{"id":344035,"date":"2022-04-27T06:51:39","date_gmt":"2022-04-27T04:51:39","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=344035"},"modified":"2022-04-27T06:51:39","modified_gmt":"2022-04-27T04:51:39","slug":"predsjednik-i-gospodin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/04\/27\/predsjednik-i-gospodin\/","title":{"rendered":"Predsjednik i gospodin"},"content":{"rendered":"

Autor: Luka Petrovi\u0107\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

Do skora najlju\u0107i politi\u010dki neprijatelji u Srbiji, koji su jedan drugog optu\u017eivali za najgore politi\u010dke grehe i kriminal, Aleksandar Vu\u010di\u0107 i Dragan \u0110ilas, ubrzo su po zavr\u0161etku izbora u Srbiji seli za isti sto. Iznenadni susret se nije desio u direktnom televizijskom duelu tokom predizborne kampanje, ve\u0107 iza zatvorenih vrata Predsedni\u0161tva u kontekstu gotovo nere\u0161enih rezultata izbora u Beogradu i tanke ve\u0107ine Srpske napredne stranke (SNS) na republi\u010dkom nivou. Iako je rat u Ukrajini politi\u010dki najvi\u0161e koristio strankama vlasti tokom kampanje, Vu\u010di\u0107u se ova tema kao bumerang vratila nakon izbora.<\/p>\n

Zapadne sile su imale strpljenja u predizbornom periodu, ali sada se od nove vlade o\u010dekuje druga\u010diji spoljnopoliti\u010dki kurs. Zbog \u010dega je do\u0161lo do \u201cistorijskog\u201d susreta dvojice politi\u010dara i kakve bi to posledice moglo da ima po politi\u010dku scenu Srbije?<\/p>\n

\n

Poruke<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Sve je formalno po\u010delo ve\u0107 tokom izborne no\u0107i, iako sada deluje nestvareno, da kontakti nisu postojali i pre samih izbora. U svom prvom obra\u0107anju nakon zatvaranja bira\u010dkih mesta, Vu\u010di\u0107 je poslao nekoliko poruka, od kojih jedna zasigurno bila upu\u0107ena upravo \u0110ilasu.<\/p>\n

Prvo se obratio zapadnim politi\u010dkim silama, istakav\u0161i da je \u201cuticaj ukrajinske krize bio ogroman na rezultate izbora\u201d i da se \u201cSrbija dramati\u010dno pomerila u desno\u201d. Iako su mediji u Srbiji danima brujali o navodnom rastu desnice, zapravo su samo reprodukovali Vu\u010di\u0107ev spin. Pa\u017eljivija analiza pokazuje da je re\u010d o minimalnom, a ne dramati\u010dnom rastu, te da je ulazak tri proruske desni\u010darske liste u parlament posledica smanjenja cenzusa na 3% i delimi\u010dnog ukrupnjavanja na tom spektru. Su\u0161tinski, rast od 50.000 glasova u apsolutnim brojevima u odnosu na 2016. godinu, posebno u kontekstu rata u Ukrajini nije posebno veliki uspeh za desnicu.<\/p>\n

Proruska desnica \u0107e u narednom periodu igrati ulogu stra\u0161ila na srpskoj politi\u010dkoj sceni, kojim \u0107e Vu\u010di\u0107 mahati prilikom razgovora sa zapadnim dr\u017eavama. Prilikom budu\u0107ih pregovora, svoju pregovara\u010dku cenu Vu\u010di\u0107 \u0107e podizati upravo ukazivanjem da njegovo mesto mogu do\u0107i putinofilski desni\u010dari. Osim za zapadne, Vu\u010di\u0107 je imao poruku i za svoje koalicione partnere. Istakao je da \u201clista SNS-a zahvaljuju\u0107i odgovornom pona\u0161anju i \u010duvanju interesa na\u0161e zemlje, a ne dodvoravanju narodu, ima ne\u0161to manje glasova\u201d, te da \u0107e o tome voditi ra\u010duna prilikom formiranja, ne samo republi\u010dke, ve\u0107 i gradske vlasti. Nedvosmisleno, ovde je meta bila Socijalisti\u010dka partija Srbije (SPS), dugogodi\u0161nji koalicioni partner SNS-a, koja je tokom predizborne kampanje zna\u010dajno poja\u010dala rusofilski sentiment u svom delovanju.<\/p>\n

