njenih li\u010dnih ograni\u010denja i potkapacitiranosti, ve\u0107 i zbog ograni\u010denja same desnice u odnosu na Macrona; nije mogu\u0107e braniti i \u201e\u017eute prsluke\u201c i policiju ili napadati Macronovu ekonomsku politiku bez kritike kapitalizma.<\/p>\n

Unato\u010d o\u010ditim ograni\u010denjima, 42% glasova za Nacionalni savez (front) slika je jezive stvarnosti. Ideje krajnje desnice nikada nisu bile toliko prisutne u francuskoj javnosti, a sam Macron je jedan od onih koji su tome pridonijeli, kako normalizacijom desni\u010darskog diskursa po pitanju imigranata i islama, tako i autoritarnim pona\u0161anjem u suo\u010davanju s bilo kakvim oblikom demonstracija.<\/p>\n

\n

Afere po\u0161tenog stru\u010dnjaka<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pored trivijalizacije ekstremne desnice i socijalnog i simboli\u010dkog nasilja nad stanovni\u0161tvom, Macronov prvi petogodi\u0161nji mandat obele\u017een je nizom afera koje se ne uklapaju u njegov bri\u017eno gra\u0111en imid\u017e neovisnog i neutralnog stru\u010dnjaka. \u201eGlavna opasnost za demokraciju jeste nepo\u0161tenje me\u0111u politi\u010dkim liderima\u201c, objasnio je predsjednik u aprilu 2017. Pet godina kasnije, preko 30 velikih afera ve\u017ee se uz Macrona i njegove saradnike. Neke su toliko odjeknule da su \u010dak dovele u pitanje Macronov uspeh na izborima.<\/p>\n

Po\u010detkom januara 2022. Francuzi su saznali da kampanju vakcinisanja u Francuskoj provodi konzultantska firma McKinsey, najpoznatija po svojoj ulozi u generiranju opioidne krize u Americi zbog koje je izme\u0111u 2000. i 2017. preminulo 400.000 ljudi. Izme\u0111u ostalog, za McKinsey se utvrdilo da je svog klijenta Purdue Pharma savjetovao da se fokusira na prodaju lukrativnih visokodoziranih pilula svog lijeka OxyContina i po cenu predoziranja. S tim je McKinsey nastavio i nakon \u0161to su iz Purdue Pharme 2007. priznali krivnju za kaznena djela kojima su manipulirali doktorima i zakonodavcima u vezi sa rizicima koji dolaze uz kori\u0161\u0107enje njihovog lijeka. Kao posledica, i McKinsey i Purdue Pharma morali su u nagodbama platiti stotine milijuna dolara.<\/p>\n

Anga\u017eiranje firme s ovakvom pro\u0161lo\u0161\u0107u izazvalo je negodovanje javnosti te je formirana istra\u017ena komisija da bi se prou\u010dio novi Macronov trend anga\u017eiranja konzultantskih firmi u upravljanju javnim poslovima. Izve\u0161tajem komisije utvr\u0111eno je da se iznos potro\u0161en na usluge konzultantskih firmi popeo s 500 milijuna na milijardu eura (konzervativna procena) u pet godina Macronovog mandata. Njihove usluge kori\u0161tene su u reformi osiguranja za slu\u010daj nezaposlenosti i stru\u010dnog osposobljavanja, u dono\u0161enju zakona o zdravstvu i prometu, u reformi sustava pravne pomo\u0107i i brojnim drugim slu\u010dajevima. Pod izgovorom savjetovanja i pripreme, utvrdila je komisija, privatne konzultantske firme \u010desto su preuzimale vode\u0107u re\u010d i usmeravale dono\u0161enje odluka iako za to nisu imale demokratski legitimitet. Osim problemati\u010dnosti zadiranja privatnog sektora u javnu sferu, izve\u0161taj komisije pokazuje da Francuzi za velike iznose ba\u010dene tim firmama \u010desto nisu dobivali ni\u0161ta. \u201eStudiju\u201c o budu\u0107nosti nastavni\u010dke profesije, \u010dija svrha i dalje nije otkrivena, McKinsey je naplatio gotovo 500 hiljada eura, odnosno 2.500 eura po stranici. Jo\u0161 jedna zanimljiva to\u010dka bilo je organizovanje konvencije dr\u017eavnih menad\u017eera koja nikad nije odr\u017eana, ali jeste bila napla\u0107ena, i to 600 hiljada eura.<\/p>\n

Cilj ovih konzultantskih ku\u0107a je, kako se navodi u izve\u0161taju, prije svega usmjeren na \u201etransformaciju\u201c javnih usluga, \u0161to prevedeno zna\u010di smanjenje opsega javnih usluga i smanjenje radne snage. Pritom je potpuna \u201eslu\u010dajnost\u201c da od takvih reformi najve\u0107u korist imaju upravo firme poput McKinseya. Jo\u0161 je ve\u0107a \u201eslu\u010dajnost\u201c, bez ikakvog uticaja na poslovanje Francuske i McKinseya i provo\u0111enje njihovih reformi, \u010dinjenica da je predstavnik McKinseya Karim Tadjeddine prijatelj Macrona s kojim se upoznao, gle \u010duda, na seminaru naziva \u201eTransformiranje javnog djelovanja\u201d.<\/p>\n

