{"id":343808,"date":"2022-04-23T08:58:11","date_gmt":"2022-04-23T06:58:11","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=343808"},"modified":"2022-04-23T08:58:52","modified_gmt":"2022-04-23T06:58:52","slug":"evropski-put-madarske-i-srbije-u-autoritarizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/04\/23\/evropski-put-madarske-i-srbije-u-autoritarizam\/","title":{"rendered":"Evropski put Ma\u0111arske i Srbije u autoritarizam"},"content":{"rendered":"

Autor: Andr\u00e1s Juh\u00e1sz<\/strong><\/p>\n

Prema novom izve\u0161taju Fridom haus, koji je objavljen 20. aprila, Srbija tre\u0107u godinu zaredom ne ispunjava zahteve koje bi je, prema merilima te ameri\u010dke organizacije, svrstale u red demokratskih dr\u017eava. Tako, ona je jedan od ukupno osam isto\u010dnoevropskih zemalja u kojima je na delu takozvani hibridni re\u017eim vladanja.<\/p>\n

U izve\u0161taju naslovljenom \u201eZemlje u tranziciji: Od slabljenja demokratije do autoritarne agresije\u201c se konstatuje da su hibridni, re\u017eimi re\u017eimi koji kombinuju demokratske i autoritarne elemente, postali dominantan oblik vladavine u Isto\u010dnoj Evropi, odnosno u 29 dr\u017eava koje su obuhva\u0107ene istra\u017eivanjem, te da demokratija \u201ebrzo gubi tlo pod nogama\u201c.<\/p>\n

Povodom izve\u0161taja Fridom haus prenosimo tekst ko-urednika Ma\u0161ine, Andra\u0161a Juhasa iz srpskog izdanja Le Mond Diplomatique, koji je objavljen u novembru 2021. godine.<\/p>\n

Komadi Berlinskog zida koji su 1989. godine padali na zemlju, pokrenuli su \u0161irom zapadnog sveta talas optimizma da \u0107e liberalna demokratija postati op\u0161teprihva\u0107en standard jedne nove Evrope, Evrope bez gvozdene zavese. Srbija je pod autoritarnom vla\u0161\u0107u Slobodana Milo\u0161evi\u0107a tokom 1990ih, propustila deceniju eufori\u010dne obuzetosti demokratizacijom, za razliku od Ma\u0111arske, koja se ve\u0107 1994. kandidovala za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji. Nakon 5. oktobra 2000. Srbija se pridru\u017euje svom severnom susedu na evropskom putu. Tokom prve decenije 21. veka ve\u0107ina gra\u0111ana u ovim nekada (makar deklarativno) socijalisti\u010dkim zemljama Evropsku uniju vidi kao destinaciju na kojoj \u010deka prosperitetna budu\u0107nost, a Ma\u0111arska ubrzo i ostvaruje \u010dlanstvo u zajednici evropskih dr\u017eava.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u0161to dve zemlje dalje odmi\u010du na evropskom putu, to vi\u0161e deluje da on vodi ka budu\u0107nosti u kojoj je EU stvar pro\u0161losti. Naime, nasuprot o\u010dekivanjima o uspostavljanju liberalne demokratije prema zapadnim modelima, evropski put Ma\u0111arske i Srbije se pokazao kao put u autoritarne sisteme u kojima je gra\u0111anima, iako u\u017eivaju partijski pluralizam i druge institucije tipi\u010dne za liberalne demokratije, ujedno jasno dato na znanje ko je gazda.<\/p>\n

Kakva je uloga EU u uspostavljanju autoritarnih re\u017eima Viktora Orbana i Aleksandra Vu\u010di\u0107a, koji su na \u010delu partija sa razli\u010ditom istorijom, i dr\u017eava koje su na razli\u010ditim pozicijama u odnosu prema EU?<\/p>\n

\u200bMeki autoritarizam<\/h2>\n

Viktor Orban i njegova stranka Fides su devedesete zapo\u010deli na liberalnim pozicijama, da bi do danas pre\u0161li put do konzervativne desnice. Prva faza politi\u010dkog delovanja Aleksandra Vu\u010di\u0107a odvijala se na ekstremnoj desnici, da bi se osnivanjem Srpske napredne stranke, smestio na pozicije desnog centra, prihvatljivije kako znatno ve\u0107em broju bira\u010da tako i Evropskoj uniji. Uprkos razlikama politi\u010dkih trajektorija dana\u0161nji re\u017eimi Vu\u010di\u0107a i Orbana dele niz uporedivih karakteristika.<\/p>\n

