{"id":342417,"date":"2022-04-05T07:34:32","date_gmt":"2022-04-05T05:34:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=342417"},"modified":"2022-04-05T07:34:42","modified_gmt":"2022-04-05T05:34:42","slug":"ne-verujem-previse-euforijama-verujem-upornim-i-promisljenim-akcijama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/04\/05\/ne-verujem-previse-euforijama-verujem-upornim-i-promisljenim-akcijama\/","title":{"rendered":"\u2018Ne verujem previ\u0161e euforijama, verujem upornim i promi\u0161ljenim akcijama\u2019"},"content":{"rendered":"

Razgovarala: Vanja \u0160unji\u0107<\/strong><\/p>\n

Aleksandra Bosni\u0107 \u0110uri\u0107<\/strong> je doktorirala 2015. godine na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Do sada je objavila dramu Poslednji orden (Dignitas, Cetinje, 1996), zbirku eseja Po-eti\u010dka traganja (Kulturni centar, Pan\u010devo, 2008), monografiju Poetika tamnog vilajeta \u2013 Radomir Konstantinovi\u0107 o duhu palanke u srpskoj knji\u017eevnosti (Slu\u017ebeni glasnik, Beograd, 2011) i monografiju Kultura nacije: Izme\u0111u krvi i tla (University Press \u2013 Magistrat izdanja, Sarajevo, 2016). Uredila je, zajedno sa Milicom Konstantinovi\u0107, zbirku sabranih radio drama Radomira Konstantinovi\u0107a Iznena\u0111enje (University press Sarajevo). Objavila je vi\u0161e nau\u010dnih radova i uredila nekoliko zbornika. Od 2011. godine je glavni urednik nau\u010dnog \u010dasopisa Interkulturalnost. Od 2012. godine predsjednica je upravnog odbora Centra za interkulturnu komunikaciju iz Novog Sada, nevladine organizacije posve\u0107ene promociji i afirmaciji interkulturalnosti. Od novembra 2019. godine autorka je kolumne Fal(\u0161)izmi u Novom Magazinu. Povodom izlaska zbirke kolumni Fa(l)\u0161izmi. Zapisano u Srbiji 2019-2021 (University Press Sarajevo, 2022) sa Bosni\u0107 \u0110uri\u0107 razgovaramo o knjizi, te o prilikama u Srbiji, idejama zajedni\u0161ta i solidarnosti koje nisu prene\u0161ene novim generacijama, predstoje\u0107im izborima\u2026<\/p>\n

PROMETEJ:<\/strong> Knjigu si posvetila sinu Brajanu Brkovi\u0107u, istaknutom dru\u0161tvenom aktivisti koji je ovih dana ponovo na meti re\u017eima. Ne\u0107u pitati ima li smisla i mo\u017ee li ikako druga\u010dije, kao ve\u0107ina dobronamjernih, neutralnih, kako ih ti naziva\u0161 (Paklene inverzije) koji svojom \u0161utnjom latentno odr\u017eavaju ovakvo stanje, nego je li uop\u0161te moralno u dru\u0161tvima u kojima \u017eivimo biti na drugoj strani?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Aleksandra Bosni\u0107 \u0110uri\u0107:<\/strong> Verujem da bi dru\u0161tva u kojima \u017eivimo bila zdravija i izgledala druga\u010dije da smo imali i imamo drugu vrstu odgovora na nasilja, uzurpacije i posuvra\u0107enje istina. Da, recimo, u Srbiji, po\u010dev od devedesetih pa evo i do danas, kada smo ve\u0107 deset godina u fazi druge autokratije, na\u0161 ve\u0107inski odgovor nije bio \u0107utanje, mimoi\u0161la bi nas makar borba za elementarna ljudska prava kao i metafizi\u010dki rizik ispa\u0161tanja koje je, mislim, uvek neizbe\u017eno kada se pojavi krivica mlakosti i neopredeljenosti. Ovako, sve je to neka vrsta za\u010daranog kruga u kojem polako ali mu\u010dno u\u010dimo i shvatamo da \u0107utanje i posmatranje \u010dinjenja zla i dela kontra ljudskosti, \u010dine da smo nemi sau\u010desnici. I da, tim \u0107utanjem i tom ti\u0161inom, \u010dinimo da patolo\u0161ki procesi traju kao u horor \u017eanru sve osna\u017eeniji i ja\u010di, ohrabrivani pasivno\u0161\u0107u i neu\u010destvovanjem u otporu. Brajan i ja smo zajedno u ne\u0107utanju i glasnosti ve\u0107 vi\u0161e godina i zajedno prolazimo i sve posledice, ali \u010desto u na\u0161im razgovorima proveje onaj u osnovi vedri rezime: idemo kuda smo krenuli, tako moramo i ni\u0161ta druga\u010dije ne bismo izabrali. Oboje mislimo da \u017eivot proveden u \u0107utanju na zlo i ne\u010dinjenju nije ni dostojan ni smislen.<\/p>\n

