{"id":341534,"date":"2022-03-23T06:22:58","date_gmt":"2022-03-23T05:22:58","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=341534"},"modified":"2022-03-23T06:22:58","modified_gmt":"2022-03-23T05:22:58","slug":"pre-rata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/03\/23\/pre-rata\/","title":{"rendered":"Pre rata"},"content":{"rendered":"

Autor: Tariq Ali<\/strong><\/p>\n

Niko ne zna kako \u0107e se ovo zavr\u0161iti. Nerazumni avanturizam Putinu se obija o glavu: poku\u0161aj da se pona\u0161a kao Sjedinjene Dr\u017eave, sa BDP-om od 1,5 biliona dolara, manjim \u010dak i od Italije i minijaturnim u pore\u0111enju s Kinom (14,7 biliona dolara), bio je sumanut od po\u010detka. Ako je zami\u0161ljao brzi udar, nalik kolonijalnoj \u201epolicijskoj operaciji\u201c, do sada je sigurno shvatio da bi postavljanje Janukovi\u010da ili drugog marionetskog predsednika u Kijevu, primoralo Rusiju da odr\u017eava zna\u010dajno vojno prisustvo u Ukrajini. Zemlja koja je pre 12 godina bila podeljena na prorusku i prozapadnu frakciju, odlu\u010dno se okrenula ka zapadu.<\/p>\n

I Bajden je bio neoprezan. Pro\u0161log novembra je odlu\u010dio da nastavi sa \u0161irenjem Nato saveza \u2013 \u0161to je pokrenulo proces priklju\u010denja Ukrajine \u2013 u nekoj polunadi, poluuverenju da \u0107e to spre\u010diti ruski prodor preko granica Donbasa i Krima, \u0161to se pokazalo kao katastrofalna gre\u0161ka. Ona se javno ne priznaje, ali su je sasvim svesni u komandi Natoa, kao i lideri Kine, Indije, Vijetnama, Pakistana, Banglade\u0161a, \u0160ri Lanke, Kube i drugih zemalja koje su se uzdr\u017eale od kritike Rusije u UN-u. To su zemlje \u010dije stanovni\u0161tvo zajedno \u010dini polovinu \u010dove\u010danstva. SAD \u0107e morati da popuste na drugim frontovima. Jedna delegacija Stejt departmenta je ve\u0107 stigla u Karakas. Potrebna im je nafta. Mora\u0107e da odustanu od Huana Gvaida, predsednika koga je postavio Va\u0161ington i koga zapad priznaje. Nastavljeni su tajni pregovori sa Iranom, \u0161to je prili\u010dno naljutilo Izrael.<\/p>\n

Poreklo ovog ogromnog spoljnopoliti\u010dkog neuspeha tema je nedavne studije Nijedan pedalj M. E. Saroti,1 istori\u010darke sa D\u017eons Hopkinsa i \u010dlanice Saveta za inostrane odnose. Naslov se odnosi na uveravanja u vezi sa limitima \u0161irenja Nato saveza, koja je 1990. Mihailu Gorba\u010dovu dao D\u017eejms Bejker, tada\u0161nji ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar. Sovjetski Savez je dr\u017eao svoje trupe u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj od oslobo\u0111enja Berlina; 1990. bilo ih je 380.000. Gorba\u010dov je bio u jakoj vojnoj poziciji. U svemu drugom, me\u0111utim, bio je slab. Saroti ga opisuje kao \u201eidealistu vizionara\u201c ali zapravo nijedna od te dve re\u010di nije primenjiva. Bio je dobronamerni reformator. (Li\u010dno sam svedo\u010dio uzbu\u0111enju koje je u Rusiji izazvala Glasnost \u2013 ne samo u intelektualnim krugovima i na univerzitetima, ve\u0107 i u fabrikama i me\u0111u birokratama.) Kao svetski lider, me\u0111utim, nije bio dorastao situaciji. Zapadnja\u010dko laskanje mu je udarilo u glavu.<\/p>\n

Bejker je igrao na ovu slabost i predlo\u017eio dogovor. Da li bi Sovjetski Savez pristao da se povu\u010de iz Isto\u010dne Nema\u010dke ako bi se SAD postarale da se Nato \u201ene pomeri sa svoje pozicije ni za jedan pedalj ka istoku\u201c? Slede\u0107eg dana je ponovio svoje re\u010di Gorba\u010dovu u pismu Helmutu Kolu: \u201eDa li biste vi\u0161e voleli da vidite ujedinjenu Nema\u010dku van Nato saveza, nezavisnu i bez ameri\u010dkih snaga, ili da ujedinjena Nema\u010dka bude vezana za Nato, uz uveravanja da se jurisdikcija saveza ne\u0107e pomeriti ni za jedan pedalj ka istoku?\u201c<\/p>\n

