{"id":343018,"date":"2022-04-13T06:41:13","date_gmt":"2022-04-13T04:41:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=343018"},"modified":"2022-04-13T06:41:13","modified_gmt":"2022-04-13T04:41:13","slug":"cetiri-pokerasa-za-stolom-kratak-pregled-rata-u-ukrajini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/04\/13\/cetiri-pokerasa-za-stolom-kratak-pregled-rata-u-ukrajini\/","title":{"rendered":"\u010cetiri pokera\u0161a za stolom. Kratak pregled rata u Ukrajini"},"content":{"rendered":"

Autorka: Sanja Radovi\u0107*<\/strong><\/p>\n

Ameri\u010dka spoljna politika posle 1991. pokaza\u0107e se kao tragi\u010dna istorijska gre\u0161ka. Propu\u0161tena je velika \u0161ansa da se novi poredak gradi nad druga\u010dijim temeljima, umesto na vojnoj snazi i pretnji. Danas zlosutno zvu\u010de re\u010di D\u017eord\u017ea Kenana, iz 1997, posle prvog ve\u0107eg talasa \u0161irenja NATO od raspada SSSR-a: \u201cMo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e takva odluka rasplamsati nacionalisti\u010dke, antizapadne i militaristi\u010dke tendencije u ruskom na\u010dinu razmi\u0161ljanja; da \u0107e imati negativan uticaj na razvoj ruske demokratije; da \u0107e obnoviti atmosferu hladnog rata u odnosima Istoka i Zapada, i da \u0107e pokrenuti rusku spoljnu politiku u smerovima koji nam definitivno nisu po volji.\u201d Prakti\u010dno su se sva Kenanova predvi\u0111anja ostvarila. Ostaje nam da se zapitamo, da li je mogu\u0107e da je Kenan jedini ovo video u 1997. godini ili je re\u010d o ne\u010dem drugom? Pre \u0107e biti da u SAD nisu prevideli Kenanove uvide, ve\u0107 da su ih potcenili. Uverenje da \u0107e daljim \u0161irenjem NATO na Istok istinski materijalizovati svoju pobedu u Hladnom ratu, u opijenosti svojstvenoj pobedniku, ispustili su iz vida ra\u010dunicu koja danas dolazi na naplatu celoj Evropi.<\/p>\n

Da ostavimo dublju analizu uzroka najve\u0107e evropske krize koju gledamo posle 1945. za zaseban tekst, jer je re\u010d o vrlo slo\u017eenom istorijskom fenomenu. Ovde \u0107e nam fokus biti na analizi trenutne situacije i kako su se prema krizi postavila \u010detiri globalna aktera koja su u ve\u0107oj ili manjoj meri involvirani u ovaj konflikt, ili ih se on direktno ili indirektno ti\u010de.<\/p>\n

