{"id":342663,"date":"2022-04-08T08:04:22","date_gmt":"2022-04-08T06:04:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=342663"},"modified":"2022-04-08T08:06:27","modified_gmt":"2022-04-08T06:06:27","slug":"vestsplejnovanje-ukrajine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/04\/08\/vestsplejnovanje-ukrajine\/","title":{"rendered":"Vestsplejnovanje Ukrajine"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n

Autor: Jan Smole\u0144ski\u00a0<\/strong><\/p>\n

Izraz westsplaining, vestsplejnovanje, smi\u0161ljen je po uzoru na kovanicu iz savremene feministi\u010dke teorije mansplaining (man + explain) kojom se opisuje prikriveno seksisti\u010dki manir snishodljivog, patronizuju\u0107eg mu\u0161kog obja\u0161njavanja \u017eenskih prava i problema \u017eenama. Izraz delimi\u010dno odgovara terminu <\/em>balkanizam<\/em><\/a> Marije Todorove, odnosno orijentalizam Edvarda Saida \u2013 ukratko, vestsplejnovanje je kad zapad, arogantno i neovla\u0161\u0107eno, obja\u0161njava istoku njegove probleme i prilike. Prim.prev.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Rat je pakao za svakoga ko se na\u0111e u njemu. On uvek izaziva i mobilizaciju misle\u0107ih ljudi koji su van njegovog doma\u0161aja. Od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, od po\u010detka eskalacije borbi na terenu obasipaju nas salve mi\u0161ljenja o ovom ratu. Isto\u010dnoevropskim intelektualcima kao \u0161to smo mi jezivo ide na \u017eivce beskrajni niz zapadnih stru\u010dnjaka i komentatora koji s visine tuma\u010de situaciju u Ukrajini i isto\u010dnoj Evropi, \u010desto zanemaruju\u0107i stavove iz regiona, tretiraju\u0107i ga kao objekat istorije, tvrde\u0107i da razumeju logiku i motive ruskog agresora. Po isto\u010dnoevropskim onlajn krugovima ovaj manir ljudi iz anglosfere, koji regionu bez zazora name\u0107u svoje analiti\u010dke \u0161ablone i politi\u010dke recepte, naziva<\/a> se vestsplejnovanje<\/em>. Ovaj problem posebno dolazi do izra\u017eaja kada komentatori vestsplejnuju<\/em> ulogu \u0161irenja Nato saveza na istok u izazivanju ruske invazije.<\/p>\n

Slo\u017eenost isto\u010dne Evrope izlu\u0111uje. Ona nije jasno definisana. Prote\u017ee se od balti\u010dkih dr\u017eava, Estonije, Letonije i Litvanije, nani\u017ee (u zavisnosti od toga koga ste pitali) preko Poljske, Belorusije, Slova\u010dke, \u010ce\u0161ke i Ma\u0111arske, zatim na istok da obuhvati Moldaviju, pa na jug preko Rumunije do Bugarske, mada mo\u017eda obuhvata jo\u0161 neke zemlje. To je region bez unutra\u0161nje kohezije. Nije ujedinjen kulturno, verski, jezi\u010dki, rasno, politi\u010dki, pa \u010dak ni geografski. Gr\u010dka i Finska su na istoku, ali ne spadaju u ovu kategoriju. Gruzija je odvojena od svih ostalih zemalja, a ipak se \u010desto ra\u010duna, dok se pitanje konceptualnog \u010dlanstva u regionu, pa i samog postojanja Ukrajine upravo otvara u aktuelnom sukobu.<\/p>\n

Jedino \u0161to ujedinjuje ovo podru\u010dje je istorijsko prokletstvo njegove lokacije koje ga \u010dini igra\u010dkom imperija, sa granicama koje su vekovima pisane i brisane, poslednji put nakon raspada SSSR-a. Temeljna geopoliti\u010dka odlika ovog dela sveta je da je on definisan spolja. Kako ka\u017ee<\/a> poljski lingvista Pjotr Tvard\u017ei\u0161: \u201eRelativno malo isto\u010dne Evrope je u samoj isto\u010dnoj Evropi. Vi\u0161e je ima u zapadnoj Evropi i uop\u0161te na zapadu\u201c.<\/p>\n