Zapravo, autoritarizam aktuelnog ma\u0111arskog i srpskog re\u017eima nije nesli\u010dan onom koji je praktikovao Slobodan Milo\u0161evi\u0107 na \u010delu SR Jugoslavije i Socijalisti\u010dke partije Srbije. Obja\u0161njavaju\u0107i taj sistem u globalnom kontekstu filozof Mark Lo\u0161onc pi\u0161e: \u201eKao i sve ostale iliberalno-hibridne vo\u0111e, Milo\u0161evi\u0107 je smatrao da predstavni\u010dki (\u2018demokratski\u2019) sistem institucija nije prepreka, ve\u0107 resurs koji treba iskoristiti. Izri\u010dito se trudio da u procese uklju\u010di narod ve\u0107 i u trenutku dolaska na vlast 1987. godine\u201c. Isti autor nudi iscrpnu analizu re\u017eima Orbana i Vu\u010di\u0107a kao hibridnih ili mekih autoritarnih sistema u svom radu koji je u trenutku pisanja ovog teksta u pripremi, i na koji se nadalje ova analiza oslanja.1<\/p>\n

Neki od instrumenata mekih autoritarnih sistema koje podjednako koriste predsednik Srbije i premijer Ma\u0111arske su kori\u0161\u0107enje demokratskih izbora kao sredstva politi\u010dke legitimacije; izbegavanje primene direktne i jake represije; delegiranje nasilja ne-dr\u017eavnim akterima; podsticanje polarizacije bira\u010dkog tela.<\/p>\n

Za razliku od diktatura \u2013 re\u017eima koji su potpuno autoritarni \u2013 u Ma\u0111arskoj i Srbiji redovno se odr\u017eavaju izbori. Fides i Srpska napredna stranka re\u0111aju izborne pobede, prvi od 2010, drugi od 2012. godine. Pored oslanjanja na izbore kao sredstvo legitimisanja, obojica lidera prikazuju sebe kao politi\u010dare koji su u direktnom kontaktu sa narodom: Orban organizuje takozvane nacionalne konsultacije, a Vu\u010di\u0107 je delimi\u010dno ispunio svoje obe\u0107anje i privremeno je gra\u0111ane primao na razgovor u svojoj predsedni\u010dkoj kancelariji.<\/p>\n

Obe vlasti se sli\u010dno odnose prema represiji. Dok bi otvorena, direktna represija prema antire\u017eimskim akterima (opozicija, aktivisti, nevladine organizacije i sl.) bila jedna od glavnih odlika diktatura, Orban i Vu\u010di\u0107 se suzdr\u017eavaju od slu\u017eenja takvim instrumentom vladanja (\u0161to ne zna\u010di da ga nikada ne koriste \u2013 setimo se policijske brutalnosti na protestima leta 2020 u Beogradu).<\/p>\n

Direktno nasilje delegiraju ne-dr\u017eavnim akterima. Na primer, u Ma\u0111arskoj je 2016. grupa huligana spre\u010dila \u010dlanove Socijalisti\u010dke partije da predaju inicijativu za referendum. Kasnije je utvr\u0111eno da su huligani bili \u010dlanovi obezbe\u0111enja fudbalskog kluba \u010diji je predsednik ujedno narodni poslanik i potpredsednik Fidesa. U Beogradu su iste godine maskirana lica tokom no\u0107i poru\u0161ila niz objekata u Savamali i na taj kriminalni na\u010din uklonila prepreku pred izgradnjom jednog od klju\u010dnih projekata SNS-a, Beograda na vodi. Veljko Belivuk, uhap\u0161en 2020. godine, rekao je da su Vu\u010di\u0107 i njegovi saradnici od njega tra\u017eili da kontroli\u0161e da se na Partizanovim tribinama ne skandira protiv predsednika Republike i da zastra\u0161uje one koji su organizovali proteste protiv vlasti, pisalo je u transkriptu sa saslu\u0161anja u koji su imali uvid novinari Mre\u017ee za istra\u017eivanje kriminala i korupcije KRIK.<\/p>\n