Kako se su postavile SAD prema krizi u Ukrajini?<\/p>\n

Maksimalizam svojstven ameri\u010dkoj spoljnoj politici posle 1991, manifestovao se i u ukrajinskoj krizi. Inercija u pona\u0161anju koje nije bilo suo\u010deno sa preispitivanjem, najjasnije se prikazuje kroz oduzimanje drugim globalnim akterima mogu\u0107nosti i prava da zastupaju svoje interese, uz jednu dimenziju upornog gaslighting-a na svaki poku\u0161aj da se problematizuju ciljevi ameri\u010dke spoljne politike i \u0161irenja NATO. Kada je rat u Ukrajini kona\u010dno po\u010deo, postavilo se pitanje da li ga kreatori politike u Va\u0161igtonu zaista nisu mogli predvideti? Te\u0161ko je zamisliti iznena\u0111enje, posebno posle vi\u0161emese\u010dnih o\u010diglednih ruskih priprema, ali i dugogodi\u0161njih upozorenja da Ukrajina predstavlja neuralgi\u010dnu ta\u010dku za ruske stare\u0161ke interese. Pre \u0107e biti da nisu u\u010dinili sve \u0161to su mogli da ga spre\u010de, \u0161to je odraz strate\u0161ke logike oslonjene na pomenuti pristup maksimalnog pritiska na protivnika, svuda i stalno. To se posebno jasno vidi i iz ameri\u010dke reakcije posle otpo\u010dinjanja sukoba u Ukrajini. SAD \u010dine sve u njihovoj mo\u0107i da rat produ\u017ee, slanjem vojne i finansijske pomo\u0107i Ukrajini, kao i ja\u010danjem vojne pretnje NATO u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi. Time se ne ide na deeskalaciju i poku\u0161aj smirivanja situacije, ve\u0107 naprotiv, gleda se sopstvena ra\u010dunica. Ameri\u010dki interes je da se Rusija \u0161to vi\u0161e izmori u ratu, na ra\u010dun Ukrajine koja strada. U pitanju je poznata taktika \u010diji je jedini cilj iscrpljivanje neprijatelja preko bilo \u010dije ki\u010dme, i po bilo koju cenu. Nedoraslo ukrajinsko rukovodstvo, \u010dija uloga u izbijanju krize jo\u0161 uvek nije dovoljno analizirana u mejnstrim medijima, pokazuje iz dana u dan da ne \u0161titi ukrajinske, ve\u0107 isklju\u010divo ameri\u010dke interese. Tvrdnju potkrepljuju promene u retorici Vladimira Zelenskog, od prvog dana rata do danas, uz stalno menjanje i ispostavljanje nerealnih zahteva, uz o\u010diglednu ideju kupovine vremena, za koju je te\u0161ko videti kako se uklapa u ukrajinske interese. Iako se radi o ozbiljnom sukobu koji razara njegovu zemlju, Zelenski pokazuje zapanjuju\u0107u nespremnost da ozbiljno razgovara sa Rusijom, kao usotalom i pre rata, \u0161to nam govori da dobija stalnu podr\u0161ku za nastavak konfrontacije sa Rusijom, po svaku cenu. Cui bono, vredi se zapitati.<\/p>\n

Kako se postavila EU u svemu ovome? Mo\u017eda je pozicija EU najve\u0107e razo\u010daranje u celoj krizi. Nesamostalnost u dono\u0161enju odluka od strate\u0161ke va\u017enosti za sve evropske dr\u017eave, dovela je EU u jedan vrlo ponizan polo\u017eaj prema Va\u0161ingtonu i oja\u010dala ameri\u010dku ulogu u evropskim pitanjima preko svake mere. Samo tako se mogu objasniti svakodnevne vesti o potezima koje EU preduzima uprkos logici i interesima svog stanovni\u0161tva. EU je bila nema na krizu i pre izbijanja rata, i prepustila je Va\u0161ingtonu da nastavi sa vo\u0111enjem neodgovorne politike prema evropskoj bezbednosti, i posle ozbiljne najave o opasnosti prelivavnja ukrajinske krize jo\u0161 2014. EU je pokazala zaprepa\u0161\u0107uju\u0107u nesposobnost da za\u0161titi sopstvene interese i, jo\u0161 gore, spremnost da ih podredi interesima SAD. Politi\u010dke i ekonomske posledice po celu EU, najve\u0107i su istorijski poraz Evrope posle dva svetska rata. U EU danas nema politi\u010dkog lidera, stratega, li\u010dnosti od integriteta koja bi bila u stanju da se suprotstavi SAD i ka\u017ee da je konfrontacija i poku\u0161aj istiskivanja Rusije iz Evrope istorijska gre\u0161ka koja \u0107e ko\u0161tati celu EU i da je jedini na\u010din da se problem re\u0161i, direktno pregovaranje izme\u0111u EU i Rusije, bez SAD. Nije neva\u017eno napomenuti i da je cela kriza mogla biti izbegnuta da je EU samostalan politi\u010dki i bezbednosni igra\u010d jer zvu\u010di zaista neverovatno da bi rat u Evropi bio u evropskom interesu u ovom trenutku.<\/p>\n

