{"id":343288,"date":"2022-04-17T06:58:37","date_gmt":"2022-04-17T04:58:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=343288"},"modified":"2022-04-17T20:52:41","modified_gmt":"2022-04-17T18:52:41","slug":"ko-su-albanke-udate-u-srbiji-i-kako-zaista-izgledaju-njihovi-zivoti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/04\/17\/ko-su-albanke-udate-u-srbiji-i-kako-zaista-izgledaju-njihovi-zivoti\/","title":{"rendered":"Ko su Albanke udate u Srbiji i kako zaista izgledaju njihovi \u017eivoti"},"content":{"rendered":"
\n

Autorka: Armanda Hisa<\/strong><\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n

U leto 2008. godine sam prvi put u albanskim novinama pro\u010ditala \u010dlanak o brakovima albanskih \u017eena u Srbiji.<\/p>\n

Govorilo se o tome kako su se dva srpska mu\u0161karca iz oblasti Sand\u017eaka zaljubila u dve Albanke sa severa Albanije i kasnije se njima o\u017eenili 1<\/i><\/b>. Ljubav izme\u0111u Srba i Albanaca nagla\u0161avala se kao jedna vrsta simboli\u010dne reakcije na suprotnost, kolektivnu mr\u017enju izme\u0111u ova dva naroda. Cilj \u010dlanka bio je da poka\u017ee kako ljubav ne haje ni za kakve barijere. Pod barijerama se u konkretnom slu\u010daju podrazu- mevala bolna istorija konflikta i rata na Kosovu, brojni negativni stereotipi, kao i visok nivo nepoznavanja socijalnih, ekonomskih, kulturnih i politi\u010dkih realnosti, kako Srba o Albaniji i Kosovu, tako i Albanaca o Srbiji.<\/p>\n

\n

\u017divot u tabloidu i tabloid u prevodu<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Od tada su objavljeni mnogi \u010dlanci i reporta\u017ee o me\u0161ovitim brakovima, kako u srpskim, tako i u albanskim medijima, a snimljeno je i nekoliko dokumentaraca. Ovi tekstovi i filmovi daju preliminarne informacije potrebne da bi se stekla op\u0161ta slika o u\u010destalosti i geografskoj rasprostranjenosti ovih brakova, ali se \u010desto, posebno u slu\u010daju srpskih medija, oni pretvaraju u reprodukovanje stereotipnih diskursa \u2013 o \u201esposobnosti i talentu albanskih \u017eena da budu dobre doma\u0107ice i pokorne \u017eene\u201c, nasuprot egoizmu srpskih \u017eena sa sela koje bi radije potra\u017eile udobnosti modernog \u017eivota u velikim gradovima, bez ozbil\u0458nih porodi\u010dnih anga\u017eovanja, kao \u0161to su pot\u010dinjenost mu\u017eevl\u0458evoj porodici i boravak u ku\u0107i radi podizanja dece.<\/p>\n

U albanskim medijima, me\u0111utim, preovladava neka vrsta osu\u0111uju\u0107e iritiranosti tim \u017eenama i njihovim porodicama za koje se aludira da su ih prodali za dve-tri hiljade evra. Ali, ne mo\u017eemo ni sve \u010dlanke staviti u isti ko\u0161, jer sve zavisi od ozbil\u0458nosti odre\u0111enih medija. Izdvajaju se op\u0161irni i informativni \u010dlanci, kao \u0161to je reporta\u017ea Dragane Nikoleti\u0107 \u201eBra\u010dna lutrija: Srbin i Albanka\u201d, objavl\u0458ena u National Geographic <\/em>Srbija. 2 <\/em><\/strong>Isto tako \u017eelim da istaknem \u010dlanke i intervjue El\u0458one D\u017eepe u alban-skim medijima, zbog visokog stepena odgovornosti sa kojim je tretirala ovo pitanje. 3<\/em><\/strong><\/p>\n

Interesantno je da ve\u0107ina \u010dlanaka objavl\u0458enih na albanskom nisu originalni tekstovi, nego prevodi iz srpskih tabloida, pra\u0107eni naslovima \u010diji je cil\u0458 da izazovu negativna ose\u0107anja i reakcije me\u0111u Albancima, kao \u0161to su \u201eKurve iz Albanije \u010dekaju u redu da se udaju za srpske starce\u201d 4 <\/em><\/strong>ili \u201eAgencije organizuju putovanja za pronala\u017eenje mu\u017eeva u Srbiji. Devojka: Prevarili su nas, rekli su da \u0107emo i\u0107i u Hrvatsku\u201d. 5<\/em><\/strong><\/p>\n

