{"id":342939,"date":"2022-04-12T08:25:12","date_gmt":"2022-04-12T06:25:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=342939"},"modified":"2022-04-12T08:25:12","modified_gmt":"2022-04-12T06:25:12","slug":"rat-za-rusiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/04\/12\/rat-za-rusiju\/","title":{"rendered":"Rat za Rusiju"},"content":{"rendered":"

Autor: Miroslav Samard\u017ei\u0107<\/strong><\/p>\n

Rat u Ukrajini vodi se oko toga tko \u0107e podrediti Rusiju \u2013 SAD ili Kina. Rusija je poku\u0161ala sprije\u010diti \u0161irenje NATO-a na istok. Ali, lako se mo\u017ee deseti da padne u podre\u0111en polo\u017eaj prema Kini.<\/p>\n

Kada su ratovi u pitanju, po pravilu, zbivanja na frontovima, razaranja i velike ljudske tragedije, skre\u0107u pa\u017enju sa sistemskih uzroka vojnih sukoba. Doga\u0111aji su pra\u0161ina, upozoravao je Fernan Brodel, \u010dak i veliki doga\u0111aji. U analizi treba otkriti procese dugog trajanja koji su doveli do Ukrajinskog rata.<\/p>\n

Zapadna mediji uglavnom svu odgovrnost svaljuju na Putina li\u010dno. On, navodno, \u017eeli da obnovi rusku imperiju, i zbog toga je napadnuta Ukrajina. Tolstoj je pisao da su velike li\u010dnosti samo etikete koji doga\u0111ajima daju imena. U devetnaestom i dvadesetom veku bilo je velikih dr\u017eavnika i vojskovo\u0111a, ali danas ih na svetskoj politi\u010dkoj sceni nema. Ni Putin ne zaslu\u017euje, po svom dosada\u0161njim u\u010dinku, da mu se uka\u017ee tolika va\u017enost.<\/p>\n

Rusija nije napala susednu dr\u017eavu zbog toga \u0161to je u istorijskom sukobu sa zapadnom civilizacijom, niti zbog iracionalne volje za dominacijom Vladimira Putina. Iza grmljavine na frontovima skriveni su su\u0161tinski uzroci, a to su protivre\u010dnosti savremenog neoliberalnog globalizovanog kapitalizma.<\/p>\n

Proces dugog trajanja unutar koga se odvijaju aktuelni doga\u0111aji, po\u010dinje jo\u0161 sedamdesetih godina dvadesetog veka opadanjem mo\u0107i me\u0111unarodnog radni\u010dkog i socijalsti\u010dkog pokreta. Kaptalizam uspeva da se oslobodi pritiska leve alternative i, posle pada Berlinskog zida, postaje jedini sistem u svetu, kako konstatuje ekonomista Branko Milanovi\u0107. Levica je pora\u017eena u svim oblicima, i kao autoritarni isto\u010dnoevropski \u201crealni socijalizam\u201d i kao socijaldemokratija u zapadnim \u201cdr\u017eavama blagostanja\u201d. U svetu je nastao unipolarni poredak u kome je dominacija SAD u vojnom, privrednom, politi\u010dkom, i ideolo\u0161kom pogledu bila neosporna. Zbog nemogu\u0107nosti da se odupru ameri\u010dkoj vojnoj mo\u0107i pora\u017eeni su i tre\u0107esvetski prosve\u0107ni antiimperijalsti\u010dki nacionalni pokreti.<\/p>\n

