{"id":341276,"date":"2022-03-19T07:17:29","date_gmt":"2022-03-19T06:17:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=341276"},"modified":"2022-03-19T07:17:29","modified_gmt":"2022-03-19T06:17:29","slug":"zapad-ce-tek-platiti-punu-cenu-rata-protiv-rusije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/03\/19\/zapad-ce-tek-platiti-punu-cenu-rata-protiv-rusije\/","title":{"rendered":"Zapad \u0107e tek platiti punu cenu rata protiv Rusije"},"content":{"rendered":"

Autor: Dejvid Hendrikson<\/strong><\/p>\n

Prvih par nedelja rata u Ukrajini donelo je zastra\u0161uju\u0107u eskalaciju kako od strane Rusije, tako i od strane Zapada. Rusija je pokrenula otvorenu invaziju protiv Ukrajine, \u0161to daleko prevazilazi ograni\u010dene akcije u Donbasu kakve je ve\u0107ina Rusa o\u010dekivala. Sjedinjene Dr\u017eave i Zapad su zatim odgovorili na Putinov korak pokretanjem ekonomskih akcija bez presedana, uz prakti\u010dnu zaplenu ruskih deviznih rezervi.<\/p>\n

Ekonomski rat deluje nemilosrdno i fiksirano na svojoj trajektoriji uni\u0161tavanja bogatstva. Po svemu sude\u0107i, intenzivira\u0107e se \u0161okovi na tr\u017ei\u0161tima sirovina, odnosno energenata, metala i poljoprivrede. Rusija je klju\u010dni snabdeva\u010d u svim ovim sektorima i u\u017eiva zna\u010dajnu tr\u017ei\u0161nu mo\u0107. Namere Rusije, me\u0111utim, nije lako odgonetnuti, po\u0161to ruski predstavnici pokazuju ljutnju, ali zvu\u010de neusagla\u0161eno povodom reakcije. Putin je zaplenu imovine ruske Centralne banke nazvao \u201esli\u010dnom objavi rata\u201c. Ove re\u010di bi valjalo shvatiti ozbiljno.<\/p>\n

\n

Srna pred farovima<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Momentalno se name\u0107e pitanje za\u0161to je Rusija ostala toliko izlo\u017eena velikom zamrzavanju imovine? Za\u0161to bi se ogromna gomila ruskog novca \u2013 630 milijardi dolara prema predsedniku D\u017eou Bajdenu, odnosno 388 milijardi dolara prema drugim izvorima \u2013 nalazila ba\u0161 tamo gde je mogu\u0107e izvr\u0161iti njenu eksproprijaciju? Deluje kao logi\u010dan zaklju\u010dak da Putin uop\u0161te nije o\u010dekivao ovako ekstremnu reakciju. Ako je predvideo ovakav potez, za\u0161to je onda ostavio ruski novac tako ranjivim? Obja\u0161njenje \u2013 ukoliko ga ikada zaista dobijemo \u2013 moglo bi da se poka\u017ee kao komplikovano, ali pretpostavka da je reakcija Zapada iznenadila rusko rukovodstvo deluje osnovano.<\/p>\n

Poput srne pred farovima nadolaze\u0107eg automobila, Putin nije imao odgovor na zapadnja\u010dko oru\u017eje finansijskog uni\u0161tenja (engl. \u201eweapons of financial destruction\u201c \u2013 WFD). Ali, za razliku od Josifa Staljina, koji nije imao isplaniran odgovor kada je, kako je op\u0161te poznato, odbio da poveruje u istinitost operacije \u201eBarbarosa\u201c, misle\u0107i da se radi o triku provokatora, te je pobegao u svoju da\u010du, izoluju\u0107i se u ti\u0161ini vi\u0161e od nedelju dana nakon 22. juna 1941. godine, Putin se ne krije. \u0160tavi\u0161e, on ima redovna javna pojavljivanja, iako je njegov ekonomski rat sa Zapadom manje razvijen i manje publikovan. Blickrig na Istoku \u2013 sickrig na Zapadu (nem. \u201esitzkrieg\u201c \u2013 la\u017eni rat, prim. prev). Neka vrata zapadnog odgovora morala je biti slede\u0107i korak u razvijanju ove pri\u010de.<\/p>\n

