{"id":342338,"date":"2022-04-03T21:27:28","date_gmt":"2022-04-03T19:27:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=342338"},"modified":"2022-04-03T21:27:28","modified_gmt":"2022-04-03T19:27:28","slug":"mediji-u-srbiji-izmedu-putinofilije-i-nove-svetske-realnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/04\/03\/mediji-u-srbiji-izmedu-putinofilije-i-nove-svetske-realnosti\/","title":{"rendered":"Mediji u Srbiji izme\u0111u putinofilije i nove svetske realnosti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: <\/strong>Dinko Gruhonji\u0107 <\/strong><\/p>\n

\u201cPutinov munjeviti udar! Rusi za dan do\u0161li do Kijeva!\u201d, \u201cPutin za dan stigao do Kijeva!\u201d, \u201cRusi za dan pregazili Ukrajinu\u201d, glasile su naslovne stranice<\/a> \u0161tampanih i onlajn tabloida u Srbiji sutradan nakon po\u010detka ruske vojne invazije na Ukrajinu. Dva dana pre po\u010detka ruske agresije, beogradski tabloid Informer objavio je<\/a> naslovnu stranicu \u201cUkrajina napala Rusiju!\u201d<\/p>\n

Za svakoga ko \u017eivi u Srbiji, ovakve naslovne stranice nisu ba\u0161 nikakvo iznena\u0111enje. Mit o \u201cbratskoj Rusiji\u201d pa\u017eljivo je gajen u poslednjih dvadesetak godina, a negovanje rusofilije, preciznije re\u010deno \u2013 putinofilije<\/em>, do\u017eivelo je kulminaciju u poslednjih deset godina, od kako je na vlasti Aleksandar Vu\u010di\u0107, nekada\u0161nji visoki funkcioner ekstremno nacionalisti\u010dke i izrazito proruske Srpske radikalne stranke osu\u0111enog ratnog zlo\u010dinca Vojislava \u0160e\u0161elja.<\/p>\n

Su\u0161tinski, iako se na Zapadu predstavljao kao politi\u010dar koji se odrekao svojih radikalskih korena, Vu\u010di\u0107 je nastavio i do maksimuma podigao ono \u0161to su trasirale prethodne, \u201cdemokratske\u201d vlasti, oli\u010dene u nekada\u0161njem klerikalno-desni\u010darskom premijeru Srbije Vojislavu Ko\u0161tunici i neubedljivom proevropskom predsedniku Srbije Borisu Tadi\u0107u. Tada je prodata i nacionalna naftna kompanija, Naftna industrija Srbije, ruskom \u201cGaspromu\u201d. Cena je bila ispod tr\u017ei\u0161ne, u zamenu za maglovita obe\u0107anja da Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ne\u0107e dozvoliti da Kosovo postane nezavisno.<\/p>\n

Posledice toga danas su katastrofalne po Srbiju: zemlja je u potpunosti energetski zavisna o Rusiji, koja je pod te\u0161kim sankcijama Zapada. Na \u010delu Javnog preduze\u0107a \u201cSrbijagas\u201d, koje ima monopol na nabavku i distribuciju gasa, nalazi se ovda\u0161nji politi\u010dar Du\u0161an Bajatovi\u0107, \u010dovek koji dr\u017ei sliku Vladimira Putina u svom kabinetu. O ovisnosti Srbije o ruskom gasu nedavno je snimljen i dokumentarni film \u201cIde gas\u201d,<\/a> u produkciji Nezavisnog dru\u0161tva novinara Vojvodine.<\/p>\n

\n

Putinov kult li\u010dnosti u Srbiji <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

U me\u0111uvremenu, od dolaska Vu\u010di\u0107a i Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, proruska propaganda u uticajnim medijima i u istupima pojedinih re\u017eimskih politi\u010dara proizvela je kult li\u010dnosti Vladimira Putina. Te\u0161ko je oteti se utisku da je taj kult na znatno vi\u0161em nivou od kulta li\u010dnosti samog Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Zvu\u010di apsurdno, ali predsednik jedne strane dr\u017eave zaista je najpopularniji politi\u010dar u Srbiji.<\/p>\n

\u201cOko 100 hiljada gra\u0111ana pristiglih iz cele Srbije u Beograd, migovi koji prele\u0107u grad, topovski plotuni, ulice oki\u0107ene bojama ruske zastave, do\u010dekali su 17. januara predsednika Ruske federacije Vladimira Putina\u201d, napisala je<\/a> novinarka Antonela Riha 2019. godine, kako bi ilustrovala euforiju koja je medijski i politi\u010dki proizvedena u Srbiji prilikom te Putinove posete. Mnoge od tih gra\u0111ana organizovano je na do\u010dek dovela Srpska napredna stranka, a procene su da je u Beograd stiglo vi\u0161e od hiljadu autobusa iz cele Srbije.<\/p>\n