\u010cesto danas u javnom prostoru mo\u017eemo \u010duti kako je fa\u0161izam previ\u0161e eksploatisana rije\u010d i time joj se umanjuje zna\u010denje, me\u0111utim u svom uvodu u knjigu Jelka Jovanovi\u0107 isti\u010de da precizno bira\u0161 rije\u010di kojima do\u010darava\u0161 na\u0161e pojedina\u010dne i kolektivne sudbine, ne ostavljaju\u0107i mjesto sumnji. Kako nazvati vrijeme i zbilju koju \u017eivimo?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Isuvi\u0161e \u010desto \u017eivotarimo u nekoj vrsti legalizovane i inverzirane ljudskosti… Vi\u0161e ne samo da va\u017ei ono ni\u0161ta \u0161to je ljudsko nije mi strano ve\u0107 kao da smo, zakora\u010div\u0161i u 21. vek, paradoksalno osvojili novu lestvicu dehumanizovanosti koja bi mogla da bude oslikana nekom vrstom civilizacijski pervertirane parafraze koja ka\u017ee da nam ni\u0161ta \u0161to je neljudsko zaista vi\u0161e nije strano. Opsesije ideologijama krvi i tla, opsesije geopoliti\u010dkim paranojama i ekspanzionisti\u010dkim politikama, jednako kao i opsesija novcem i profitom ste\u010denim po svaku cenu idu u korak sa i\u0161\u010dezavanjem empatije i ne\u010dega \u0161to bismo mogli nazvati kolektivnom racionalno\u0161\u0107u. Zapravo smo, zarobljeni u sopstvenim iracionalnostima, maskama i senkama, sakriveni do nevidljivosti od onih koje progla\u0161avamo strancima, zakriljeni sopstvenim krdom, nadre\u0111enim kolektivnim telom, bez obzira koji je njegov predznak. Takvo potiranje sopstvenih izbora, odgovornosti i li\u010dnih identitetskih okvira, onda vodi u bes, agresiju, u to da je sve dozvoljeno \u010diniti ili ne \u010diniti svima onima koji su izvan na\u0161eg projektovanog kruga. Na\u0161e su egzistencije opasno \u010desto i zastra\u0161uju\u0107e dobrovoljno zasnivane i utemeljene u fa\u0161izmima i fal\u0161izmima razli\u010ditih vrsta.<\/p>\n

Vra\u0107aju\u0107i vrijeme unatrag, od devedesetih do danas, na koji na\u010din se mijenjao zajedni\u010dki neprijatelj, kako je oko\u0161tavao zauzimaju\u0107i javni, pa i privatni prostor (Aleksandar Vu\u010di\u0107 bukvalno iska\u010de iz fri\u017eidera) suspenduju\u0107i slobode? Na jednom mjestu (Vi\u0161e od cenzure) pi\u0161e\u0161 da su specifi\u010dnosti ovog autoritarnog sistema sklonost ka cini\u010dnoj travestiji, konstruisana ideolo\u0161ka vi\u0161ezna\u010dnost i specifi\u010dna vrsta politi\u010dke, medijske, kulturne i moralne cenzure.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Cini\u010dna travestija je u Srbiji postala na\u0161a stvarnost onog trenutka kada smo dozvolili da protagonisti iz devedesetih ponovo do\u0111u na vlast. I, neka vrsta vrhunskog cinizma i jeste to \u0161to je slogan Aleksandra Vu\u010di\u0107a i njegovog re\u017eima Br\u017ee, ja\u010de, bolje. Jer oni zaista jesu i br\u017ee i ja\u010de i bolje nego devedesetih kreirali taj specifi\u010dni amalgam politi\u010dke, medijske, kulturne i eti\u010dke destrukcije i cenzure, a sve su to \u010dinili upravo pomo\u0107u ve\u0161to konstruisanog ideolo\u0161kog multiverzuma u kojem su bili dobrodo\u0161li svi oni koji su pristali da sara\u0111uju, bez obzira da li su desni\u010dari, levi\u010dari, ili gra\u0111anski orijentisani… Aleksandar Vu\u010di\u0107 ih po potrebi funkcionalizuje, a ova je funkcionalizacija namenjena pokrivanju razli\u010ditih ciljnih grupa. Naravno i prirodno, zbog populisti\u010dke homogenizacije bez koje njegov re\u017eim ne bi mogao da opstane toliko dugo, on naj\u010de\u0161\u0107e aktivira upravo ekstremnu desnicu, poigravaju\u0107i se sa ideolo\u0161kim mitovima devedesetih i poigravaju\u0107i se percepcijama i predstavama gra\u0111ana Srbije. Na\u017ealost, u\u010dinio je to veoma uspe\u0161no.<\/p>\n