Valja ista\u0107i da SPS sa aktuelnom ruskom vladom nema samo sentimentalne odnose, ve\u0107 je \u010desto garant sprovo\u0111enja ruskih interesa u Srbiji.1 Ulazak SPS-a u vladaju\u0107e koalicije sa SNS-om, \u010dak i kada su naprednjaci samostalno imali ve\u0107inu, garantovalo je, makar u dovoljnoj meri, zadovoljenje ruskih interesa. Aktuelna geopoliti\u010dka preraspodela karata \u0107e sigurno uticati na njihov polo\u017eaj na partijskoj sceni Srbije, posebno ako zaista do\u0111e do spoljnopoliti\u010dkog zaokreta. Dakle, SPS vi\u0161e nije najpo\u017eeljniji partner za naprednjake.<\/p>\n

Kona\u010dno, a mo\u017eda i najva\u017enije, usledila je poruka i za Dragana \u0110ilasa. Vu\u010di\u0107 je rekao da \u0107e \u201crazgovarati sa svim politi\u010dkim faktorima, \u010dak i sa onima za koje je delovalo da su najudaljeniji od SNS-a\u201d, kako bi \u201csagledali poziciju Srbije, jer nas \u010dekaju ne laka vremena\u201d. Poruka o spremnosti da razgovara, nai\u0161la je na plodno tle kod \u0110ilasa. Nekoliko dana kasnije, \u0110ilas je, na (ne)o\u010dekivano pitanje novinarke otvoreno odgovorio da je spreman da razgovara sa Vu\u010di\u0107em, predsednikom svih gra\u0111ana. \u0160ta Vu\u010di\u0107 podrazumeva pod \u201cne lakim vremenima\u201d? Sigurno nije re\u010d samo o nejasnoj situaciji u glavnom gradu, ve\u0107 ima veze i sa geopoliti\u010dkim trvenjima i sve otvorenijim zahtevima da se Srbija svrsta na jednu od strana.<\/p>\n

\n

\u201cSmirivanje tenzija\u201d i \u201clegitimitet\u201d<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Postizborno koketiranje svoju kulminaciju do\u017eivelo je u \u010detvrtak, 7. aprila. Prvo je Dragan \u0110ilas u emisiji na N1 svojoj publici obja\u0161njavao za\u0161to je neophodno da razgovara sa predsednikom Vu\u010di\u0107em, koga je do ju\u010de nazivao diktatorom, nakon \u010dega je predsednik na RTS-u, koriste\u0107i gotovo istovetne re\u010denice, svom bira\u010dkom telu obja\u0161njavao te\u017einu polo\u017eaja Srbije i nu\u017enost razgovora sa \u201cgospodinom \u0110ilasom\u201d. Tako je te ve\u010deri jedan diktator postao legitimni predsednik, a jedan tajkun gospodin.<\/p>\n

\u010cak je i, \u017deljko Mitrovi\u0107, medijski oligarh blizak vlasti, koji je prethodnih godina \u010dastio \u0110ilasa raznoraznim kvalifikacijama promenio plo\u010du. Televizija Pink, koja je prethodnih nekoliko godina iznoslia najgnusnije optu\u017ebe na \u0110ilasov ra\u010dun, po\u010dela je da danono\u0107no vrti Mitrovi\u0107ev tvit u kojem isti\u010de da je \u201c\u0110ilas politi\u010dka realnost koja se mora uva\u017eiti\u201d.<\/p>\n