Pro\u0161lih nedelja vestsplejneri<\/em> po ameri\u010dkim televizijama i rubrikama Li\u010dni stav sugeri\u0161u da je Nato prihvatanjem isto\u010dnoevropskih zemalja u svoje \u010dlanstvo izazvao Putina da napadne kao divlja zver saterana uza zid. Pri\u010da manje-vi\u0161e glasi ovako: posle raspada Sovjetskog saveza Nato je Rusiji obe\u0107ao<\/a> da se ne\u0107e \u0161iriti. Ali 1997. se ipak pro\u0161irio. Ignori\u0161u\u0107i primedbe Rusije 2007. je otvorio pregovore sa Gruzijom i Ukrajinom. Rusija je bila prinu\u0111ena da reaguje, pa je te godine napala i okupirala delove Gruzije. Kasnije, kada je u protestima pod pokroviteljstvom SAD-a svrgnut ukrajinski predsednik Viktor Janukovi\u010d jer je napustio prozapadni kurs, Putin je ponovo reagovao, ovoga puta okupacijom Donbasa i Krima 2014. Sada poku\u0161ava da preuzme Ukrajinu kako bi spre\u010dio dalje \u0161irenje ameri\u010dkog uticaja pred svojim vratima.<\/p>\n

Ova pri\u010da nije nova i poti\u010de od takozvanih realista me\u0111u stru\u010dnjacima za me\u0111unarodne odnose, intelektualno formiranih u eri Hladnog rata. D\u017eon Mir\u0161ajmer sa Univerziteta u \u010cikagu, na primer, nedavno je u Njujorkeru tvrdio<\/a> da je \u0161irenje Nato saveza u Rusiji do\u017eivljeno kao bezbednosna pretnja koja je onda izazvala invaziju Ukrajine. Mir\u0161ajmer dodu\u0161e priznaje da su velike sile predatori koji svojim manjim susedima ne priznaju pravo glasa. Ali po njegovom tuma\u010denju Nato savez, vo\u0111en prvenstveno ameri\u010dkim interesima, kriv je za to \u0161to je Rusija pre\u0161la u napad kako bi za\u0161titila svoju sferu uticaja. Ovaj argument je ve\u0107 du\u017ee vreme u opticaju. Sam Putin ga je izneo<\/a> u svom govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007.<\/p>\n

Implikacije ove pozicije se podrazumevaju: Nato treba da prestane da se udvara zemljama poput Ukrajine, a zemlje poput Ukrajine treba da odustanu od svake te\u017enje da postanu \u010dlanice Nato saveza ili EU, ako \u017eele da opstanu kao dr\u017eave. Drugim re\u010dima, isto\u010dnoevropske zemlje treba da pristanu na status zemalja drugog reda u svetskoj zajednici dr\u017eava i da prihvate svoju geopoliti\u010dku ulogu neutralnih tampon zona na rubovima ostataka ameri\u010dkog i ruskog carstva.<\/p>\n