Kad smo kod cenzure, film Quo vadis, Aida? Jasmile \u017dbani\u0107, pored svih me\u0111unarodnih priznanja i \u010dinjenice da je u Srbiju donio presti\u017enu Evropsku filmsku nagradu za najbolju glumicu u 2021. godini, u Srbiji nije dobio filmsku distribuciju i ne zna se kada \u0107e. \u010cega se pla\u0161e vladaju\u0107e elite: kolektivne katarze, vlastitih grijeha, ili ne\u010dega tre\u0107eg?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Sigurna sam da se pla\u0161e i jednog i drugog. S tim \u0161to njih vlastiti gresi ne pla\u0161e zbog toga \u0161to ih je strah da se suo\u010de sa sopstvenim nedelima, ve\u0107 zbog toga \u0161to bi onoga trenutka kada bi priznali sopstvenu gre\u0161nost, priznali i sopstvenu odgovornost. Projekcija filma Quo vadis, Aida? gra\u0111anima u Srbiji bi otkrila drugu vrstu pri\u010de i sigurno je da bi pokrenula kolektivni empatijski proces, \u0161to njima ne ide u prilog jer, njima zapravo nisu potrebni ni svesni ni empati\u010dni gra\u0111ani, njima su potrebni dehumanizovani sledbenici koji i dalje veruju u mit o ugro\u017eenom narodu koji se bori za svoje teritorije i svoje nacionalno jedinstvo. I ideolo\u0161ki konstrukt o srpskom svetu, koji je nastavak opsesije jedinstvenom Srbijom, govori u prilog tome. Naime, novi ciklus ideolo\u0161ko-nacionalisti\u010dkog modelovanja i Quo vadis, Aida? ne mogu da budu u istoj pri\u010di.<\/p>\n

Kroz \u010ditavu knjigu provla\u010di\u0161 pitanje kriti\u010dkog mi\u0161ljenja, ili kriti\u010dkog nemi\u0161ljenja, ili nekriti\u010dkog mi\u0161ljenja. Svi ovi probleme koje smo detektovali u nekoliko prethodnih pitanja nemisle\u0107oj rulji su apstraktni. Koji su njihovi problemi u Srbiji u 2022. godini i da li \u0107e na izborima koji slijede poku\u0161ati da to promijene?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Bojim se da smo u nekoj vrsti neprekinute indoktrinacije, od Memoranduma SANU s kraja osamdesetih, do danas. U takvoj dru\u0161tvenoj klimi i takvim okolnostima je gotovo nemogu\u0107e da ve\u0107ina zadr\u017ei ili osvoji ume\u0107e kriti\u010dkog mi\u0161ljenja. Upravo suprotno, u Srbiji se ve\u0107 vi\u0161e decenija, s povremenom i kolebljivom pauzom od 2000. do 2012. godine vrlo ciljano negovalo upravo nekriti\u010dko mi\u0161ljenje, podani\u0161tvo i autoritarnost na svim nivoima. Gra\u0111ani su postali neka vrsta taoca neistina ili ve\u0161to kreiranih poluistina. Me\u0111utim, u Srbiji se poslednjih godina sve upornije manifestuje i gra\u0111anski otpor, utemeljen u prili\u010dno mu\u010dnim i o\u010diglednim \u010dinjenicama koje vi\u0161e i ne zahtevaju neko posebno ume\u0107e ili ve\u0161tinu ovladavanja kriti\u010dkom misli. Bilo je dovoljno da se samo posmatraju i \u017eive siroma\u0161tvo, bezna\u0111e, emigriranja i strah koji je do ove, 2022. godine, postao ne\u0161to poput dominantne kolektivne emocije u Srbiji. Mislim da nakon ovih izbora, bez obzira na njihov ishod, vi\u0161e ni\u0161ta ne\u0107e ostati isto i da je pokrenuti talas promena i otpora re\u017eimu nezaustavljiv. I da mo\u017ee samo da raste.<\/p>\n