Obojica su u svojim izlaganjima isticali da je srpskom dru\u0161tvu neophodno smirivanje tenzija (kojih?), te da niti vlast niti opozicija nemaju legitimitet da formiraju vlast u glavnom gradu. Zbog toga je, prema njima, najbolje re\u0161enje sprovo\u0111enje novih izbora. Ostaje otvoreno da li bi, sada ve\u0107 izvesni novi izbori, uklju\u010divali samo nivo glavnog grada ili i republi\u010dki nivo. Malo je verovatno da bi Vu\u010di\u0107 dopustio da gradske teme dominiraju izbornom kampanjom, a imaju\u0107i u vidu i tanku ve\u0107inu na nacionalnom nivou, mo\u017ee se, u narednih godinu dana, o\u010dekivati raspisivanje izbora i za gradsku i za republi\u010dku skup\u0161tinu. Ostaje otvoreno da li \u0107e nova vlada donositi bilo kakvu va\u017eniju odluku u bliskoj budu\u0107nosti, ili \u0107e novi izbori poslu\u017eiti kao izgovor za odlaganje.<\/p>\n

Iako su smirivanje tenzija i upitna legitimnost bilo kakve ve\u0107ine u Beogradu poslu\u017eili kao izgovor za sastanak, deluje da se iza sastanka Vu\u010di\u0107a i samoprogla\u0161enog lidera opozicije kriju daleko krupniji razlozi. Kada je re\u010d o smirivanju tenzija, jeftina provokacija vlasti da izazove sukobe u izbornoj no\u0107i nije nai\u0161la na odgovor opozicije. Nekoliko dana pre odr\u017eavanja izbora ministar policije, Aleksandar Vulin, najavio je mogu\u0107nost Majdana u Srbiji. Navodno, \u201cprozapadna\u201d opozicija bi, nezadovoljna izbornim rezultatima, na ulici sru\u0161ila aktuelnu vlasti. Opozicija u Srbiji niti ima mogu\u0107nost da pokrade izbore, a politi\u010dke partije i pokreti ne mogu da izvedu na ulice kriti\u010dnu masu koja bi vaninstitucionalnim sredstvima mogla da smeni vlast.<\/p>\n

Osim toga, izborna administracija je u mnogim gradskim op\u0161tinama u Beogradu smanjila broj bira\u010dkih mesta, a \u010dlanovi bira\u010dkih odbora iz SNS-a su sinhronizovano tokom dana napustili bira\u010dka mesta. U situaciji izuzetno visoke izlaznosti, to je za posledicu imalo stvaranje ogromnih gu\u017evi tokom glasanja. Ovo je izborni dan u\u010dinilo napetim, deo ljudi je odustao od glasanja, a deo je svoje bira\u010dko pravo iskoristio i po par sati nakon 20 \u010dasova, do kada se glasa u Srbiji.2<\/p>\n

\u0160lag na torti je bila odluka Republi\u010dke izborne komisije, da po prvi put od uvo\u0111enja vi\u0161estrana\u010dja u Srbiji, odlu\u010di da preliminarne rezultate ne objavi tokom izborne no\u0107i, ve\u0107 da objavi da \u0107e rezultate objavljivati tek sutradan. Ispred sedi\u0161ta RIK-a raspore\u0111ene su jake policijske snage, \u0161to je trebalo da isprovocira izlazak opozicije na ulice. Tenzije su dobrim delom ve\u0161ta\u010dki provocirane od strane vlasti, sasvim mogu\u0107e da bi neko kasnije morao da ih smiruje.<\/p>\n

Kada je re\u010d o legitimitetu, samo bi naivna osoba mogla da pomisli da je Vu\u010di\u0107u (a i \u0110ilasu) zaista stalo do legitimiteta. Za po\u010detak, osnovno pravilo liberalne demokratije je da se legitimitet crpi iz legalnosti procedure \u2013 slobodnih i fer izbora koji svakome garantuju relativno jednake startne pozicije prilikom takmi\u010denja. Op\u0161te je mesto da izbori u Srbiji u proteklih deset godina nisu ni slobodni ni fer, tako da kada se raspravlja o legitimitetu aktuelne vlasti treba prvo po\u010deti od te teme.<\/p>\n

Druga stvar va\u017ena za legitimitet, ti\u010de se legitimiteta \u0110ilasa i Vu\u010di\u0107a da vaninstitucionalno dogovaraju nove izbore. Dragan \u0110ilas ne samo da nije imao mandat \u010ditave opozicije da ide na pregovore sa Vu\u010di\u0107em, ve\u0107 su se i koalicioni partneri iz Ujedinjene Srbije usprotivili njegovim potezima. Stranka slobode i pravde (SSP) je daleko od dominantne opozicione partije, tako da \u0110ilas nije mogao da predstavlja nikog drugog do svoju partiju, koja ima po 10 poslanika u Narodnoj skup\u0161tini i Gradskoj skup\u0161tini Beograda.<\/p>\n