Rusija, glavni akter ove krize, nesumnjivo snosi najve\u0107u krivicu za eskalaciju do ovih razmera. Ruska sklonost militarizmu uz narastaju\u0107i ose\u0107aj frustracije odavno je palila alarme i samo je bilo pitanje kada \u0107e se radikalizovati u ne\u0161to poput ovoga \u0161to sada gledamo. Izgleda da je strpljenje u Kremlju iscurelo, a \u017eivci popustili, kada je doneta odluka da se ide u ovako ozbiljnu radikalizaciju, za koju se moralo znati kakve reperkusije nosi sa sobom. Rusija je zapo\u010dinjanjem rata u Ukrajini pokazala svoju strate\u0161ku slabost jer je do\u0161la u situaciju da vodi rat na sopstvenom pragu. Tvrdnje iz zapadnih medija da je adresiranje pitanja bezbednosti stvar ruske propagande, moglo bi se prihvatiti kada bismo imali bolje obja\u0161njenje za po\u010detak rata. Kako je svako drugo obja\u0161njenje manje racionalno i svodi se na inherentnu megolomaniju, patolo\u0161ku te\u017enju za obnovom ruskog carstva ili jo\u0161 gore, Putinova mentalna oboljenja, obja\u0161njenje o strogo racionalnom postupanju, koje dodu\u0161e izlazi iz okvira globanog poretka iz 1991. i njegovih pravila dozvoljenog za pora\u017eene, \u010dini se najadekvatnijim. Gledano posle tri nedelje rata, trenutna pozicija Rusije je gotovo tragi\u010dna. Rusija se upetljala u pravu paukovu mre\u017eu, dok izlazak iz nje mo\u017ee biti vrlo dug i bolan. Politi\u010dka i ekonomska izolacija ostavi\u0107e ogromne posledice, jo\u0161 uvek je te\u0161ko dati procene kolike, ali je jasno da je to\u010dak istorije vra\u0107en unazad bar 20 godina. Da li je cena koju su stratezi u Moskvi izra\u010dunali vredela onoga \u0161to su zamislili, i da li je ovo mo\u017eda druga vrsta uni\u0161tenja kog su se pla\u0161ili, nenuklearno uni\u0161tenje, tek \u0107emo videti. Mo\u017eda gledamo i po\u010detak okretanja Rusije svojoj azijskoj polovini i kona\u010dno povla\u010denje iz Evrope. Globalne okolnosti joj prvi put daju takvu realnu mogu\u0107nost. Dosta toga zavisi\u0107e od pozicije \u010detvrtog aktera, koji iako nije uklju\u010den u istoj meri kao prethodna tri, mo\u017ee svojim delovanjem odrediti doga\u0111aje pred nama.<\/p>\n

Kina je mo\u017eda glavni igra\u010d u ovoj krizi, jer svojim potezima mo\u017ee da pretegne na jednu ili drugu stranu. Politi\u010dke, ekonomske i strate\u0161ke kalkulacije svakodnevno se rade u Pekingu kako bi se pozicija \u0161to bolje kalibrirala. Kina je oprezna i \u010duva se da po\u010dini krupniju gre\u0161ku, ali i \u010dvrsto brani svoje pozicije. Kina odr\u017eava bliske veze sa Rusijom i one su na istorijskom maksimumu u vreme vlasti Vladimira Putina i Si \u0110inpinga, \u0161to je jo\u0161 jednom potvr\u0111eno u vreme OI u Pekingu, nekoliko nedelja pre rata, kada su dve strane izdale kominike o \u201cprijateljstvu bez granica\u201d. Rusko-kinesko pribli\u017eavanje, pored politi\u010dkih i ekonomskih interesa, obele\u017eeno je podudarno\u0161\u0107u u starte\u0161kim gledi\u0161tima i bezbednosnim izazovima koji iz godine u godinu sve vi\u0161e konvergiraju. Obe zemlje ose\u0107aju pretnju od SAD i NATO, i to je jasno adresirano i u kineskim zvani\u010dnim porukama od kada je po\u010dela ukrajinska kriza, gde se uz deklarativno zalaganje za po\u0161tovanje ukrajinskog suvereniteta i integriteta, navodi i da su ruski bezbednosni strahovi pitanje koje se mora uzeti u razmatranje prilikom poku\u0161aja da se razre\u0161i Gordijev \u010dvor, kao i da se mora adresirati su\u0161tinaproblema prilikom re\u0161avanja krize. Ta su\u0161tinaje jasna Pekingu, i Kina nema nerealne predstave o politici SAD ni prema Rusiji ni prema Kini, jer politi\u010dku retoriku ne prate umiruju\u0107i postupci, naprotiv. Kao \u0161to je i Rusija dobijala uveravanja 30 godina da \u0161irenje NATO nije usmereno protiv njene bezbednosti, i Kina zna da ameri\u010dke poruke da njena vojska u azijsko-pacifi\u010dkom regionu i stalno patroliranje ameri\u010dke flote oko kineskih granica nema veze sa Kinom, ne vrede ni pet centi. Zato ukrajinsku krizu treba \u010ditati i kroz kineske o\u010di. Kina sada dobija pokazni primer \u0161ta i nju \u010deka ukoliko se drzne da povu\u010de crvene linije u svojoj strate\u0161koj zoni interesa, a kao velika sila u usponu, neizostavno \u0107e do\u0107i u poziciju da to u\u010dini. Okru\u017eivanjem kineskog bliskog saveznika i vr\u0161enjem pritiska na njegove granice, po cenu izazivanja rata, pokazatelj je spremnosti da se brani svaki pedalj ameri\u010dke zami\u0161ljene zone interesa, i jasan korak NATO ka Kini. Zato Kina ne\u0107e u\u010diniti ni\u0161ta nepromi\u0161ljeno, ali ne\u0107e ni promeniti politiku podr\u0161ke Rusiji. Svaka izgovorena re\u010d u Pekingu od po\u010detka rata u Ukrajini, svedo\u010di da je Kina razbijenih iluzija i da jasno sagledava ameri\u010dke poruke i postupke.<\/p>\n