Poslednjih nedelja, taj argument je prihva\u0107en \u0161irom politi\u010dkog spektra. Ujedinio<\/a> je Teda Galena Karpentera iz libertarijanskog Kato instituta i istaknutog nema\u010dkog levi\u010darskog intelektualca Volfganga \u0160treka, koji je napisao<\/a> da je \u201erat za Ukrajinu\u201c izazvan \u201ebeskompromisnim hazarderstvom SAD i Rusije\u201c. Rat za<\/em> Ukrajinu? Budu\u0107i da su jedini borci na terenu ruski osvaja\u010di i ukrajinski branitelji, implikacija da je ovo bitka izme\u0111u SAD i Rusije oko sfere uticaja je sme\u0161na. Ali ovaj stav je ujedinio ekonomistu D\u017eefrija Saksa<\/a> \u2013 koji se o\u010digledno oporavio od svoje opijenosti<\/a> neoliberalizmom, ali ne i od deljenja instrukcija isto\u010dnim Evropljanima \u0161ta da rade \u2013 i gr\u010dkog anti-neoliberalnog politi\u010dara Janisa Varufakisa<\/a>. Na istoj strani su se na\u0161li i Taker Karlson<\/a> sa Foks njuza i progresivna ekonomistkinja Marijana Macukato<\/a> kada tvrde da je ova situacija ista kao kada bi Kina ube\u0111ivala Meksiko da se u\u010dlani u antiameri\u010dki bezbednosni savez. Populisti\u010dki kolumnista Gardijana Oven D\u017eons naveo je da se rat mogao izbe\u0107i samo da je \u201enapravljena neutralna tampon zona posle Hladnog rata\u201c. (Njegov tvit je u me\u0111uvremenu obrisan, a D\u017eons se izvinio<\/a> zato \u0161to je zanemario prava ljudi koji \u017eive u toj zami\u0161ljenoj zoni i zato \u0161to je \u201ezvu\u010dao kao imperijalista koji igra Riziko sa narodima Evrope\u201c.) Isti argument se naslu\u0107uje i u nespretnom saop\u0161tenju<\/a> Demokratskih socijalista Amerike u kojem se poziva na prekid rata, ali se kao uzrok rata navodi \u201eimperijalisti\u010dki ekspanzionizam\u201c.<\/p>\n

Posebno su levi\u010dari skloni uverenju da kao gra\u0111ani imperijalnih SAD koje su \u010desto postupale u lo\u0161oj nameri, kritikom \u0161irenja Nato saveza zapravo koriguju svoje i predrasude svojih sugra\u0111ana. Mo\u017eda im se \u010dini da je fokus kritike na ono \u0161to smatraju zapadnim ekspanzionizmom adekvatan na\u010din suo\u010davanja sa teretom tog nasle\u0111a. Me\u0111utim, negiranje da nezapadne zemlje i njihovi gra\u0111ani aktivno u\u010destvuju u geopolitici zapravo perpetuira imperijalne nepravde. Paradoksalno, problem sa ameri\u010dkom izuzetno\u0161\u0107u je u tome \u0161to \u010dak i oni koji osporavaju njene temeljne dogme i preziru ameri\u010dki militarizam, \u010desto na kraju reprodukuju ameri\u010dku izuzetnost time \u0161to stavljaju Sjedinjene Dr\u017eave u centar svojih analiza me\u0111unarodnih odnosa. To je, prema re\u010dima<\/a> Gregorija Afinogenova, \u201eoblik provincijalizma koji kao primarne aktere vidi samo SAD i njene saveznike\u201c. Razmatranje isto\u010dne Evrope i isto\u010dnih Evropljana, koje izostavlja lokalne glasove i razumevanje kompleksnosti regiona, jeste kolonijalna projekcija. To posebno re\u010dito pokazuje pitanje Nato saveza.<\/p>\n

Naravno, mnogo toga se mo\u017ee kritikovati u vezi sa Nato savezom i ameri\u010dkom spoljnom politikom, naro\u010dito bombardovanje<\/a> Jugoslavije 1999. Kako isti\u010de<\/a> Ma\u0161a Gesen, Putin je tu akciju iskoristio da opravda svoj ekspanzionizam. Ali fokusiraju\u0107i se gotovo isklju\u010divo na nepravde Nato saveza, kriti\u010dari ignori\u0161u \u0161ire pitanje prava isto\u010dnoevropskih dr\u017eava na samoopredeljenje, uklju\u010duju\u0107i njihovo pravo da biraju kom vojnom savezu \u017eele da se pridru\u017ee. Vestsplejnovanje<\/em> ignori\u0161e isto\u010dnoevropsku istoriju i perspektivu isto\u010dnih Evropljana i selektivno izostavlja \u010dinjenice o \u0161irenju alijanse.<\/p>\n