Uz McKinsey, na Macrona se posebno lo\u0161e odrazio podba\u010daj Sanofija u proizvodnji vakcina protiv korone. Sa 100.000 zaposlenih \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i \u010detvrtinu u Francuskoj, Sanofi je jedna od 10 najve\u0107ih farmaceutskih kompanija na planeti. Godinama je zatrpavana javnim subvencijama i ima pravo na smanjenje poreza putem poreznog kredita za istra\u017eivanje (CIR) i poreznog kredita za konkurentnost zapo\u0161ljavanja (CICE). Kada je krenulo istra\u017eivanje i razvoj vakcina protiv korona virusa, Macron je sve karte bacio na Sanofi \u2013 i proma\u0161io. Sanofi je u razvoju debelo zakasnio za Pfizerom i drugim kompanijama, a u Francuskoj je to do\u017eivljeno i kao poni\u017eenje za njenu industriju. Brojni stru\u010dnjaci tada su upozoravali da su razlog tome masovna otpu\u0161tanja u sektoru istra\u017eivanja i razvoja koja su se odvijala paralelno sa pomenutim sisanjem dr\u017eavnog prora\u010duna za razvoj i zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n

Ovaj industrijski neuspjeh podsetio je i na druge afere Sanofija, poput skandala Depakine. Prema oceni zdravstvenih vlasti, doti\u010dni lek je kod trudnica imao negativne posledice i izazvao je izme\u0111u 2.000 i 4.000 slu\u010dajeva malformacija i izme\u0111u 16.000 i 30.000 neurolo\u0161kih zastoja u razvoju. Udru\u017eenje roditelja oboljele dece ima mnogo precizniji broj: 7.647 \u017ertava, 1.645 abortusa, 179 umrlih. Otkriveni su i slu\u010dajevi da su \u0107erke \u017eena koje su uzimale ovaj lek ra\u0111ale deformiranu decu. Bez obzira na sve, Sanofi do danas odbija bilo kakvu odgovornost.<\/p>\n

Kona\u010dno, prefektura Hautes-Pyren\u00e9es je u martu 2018. otkrila da fabrika Sanofi u Murenxu (a koja proizvodi ba\u0161 Depakine) u atmosferu ispu\u0161ta toksi\u010dne gasove u astronomskim koli\u010dinama. Jedan od ovih gasova, bromopropan, koji je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao \u201ekancerogen, mutagen i mogu\u0107e reprotoksi\u010dan\u201c, \u010dak je za 190.000 puta prelazio dozvoljene granice.<\/p>\n

Unato\u010d prozivkama, izvr\u0161na vlast \u0107uti o Sanofiju. Bliska povezanost Macrona sa Sergeom Weinbergom, predsednikom upravnog odbora laboratorije od 2010. godine, djeluje kao verovatno obja\u0161njenje. Kao i s Tadjeddinom, Macron se s Weinbergom upoznao na komisiji \u201eAtalli\u201c 2007. godine i njihova povezanost otada ne prestaje. Taj isti Weinberg je 2008. savetovao Davida de Rothschilda da anga\u017eira Emanuela Macrona. Mark Endeweld, poznati francuski istraziva\u010dki novinar koji je napisao dve knjige o Emanuelu Macronu, tvrdi da je Weinberg Macronu omogu\u0107io pristup srcu francuskog kapitalizma i mre\u017eama pariskog ekonomskog i politi\u010dkog mikrokosmosa, i posledi\u010dno, umno\u017eavanju prihoda i bogatstva, po\u0161to je Macron zaradio pribli\u017eno tri miliona evra tokom \u010detiri godine koje je proveo u Rothschild&Co banci.<\/p>\n

Weinberg je tako\u0111er jedan od retkih koji je sve vreme bio upoznat s Macronovim potajnim razmi\u0161ljanjima o kandidaturi za predsednika. Otkada je Macron na vlasti, Weinberg je \u010desto vi\u0111an u Jeliseju te je s vremenom postao gotovo jedini lider francuskog kapitala koji redovno pose\u0107uje predsedni\u010dku rezidenciju. Kona\u010dno, u januaru 2020. Weinberg je Macronovom milo\u0161\u0107u postao komandant Legije \u010dasti. Kad se sve navedeno uzme u obzir, \u0161utnja Macrona povodom brojnih problema Sanofija ne iznena\u0111uje, koliko god mu usta bila puna po\u0161tenja i borbe protiv korupcije.<\/p>\n

Frederic Lordon, eminentni ekonomista i filozof, zastavnik radikalne levice u Francuskoj, rekao je jednom za Macrona da je \u201ehidroponski paradajz\u201c i da \u201enije u dodiru sa zemljom\u201c. Niz slu\u010dajeva u koje je predsednik ume\u0161an pokazuje koliko je Lordon u pravu. Po\u0161tovanje institucija, javnog novca, zdravlja sugra\u0111ana, sve ovo Makrona ne brine. Ne zato \u0161to je nu\u017eno cini\u010dan ili nedobronameran, ve\u0107 zato \u0161to je deo klase koja nije u dodiru sa stvarno\u0161\u0107u i koja dr\u017eavu vidi kao instrument u slu\u017ebi svojih interesa. Zakoni za tu klasu ne va\u017ee.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Frederic Lordon, eminentni ekonomista i filozof, zastavnik radikalne levice u Francuskoj, rekao je jednom za Macrona da je \u201ehidroponski paradajz\u201c i da \u201enije u dodiru sa zemljom\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":277507,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-344400","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344400","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=344400"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344400\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":344401,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344400\/revisions\/344401"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/277507"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=344400"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=344400"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=344400"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}