Na kraju, upravo je politi\u010dar koji je retori\u010dki bio najo\u0161triji prema re\u017eimu, zahtevaju\u0107i lustraciju, te \u010desto proizvoljno napadaju\u0107i druge opozicione aktere da nisu prava opozicija i da ru\u0161e nepostoje\u0107e opoziciono jedinstvo, odlu\u010dio je svega par dana nakon izbora da ode na sastanak sa Vu\u010di\u0107em. Da je obojici zaista stalo do legitimiteta, makar bi mogu\u0107nost takvog sastanka najavili u predizbornoj kampanji. Naravno, obojicu bi takva najava ko\u0161tala glasova, pa ex ante pozivanje na krnji legitimitet bilo kakve nove vlasti deluje kao jeftin politi\u010dki marketing.<\/p>\n

\n

Spoljnopoliti\u010dki zaokret i problem sa brojevima<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Formiranje vlasti u glavnom gradu neposredno je vezano za republi\u010dku vlast. I obrnuto. Pomalo iznena\u0111uju\u0107e i spletom razli\u010ditih okolnosti, efekat je da SNS ima najmanji koalicioni potencijal. Bez SPS-a, lista SNS-a, zajedno sa manjinskim opcijama, za koje se o\u010dekuje da \u0107e biti deo nove vlade ima svega par poslanika preko neophodnih 126 od ukupnih 250. Desni\u010darske opcije i SPS imaju ukupno 67 poslanika \u010dija bi cena uklju\u010divanja u novu vlast bila previsoka, zbog sve otvorenijih pritisaka da se zauzme jasan proevropski politi\u010dki kurs. Isto tako, ulazak desni\u010darskih stranaka u jasno zapadno orijentisanu u vladu bi bio politi\u010dko samoubistvo za ove opcije.<\/p>\n

Sa druge strane, 13 poslanika koalicije Moramo, 12 poslanika iz redova Narodne stranke i 10 iz Demokratske stranke nisu skloni da sara\u0111uju sa re\u017eimom, niti su po Vu\u010di\u0107evom merilu. Dakle, i samo matemati\u010dko sklapanje ve\u0107ine koja bi mogla jasno da se odredi povodom odnosa prema Rusiji nije na vidiku. Situacija je jo\u0161 komplikovanija u Beogradu. Naprednjaci su osvojili 48 od 110 odborni\u010dkih mandata. Zajedno sa osam mandata SPS-a imali bi tanku ve\u0107inu od 56. Ipak, ako SPS nije deo republi\u010dke vlade, nemaju razloga da podr\u017ee gradsku vlast. Koalicija Moramo sigurno ne bi podr\u017eala vlast SNS-a ni u gradu ni u republici, kao i najve\u0107i deo Ujedinjene Srbije. U sada\u0161njoj geopoliti\u010dkoj konstelaciji Vu\u010di\u0107 ne sme da u vlast uklju\u010duje proruske desni\u010dare, \u0161to mu u zna\u010dajnoj meri smanjuje manevarski prostor.<\/p>\n

Ostaje jo\u0161 samo jedna opcija, koliko god ona pre samo mesec dana delovala nerealno. Malo je verovatno da \u0107e SSP biti deo nove vladaju\u0107e ve\u0107ine na republi\u010dkom nivou, ali nije isklju\u010deno da su zapo\u010deti razgovori o raznim modalitetima saradnje. Za zapadne sile i SNS je va\u017eno da makar deo proevropske opozicije podr\u017ei nepopularne korake koji se o\u010dekuju od nove vlade. \u0160ta se ta\u010dno sprema, da li su u pitanju sankcije ili neka druge mere koje \u0107e biti plod kompromisa ostaje da se vidi. Isto va\u017ei i za modalitete eventualne unutra\u0161nje podr\u0161ke \u2013 skora\u0161nja istorija srpskog parlamentarizma nudi primere kada su u istom sazivu parlamenta razli\u010dite ve\u0107ine glasale za razli\u010dite krupne spoljnopoliti\u010dke odluke.<\/p>\n