Fides je preko svoje klijentelisti\u010dke mre\u017ee pro\u0161irio uticaj u medijskom sektoru. Vlasnici ve\u0107ine ma\u0111arskih provladinih medija donirali su svoje kompanije Centralnoevropskoj fondaciji za \u0161tampu i medije koja je osnovana 2018. godine. U decembru 2018. ta fondacija pod kontrolom vladaju\u0107e partije posedovala je 100% akcija na nacionalnom radijskom tr\u017ei\u0161tu i monopol na tr\u017ei\u0161tu \u017eupanijskih novina. Pripale su joj dve od \u010detiri televizije s informativnim porgramom i nacionalnom frekvencijom, tabloidi, muzi\u010dke radio stanice i internet magazini.2 Srpska napredna stranka, iako nema takvo telo centralizacije kontrole medija, tako\u0111e uspeva da upravlja velikim delom proizvodnje informativnog sadr\u017eaja u Srbiji. Prema izve\u0161taju Centra za medijski pluralizam i slobodu medija za 2020. godinu osam najve\u0107ih vlasnika u svim medijskim sektorima ima udeo u publici od gotovo 75%, a me\u0111u njima su najve\u0107i mediji koji podr\u017eavaju Srpsku naprednu stranku. Osim koncentracije vlasni\u0161tva i politi\u010dkog uticaja, izve\u0161taj isti\u010de i nedovoljnu za\u0161ti\u0107enost novinara. Zarad uticaja na javno mnjenje SNS se slu\u017ei i astroturfingom, odnosno plasiranjem svojih politi\u010dkih poruka na dru\u0161tvenim mre\u017eama tako da su one maskirane u autenti\u010dne izraze podr\u0161ke obi\u010dnih gra\u0111ana.Na Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2021. godinu Ma\u0111arska i Srbija nalaze se rame uz rame na 92. i 93. mestu od ukupno 180 zemalja.<\/p>\n

Orban i Vu\u010di\u0107 podjednako se slu\u017ee kampanjama protiv opozicionih aktera, \u0161to je tako\u0111e karakteristika mekih autoritarnih re\u017eima. Orban je, na primer, 2019. u Parlamentu izjavio da \u201eotad\u017ebina ne mo\u017ee da bude u opoziciji\u201c i ne libi se da o opozicionim akterima govori kao o unutra\u0161njim neprijateljima. U Srbiji pak u bilo kojoj visokotira\u017enoj \u017eutoj \u0161tampi s lako\u0107om pronalazimo etiketu stranog pla\u0107enika, koja je rezervisana za kriti\u010dare vladaju\u0107e stranke.<\/p>\n

\u200bKontinuirana proizvodnja nejednakosti<\/h2>\n

U trenutku kada su SNS i Fides do\u0161li na vlast neoliberalne politike koje pove\u0107avaju nejednakosti u dru\u0161tvu su ve\u0107 bile ustaljena praksa kako u Ma\u0111arskoj tako i u Srbiji.<\/p>\n

Iako je na re\u010dima napao neoliberalizam u kampanji iz 2010, koja mu je donela prvu u nizu dvotre\u0107inskih pobeda na parlamentarnim izborima, Viktor Orban je u praksi nastavio sa neoliberalnim politikama. Kako politi\u010dki ekonomista Adam Fabri pokazuje, sve ma\u0111arske vlade od 1990. bile su neoliberalne, a Orban je samo modifikovao taj politi\u010dko-ekonomski model dodavanjem autoritarnih i etnicisti\u010dkih elemenata.3 Kao potvrdu Fabrijeve teze mo\u017eemo navesti da je upravom Fidesa u Ma\u0111arskoj nedavno donet zakon koji ograni\u010dava prava LGBTQ+ osoba, besku\u0107ni\u0161tvo je kriminalizovano, podsti\u010de se rasizam prema migrantima i Romima, a javna ulaganja u zdravstveni i obrazovni sistem smanjena su na bezmalo polovinu proseka zemalja EU. Najbogatijih 20% gra\u0111ana poseduje dve tre\u0107ine ukupnog neto bogatstva u Ma\u0111arskoj, a u rukama najbogatijih 10% se koncetri\u0161e njegova polovina. Sa druge strane, na nivou Evropske unije ma\u0111arska deca imaju najmanje \u0161anse da \u017eive u boljem dru\u0161tvenom i eknomskom polo\u017eaju od svojih roditelja.<\/p>\n