Dr\u017eavni javni medijski servis, Radio-televizija Srbije, direktno je prenosila celi dan Putinovu posetu. Tada\u0161nji \u0161ef srpske diplomatije Ivica Da\u010di\u0107 ruskom predsedniku je tom prilikom otpevao<\/a> \u201cKaljinku\u201d (Da\u010di\u0107 je predsednik proruske Socijalisti\u010dke partije Srbije, \u010diji je prethodni \u0161ef bio pokojni Slobodan Milo\u0161evi\u0107). Vu\u010di\u0107 je poru\u010dio da \u0107e se pre svakog mogu\u0107eg re\u0161enja kosovskog pitanja \u201cposavetovati\u201d sa Putinom. Dan nakon posete, tabloidi su eufori\u010dno izve\u0161tavali<\/a> da su gra\u0111ani bili toliko sre\u0107ni zbog Putinove posete da je bilo daleko manje poziva hitnoj pomo\u0107i nego ina\u010de.<\/p>\n

\n

Pojedini srpski mediji vi\u0161e proruski i od Sputnjika <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Na nedavnoj \u00a0debati<\/a> \u201eMedijsko izve\u0161tavanje o Ukrajini\u201c, novinarka beogradskog portala KRIK Marija Vu\u010di\u0107 kazala je da je Srbija \u201cnajsna\u017enije na ruskoj strani\u201d, \u0161to se naro\u010dito vidi kroz medijske objave. Osim \u201cSputnjika\u201d na srpskom jeziku, u Srbiji ne postoji niti jedan drugi ozbiljan i uticajan ruski medij. Uostalom, i za\u0161to \u0107e im, kada postoje toliki broj uticajnih dnevnih novina i portala koji se neskriveno deklari\u0161u kao proruski.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010d Vuk Velebit je u serijalu tekstova<\/a> 2019. godine naveo: \u201cAko bih uporedio na\u010din izve\u0161tavanja o Rusiji u srpskoj \u0161tampi i na portalu Sputnjik, dolazim do zaklju\u010dka da doma\u0107a \u0161tampa senzacionalnije, pristrasnije i emocionalnije izve\u0161tava o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima nego \u0161to to radi portal Sputnjik\u201d, naveo je Velebit. On je primetio da je takva proruska propaganda srpskih medija dovela do toga da gra\u0111ani Srbije misle da je upravo Rusija na vrhu liste stranih donatora, iako su SAD, EU i Japan daleko ispred nje po koli\u010dini finansijske pomo\u0107i koju su uputili Srbiji. Ilustracije radi, kada je ekonomija u pitanju, EU zauzima prvo mesto na listi trgovinskih partnera Srbije sa udelom ve\u0107im od 70 odsto, dok je udeo Rusije na nivou od pet odsto.<\/p>\n

Tako\u0111e, prime\u0107uje Velebit, kada pitate gra\u0111ane Srbije gde bi voleli da \u017eive, da putuju ili da se \u0161koluju, skoro uvek \u0107ete \u010duti da su to zemlje Zapadne Evrope ili Severne Amerike, dok se Rusija retko kad na\u0111e me\u0111u odgovorima.<\/p>\n

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost \u017dozep Borelj izjavio je 17. marta ove godine da je javno mnjenje u Srbiji “vi\u0161e podlo\u017eno dezinformacijama ruske propagande”. \u201cU Srbiji je javno mnjenje vi\u0161e podlo\u017eno dezinformacijama ruske propagande u poku\u0161aju da se opravda agresija na Ukrajinu navodima o genocidu, da je predsednik Zelenski fa\u0161ista. Ne mogu da shvatim da neko mo\u017ee poverovati u to”, rekao je<\/a> Borelj.<\/p>\n

\n

Medijsko trovanje regiona <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Mediji iz Srbije proruskom propagandom truju ne samo sopstvene gra\u0111ane, ve\u0107 i gra\u0111ane u regionu, pre svega u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini, u tamo\u0161njem entitetu Republika Srpska. Re\u010d je o svojevrsnom specijalnom medijskom ratu protiv susednih dr\u017eava, sa zna\u010dajnim primesama \u0161irenja \u201cmekog\u201d ruskog uticaja na region.<\/p>\n