\u0160to je najva\u017enije, pravi glas \u017eena udatih u Srbiji ili nedostaje ili njime manipuli\u0161u opisani mediji. Tako u srpskim medijima izgleda kao da u ve\u0107ini priloga govori samo jedna \u017eena koja izgovara iste re\u010di: da je zadovol\u0458na \u017eivotom u Srbiji, da se mnogo voli sa mu\u017eem, da nisu nai\u0161li ni na kakve probleme i predrasude u doma\u0107em dru\u0161tvu. U albanskim medijima, nasuprot tome, njihov je glas, takore\u0107i, potpuno izostao, osim ponekog slu\u010daja gde \u017eene pred kamerama i l\u0458udima iz ku\u0107e pri\u010daju kao \u0161to je gore navedeno, a iza kamera pri\u010daju o stra\u0161nom \u017eivotu, o braku sa prevarama, o ukl\u0458u\u010denosti bra\u010dne mafije itd.<\/p>\n

\n

Organizovani kriminal ili neorganizovana muka<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u010cesto mi se obra\u0107aju prijatel\u0458i, ali i drugi l\u0458udi koji znaju da sam zapo\u010dela ovo istra\u017eivanje, zainteresovani da saznaju \u0161ta je zaista u pitanju, da li se tu radi o organizovanoj trgovini \u017eenama i da li zaista ima roditel\u0458a u Albaniji koji prodaju svoje k\u0107eri za odre\u0111ene sume. Budu\u0107i da nemam luksuz da budem jednostavno istra\u017eiva\u010d, neizbe\u017eno je da u toku istra\u017eivanja na neki na\u010din budem i neko ko poja\u0161njava, tuma\u010di i prevodi javno mnjenje i da se potrudim da se bar ova pojava, koja je probila mnoge realne i mentalne granice i koja srodni\u010dkim odnosima ujedinjuje dve oblasti u Albaniji i Srbiji, ne pretvori u jo\u0161 jednu ta\u010dku podele i konflikta. To ne zna\u010di da treba da se prikriju slu\u010dajevi prevara ili da se negira da pojedinci zara\u0111uju na potrebama ovih l\u0458udi.<\/p>\n

Na kraju krajeva, kako mo\u017eemo da se pretvaramo da potpuno patolo\u0161ki odnosi, koji ve\u0107 postoje u me\u0111usobnoj percepciji dveju etni\u010dkih grupa, mogu da se prevazi\u0111u normalnim putevima koji gotovo da ne postoje? Ali, ostajem pri mi\u0161l\u0458enju da pre nego \u0161to potra\u017eimo mogu\u0107e manipulacije, u prvom redu, treba da razumemo razloge koji su doveli do stvaranja ovih neobi\u010dnih srodni\u010dkih veza u ambijentu u kom su predrasude i negativni stereotipi uobi\u010dajena pojava.<\/p>\n

Dakle, ne treba gubiti iz vida glavnu kategoriju koja je predmet istra\u017eivanja: kategoriju napa\u0107enih l\u0458udi. Iz tog razloga sam istra\u017eivanje o me\u0161ovitim albansko-srpskim brakovima strukturisala na takav na\u010din, da se analiza medijskog diskursa mo\u017ee suo\u010diti sa kompleksnom realno\u0161\u0107u na terenu. Sand\u017eak, Ra\u0161ka, oblast planine Javor, sela od granice sa Crnom Gorom do Nove Varo\u0161i i Ivanjice ostaju zone sa najve\u0107om koncentracijom me\u0161ovitih albansko-srpskih parova, mada su oni sada rasprostranjeni po celoj Srbiji \u2013 od Kur\u0161umlije u neposrednom susedstvu Kosova, Vranja, Ni\u0161a, \u010ca\u010dka, U\u017eica pa do Sremske Mitrovice u Vojvodini. Albanke udate u Srbiji uglavnom dolaze iz sela oko Lje\u0161a, Skadra i Puke i sve su katolkinje, sa ponekim veoma retkim izuzetkom.<\/p>\n

Te\u0161ko je sa sigurno\u0161\u0107u utvrditi koliki je broj ovih brakova, ali \u0161ef humanitarne organizacije \u201eStara Ra\u0161ka\u201d, Vojin Vu\u010di\u0107evi\u0107, potvr\u0111uje da se radi o oko 350 takvih brakova u celoj Srbiji. Do sada sam za prou\u010davanje odredila 13 slu\u010dajeva. Moja te\u017enja je bila da se, pre nego \u0161to istra\u017eim odre\u0111ene tematike pojedina\u010dnih slu\u010dajeva, detal\u0458nije upoznam sa situacijama i uslovima koji su omogu\u0107ili pokretanje i realizaciju tih brakova.<\/p>\n