Raspad Sovjetskog Saveza doveo je do drasti\u010dnog slabljenja ruskih elita koje nisu bile u stanju da razumeju zakonitosti kapitalizma. Ideolo\u0161ka antikomunisti\u010dka zaslepljenost dovela je do nacionalne katastrofe. Dr\u017eavna autnomija je gotovo poni\u0161tena. Po\u010detkom devedesetih krajnje nekriti\u010dki je prihva\u0107en stav da Rusija mo\u017ee postati ravnopravan partner u globalnom neoliberalnom poretku pod ameri\u010dkim vo\u0111stvom. U prvim godinama svoje vladavine i Putin je delio te predrasude. B\u017ee\u017einski je tada obja\u0161njavao za\u0161to to nije mogu\u0107e. Rusija je suvi\u0161e velika i trenutno zaostala, ali potencijalno mo\u0107na, da bi mogla da bude asimilovana kao jo\u0161 jedna \u010dlanica EU i NATO. Ona bi razvodnila zapadni karakter EU i ugrozila ameri\u010dku hegemoniju u njoj. U Evropskoj uniji i zapadnom vojnom savezu Rusija bi u procesima odlu\u010divanja imala uticaj ravan nema\u010dkom i francuskom i mogla bi, zajedno sa njima, da podr\u017ei antiameri\u010dke stavove. Me\u0111u va\u0161ingtonskim stratezima nije bilo dileme oko toga da Evropa mora biti u vazalnom polo\u017eaju prema SAD.<\/p>\n

Ruski bolj\u0161evici, koje Putin toliko prezire, prvi su me\u0111u marksistima razumeli da kapitalizam hijerarhijski strukturira prostor, zemlje koje su se prve razvile kontroli\u0161u ekonomije zaostalih dru\u0161tava i nastoje da ih podrede svojim potrebama. Vladaju\u0107e ruske elite devedesetih nisu shvatale da zapadnoj bur\u017eoaziji njihova zemlja nije potrebna kao ravnopravan partner, ve\u0107 kao izvor jeftinih sirovina.<\/p>\n

Imperjializam je jedna od osnovnih karakteristika kapitalizma. On se nije pojavio u njegovoj poslednjoj fazi, kao \u0161to je mislio Lenjin, ve\u0107 je postojao od nastanka kapitalizma, kako tvrdi Fernan Brodel. \u0160ezdesetih godina XX veka tre\u0107esvetski marksisti razvili su teoriju o deformisanom razvoju perifernih zemalja, \u201erazvoju nerazvoja\u201c. Oni su tvrdili da \u0161irenje kapitalizma u sve delove sveta ne donosi razvojne \u0161anse nerazvijenim narodima, ve\u0107 permanentno siroma\u0161tvo i podre\u0111enost. U svetskom sistemu postoji podela na centar, poluperiferiju i periferiju, izme\u0111u ovih delova sistema postoje odnosi dominacije i eksploatacije (1).<\/p>\n

Po\u010detkom devedesetih Emanuel Valer\u0161tajn ovako je definisao geografiju kapitalizma: \u201dSvetska kapitalisti\u010dka ekonomija je sistem koji sadr\u017ei hijerarhijsku nejdnakost distribucije zasnovanu na koncentraciji izvesnih vrsta proizvodnje (relativno monopolizovane i, prema tome, viskoprofitne proizvodnje) u izvesnim ograni\u010denim zonama, koje postaju mesta najve\u0107e akumulacije kapitala. Ta koncentracija omogu\u0107ava ja\u010danje dr\u017eavnih struktura koje, zauzvrat, garantuju opstanak monopola. Po\u0161to su monopoli inherentno krhki, postoji stalna i ograni\u010dena, ali zna\u010dajna relokacija tih centara koncentracije tokom \u010ditave istorije modernog svetskog Sistema.\u201d(2) Kapitalizam nije ravna plo\u010da, upozoravao je Brodel, ve\u0107 reljef.<\/p>\n