U Srbiji tako\u0111e postoje kontinuiteti od po\u010detka devedesetih, preko perioda izme\u0111u pada Slobodana Milo\u0161evi\u0107a i dolaska na vlast Aleksandra Vu\u010di\u0107a do danas. Kako pi\u0161e politi\u010dki filozof Filip Balunovi\u0107, sve tri epohe obele\u017eava \u201eista filozofija proizvodnje i reprodukcije oligarhijskog politi\u010dkog i ekonomskog sistema, podre\u0111enost svih segmenata dru\u0161tva najogoljenijem tajkunskom interesu i razaranje realnog sektora privrede\u201c. Deindustrializacija, rapidna privatizacija i anti-radni\u010dke politike nakon 5-og oktobra 2000 rezultirali su, izme\u0111u ostalog, gubitkom 400 do 500 hiljada radnih mesta, dok su mere \u0161tednje (umanjenje plata u javnom sektoru za ne\u0161to vi\u0161e od 20%, penzija za 10%, zabrana zapo\u0161ljavanja i sl.) i druge neoliberalne mere Aleksandra Vu\u010di\u0107a dovele do toga da je danas Srbija dr\u017eava sa najve\u0107im nejednakostima u dohotku u Evropi. Najbogatijih 20% gra\u0111ana Srbije ima 9,7 puta ve\u0107i dohodak od 20% sa najni\u017eim dohotkom.4 Rastu\u0107a nepriu\u0161tivost stanovanja slikovit je pokazatelj da u Srbiji i bazi\u010dna dobra postaju rezervisana za pripadnike vi\u0161ih klasa: u Beogradu cena jednog kvadratnog metra stambenog prostora posti\u017ee i neverovatnih 9,721 evra.<\/p>\n

Viktor Orban i Aleksandar Vu\u010di\u0107 \u2013 obojica vatreni protivnici socijalizma \u2013 pri dolasku na vlast obe\u0107avali su raskid s politikom svojih prethodnika. Obe\u0107ali su red i boljitak za siroma\u0161nije klase dru\u0161tva. Me\u0111utim, uskra\u0107ivanjem javnih ulaganja u sisteme blagostanja (\u0161kolstvo, zdravstvo i sl.) i \u0161telovanjem mehanizama preraspodele resursa prema interesima krupnih korporacija nastavili su da grade \u201esocijalizam za bogate\u201c.<\/p>\n

\u200bKa budu\u0107nosti u kojoj je EU pro\u0161lost?<\/h2>\n

Evropska unija je u vi\u0161e navrata reagovala na Orbanove politike. Tako je, recimo, Sargentini izvje\u0161taj Evropskog parlamenta skrenuo pa\u017enju na eroziju demokratije, vladavine prava i po\u0161tovanja ljudskih prava u Ma\u0111arskoj. Orban je pak u vi\u0161e navrata ozna\u010dio EU kao opasnost po ma\u0111arsko dru\u0161tvo: protesti sa sloganom \u201ene\u0107emo da budemo kolonija\u201c (kolonija Evropske unije) i dr\u017eavni plakati koji prikazuju Kloda Junkera i D\u017eord\u017ea Soro\u0161a kao umove iza \u201ezavere\u201c protiv Ma\u0111arske neki su od takvih propagandnih postupaka Fidesa. Uprkos tom ti-mene-izve\u0161tajem-ja-tebe-propagandom odnosu, Ma\u0111arska je me\u0111u dr\u017eavama koje dobijaju najvi\u0161e novca iz evropske kase (novac od EU je 2015. godine \u010dinio \u010dak 4,38% BDP-a Ma\u0111arske). Unija nije bila \u0161krta prema buntovnoj centralnoevropskoj \u010dlanici ni za vreme kovid krize (\u0161to ilustruje 320 miliona evra pomo\u0107i za srednje i male biznise). Ovim toplo-hladnim odnosom izgleda da je protkano i glasa\u010dko telo Fidesa budu\u0107i da prema istra\u017eivanju javnog mnjenja 77% glasa\u010da vladaju\u0107e partije podr\u017eava \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, dok je istovremeno ve\u0107ina njih uverena da je EU najopasniji me\u0111u entitetima s kojima Ma\u0111arska sara\u0111uje.<\/p>\n

Evropski savet je Srbiji dodelio status kandidata za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji 2013. godine. EU je najve\u0107i donor Srbije: izme\u0111u 2013. i 2020. Srbija je iz predpristupnih IPA fondova EU dobila 1,5 milijardi evra i oko 900 miliona evra u sklopu regionalne pomo\u0107i, i bi\u0107e jedna od dr\u017eava korisnica pretpristupne finansijske pomo\u0107i od 14,2 milijarde eura za period 2021\u20132027. Glavna prepreka na evropskom putu Srbije je priznavanje nezavisnosti Kosova. Osim toga Godi\u0161nji izve\u0161taj EU o Srbiji iz 2020. navodi probleme poput politizacije javne administracije, nedostatka fer izbora, reforme sudstva i slobode izra\u017eavanja.<\/p>\n