\n

Na terenu<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ova i mnoga druga planirana pitanja, ali i neplanirana, koja proizilaze iz razgovora, kao i \u017eivotne pri\u010de \u017eena i mu\u0161karaca koje sam intervjuisala ili sa kojima sam razgovara- la, \u010dine zapanjuju\u0107i materijal za upoznavanje stvarnosti dveju, zapravo perifernih zona obe dr\u017eave, Albanije i Srbije. U svakom razgovoru ima potencijala za razvijanje istra\u017eivanja o mnogo razli\u010ditih tema \u2013 na primer, o odnosu centar-periferija, prelasku i ru\u0161enju mentalnih barijera i realnih granica, realnom stanju i statusu \u017eena u ove dve zone, kao i predstavl\u0458anju ovog statusa u diskursu, odnosu patrijarhalnost-mu\u017eevnost, razli\u010ditim nivoima patrijarhalnosti, odnosu obrazovanja i nacionalizma itd.<\/p>\n

\u017delela bih da pi\u0161em na\u0161iroko o ovom materijalu, o do sada sakupl\u0458enim podacima, ali ovde \u0107u se osvrnuti na dva momenta koji su bili vrlo dirl\u0458ivi za mene kao antropologa na terenu, koji sadr\u017ee humanu dimenziju ovog istra\u017eivanja i koji su veoma zna\u010dajni upravo za ranije nazna\u010denu kategoriju napa\u0107enih l\u0458udi.<\/p>\n

\n

Slu\u010daj 1 \u2013 susret sa M. i D. u jednom sand\u017ea\u010dkom selu<\/em><\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kada sam stigla, D. me je do\u010dekala sa rado\u0161\u0107u koju nije mogla da sakrije. Stegla me je jako i ponavl\u0458ala je: \u201eDo\u0161la si iz Tirane da me vidi\u0161, do\u0161la si iz Tirane da nas vidi\u0161, ti si moja sestra\u201d. Zazvonio je telefon. D. je rekla na albanskom: \u201eDa, da, do\u0161la je, evo je ovde sa mnom\u2026 i re\u0107i \u0107u joj da do\u0111e i kod tebe, eee, do\u0161la je da nas vidi, do\u0161la je da se interesuje za nas, nisu nas zaboravili bre, brine se Albanac za svoje \u2013 eeej Sal\u0458i Beri\u0161a, nije nas zaboravila vlada, poslali su l\u0458ude da nas vide\u201d.<\/p>\n

Za\u010du\u0111ena onim \u0161to \u010dujem, pitala sam D. kako stoje stvari. \u010cinjenica je da se izme\u0111u Albanki udatih u nekoliko sela na Javoru i u Sand\u017eaku stvorila jedna mre\u017ea prijatel\u0458stva. Ve\u0107ina njih su na albanskom razgovarale svaki dan telefonom, iako se nikada nisu li\u010dno sastale. Neko je pustio glasinu da \u0107e albanska vlada uskoro poslati nekoga da vidi kako one \u017eive u Srbiji. Velika nada se krila iza izgovaranja ovih re\u010di, \u0161to nije imalo veze sa nadom u finansijsku pomo\u0107, nego sa nadom da one nisu bile zaboravl\u0458ene me\u0111u planinama, da se neko brine o njima\u2026 i meni je bilo \u017eao \u0161to sam morala da im to pokvarim, nisam bila osoba koju su o\u010dekivale! Bilo mi je \u017eao \u0161to sam morala da im objasnim da su to samo glasine. \u201eNe! Isto je. Ti si do\u0161la da nas vidi\u0161, da se interesuje\u0161 za nas. Isto je, ti si na\u0161a sestra.\u201d M. je kuvala kafe, D. je pr\u017eila krompire i \u0161alila se sa svekrom oko toga za\u0161to mu\u0161karci u selu ostaju neo\u017eenjeni iako ima mnogo neudatih devojaka. Svekar je \u010duvao dve devoj\u010dice starosti 2 i 4 godine. U jednom trenutku kada su bili sami u sobi i ja sam tiho u\u0161la, starac R. je govorio unuci: \u201eSunce moje, ka\u017ei: ja \u0107u biti dobar \u010dovek\u2026\u201d i to je govorio smireno\u0161\u0107u \u010doveka koji kao da poseduje svet. Kasnije, R. je po\u010deo da pri\u010da kako ih je osoba koja je prona\u0161la D. malo namu\u010dila i da su ih njegove usluge skupo ko\u0161tale.<\/p>\n