Svetski kapitalisti\u010dki sistem oduvek je imao svoje sredi\u0161te koje se nalazilo u najrazvijenoj zemlji koja je bila hegemon, utvr\u0111ivla je pravila igre koja su ostali akteri morali da slede. Vremnom se taj centar menjao. U devetnaestom veku to je bila Velika Britanija, posle Prvog i Drugog svetskog rata hegemon su postale SAD. Uspon Kine doveo je u pitanje ameri\u010dku hegemoniju, sistem se sada nalazi u periodu bifurkacije, kako bi rekao Valern\u0161tajn. Kina je postala ekonomski, a sve vi\u0161e i vojno, toliko mo\u0107na da ugro\u017eava dosada\u0161nju privilegovanu poziciju Sjedinjenih Dr\u017eava. Slabljenje svetske mo\u0107i SAD je proces dugog trajanja, one raspolo\u017eu sa dovoljno resursa da tu tendenciju osporavaju i spre\u010davaju pojavu novog hegemona. Zbog sistemske krize globalizovanog kapitalizma koja je postala manifestna posle 2008. svi akteri postali su agresivniji. To je glavni uzrok poreme\u0107aja u me\u0111unarodnim odnosima \u010diji smo svedoci. Tukidid bi rekao da sila u usponu ugro\u017eava dominantnu silu. U takvoj situaciji, smatrao je on, sukob je neizbe\u017ean. To pravilo naziva se \u201cTukididova zamka\u201d.<\/p>\n

Posle pobede Staljina nad Trockim, sredinom dvadesetih godina, revolucinarni idealizam u SSSR-u zamenjen je surovim realnopoliti\u010dkim pristupom me\u0111unarodnim odnosima. On je bio dominantan sve do dolaska Gorba\u010dova na vlast i u su\u0161tini se nije razlikovao od stavova ameri\u010dkih spoljnopoliti\u010dkih stratega. U jednom \u010dlanku iz 1945. Karl Polanji je tvrdio da je pobeda staljinizma nad trockizmom zna\u010dilia promenu spoljne politike od rigidnog univerzalizma koji je polagao nade u svetsku revoluciju ka regionalnoj izolaciji. Koncept permanentne revolucije Trockog uvla\u010dio je SSSR u sukob sa neuporedivo sna\u017enijim dr\u017eavama, smatrao je Staljin, \u0161to je ugro\u017eavalo opstanak prve zemlje socijalizma.(3)<\/p>\n

Naivnost je po\u010detkom devedesetih u Rusiji dobila razmere koje se retko vi\u0111aju u istoriji. Te\u0161ko je na\u0107i primer da je neka tako velika i potencijalno bogata dr\u017eava prepustila koncipiranje svog ekonomskog sistema stranim, posebno ameri\u010dkim savetnicima, poput D\u017eefri Saksa. Rezultati su bili katastrofalni. Izme\u0111u 1987 i 1993. ruski BDP opao je za 40 posto. Trampa je 1998. obuhvatala polovinu me\u0111ukompanijske razmene. U udaljenim delovima zemlje rublja je prestala da bude plate\u017eno sredstvo. Prose\u010dna du\u017eina \u017eivota smanjena je kao nikad do tada u mirnodopskom periodu. Po\u010detkom devedesetih ruski deo BDP-ea SSSR-a bio je jedan i po puta ve\u0107i od kineskog i duplo ve\u0107i od Ju\u017ene Koreje. BDP Rusije. 2020. iznosio je 1,48 triliona dolara, Kine 14,7 a Ju\u017ene Koreje 1,63 triliona dolara. Tokom tranzicije, pod izgovorom da se vau\u010derskom privatizacijom stvara narodni kapitalizam, nastala je oligarhija koja je stekla ogromno bogatstvo i politi\u010dku mo\u0107, a oplja\u010dkano bogatstvo uglavnom iznosila je u inostranstvo.<\/p>\n

Posle raspada SSSR-a do\u0161lo je do jednog od najintenzivnijih procesa demilitarizacije u istoriji. Armijski personal je smanjen za dve tre\u0107ine, vojni bud\u017eet drasti\u010dno je redukovan, prema nekim podacima \u010dak za 95 posto. Vojno industrijski kompleks u SSSR-u stvarao je 15 do 20 posto BDP-ea, a spao je na 4 posto tokom restauracije kapitalizma. Popularna izreka u Rusiji je \u201cdevedesete nikad vi\u0161e\u201d. Na takvom raspolo\u017eenju se podigao Putin.<\/p>\n