U kolumni Tamno, sve tamnije\u2026 isti\u010de\u0161 da strana\u010dke falange terori\u0161u gra\u0111ane prema sopstvenoj procjeni i potrebi re\u017eima. \u0160ta je filozofija falange, da se poslu\u017eimo naslovom poglavlja iz knjige Velika Srbija za male ljude, Tome Markovi\u0107a?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ta je kolumna pisana 2020. godine, na po\u010detku pandemije koronavirusom i neposredno pre izbora, kada sam imala potrebu za svojevrsnim sa\u017eetkom… od infekcije virusom u\u010dinila mi se daleko opasnijom infekcija uporno proizvo\u0111enom mr\u017enjom kojom je Srbija bila razjedana ve\u0107 osam godina. Napisala sam da je razlo\u017eeno i ono malo normalnog tkiva koje je preostalo iz po\u0161asti devedesetih, a da su pretnje, ucene, fizi\u010dko, psihi\u010dko i ideolo\u0161ko nasilje ve\u0107 tada bili na nivou obi\u010dajnosti oko koje niko nije previ\u0161e iznena\u0111en. Napisala sam i da je nemogu\u0107e zaboraviti dvehiljadite, ba\u0161 kao \u0161to je nemogu\u0107e zaboraviti ni devedesete, jer su zli vol\u0161ebnici Milo\u0161evi\u0107evog zlo\u010dina\u010dkog re\u017eima u svom velikom povratku i divljem osvaja\u010dkom pohodu u\u010dinili da se vrate sve sablasti pro\u0161losti, jednako kao i ona mu\u010dna se\u0107anja na progone i spaljivanje ku\u0107a, na socijalna i stvarna ubistva, na otkaze, na \u0161ovinisti\u010dke, rasisti\u010dke i ksenofobi\u010dne opsesije i potere, na glad, na izgubljeno dostojanstvo i o\u010daj. Taj svepro\u017eimaju\u0107i teror strana\u010dkih falangi u poslednje dve godine je zastra\u0161uju\u0107e eskalirao, a njegova je filozofija i utemeljena u makabri\u010dnom rastu, sve do projektovanog potpunog utrnu\u0107a svake pobune.<\/p>\n

Kroz pisanje se \u010desto vra\u0107a\u0161 \u0110uri \u0160u\u0161nji\u0107u. U Ribarima ljudskih du\u0161a on ka\u017ee da Balkan pati od vi\u0161ka istorije, da mali narodi prave buku da bi bili u ne\u010demu veliki, a veliki narodi prave mir po meri svojih interesa. Svevremensko promi\u0161ljanje koje se mo\u017ee primijeniti na kompletnu na\u0161u istoriju od turskih osvajanja, balkanskih i svjetskih radova, preko devedesetih do danas. Ho\u0107emo li kada do\u0107i pameti i za\u0161to nikada?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

To zavisi isklju\u010divo od nas, od na\u0161e volje i konsolidovanosti na\u0161ih napora da se oslobodimo tog vi\u0161ka istorije. Ali to osloba\u0111anje, bojim se, ne mo\u017ee da ide paralelno sa dobrovoljnim u\u010destvovanjima u opsesijama nacionalnim mitovima i anahronim tradicionalisti\u010dkim obrascima. Ipak, verujem da u dr\u017eavama zapadnog Balkana, nastalim nakon raspada Jugoslavije, i pored svih isku\u0161enja postoje zdrava jezgra i dovoljno istinski posve\u0107enih i entuzijasti\u010dnih politi\u010dara, umetnika, novinara, nau\u010dnika, gra\u0111ana, koji \u0107e ovu energiju patnje od vi\u0161ka istorije uspe\u0161no supstituisati zdravim do\u017eivljajem stvarnosti. Verujem da nam je neophodna neka vrsta nove regionalne solidarnosti.<\/p>\n