(Posrednik je obezbedio taksi, mito za prelazak granice bez vize, kao i zlato za veridbu i za te usluge je tra\u017eio odre\u0111enu sumu, ali se tom sumom zlo\u0107udno manipuli\u0161e u albanskim medijima gde se ona predstavl\u0458a kao suma koju mlado\u017eenje pla\u0107aju albanskim o\u010devima da bi im otkupili k\u0107eri.) \u201eTa osoba nas je mnogo namu\u010dila, ali nikada ne\u0107u prestati da mu budem zahvalan. Kakve veze ima \u0161to nas je taj \u010dovek odrao za pare? \u0160ta bi se desilo sa mnom i sa M. da njega nije bilo? Ostali bismo kao dva usaml\u0458ena kukavca i sigurno bismo ostali bez njih\u201d, rekao je gledaju\u0107i u unuke. \u201eAko je cena da imamo ova dva an\u0111ela bila da nas namu\u010di jedan lo\u0161 \u010dovek, onda je bilo vredno toga\u2026\u201d<\/p>\n

\n

Slu\u010daj 2 \u2013 sastanak sa prvom \u017eenom iz ove grupe udatom u Srbiji<\/em><\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

V. je imala i jetrvu Albanku. Nakon \u0161to je pro\u0161ao strah i briga da nisam novinarka, prvoj Albanki udatoj u Srbiji sam prenela pozdrave od R, zajedni\u010dkog prijatel\u0458a. On je 2006. radio na terenu na Pe\u0161teru, sa guslarima iz te oblasti. Nakon \u0161to se saznalo da je Albanac, rekli su mu da je potreban jednoj porodici jer albanska mlada nije znala ni re\u010d srpskog. \u201ePre nego \u0161to sam se udala, nije mi nikada palo na pamet da \u0107u do\u0107i u ovu zabit. Mislila sam da je najgore mesto u inostranstvu bol\u0458e nego najbol\u0458e mesto u Albaniji\u2026\u201d.<\/p>\n

R. je oti\u0161ao tamo i napravio joj je neku vrstu po\u010detnog re\u010dnika, i izjadali su se jedno drugome. Kada sam joj prenela pozdrave od R, ona me je jako zagrlila. \u201eOh\u201c, rekla je, \u201eja sam u to vreme samo plakala, nisam znala gde sam\u2026 Kuvala sam kafu za gosta i kad me je pozdravio na albanskom, kafe su mi ispale iz ruku i briznula sam u pla\u010d\u2026 Ne se\u0107am se ni \u0161ta mi je rekao ni \u0161ta sam mu rekla, znam samo da mi je stra\u0161no nedostajalo sve iz Albanije i da sam bila u suzama\u2026 Nikada u \u017eivotu ne\u0107u zaboraviti tog momka i on mi je rekao da me nikada ne\u0107e zaboraviti i evo odr\u017eao je re\u010d\u201d.<\/p>\n

Tako su se \u017eene kroz pla\u010d prise\u0107ale uspomena iz prvih meseci \u017eivota u srpskom selu. Sada imaju decu, jedna dvoje, druga troje, sagradili su ku\u0107u, sa mu\u017eevima su bile u veoma dobrim odnosima \u2013 i to je bilo jasno, bez potrebe da se dal\u0458e govori. Ali uspomene sa po\u010detka su nas rasplakale sve tri. Ne verujem da mo\u017ee\u0161 napraviti kvalitetno istra\u017eivanje o \u017eenama u patrijarhalnim sredinama, a da ne pro\u017eivi\u0161 takve trenutke.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Od svih razmatranih slu\u010dajeva, jasno je da pla\u0107anje o kome se toliko govori u medijima nije \u201ecena mlade\u201d. Ovde se ne radi o kupoprodajnom procesu, ve\u0107 je to cena posrednika, bile to agencije ili l\u0458udi, kao \u0161to se doga\u0111a u bilo kojoj zeml\u0458i sveta. Problemi su se mogli desiti sa nekim posrednikom koji nije obavio uslugu onako kako treba i nije vratio novac, ali to nije problem koji se ti\u010de samih brakova. Neke \u017eene nisu propustile da naglase koliko uvre\u0111eno su se ose\u0107ale zbog medijske obrade te tematike. \u017del\u0458a i potreba za stvaranjem porodice i strah od \u017eivota provedenog u samo\u0107i su probili \u010dvrste barijere. Upravo to zaslu\u017euje da bude u centru pa\u017enje, da bi se kasnije razumelo sve drugo u vezi sa ovim brakovima.<\/p>\n