U periodu od 1999.\u20132008. do\u0161lo je do privrednog opravka, a tek 2007. dostignut je nivo BDP-ea iz 1991. Termin putinizam kori\u0161\u0107en je u to vreme kao oznaka za konsolidaciju ruskog kapitalizma i privredni razvoj. Vlasni\u010dki udeo dr\u017eave u naftnoj industriji porstao je od 10 posto 2000. na 42 posto 2008. U drugoj dekadi Putinove vlasti stvorena je nova kleptokratska oligrahija koja kontroli\u0161e dr\u017eavni aprat i prihode koje ostvaruje dr\u017eavni sektor u privredi. \u010cine je kadrovi iz bezbednosnih slu\u017ebi koje u Rusiji zovu siloviki. Oni, uz oligarhe koji poti\u010du iz devedesetih, \u010dine vladaju\u0107u klasu. Broj milijardera u Rusiji koji su na na Forbsovoj listi pove\u0107an je sa 17 u 2003. godini na 96 u 2017. Mo\u017eda bi se najkra\u0107e moglo re\u0107i da putinizam danas predstavlja formu bonapartizma, budu\u0107i da neoliberalni kapitalizam u Rusiji ne mo\u017ee da zadobije demokratski legitimitet.<\/p>\n

Tokom decenije uo\u010di agresije na Ukrajinu ruska ekonomija bila je u hroni\u010dnoj stagnaciji, a politi\u010dki sistem postajao je sve autoritarniji. Putinov re\u017eim nije uspeo da modernizuje privredu i obezbedi kakvu takvu dru\u0161tvenu pravdu. Dru\u0161tevno bogatstvo u orgomnoj zemlji koncentrisano je na malom prostoru, \u0161to je karakteristi\u010dno za sve neoliberalne sisteme. Moskovska metropolska regija ima 20 miliona stanovnika i bud\u017eet od 44,2 milijarde dolara. Na osnovu procurelih poreskih podataka iz 2006. ruski ekonomsti su izra\u010dunali da je Gini koeficijent, koji pokazuje nivo nejednakosti, u Moskvi tada iznosio 0,63, \u0161to spada u najgore rezultate u svetu. Prema zvani\u010dnoj statistici ovaj koeficijent u Ruskoj Federaciji 2018. Iznosio je 0,41, \u0161to je uporedivo sa SAD. Me\u0111utim, prema istra\u017eivanjima stranih ekonomista, me\u0111u kojima je bio i Tomas Piketi, on je 2015. iznosio 0,54. Rusija spada u zemlje sa najve\u0107om nejednako\u0161\u0107u, poput Brazila i Ju\u017ene Afrike. To je dovelo do krnjenja legitimiteta zbog \u010dega je, izme\u0111u ostalog, Putin krenuo putem nacionalisti\u010dkog revan\u0161izma. Aneksija Krima i fakti\u010dka kontrola delova teritorije Ukrajine posle 2014. pove\u0107ali su njegovu popularnost. Ali vremnom se ona istopila.<\/p>\n

Strani politi\u010dari i intelektualci koji su se poslednjih godina susretali sa Putinom primetili su da on ne skriva gnev prema Zapadu. Razo\u010darenje zbog postupanja prema Rusiji podstakli su ga da prihvati \u201cruski svet\u201d kao svoj ideolo\u0161ki koncept. Peri Anderson pi\u0161e da je u sudaru sa ekspanzijom industrijske mo\u0107i Zapada svako ve\u0107e vanevropsko dru\u0161tvo bilo u dilemi kako da izbegne padanje u podre\u0111eni polo\u017eaj. Da li je nezavisno pre\u017eivljavanje mogu\u0107e jedino imitacijom Zapada, ili je to put u samodestrukciju spas od koje mo\u017ee do\u0107i samo reafrimacijom najdubljih indogenih tradicija. Iz ovakve tenzije, nastala je u istoriji Rusije zapanjuju\u0107e visoka kultura i prva inteligencija koja je bila svesna svoje uloge. Ali, ta veli\u010danstvena kultura nije mogla imati integrativnu ulogu u dru\u0161tvu u kome je 80 posto stanovni\u0161tva po\u010detkom dvadesetog veka bilo nepismeno. Za razliku od zapadnog nacionalizma sa gra\u0111anstvom i politi\u010dkim institucijama u Rusiji je nastao mesijanski, mona\u0161ki koncept \u201csvete Rusije\u201d koji joj dodeljuje univerzalnu misiju da spasi svet, koji je pao u materijalizam, uz pomo\u0107 duha istine i pravde kojim je samo Rusija obdarena. U poslednje dve decenija ta je dilema ponovo akutna u Rusiji.(4) Za Putina, me\u0111utim, \u201druski svet\u201d je samo propagandno oru\u017eje za doma\u0107u politi\u010dku upotrebu. Iako je tokom njegove vladavine oja\u010dana uloga dr\u017eave u privredi, Putin nikad nije dovodio u pitanje kapitalizam. U tom pogledu, on je pravi zapadnjak.<\/p>\n