To se naro\u010dito moglo videti tokom protesta koje je u Crnoj Gori 2020. godine organizovala izrazito proruska Srpska pravoslavna crkva (SPC), zajedno sa prosrpskim i proruskim politi\u010dkim strankama. Prore\u017eimski mediji iz Srbije uklju\u010dili su se maksimalno u tu kampanju, a pojedini crnogorski politi\u010dki i medijski analiti\u010dari su konstatovali da iza toga stoji zvani\u010dna Moskva, koja se odlu\u010dila na \u0161irenje \u201cmeke mo\u0107i\u201d u Crnoj Gori, nakon \u0161to je propao poku\u0161aj dr\u017eavnog udara 2016. godine, u koji su bili uklju\u010dene i ruske tajne slu\u017ebe. Rezultat protesta i medijske kampanje iz Srbije bio je dolazak nove vlasti, koja je bila pod izrazitim uticajem SPC-a i koja je za godinu i po dana izrazito destabilizovala Crnu Goru.<\/p>\n

Digitalni forenzi\u010dki centar iz Podgorice u publikaciji<\/a> \u201cUloga Rusije na Balkanu: slu\u010daj Crne Gore\u201d naveo je da Rusija svoj \u201cmaligni uticaj\u201d u Crnoj Gori \u0161iri preko Srbije: politi\u010dki, medijski i preko SPC-a, s ciljem da se Crna Gora, kao dr\u017eava koja je \u010dlanica NATO-a, destabilizuje.<\/p>\n

\n

Tabloidi najavljuju Vu\u010di\u0107eve poteze <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Me\u0111utim, Putinov brutalni napad na Ukrajinu i reakcija zapadnog sveta i NATO-a veoma je uslo\u017enila polo\u017eaj Srbije, koja sada mora da se izjasni na \u010dijoj je strani. Nakon po\u010detne euforije, tira\u017eni prore\u017eimski tabloidi i portali su unekoliko smanjili<\/a> slavljenje ruske agresije na Ukrajinu. I sam Vu\u010di\u0107 je od Zapada najverovatnije dobio \u201cgrejs period\u201d do izbora 3. aprila, do kada \u0107e mo\u0107i da igra na sada\u0161nji zvani\u010dan stav Srbije: osuda ruske agresije ali bez uvo\u0111enje sankcija Rusiji.<\/p>\n

Posle toga, manevarskog prostora za njega vi\u0161e ne\u0107e biti. I ne samo za njega, ve\u0107 i za veliku ve\u0107inu aktera na politi\u010dkoj sceni, me\u0111u kojima su i glavni opozicioni protagonisti koji se u svom stavu prema Rusiji, ratu u Ukrajini, Evropskoj uniji, NATO-u\u2026 uop\u0161te ne razlikuju od Vu\u010di\u0107a. Re\u010d je o poku\u0161aju politike \u201csedenja na \u010detiri stolice\u201d, koju je Vu\u010di\u0107 preuzeo od Borisa Tadi\u0107a: biti u dobrim odnosima i sa Moskvom, i sa Pekingom, i sa Briselom, i sa Va\u0161ingtonom.<\/p>\n

U novim globalnim – binarnim – geopoliti\u010dkim okolnostima koje je proizvela Putinova agresija na Ukrajinu, takva politka glumljenja \u201cneutralnosti\u201d u Evropi vi\u0161e nema \u0161ansu da opstane.<\/p>\n

A kakav \u0107e zvani\u010dan stav Srbije biti, i o tome \u0107emo – kao i toliko puta do sada – mo\u0107i da \u010ditamo u prore\u017eimskim tabloidima, \u010diji je zadatak da javnost pripreme za budu\u0107e Vu\u010di\u0107eve odluke.<\/p>\n

\n

Kakve su \u0161anse za promenu javnog mnjenja? <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Vi\u0161e od dve tre\u0107ine gra\u0111ana Srbije smatra da zapadne zemlje, pod velom \u201cgra\u0111anskih sloboda\u201d, promovi\u0161u moralno koruptivni i dekadentni na\u010din \u017eivota, pokazali su rezultati istra\u017eivanja \u201cIndeks ranjivosti \u2013 Srbija\u201d<\/a> iz novembra 2021. godine. Prema nalazima tog istra\u017eivanja, ve\u0107ina gra\u0111ana Srbije smatra da je Rusija, ba\u0161 kao i Kina, najzna\u010dajniji strate\u0161ki partner. Najve\u0107u podr\u0161ku Rusija u\u017eiva me\u0111u mla\u0111om populacijom, izme\u0111u 18 i 24 godina: 71 odsto ispitanika deli stav da Zapad nepravedno okrivljuje Rusiju za mnoge probleme. Kada je u pitanju sistem vrednosti, primetno je da mla\u0111a populacija izra\u017eava otpor prema EU, kao i da ba\u0161tini – konzervativne stavove.<\/p>\n

