Mesec dr\u017ei ljudski um u svom ropstvu od ve\u010deri do zore. Tokom vekova, ljudi \u0161irom sveta su ga obo\u017eavali kao va\u017eno bo\u017eanstvo, veruju\u0107i da ima stvarnu mo\u0107 da uti\u010de na njihove \u017eivote\u00a0 i njihovo zdravlje.<\/p>\n
Mesec uti\u010de na san, raspolo\u017eenje i op\u0161te zdravlje<\/strong><\/p>\n \u201eMesec je posmatrao Zemlju izbliza du\u017ee od bilo koga. Mora da je bio svedok svih fenomena koji su se de\u0161avali, kao i svih izvr\u0161enih dela na na\u0161oj planeti”, napisao je Haruki Murakami, japanski pisac.<\/p>\n Mnogi od nas \u010duli su razli\u010dite teorije o sposobnosti Meseca da promeni na\u0161e zdravlje\u00a0 i mentalno i fizi\u010dki. Ali da li je to mit ili postoje nau\u010dni dokazi?<\/p>\n Kada prestanete da mislite da je Mesec jedini Zemljin prirodni satelit i da se na njega oslanja da bi pomogao da se planeta stabilizuje, nije te\u0161ko zaklju\u010diti da uti\u010de i na nas.<\/p>\n Studija je otkrila da ne\u0161to vi\u0161e od 80 odsto stru\u010dnjaka za mentalno zdravlje smatra da Mesec ima mo\u0107 da nas razboli.<\/p>\n Lunarni ciklus mo\u017ee uticati na zdravlje srca<\/strong><\/p>\n Tokom sedamdesetih godina pro\u0161log veka nau\u010dnici su otkrili da Mesec ima veliki uticaj na vodu, pa isto tako mo\u017ee da promeni i na\u010din na koji krv te\u010de u na\u0161im telima.<\/p>\n Me\u0111utim, kada uzmemo u obzir sva istra\u017eivanja koja su sprovedena od tada, nau\u010dnici nisu sigurni da li Mesec uti\u010de na na\u0161u cirkulaciju i rad srca.<\/p>\n Studija 2013. godine otkrila je da nije neuobi\u010dajeno da broj otkucaja srca i krvni pritisak kod mu\u0161karaca zna\u010dajno padaju tokom punog i mladog meseca. Prema drugoj studiji, ako treba da se podvrgnete operaciji srca, ako to uradite tokom punog meseca, mo\u017eete pove\u0107ati va\u0161e \u0161anse za pre\u017eivljavanje, pa \u010dak i skratiti va\u0161 boravak u bolnici.<\/p>\n Mesec mo\u017ee da uti\u010de i na menstrualni ciklus<\/strong><\/p>\n Menstrualni ciklusi su \u010desto vezani za faze Meseca jer, dok se pun Mesec javlja svakih 29 dana, menstrualni ciklus se generalno ponavlja svakih 28 dana. I dok neki podaci sugeri\u0161u da \u017eene koje imaju ciklus du\u017ei od 27 dana imaju sna\u017ean potencijal da se \u201epove\u017eu” sa ciklusima Meseca (i gravitacionim privla\u010denjem koja dolazi od njih), postoji ve\u0107a \u0161ansa da \u0107e bilo kakve primetne promene u ciklusu imati vi\u0161e veze sa hormonskim promenama nego sa samim Mesecom.<\/p>\n \u201eKao hronobiolog, zainteresovana sam za sve vrste ritmova, i uvek sam bila fascinirana podudarno\u0161\u0107u du\u017eine lunarnog ciklusa i du\u017eine ciklusa menstruacije”, istakla je profesorka \u0160arlot Forster, iz Biocentra za neurobiologiju i genetiku na Univerzitetu Julius-Makimilians u Vurzburgu u Nema\u010dkoj.<\/p>\n Neke studije isti\u010du da postoji porast ra\u0111anja tokom punog Meseca (opet, zbog njegove gravitacione sile).<\/p>\n Mese\u010deve faze mogu uticati na kvalitet sna<\/strong><\/p>\n Prema analitikama oko 70 miliona ljudi na na\u0161oj planeti vodi borbu sa adekvatnom koli\u010dinom sna. Mesec, naravno uti\u010de i na kvalitet sna. U danima punog Meseca, san je slab, isprekidan i te\u0161ko je zaspati.<\/p>\n U vreme punog Meseca spavamo oko 20 minuta manje, a oko 30 odsto je kra\u0107a REM faza sna.Neki istra\u017eiva\u010di ka\u017eu da dodatno jako svetlo mo\u017ee biti jedan od krivaca lo\u0161eg sna.<\/p>\n Mnogo je promena koje u na\u0161em telu izaziva lunarni ciklus, pa tako on mo\u017ee uticati na urinarne puteve organizma, mo\u017ee biti povezan i sa traumatskim doga\u0111ajima.<\/p>\n Istra\u017eivanja pokazuju da se tokom punog Meseca \u010de\u0161\u0107e doga\u0111aju saobra\u0107ajne nesre\u0107e. (Izvor: RTS, The List,Medical News Today)<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mo\u017ee da zvu\u010di kao sujeverje, ali uticaj punog Meseca na ljude i \u017eivotinje je stvaran. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":285005,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-342214","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342214","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=342214"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342214\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":342215,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/342214\/revisions\/342215"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/285005"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=342214"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=342214"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=342214"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}