Koliko god da je na mestu kritika ameri\u010dkog militarizma i imperijalizma, mora se priznati da egzistencijalnu pretnju u isto\u010dnoj Evropi ne predstavljaju SAD ili Nato. Direktna i indirektna sovjetska kontrola bila je formativno iskustvo za zemlje regiona u 20. veku. Dr\u017eave poput Ma\u0111arske, \u010cehoslova\u010dke ili Poljske, mada formalno nezavisne, nisu bile slobodne da vode vlastitu politiku \u2013 ni unutra\u0161nju ni spoljnu. Sovjetski Savez je izvr\u0161io invaziju Ma\u0111arske i \u010cehoslova\u010dke kada su one poku\u0161ale da skrenu sa kursa koji je propisala Moskva. Vlast u Poljskoj, koju je nametnuo Sovjetski Savez, brutalno je gu\u0161ila narodne proteste 1956, dva puta tokom 1970-ih, a zatim i 1981. Ukrajina \u010dak nije ni imala luksuz formalne nezavisnosti, a za svoje protivljenje prisilnoj kolektivizaciji, Ukrajinci su platili visoku cenu: tokom Holodomora, namerno izazvane gladi, umrli su milioni ljudi. Zahtevi isto\u010dne Evrope za \u010dlanstvo u Nato savezu i EU rezultat su tog istorijskog iskustva. Svaka analiza koja to ne prepoznaje je manjkava i la\u017ena.<\/p>\n

To nas vodi do druge ta\u010dke: Nato se nije pro\u0161irio<\/em> na \u201eisto\u010dnu Evropu\u201c. \u010ce\u0161ka, Poljska i Ma\u0111arska 1999, a 2004. i balti\u010dke zemlje aktivno su tra\u017eile \u010dlanstvo u alijansi. Ovo nije samo pitanje semantike. Iz opisanih istorijskih razloga zapad je bio \u017eeljeni politi\u010dki pravac asociran sa prosperitetom, demokratijom i slobodom \u2013 uprkos ograni\u010denjima zapadnih liberalnih kapitalisti\u010dkih demokratija i primene tog modela u isto\u010dnoj Evropi. Budu\u0107i na udaru ruskog imperijalizma, mnogi isto\u010dni Evropljani su se radovali \u010dlanstvu u Nato savezu kao garantu suvereniteta svojih zemalja. Drugim re\u010dima, Nato se ne bi \u201epro\u0161irio\u201c na isto\u010dnu Evropu da isto\u010dnoevropske nacije to nisu htele i aktivno tome te\u017eile.<\/p>\n

Kako pokazuju podaci istra\u017eivanja<\/a> iz 2020, isto\u010dnoevropske \u010dlanice u na\u010delu imaju povoljan stav prema Nato alijansi. Pozitivno mi\u0161ljenje o savezu ima 53% \u010ceha, kao i 77% Litvanaca. Najvi\u0161e entuzijazma pokazuju Poljaci, sa 88% podr\u0161ke. U pore\u0111enju sa negativnim stavom 23% Ukrajinaca, 53% njih ima pozitivno mi\u0161ljenje o Nato savezu. Moglo bi se re\u0107i, kao \u0161to to i govore<\/a> neki isto\u010dnoevropski kriti\u010dari, da je ova podr\u0161ka stvar zablude, kratkovidosti i vesternofilije. Ali ta podr\u0161ka je opipljiva i oblikovana upravo strahom od onoga \u0161to se trenutno de\u0161ava u Ukrajini.<\/p>\n

To je klju\u010dno za razumevanje ovog rata. Koliko god bilo primamljivo analizirati ga kao posredni rat izme\u0111u Nato i Rusije, Ukrajina je aktivna u\u010desnica u ovom istorijskom procesu. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je nekoliko puta poku\u0161ala da istakne i odbrani svoj zapadni kurs, uklju\u010duju\u0107i tu i poku\u0161aje 2004. i 2014, oba puta uz veliki otpor Kremlja. Nema smisla poricati aktivnu intervenciju zapada. Ali intervenisala je i Rusija.<\/p>\n