Rat na istoku Evrope generisan je u velikoj meri od strane SAD-a kako bi se Rusija slomila i pretvorila u zapadnu koloniju. Na taj na\u010din bila bi oja\u010dna pozicija Sjedinjenih Dr\u017eava u neizbe\u017enom sukobu sa Kinom. U dosada\u0161njem toku rata Ukrajinci su pru\u017eali zaista sna\u017ean, hrabar i neo\u010dekivan otpor. Zapadna propaganda to koristi za ostvarivanje svojih ciljeva. Tokom sovjetske intervencije u Avganistanu zapadni mediji romantizovali su talibane, da bi ih potom, kad su ratovali protiv SAD-a, demonizovali. A radilo se o istim ljudima. Treba dodati da je i Kina podr\u017eavala avganistanski otpor sovjetskoj armiji.<\/p>\n

\u010cak i ako bi vojno pobedila, Ukrajina ne\u0107e postati \u010dlanica NATO i EU, ve\u0107 \u0107e biti uni\u0161tena zemlja. U njoj je uticaj kranje desnice i pravih nacista porastao posle po\u010detka invazije. Zbog toga Zelenski te\u0161ko mo\u017ee pru\u017eiti ozbiljnije ustupke Moskvi, \u0161to sukob i razaranje Ukrajine mo\u017ee samo produ\u017eiti. I u Moskvi antiukrajinski radikalizam ne jenjava. Poslednji takav ispad napravio je patrijarh Kiril koji je izjavio da Ukrajina mora biti uni\u0161tena kao nacisti\u010dki Rajh(5).<\/p>\n

Iako su politi\u010dke i vojne odluke koje su dono\u0161ene u Moskvi bile pogre\u0161ne, na njih su najvi\u0161e uticale geopoliti\u010dke okolnosti unutar kojih se zemlja na\u0161la, a u tom okru\u017eenju dominirale su druge sile, pre svega SAD. Asimetrija mo\u0107i omogu\u0107ila je Amerikancima da ignori\u0161u ruske interese. To nikako ne zna\u010di da je Rusija imala pravo da napadne suvernu dr\u017eavu koju je sama priznala. Zlo\u010dini koje je njena vojska po\u010dinila ni\u010dim se ne mogu opravdati. Ali, treba objasniti i uzroke rata i ukazati koje se sve strane u njega upletene i kolika je njihova odgovornost.<\/p>\n