Ti doga\u0111aji na terenu poma\u017eu da razmi\u0161l\u0458a\u0161 izvan kategorija prijatel\u0458skog ili neprijatel\u0458skog naroda. Sva pomenuta pitanja su veoma interesantne teme za istra\u017eivanje, ali teren nas uvek iznova podse\u0107a da ovo istra\u017eivanje nikada ne sme izgubiti iz vida kategoriju napa\u0107enih l\u0458udi. To je, po mom mi\u0161l\u0458enju, preduslov da se medijsko predstavl\u0458anje i prou\u010davanje albansko-srpskih brakova vr\u0161i izvan predrasuda ili emocija dru\u0161tva u kom \u017eivimo.<\/p>\n

Preveo s albanskog: Filip Vukadinovi\u0107<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n

Fusnote:<\/strong><\/em><\/p>\n

1<\/b> Armanda Hisa (Armanda Hysa) je antropolo\u0161kinja iz Tirane. Doktorirala je na Univerzitetu u Tirani, a bila je i gostuju\u0107a istra\u017eiva\u010dica i predava\u010dica na Univerzitetskom koled\u017eu u Londonu, istra\u017eiva\u010dica na albanskom Institutu za folklor i direktor- ka Nacionalnog centra za tradicionalne aktivnosti albanskog Ministarstva kulture. Njena istra\u017eivanja obuhvataju osmansko nasle\u0111e na Balkanu, naro\u010dito stare \u010dar\u0161ije i me\u0111uetni\u010dke odnose Albanaca sa Srbima i Makedoncima, s posebnim fokusom na fenomen me\u0161anih brakova izme\u0111u Srba i Albanki sa severa Albanije.<\/em><\/p>\n

2<\/strong>\u00a0\u017delim da se zahvalim Mariji Mandi\u0107, koleginici i prijatel\u0458ici sa Balkanolo\u0161kog instituta Srpske akademije nauka i umetno- sti, koja ne samo da me je pratila u zapo\u010dinjanju terenskog rada, ve\u0107 je i aktivno u\u010destvovala u njemu. Bez njenog u\u010de\u0161\u0107a, pokretanje studije na terenu bi bilo izuzetno te\u0161ko.<\/em><\/p>\n

3<\/strong>\u00a0http:\/\/www.nationalgeographic.rs\/reportaze\/clanci\/736.html.<\/a> \u017delim da zahvalim gospo\u0111i Nikoleti\u0107 na datoj pomo\u0107i pri kontaktiranju prvih me\u0161ovitih parova na terenu. Iako nas nije poznavala, nije se ustru\u010davala da nam po\u0161al\u0458e brojeve mobil- nih telefona kojima je raspolagala, \u010dime nam je znatno pojednostavila zapo\u010dinjanje istra\u017eivanja na terenu.<\/em><\/p>\n

4<\/strong>\u00a0El\u0458ona D\u017eepa i Katarina Gaji\u0107 su organizovale izlo\u017ebu fotografija sa me\u0161ovitim albansko-srpskim porodicama u oktobru 2012. godine u Tirani. http:\/\/www.panorama.com.al\/kuratorja-e-ekspozites-elona-xhepa-perse-behen-martesat-shqipta- ro-serbe\/<\/a><\/em><\/p>\n

5<\/strong>\u00a0http:\/\/botasot.info\/shqiperia\/311524\/kurvat-e-shqiperise-ne-rradhe-per-tu-martuar-me-pleqte-beqar-te-serbise-foto-<\/a> beograd\/<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u okviru publikacije Evropskog pokreta u Srbiji \u201eKada su se voleli Srbi i Albanci\u201c\u00a0<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017del\u0458a i potreba za stvaranjem porodice i strah od \u017eivota provedenog u samo\u0107i su probili \u010dvrste barijere. Upravo to zaslu\u017euje da bude u centru pa\u017enje, da bi se kasnije razumelo sve drugo u vezi sa ovim brakovima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":214258,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1426,1427],"class_list":["post-343288","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-albanke-u-srbiji","tag-mjesoviti-brakovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343288","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=343288"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343288\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":343333,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343288\/revisions\/343333"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/214258"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=343288"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=343288"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=343288"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}