Veliki broj medija u Srbiji i Republici Srpskoj na poseban na\u010din fabricira vijesti o invaziji Rusije na Ukrajinu dezinformi\u0161u\u0107i, posmatraju\u0107i to kroz prizmu istorijske pravde i niza nebuloza kojima svjedo\u010dimo, autoviktimiziraju\u0107i se, dok im vlastiti kosturi ispadaju iz ormara. Za\u0161to je na na\u0161em podneblju prirodno pripadati smetlji\u0161tu pro\u0161losti, sada\u0161njosti i budu\u0107nosti? Da ne ulazimo u revitalizaciju \u010detni\u0161tva itd., pro\u0161le godine dok su organizovani antiratni protesti za Palestinu, zgrada Pala\u010de Republike Srpske je bila osvijetljena bojama izraelske zastave.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Nije toliko re\u010d o podneblju koliko o dugom trajanju represivnih i destruktivnih politi\u010dkih i ideolo\u0161kih koncepata. Demijurzi starih, a novih, ideolo\u0161kih svetova koji nas sve zajedno svesno dr\u017ee u pro\u0161losti, vladaju opet uz pomo\u0107 propagandnih manipulativnih tehnika, njihova je velika ve\u0107ina medija pa im ne predstavlja nikakav problem da onako kako vr\u0161e reviziju istorije, vr\u0161e i reviziju sada\u0161njosti, tako \u0161to ne prestaju da o\u017eivljavaju poznate ideolo\u0161ke matrice o starim prijateljima i starim neprijateljima. U tim ideolo\u0161kim matricama, Rusija je ve\u010dni prijatelj, a Zapad ve\u010dni neprijatelj, od kojeg dolazi svako zlo. Ruski i srpski svet su, o\u010digledno, ideolo\u0161ki dva kompatibilna koncepta koja po\u010divaju na gotovo identi\u010dnim argumentima i svesno produkovanim teorijama zavere. Zastra\u0161uju\u0107e je odsustvo empatije kod indoktriniranih, dok svakodnevno gledamo nemilosrdno razarane ukrajinske gradove. I to odsustvo empatije, ta zaslepljenost i ta ravnodu\u0161nost, na\u017ealost, sasvim li\u010de na ono kojeg se se\u0107amo iz devedesetih godina pro\u0161log veka. U Republici Srpskoj, Milorad Dodik je aktivni i agilni promoter upravo programa srpskog sveta i njemu prikladne indoktrinacije.<\/p>\n

U posljednje vrijeme odre\u0111eni broj istori\u010dara i istori\u010darki u Srbiji glasno govori o mirovnim i antiratnim protestima tokom devedesetih, koji su bili izrazito feministi\u010dki, a te iste \u017eene i mu\u0161karci koji ih podr\u017eavaju i danas ustaju, kao osuda ruskoj invaziji i podr\u0161ka Ukrajini. Kako je mogu\u0107e da nismo odgojili generacije mladih ljudi koji su u stanju makar razlikovati dobro od zla?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Da bi mladi ljudi bili u stanju da razlikuju dobro od zla neophodno je da sistem, koji Altiser naziva dr\u017eavno-ideolo\u0161kim aparatima, dakle, sistem obrazovanja, kulture i medija ne bude programski orijentisan ka distribuciji i \u0161irenju retrogradnih i destruktivnih kodova i obrazaca. U Srbiji je, dvehiljaditih, propu\u0161tena dragocena \u0161ansa da se izvr\u0161i temeljna transformacija vrednosnih sistema, a \u010ditave formacije stereotipnih predstava, sa ksenofobi\u010dnim i nacionalisti\u010dkim predznakom, zapravo nikada nisu dekonstruisane. Mladi se i dalje u\u010de da neupitno prihvataju reviziju istorijskih \u010dinjenica, na fakultetima u Srbiji predaju osu\u0111ivani ratni zlo\u010dinci, njihove se knjige promovi\u0161u, bizarno, \u010dak i u Novom Sadu koji je Evropska prestonica kulture… Na ulicama su njima posve\u0107eni murali… Pravo pitanje je kome je zapravo bilo u interesu da \u010ditave generacije budu odgajane u la\u017eima i mr\u017enji i u ve\u010ditoj potrazi za spoljnim i unutra\u0161njim neprijateljima?<\/p>\n