Kol i njegov ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Gen\u0161er hteli su direktne razgovore sa Gorba\u010dovim, gde je Kol obe\u0107ao da u biv\u0161oj DDR ne\u0107e biti Nato baza. Dok se to nije dogodilo, Va\u0161ington i Bon su bili izuzetno nervozni. Nisu mogli da veruju da \u0107e Sovjetski Savez predati Isto\u010dnu Nema\u010dku bez pismenih garancija. Gorba\u010dov je odr\u017eao svoju stranu pogodbe, SAD nisu.<\/p>\n

U Sarotinoj analizi posebna kritika posve\u0107ena je Medlin Olbrajt, Klintonovoj dr\u017eavnoj sekretarki \u2013 ne samo zbog zagovaranja rata (\u201eKoline, za \u0161ta \u010duva\u0161 ovu neverovatnu vojsku?\u201c) ve\u0107 i zbog insistiranja na ameri\u010dkoj prednosti po svaku cenu. Pro\u0161irenje Nato saveza je bilo vredno truda jer bi \u201eod Ukrajine do Sjedinjenih Dr\u017eava\u201c pokazalo da \u201epotraga za evropskom bezbedno\u0161\u0107u vi\u0161e nije igra sa nultom sumom\u201c.<\/p>\n

Bilo je i drugih mogu\u0107nosti. Obave\u0161tajni izve\u0161taj predstavljen Kondolizi Rajs 2008. sadr\u017eao je slede\u0107e upozorenje: \u201eUlazak Ukrajine u Nato za rusku elitu (ne samo za Putina) predstavlja najcrveniju od svih crvenih linija. Za vi\u0161e od dve i po godine razgovora sa klju\u010dnim ruskim akterima, od onih po mra\u010dnim hodnicima Kremlja do Putinovih najbistrijih liberalnih kriti\u010dara, jo\u0161 nisam sreo nekoga ko \u010dlanstvo Ukrajine u Nato savezu ne vidi kao direktan izazov ruskim interesima. To bi stvorilo plodno tlo za rusko me\u0161anje na Krimu i u isto\u010dnoj Ukrajini\u201c.<\/p>\n

Autor? Vilijam Berns, aktuelni direktor CIA, \u010diji je posao sada da upravlja posledicama odbijanja sopstvenog saveta.<\/p>\n

Kritika ekspanzionizma nije nova niti je ograni\u010dena na levicu. Tomas Fridman je izneo iznena\u0111uju\u0107e o\u0161tru kritiku ameri\u010dke politike u dve nedavne kolumne u Njujork tajmsu. U prvoj je ispri\u010dao svoje se\u0107anje na 2. maj 1998: \u201e\u010cim je Senat ratifikovao pro\u0161irenje Nato saveza, pozvao sam D\u017eord\u017ea Kenana, arhitektu uspe\u0161nog ameri\u010dkog obuzdavanja Sovjetskog Saveza. Kenan je radio u Stejt departmentu od 1926, dok je 1952. bio ameri\u010dki ambasador u Moskvi, kao verovatno najve\u0107i ameri\u010dki stru\u010dnjak za Rusiju. Iako je u to vreme imao 94 godine i te\u0161ko govorio bio je o\u0161trog uma kada sam ga pitao za mi\u0161ljenje.\u201c<\/p>\n