Neki komentatori bi mogli tvrditi da je, mada tragi\u010dna, ova istorija irelevantna za ukupni poredak stvari: bile one imaginarne ili ne, bezbednosne brige Rusije je trebalo shvatiti ozbiljno na zapadu. Mada je jednostavnost<\/a> ovog obja\u0161njenja primamljiva, ono nije logi\u010dno. Takvo tuma\u010denje se implicitno zasniva na scenariju po kojem se Nato ne \u0161iri i Rusija ne napada Gruziju 2008, a Ukrajinu 2014. i ponovo 2022. Istovremeno propu\u0161ta da razmotri druga\u010diji scenario: pro\u0161irenje Nato saveza se ne de\u0161ava, a Rusija ipak napada svoje susede. Ne mo\u017eemo znati \u0161ta bi bilo kad bi bilo.<\/p>\n

U vestsplejnerskom<\/em> okviru, zabrinutost Rusije se priznaje, a zabrinutost isto\u010dne Evrope ne. Ovo potkrepljuje tvrdnje ruske strane o tome da je \u201eaktuelni re\u017eim u Ukrajini li\u0161en svakog suvereniteta\u201c, \u0161to naravno tako\u0111e funkcioni\u0161e u okviru nasle\u0111enom iz bipolarnog sveta iz doba Hladnog rata. Isto\u010dna Evropa je ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee objasniti, ali \u0161to nije vredno dubljeg razumevanja.<\/p>\n

Za intelektualno po\u0161tenu kritiku Nato saveza i njegovog \u0161irenja, a samim tim i rata u Ukrajini, vestsplejneri<\/em> bi u nju morali da uklju\u010de i isto\u010dnoevropske politi\u010dare i bira\u010de koji su usvojili (iako u nekim slu\u010dajevima, poput Poljske i Ma\u0111arske, prili\u010dno neujedna\u010deno) zapadne ideale demokratije i nacionalnog samoopredeljenja. Morali bi priznati da njihove ideje o tome kako okon\u010dati sukob \u2013 nejasnim pozivima<\/a> na diplomatiju ili \u010dak protivljenjem Nato savezu, dok Ukrajinci tra\u017ee aktivnu podr\u0161ku \u2013 predstavljaju ameri\u010dku, a ne ukrajinsku re\u0161enost za izbegavanje sukoba ili protivljenje Nato savezu.<\/p>\n

Ovi tvrdoglavi realisti ne vide svet kakav jeste, ve\u0107 kakav je u njihovim teorijama. I \u0161to je jo\u0161 gore, zbog toga zapadni internacionalizam, koji tvrdi da je solidaran sa potla\u010denima, \u010dini suprotno: tra\u017ei od potla\u010denih da govore da bi ih ignorisao kada zatra\u017ee vojnu podr\u0161ku ili pravo na samoopredeljenje.<\/p>\n

Naravno, ne postoji jedinstven stav isto\u010dne Evrope, niti mi govorimo u njeno ime. Ne nudimo svoja re\u0161enja. Bolje od svega \u0161to smo mogli da smislimo ve\u0107 su ponudile ukrajinska<\/a>, litvanska<\/a> i poljska<\/a> levica. Ali analize aktuelnog sukoba treba da se uzdr\u017ee od perspektive po kojoj su va\u017eni samo stav i uloga zapada i Rusije i da uva\u017ee i mi\u0161ljenje isto\u010dnih Evropljana, posebno zato \u0161to \u0107e upravo oni jo\u0161 godinama \u017eiveti u posledicama ovog rata.<\/p>\n

Jan Smole\u0144ski je predava\u010d na Var\u0161avskom univerzitetu i doktorand na Novoj \u0161koli za socijalna istra\u017eivanja u Njujorku. Jan Dutkiewicz je na postdoktorskim studijama na Konkordiji u Montrealu i gostuju\u0107i istra\u017eiva\u010d na Harvardu.<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razmatranje isto\u010dne Evrope i isto\u010dnih Evropljana, koje izostavlja lokalne glasove i razumevanje kompleksnosti regiona, jeste kolonijalna projekcija. To posebno re\u010dito pokazuje pitanje Nato saveza.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339382,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1168],"class_list":["post-342663","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-ukrajina"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342663","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=342663"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342663\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":342666,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342663\/revisions\/342666"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339382"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=342663"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=342663"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=342663"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}