S tim u vezi, nekidan sam poslu\u0161ala intervju u kojem Ida Prester (\u010diju umjetnost i aktivizam cijenim), djevojka s Pantov\u010daka konstatuje kako mladi danas nisu pank. Jasno je ve\u0107 decenijama da \u017eivimo u pomjerenoj stvarnosti, da su hipici u tre\u0107oj \u017eivotnoj dobi i ne mo\u017eemo od njih o\u010dekivati revoluciju, da mladima nisu prenesene ideje radni\u0161tva koje mo\u017eda i ne bi funkcionisale u prekarijatu, da nismo nau\u010deni na ideju solidarnosti i kolektivnog – ali da ostanemo pri muzici, \u0161ta \u0107emo sad?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pretpostavljam da \u0107emo ohrabrivati one mlade ljude koji veruju u ideju solidarnosti i sprovode je u praksi i kojima nije strano revolucionarno reagavanje na lo\u0161 i degradiraju\u0107i kontekst. Mo\u017eda oni nisu u ve\u0107ini, ali, kao \u0161to znamo, samosvesna, kreativna i agilna ve\u0107ina se gradi, a gradi se, izme\u0111u ostalog, i podr\u0161kom. Ja imam tu vrstu privilegije da sam okru\u017eena upravo takvim mladim ljudima, beskompromisnim aktivistima, koji umeju da po\u0161tuju vrednost slobode i umeju da se bore za nju. Mislim da je u pomerenoj stvarnosti u kojoj \u017eivimo, a koju smo sami kreirali, podr\u0161ka mladim i u najboljem smislu te re\u010di, revolucionarnim gra\u0111anskim aktivistima i aktivistkinjama \u2013 najmanje \u0161to mo\u017eemo. To je neka vrsta eti\u010dkog imperativa za starije generacije.<\/p>\n

Kad smo kod Konstrakte i pobjede druge Srbije na Beoviziji, do kada \u0107e trajati euforija i kada \u0107emo se ponovo jedni drugima pokazati onakvim kakvi zaista jesmo? Koliko se ovo koristi kao lakmus za druga pitanja, pa \u010dak i predvi\u0111anje izbornog rezultata?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Zasi\u0107eni smo i toksinirani proizvodnjom ru\u017eno\u0107e, banalnosti, rijaliti \u0161unda i jeftine propagande. I ta zasi\u0107enost je, \u010dini mi se, inicirala euforiju. Ali, kao \u0161to znamo, euforije su kratkotrajne i koliko god mogu da zali\u010de na ohrabrenje, one su osnovi krhke i nestabilne… Ne verujem previ\u0161e euforijama, verujem upornim i promi\u0161ljenim akcijama koje ovu promenu vrednosnih sistema, koju smo pominjale, \u010dine mogu\u0107om i trajnom. Davljenik se hvata za slamku, uglavnom onda kada misli da nema snage da dopliva do obale. Jedan otklon od okeana prljav\u0161tine kojom smo okru\u017eeni nije dovoljan za projekciju pobede, ali svakako mo\u017ee biti ohrabruju\u0107i.<\/p>\n

Knjiga zavr\u0161ava re\u010denicom Valja nama\u2026 U prole\u0107e. \u0160ta nam se jo\u0161 mo\u017ee desiti u ovom postapokalipti\u010dnom svijetu, na kraju postkomunisti\u010dke Evrope?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Re\u010d je parafrazi stihova Maka Dizdara … Ima jedna modra rijeka, valja nam preko rijeke. Decembra 2021. godine, dok sam pisala tekst kojim se zavr\u0161avaju Fa(l)\u0161izmi, u kasnim no\u0107nim satima, podelila sam se\u0107anje na nju sa prijateljicom. Uz ose\u0107aj da vremena za iskorak iz Mehanizma imamo sve manje, ne\u0107u prestati da se nadam da ipak zavisi od nas.<\/p>\n

Prometej.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mislim da je u pomerenoj stvarnosti u kojoj \u017eivimo, a koju smo sami kreirali, podr\u0161ka mladim i u najboljem smislu te re\u010di, revolucionarnim gra\u0111anskim aktivistima i aktivistkinjama \u2013 najmanje \u0161to mo\u017eemo. To je neka vrsta eti\u010dkog imperativa za starije generacije. (Foto: Maja Tomi\u0107)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":342418,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-342417","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342417","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=342417"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342417\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":342424,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342417\/revisions\/342424"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/342418"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=342417"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=342417"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=342417"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}