Istra\u017eivanje je pokazalo da gra\u0111ani Srbije gledaju na EU kao na priliku da se pobolj\u0161a \u017eivot obi\u010dnih ljudi, ali svega 18 odsto ispitanika posmatra Uniju kao strate\u0161kog partnera. Oni na na evropske integracije vi\u0161e gledaju kao na stvar nu\u017ede nego iskrene \u017eelje, jedan je zaklju\u010daka istra\u017eivanja.<\/p>\n

Da li je mogu\u0107e promeniti ovakve, izrazito proruske, stavove gra\u0111ana Srbije? Mi koji imamo dovoljno godina da se se\u0107amo perioda Milo\u0161evi\u0107eve vladavine, jasno se se\u0107amo 1994. godine, kada je Milo\u0161evi\u0107eva medijska propaganda \u2013 doslovno preko no\u0107i \u2013 sledila zaokret u politici re\u017eima. Pod jakim pritiskom Zapada, Milo\u0161evi\u0107 je okrenuo le\u0111a vo\u0111ama bosanskih Srba Radovanu Karad\u017ei\u0107u i Ratku Mladi\u0107u u ratu u Bosni i Hercegovini i privremeno postao \u201cgarant mira i stabilnosti na Balkanu\u201d. Prore\u017eimski mediji dobili su zadatak da izmene Milo\u0161evi\u0107ev imid\u017e i taj su zadatak efikasno sproveli: rejting Slobodana Milo\u0161evi\u0107a nije opao i on je bez problema zadr\u017eao vlast.<\/p>\n

Ono \u0161to je, me\u0111utim, ostalo kao trajna posledica besomu\u010dne ratne propagande dr\u017eavnih srbijanskih medija iz devedesetih godina 20. veka jesu brojne teorije zavere \u010diji je zajedni\u010dki imenitelj \u201cugro\u017eenost Srba\u201d. To se shvata kao nepobitna istina. Re\u010d je o tabu temi, isto kao \u0161to su tabu teme mit o Kosovu, NATO bombardovanje Srbije iz 1999. godine, kao i svi ratovi iz poslednje decenije pro\u0161loga stole\u0107a, a naro\u010dito genocid u Srebrenici, i brojne druge teme koje dolaze iz korpusa suo\u010davanja s pro\u0161losti. Inicijativa mladih za ljudska prava predstavila je 28. marta izve\u0161taj u kojem je navela<\/a> da je poricanje genocida u Srebrenici zajedni\u010dko za 80 odsto izbornih lista koje u\u010destvuju na parlamentarnim izborima, 3. aprila.<\/p>\n

Dodatni problem predstavlja \u010dinjenica da u Srbiji su\u0161tnski ne postoji politi\u010dka i dru\u0161tvena alternativa vladaju\u0107em nacionalisti\u010dkom narativu, sem na marginama dru\u0161tvene i politi\u010dke scene. Ista je stvar i sa medijima: i u korpusu medija koji nisu prore\u017eimski, veoma su retki oni koji su spremni i imaju novinarske hrabrosti da artikuli\u0161u diskurs koji bi bio su\u0161tinski suprotstavljen vladaju\u0107em agresivnom nacionalizmu.<\/p>\n

\"\"Dr Dinko Gruhonji\u0107<\/strong> je glavni urednik portala VOICE, zamjenik glavne urednice portala Autonomija, programski direktor NDNV-a, \u0161ef dopisni\u0161tva Novinske agencije Beta za Vojvodinu, dopisnik Doj\u010de velea, saradnik Al D\u017eazire Balkans. Vanredni profesor na Odsjeku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Gra\u0111anski aktivista i antifa\u0161ista.<\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu sedmog izdanja \u201cPri\u010da iz regije\u201d kojeg provode makedonska\u00a0Res Publica<\/a>\u00a0i\u00a0Institut za komunikacijske studije<\/a>\u00a0iz Skoplja, u saradnji s partnerima iz Crne Gore (PCNEN<\/a>), Hrvatske (Lupiga.Com<\/a>), Kosova (Sbunker<\/a>), Srbije (Autonomija<\/a>), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba<\/a>), Albanije (Exit News<\/a>), Slovenije (DKIS<\/a>) i Gr\u010dke (Macropolis<\/a>), u okviru projekta \u201cPove\u017ei ta\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e\u201d, uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Te\u0161ko je oteti se utisku da je taj kult na znatno vi\u0161em nivou od kulta li\u010dnosti samog Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Zvu\u010di apsurdno, ali predsednik jedne strane dr\u017eave zaista je najpopularniji politi\u010dar u Srbiji. <\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":273479,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-342338","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342338","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=342338"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342338\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":342342,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342338\/revisions\/342342"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/273479"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=342338"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=342338"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=342338"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}