Zatim je citirao ceo Kenanov odgovor:<\/p>\n

\u201eMislim da je ovo po\u010detak novog hladnog rata. Mislim da \u0107e Rusi postepeno reagovati prili\u010dno neprijateljski i da \u0107e to uticati na njihovu politiku. Mislim da je to tragi\u010dna gre\u0161ka. Nije bilo nikakvog razloga za ovo. Vi\u0161e niko ne preti nikome. Zbog ove ekspanzije osniva\u010di Amerike se prevr\u0107u u grobu. Obavezali smo se da \u0161titimo \u010ditav niz zemalja, iako nemamo ni resurse ni nameru da to uradimo na iole ozbiljan na\u010din. \u0160irenje Nato saveza je lakomislen postupak Senata koji nema realan interes za spoljne poslove. Mu\u010di me to koliko je \u010ditava debata u Senatu bila povr\u0161na i lo\u0161e informisana. Posebno mi je zasmetalo to kako se o Rusiji govori kao o zemlji koja jedva \u010deka da napadne zapadnu Evropu. Zar ljudi ne shvataju? U vreme Hladnog rata bili smo u sporu sa sovjetskim komunisti\u010dkim re\u017eimom. A sada okre\u0107emo le\u0111a upravo onim ljudima koji su izveli najve\u0107u revoluciju bez krvi u istoriji kako bi uklonili sovjetski re\u017eim. Demokratija u Rusiji je napredovala kao i u bilo kojoj od zemalja kojima smo obe\u0107ali odbranu od Rusije, ako ne i vi\u0161e. Naravno da sledi lo\u0161a reakcija Rusije, a onda \u0107e Nato ekspanzionisti re\u0107i da su nam uvek govorili da su Rusi takvi \u2013 sve ovo je jednostavno pogre\u0161no.\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Putin je tvrdokorni antikomunista, naravno, i poklonik majke Rusije i pravoslavne crkve. Odbio je 2017. da obele\u017ei stogodi\u0161njicu Februarske i Oktobarske revolucije, rekav\u0161i jednom vlasniku indijskih medija (koga sam pripremao za njihov privatni sastanak u Moskvi) da \u201eove revolucije nisu deo na\u0161eg kalendara\u201c. Na nedavnoj konferenciji za novinare, Putin je optu\u017eio Lenjina kao oca ukrajinske nezavisnosti. To je delimi\u010dno ta\u010dno. Lenjin je prezirao velikoruski \u0161ovinizam i nacionalizam tla\u010diteljskih dr\u017eava. Slavio je caristi\u010dki poraz u ratu s Japanom, \u0161to je pokrenulo revoluciju 1905. U junu 1917, na kriti\u010dnoj ta\u010dki izme\u0111u dve revolucije, Lenjin je osudio Privremenu vladu zbog odbijanja da izvr\u0161i \u201eelementarnu demokratsku du\u017enost\u201c, odnosno da pru\u017ei podr\u0161ku \u201eautonomiji Ukrajine i njenoj potpunoj slobodi za otcepljenje\u201c. Kasnije je insistirao da ustav Sovjetskog Saveza treba da sadr\u017ei klauzulu koja svim nacijama u savezu daje pravo na nacionalno samoopredeljenje, odnosno pravo na otcepljenje.<\/p>\n

Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, bolj\u0161evici su se slo\u017eili da Finskoj, Poljskoj i Ukrajini treba dati nezavisnost. Znali su da je Ukrajina druga\u010dija, da njen osoben nacionalni sastav (imigrantski ruski proletarijat i birokratija, ultranacionalisti\u010dko selja\u0161tvo kivno na poljske zemljoposednike i Jevreje) predstavlja jedinstveni problem. Staljin je bio taj koji je, kao komesar za nacionalnosti, oti\u0161ao u Finsku da prenese poruku. Niko nije poslat u Ukrajinu, ali je lokalno ve\u0107e Rada proglasilo Narodnu republiku uz naglasak da ne \u017eele \u201eodvajanje od Ruske republike\u201c. \u0160irom Ukrajine su nicala druga ve\u0107a, pa se nacionalni pokret podelio na one koji su potpisali poseban ugovor sa Nema\u010dkom (kasnije i Francuskom) i one koji su ostali sa novom sovjetskom dr\u017eavom. Gra\u0111anski rat je podelio zemlju, kao i Drugi svetski rat: ukrajinska podr\u0161ka Hitleru je dobro dokumentovana. Godinu dana nakon Staljinove smrti, 1954. Nikita Hru\u0161\u010dov, ukrajinski vo\u0111a Sovjetskog Saveza, uz podr\u0161ku Prezidijuma, pro\u0161irio je Ukrajinu dodavanjem Krima. Bio je to emotivan gest za koji nije pru\u017eeno nikakvo politi\u010dko opravdanje. Malo ko je u to vreme mislio da bi Sovjetski Savez mogao da se uru\u0161i.<\/p>\n

Jedan od ohrabruju\u0107ih doga\u0111aja u poslednjih nekoliko nedelja jeste pojava ruskog mirovnog pokreta. Ve\u0107ina zapadnih politi\u010dara hvali hrabrost mladih Rusa suo\u010denih sa dr\u017eavnom represijom, ali u Britaniji Boris D\u017eonson i Kir Starmer uskra\u0107uju podr\u0161ku pokretu \u201eZaustavi rat\u201c. Putin napada svoje neistomi\u0161ljenike kao agente Nato saveza. U Britaniji se \u201eZaustavi rat\u201c la\u017eno optu\u017euje za podr\u0161ku Putinu zbog suprotstavljanja ekspanzionizmu i ratovima Nato saveza. Ali Nato je upravo to: vojna organizacija osmi\u0161ljena da o\u010duva hegemoniju SAD u Evropi i \u0161ire. Bilo kojim sredstvima?<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 1.M. E. Sarotte, Not One Inch: America, Russia and the Making of Post Cold-War Stalemate, Yale, februar 2022.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Britaniji se \u201eZaustavi rat\u201c la\u017eno optu\u017euje za podr\u0161ku Putinu zbog suprotstavljanja ekspanzionizmu i ratovima Nato saveza. Ali Nato je upravo to: vojna organizacija osmi\u0161ljena da o\u010duva hegemoniju SAD u Evropi i \u0161ire. Bilo kojim sredstvima?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":341535,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-341534","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341534","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=341534"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341534\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":341536,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341534\/revisions\/341536"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/341535"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=341534"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=341534"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=341534"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}