Ishod rata pokaza\u0107e da li Rusija ima dovoljno mo\u0107i da bude jedan pol u multipolarnom svetu, \u0161to je Putinova ambicija. Pokazalo se da njena vojska nije sposobna da nanosi brze i odlu\u010duju\u0107e udare i da kontrolisano upotrebljava silu. Invazija na Ukrajinu, po mi\u0161ljenju zapadnih vojnih analiti\u010dara, predstavlja klasi\u010dnu rusku improvizaciju. Ukoliko se doka\u017ee da su namerno ubijani civili, bruka \u0107e biti jo\u0161 ve\u0107a. Izvesno je da od Rusije, kada je konvnecionalno ratovanje u pitanju, \u010dlanicama NATO ne preti nikakva opasnost. Tako\u0111e, pitanje je i da li ona mo\u017ee da se odupre zapadnom ekonomskom i ideolo\u0161kom pritisku. Peri Anderson isti\u010de da je znatno smanjena Rusija i dalje teritorijalno najve\u0107a dr\u017eava na svetu, sa nesrazmernim brojem stanovnika. Ali, ipak, Rusi su najve\u0107i narod u Evropi. Rusija nije dovoljno jaka da bi bila velika sila, kao SAD i Kina, ali prevelika je da bi mogla biti uklopljena u Evropu. Njena geopoliti\u010dka pozcija je negde izme\u0111u velikih sila i sila drugog reda. Te objektivne okolnosti u zna\u010dajnoj meri odre\u0111uju njenu spoljnu politiku, i ona se verovatno ne bi mnogo promenila i kada bi Putin izgubio vlast. Ratom protiv Ukrajine Rusija je poku\u0161ala da spre\u010di \u0161irenje NATO na istok. Ali, lako se mo\u017ee deseti da padne u podre\u0111en polo\u017eaj prema Kini.<\/p>\n

Za ishod rata va\u017eno je na \u010dijoj strani je vreme. U Rusiji su otpori ratu sve slabiji, sankcije nisu jo\u0161 uvek proizvele efekat koji su zapadne vlade o\u010dekivale. Ukoliko se rat bude otegao, na \u010demu \u0107e insistirati SAD kako bi Rusija bila oslabljena, nezadovoljstvo se mo\u017ee pojaviti. Istori\u010dari navode kako je u Moskvi 1915. tokom Prvog sveskog rata, do\u0161lo do antinema\u010dkih pogroma. Gra\u0111ani i radnici razbijali su prodavnice \u010diji vlasnici su bili Nemci i u \u0161ovinisti\u010dkom \u017earu ubijali sugr\u0111ane koji su imali nema\u010dka prezimena. Ali, 1917. ve\u0107ina stanovni\u0161tva koja je do tada podr\u017eavala rat iza\u0161la je na ulice sa antimperijalisti\u010dkim parolama, tra\u017ee\u0107i mir bez aneksija i kontribucija, agarne reforme i osmo\u010dasovni radni dan.<\/p>\n

Koliko je ruska agresija vojno i politi\u010dki bila lo\u0161e planirana, toliko je i zapadni odgovor bio neartikulisan. U ovom trenutku nije jasno ko \u0107e od sankcija imati vi\u0161e \u0161tete, EU ili Rusija. Osim toga, u pravu je Dmitrij Medvedev koji je francuskom ministru spoljnih poslova Brunu Lemeru rekao da su ekonomski ratovi u istoriji uvek prelazili u prave ratove.<\/p>\n

Kao i uvek kada su zna\u010dajni doga\u0111aji u pitanju, i povodom Ukrajinskog rata najavljuju se velike promene u me\u0111unarodnim ekonomskim i politi\u010dkim odosima. Govori se o kraju globalizacije i iznose tvrdnje da \u0107e SAD izgubiti status nervnog centra svetskog kapitalizma i da dolar i ameri\u010dke hartije od vrednosti vi\u0161e ne\u0107e biti glavni \u010duvar vrednosti i najsigurnij na\u010din ulaganja. Rano je da se donose tako dalekose\u017eni zaklju\u010dci. Ni Kini ne odgovara nagla promena, budu\u0107i da je njena privreda zavisna od nesmetanog funkcionisanja svetskog tr\u017ei\u0161ta. Peri Anderson smatra da re\u017eim tr\u017ei\u0161ne globalizacije mo\u017ee da opstane ukoliko su ispunjena tri uslova: da se nastavi ekonomska ekspanzija; da SAD odr\u017ee svoju ideolo\u0161ku, diplomatsku i vojnu hegemoniju, i da se socjalna trvenja nastala \u0161irenjem delovanja tr\u017ei\u0161ta ubla\u017eavaju socijalnom politikom dr\u017eave. Sva tri uslova su tokom poslednjih petnaestak godina oslabljena.<\/p>\n