\u0160ta nam je pokazala kriza u Ukrajini? Nekoliko je va\u017enih stvari tu koje mo\u017eemo da zaklju\u010dimo: da SAD imaju jasne predstave o poretku koji je skrojen 1991. i da ne dozvoljavaju njegovo prekrajanje bez o\u0161trog suprotstavljanja; da predstave o Rusiji kao arhineprijatelju nisu i\u0161\u010dezle iz ameri\u010dke spoljnopoliti\u010dke doktrine; da je Evropa zona od bezbednosnog interesa za SAD koja \u0107e se braniti i po cenu globalnog sukoba; da se politika pritisaka, sankcija i pretnji ne\u0107e tek tako napustiti, bar sve dok daje rezultat, ali da vi\u0161e ne mo\u017ee da slu\u017ei kao stra\u0161ilo i mera odvra\u0107anja od poku\u0161aja prekrajanja poretka; da je Rusija spremna da u\u0111e u vojno sukobljavanje kako bi povratila zone od strate\u0161kog interesa; da je EU nerelevantan politi\u010dki i bezbednosni akter; da je Kina spremna da preuzme globalnu ulogu, koje se tako dugo \u010duvala.<\/p>\n

Koliko nas sve ovo vodi ka stvaranju novog poretka, te\u0161ko je re\u0107i. Ali ono \u0161to mo\u017eemo ustvrditi, jeste da je poredak skrojen 1991. uzdrman po prvi put. Neki po\u010detak lekcije o prekompoziciji posthladnoratovskog poretka, mora\u0107e svakako da po\u010dne re\u010denicom o ratu u Ukrajini, ali da li \u0107e cela lekcija biti o tome ili samo prva re\u010denica, jo\u0161 je te\u0161ko re\u0107i.<\/p>\n

*Autorka je istori\u010darka, ekspertkinja za Hladni rat, spoljnu politiku Jugoslavije i kinesku savremenu istoriju. Doktorirala je na temi odnosa izme\u0111u Kine i Jugoslavije u Hladnom ratu, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se istra\u017eivanjima iz diplomatske istorije, istorije socijalisti\u010dke Jugoslavije, me\u0111unarodnih odnosa i savremene Kine.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rusija, glavni akter ove krize, nesumnjivo snosi najve\u0107u krivicu za eskalaciju do ovih razmera. Ruska sklonost militarizmu uz narastaju\u0107i ose\u0107aj frustracije odavno je palila alarme i samo je bilo pitanje kada \u0107e se radikalizovati u ne\u0161to poput ovoga \u0161to sada gledamo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":343019,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1379],"class_list":["post-343018","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-rat-u-ukrajini"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343018","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=343018"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343018\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":343020,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/343018\/revisions\/343020"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/343019"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=343018"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=343018"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=343018"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}