No, glasovi kritike poput Petera Teheta govore da je briga EU za ljudska prava i demokratske principe samo tobo\u017enja. Prema oceni ovog pravnika i istori\u010dara \u010ditava se EU, a pogotovo najmo\u0107nija ekonomija unutar Unije \u2013 Nema\u010dka \u2013 vodi ekonomskim interesima, \u0161to se najbolje vidi u miniranju levi\u010darske vlade Gr\u010dke izabrane 2014. godine, \u010diji se program kosio sa interesima nema\u010dkih i francuskih banaka, i tolerisanju Orbanove vlade, koja je i vi\u0161e nego saradljiva sa nema\u010dkim kapitalom. Vu\u010di\u0107ev re\u017eim deli taj vi\u0161e nego prijateljski odnos prema interesima investitora iz centra Evrope.<\/p>\n

Slika gra\u0111ana Srbije i Ma\u0111arske o EU kao garantu mira, demokratije i po\u0161tovanja ljudskih prava sve vi\u0161e li\u010di na muzejski eksponat. Ta promena izgleda evropskog puta od EU kao budu\u0107nosti do EU kao stvari pro\u0161losti ne doga\u0111a se bez doprinosa same Unije. Militarizacija granica umesto humane strategije kao odgovor na migrantsku krizu oduzima od te\u017eine evropskih opomena za kr\u0161enje ljudskih prava. Nadalje, Evropska unija ne samo da se nije postavila delatno i kriti\u010dki prema socijalno \u0161tetnim politikama ma\u0111arskih i srpskih vlasti tokom 2000-ih, ve\u0107 je i sama podsticala sprovo\u0111enje neoliberalnih mera, \u010dime je doprinela produbljivanju nejednakosti u ovim dr\u017eavama. EU ni danas ne podsti\u010de ekonomske politike koje bi slu\u017eile smanjenju nejednakosti.<\/p>\n

Proces pridru\u017eivanja Srbije Evropskoj uniji stagnira. U 2020. godini nije otvoreno nijedno novo pregovara\u010dko poglavlje. Evropski put je 2012. godine, kada je SNS do\u0161la na vlast bio neupitan, pi\u0161e Igor Bandovi\u0107, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, dok posve\u0107enost Srbije procesu pridru\u017eivanja nikada nije bila toliko upitna kao danas. Vu\u010di\u0107ev re\u017eim preoblikovao je unutra\u0161nju politiku na na\u010din da \u010dlanstvo u EU nije vi\u0161e klju\u010dni politi\u010dki i ekonomski interes, komentri\u0161e politikolog Alesandro Estezo Perez. Istovremeno, \u010dlanice poput Francuske i Holandije po\u010dele su da zastupaju konzervativni pristup prema uve\u0107anju Unije.<\/p>\n

Orban i Vu\u010di\u0107 ja\u010daju odnose sa ne-zapadnim silama, pre svega sa Kinom, \u0161to im mo\u017ee poslu\u017eiti za unapre\u0111enje pregovara\u010dke pozicije u odnosima sa Briselom. Da li \u0107e zbog prisustva kineskih interesa \u201eEvropa\u201c biti jo\u0161 tolerantnija prema autoritarnim elementima vladanja na vlastitoj periferiji? Svakako mo\u017eemo pretpostaviti da Kina ne\u0107e zamerati kr\u0161enje ljudskih prava i nedovoljnu demokrati\u010dnost u dvori\u0161tu svojih evropskih partnera.<\/p>\n

Autor se zahvaljuje Marku Lo\u0161oncu za ustupanje neobjavljenog rada pod naslovom Authoritarian Regimes in Hungary and Serbia \u2013 a Comparative Approach.<\/p>\n

    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 M\u00e1rk Losoncz, Authoritarian Regimes in Hungary and Serbia \u2013 a Comparative Approach, u pripremi, 2021<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Andr\u00e1s Juh\u00e1sz, Does the Orb\u00e1n government have an agenda for Southeast Europe?, Rosa Luxemburg Stiftung \u2013 Southeastern Europe, 2019.<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 Adam Fabry, The Political Economy of Hungary. From State Capitalism to Authoriarian Neoliberalism, Palgrave, 2019.<\/li>\n
  4. \u00a0\u00a0\u00a0 Mihail Aradarenko \/ Gorana Krsti\u0107 \/ Jelena \u017darkovi\u0107 Raki\u0107, Dohodna nejednakost u Srbiji. Od podataka do politike, Friedrich Ebert Stiftung, 2017<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Srbija ne ispunjava kriterijume demokratske dr\u017eave, \u0161to postaje karakteristika \u010ditave Isto\u010dne Evrope, konstatuje Fridom haus, a povodom novog izve\u0161taja te organizacije prenosimo tekst ko-urednika Ma\u0161ine Andra\u0161a Juhasa iz srpskog izdanja Le Monde Diplomatique.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":343809,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-343808","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343808","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=343808"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343808\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":343810,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343808\/revisions\/343810"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/343809"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=343808"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=343808"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=343808"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}