Putin je uo\u010di invazije govorio da se radi o borbi za opstanak Rusije. D\u017eon Mie\u0161ajmer smatra da je na ruskoj strani ulog mnogo ve\u0107i nego na zapadnoj i da je to njena prednost. Putin je smi\u0161ljeno pretio nuklearnim ratom. Malo ko veruje da se to mo\u017ee dogoditi, ali stvari se lako mogu otrgnuti kontroli. Nije bilo mnogo analiti\u010dara koji su predvi\u0111ali da \u0107e do rata do\u0107i, a on je ipak izbio. U pravu su bili oni koji su se, komentari\u0161u\u0107i gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici pozivali na \u010cehova. \u010cuveni ruski pisac, ro\u0111en u Ukrajini, pisao je da, ako u prvom \u010dinu drame na zidu visi pu\u0161ka, u poslednjem \u010dinu ona mora opaliti.<\/p>\n

Ukoliko se rat u Ukrajini ubrzo ne zavr\u0161i, ekonomske posledice po Srbiju mogu biti veoma te\u0161ke. Bogate zapadne dr\u017eave imaju fiskalne kapacitete da ubal\u017ee efekte krize u svojim zemljama. Vu\u010di\u0107 je u dosada\u0161enjem periodu mahnito zadu\u017eivao Srbiju na me\u0111unarodnom finansijskom tr\u017ei\u0161tu kako bi gradio \u010desto nepotrebnu infrastrukturu i korumpirao bira\u010de. Zbog toga vi\u0161e nema mnogo prostora za dalje zadu\u017eivanje. Na\u0161e stanovni\u0161tvo jo\u0161 nije po\u010delo da pla\u0107a realnu cenu energenta, a drasti\u010dni cenovni udar, koji \u0107e verovatno nastupiti, dr\u017eava ne\u0107e mo\u0107i mnogo da ubla\u017ei.<\/p>\n

Zbog svega navedenog Vu\u010di\u0107 \u0107e mo\u017eda poku\u0161ati da podeli odgovornost za stanje u zemlji tako \u0161to \u0107e proevropskoj opozciji ponuditi udeo u vlasti. Za SNS i njenog lidera to bi moga da bude zgodan na\u010din da relativno bezbolno napuste dosada\u0161nju praksu autoritarne vladavine i da se predstave kao korektni demokratski politi\u010dki akteri. Proevropska opozcija lako mo\u017ee prihvatiti takvu ponudu, kako zbog pritiska iz Brisela, tako i zbog lukrativnih razloga. Kakvu \u0107emo vladu imati zavisi\u0107e od ishoda rata na istoku Evrope. Nije nikakva novina da male i zavisne dr\u017eave nisu autonomne i da u njima i nema pravog politi\u010dkog \u017eivota.<\/p>\n

Autor je politikolog iz Zrenjanina<\/p>\n

    \n
  1. Op\u0161irnije o tome sam pisao u tekstu Geografija kapitalizma<\/em><\/a>.<\/li>\n
  2. Emanuel Valer\u0161tajn, Posle liberalizma, Beograd, 2005, str.30.<\/li>\n
  3. Karl Polanyi, Universal Capitalism or Regional Planning?, u knjizi: Economy and Society: Selected Writings, by Karl Polanyi, Polity, 2018.<\/li>\n
  4. Perry Anderson, Incommensurate Russia, New Left Review, Vol 94, July-August 2015.<\/li>\n
  5. https:\/\/www.danas.rs\/svet\/patrijarh-kiril-ukrajina-mora-biti-unistena-kao-nacisticki-rajh\/<\/a><\/li>\n<\/ol>\n

    H-alter<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Rusija nije dovoljno jaka da bi bila velika sila, kao SAD i Kina, ali prevelika je da bi mogla biti uklopljena u Evropu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":337730,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[612],"class_list":["post-342939","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-rusija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342939","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=342939"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342939\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":342940,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342939\/revisions\/342940"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/337730"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=342939"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=342939"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=342939"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}