\n

Proevropska stabilokratska distopija?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Za Vu\u010di\u0107a bi najbolje bilo da se situacija u Ukrajini re\u0161i tokom trenutnog institucionalnog vakuuma, dok jo\u0161 teku rokovi za formiranje gradske i republi\u010dke vlasti. Ipak, dok se to ne desi, prinu\u0111en je da tra\u017ei \u0161iru podr\u0161ku, neophodnu za ozbiljnije spoljnopoliti\u010dke zaokrete koji ga o\u010dekuju. Sigurno je da \u0107e pritisak biti ve\u0107i, a opredeljuju\u0107a odluka izvesnija, kako rat u Ukrajini bude du\u017ee trajao. Sve izvesnije izostavljanje iz budu\u0107e vlade Aleksandra Vulina, i ambasadorsko mesto u Pekingu, koje mu se sme\u0161i, te njegova izjava da ga stranci ne \u017eele u vladi, samo su dodatni indikatori da zaista sledi jasan zaokret.<\/p>\n

Mo\u017ee li Vu\u010di\u0107 zaista da isporu\u010di sve \u0161to se od njega o\u010dekuje? Verovatno. Kakve bi to posledice imalo po stanje demokratije u Srbiji? Evropskoj uniji je, odavno, najmanje stalo do kvaliteta demokratije u Srbiji. Drugi, geostrate\u0161ki ciljevi, koji se, pre svega, ti\u010du pitanja uskla\u0111ivanja spoljne politike Srbije, sa spoljnom politikom EU, te status Kosova imaju daleko ve\u0107u va\u017enost od stanja demokratije.<\/p>\n

Na osnovu toga \u0107e biti procenjivana vrednost SNS-a u budu\u0107em periodu. \u0160ta ako zaista Vu\u010di\u0107 bude bio taj koji \u0107e Srbiju kona\u010dno oprediliti (uz \u0110ilasovu podr\u0161ku) za zapadni put? EU bi u tom slu\u010daju jo\u0161 \u010dvr\u0161\u0107e zatvarala o\u010di na grupe autokratske tendencije re\u017eima, sve dok je ovaj proevropski. Ovakav ko\u0161mar mo\u017ee postati java u narednih nekoliko godina, ako se kockice poklope.<\/p>\n

    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 Na primer, Du\u0161an Bajatovi\u0107, visoki funkcioner SPS-a je dugogodi\u0161nji direktor Naftne industrije Srbije, koja je u ve\u0107inskom vlasni\u0161tvu Gazproma. Nije slu\u010dajno da je Zorana Mihajlovi\u0107, za koju je poznato da je bliska ameri\u010dkim krugovima, prva po\u010dela sa postizbornnim napadima na SPS. [\u21a9]<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Prema izbornim pravilima u Srbiji, svako ko se na bira\u010dkom mestu na\u0161ao u 20 \u010dasova ima pravo da glasa i nakon isteka vremena. Na pojedinim bira\u010dkim mestima u Beogradu su gu\u017eve bile tolike, da je deo ljudi svoje bira\u010dko pravo iskoristio tek oko 22 \u010dasa. [\u21a9]<\/li>\n<\/ol>\n

    Bilten<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Aleksandar Vu\u010di\u0107 vi\u0161e nije diktator nego predsjednik. Dragan \u0110ilas vi\u0161e nije tajkun nego gospodin. Zatopljenje njihova odnosa nakon izbora sugerira bitne promjene u srpskoj politici. Prema svemu sude\u0107i slijedi ozbiljan vanjskopoliti\u010dki zaokret skrojen po naputcima Zapada. O implikacijama tog zaokreta i njegovim u\u010dincima na politi\u010dki \u017eivot u zemlji pi\u0161e Luka Petrovi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":343493,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1330,1497],"class_list":["post-344035","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-aleksandar-vucic","tag-dragan-dilas"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344035","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=344035"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344035\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":344036,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/344035\/revisions\/344036"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/343493"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=344035"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=344035"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=344035"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}