Ruski pristup je generalno jasan \u2013 \u201eukoliko nas odse\u010dete i mi \u0107emo vas odse\u0107i\u201c \u2013 ali je istovremeno maglovit povodom detalja. Putin je proglasio embargo na izvoz odre\u0111enih sirovina Zapadu, ali Rusija jo\u0161 uvek nije ta\u010dno saop\u0161tila kojih. U ranijim stadijumima krize, biv\u0161i ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je Evropi da se navikne na pla\u0107anje astronomskih cena gasa. Zamenik premijera Aleksandar Novak rekao je 7. marta da je Rusija imala \u201esvako pravo\u201c da zatvori gasovod \u201eSeverni tok 1\u201c kao odgovor na nema\u010dko ga\u0161enje projekta gasovoda \u201eSeverni tok 2\u201c, ali to jo\u0161 uvek nije u\u010dinjeno. Ugovori o snabdevanju Zapadne Evrope prirodnim gasom se jo\u0161 uvek po\u0161tuju, kako to ka\u017ee Putin, ali se Rusija povukla sa ke\u0161 tr\u017ei\u0161ta (engl. \u201espot market\u201c \u2013 javno finansijsko tr\u017ei\u0161te na kojem se finansijskim instrumentima ili sirovinama trguje po re\u017eimu momentalne isporuke, \u0161to je suprotno tr\u017ei\u0161tu fju\u010dersa, prim. prev), \u0161to je dovelo do toga da cene gasa u Evropi budu sedmostruko ve\u0107e od prose\u010dnih ameri\u010dkih cena iz decembra pro\u0161le godine.<\/p>\n

Ruski stav je mutan jer postoji \u017eelja da se nanese visoka ekonomska \u0161teta Zapadu, ali bez namere da Rusija bude okrivljena za to. Bez obzira na sve, deluje razumno o\u010dekivati mere skrojene tako da nanesu \u017eestoke tro\u0161kove, i to mo\u017eda u obliku koji bi bio potpuno neo\u010dekivan za zapadnjake, kao \u0161to je zapadni odgovor bio neo\u010dekivan za Putina. Imaju\u0107i u vidu tr\u017ei\u0161nu mo\u0107 koju Rusija ima na polju energenata, metala i \u017eitarica, Moskva ima mogu\u0107nost da ograni\u010di njihovu dostupnost na raznim kriti\u010dnim \u010dvori\u0161tima, izazivaju\u0107i nesta\u0161ice i eksplozije cena. Nikl, povodom kog Rusija u\u017eiva naro\u010dito dominantnu tr\u017ei\u0161nu poziciju nude\u0107i 28 odsto \u010ditavog njegovog svetskog izvoza, deluje kao o\u010digledna ta\u010dka pritiska, po\u0161to bi njegovo ograni\u010denje jako zakomplikovalo planove Zapada o elektrifikaciji automobilskog transporta. Tr\u017ei\u0161ta oboga\u0107enog uranijuma (35 odsto svetskih zaliha), paladijuma (24 odsto), platinijuma (16 odsto) i neona (40-50 odsto poti\u010de iz Rusije i Ukrajine, a od kriti\u010dnog je zna\u010daja za poluprovodnike), tako\u0111e su jako ranjiva.<\/p>\n

Sada\u0161nja politika Zapada je da se odbija kupovina bilo \u010dega ruskog \u0161to nije apsolutno neophodno. Ali upravo u sektorima u kojima je ruska uloga najneophodnija mo\u017ee se mo\u017ee o\u010dekivati ruski pritisak. Verovatno da \u0107e bol biti nanet ba\u0161 tamo gde Zapad \u017eeli da iscrta izuzetke.<\/p>\n

Kao veliki proizvo\u0111a\u010d energije, \u017eitarica i metala, Rusija profitira od eksplozija cena u ovim sektorima, uprkos skoro upokojenoj rublji (rublja je u me\u0111uvremenu oja\u010dala; prim. NS). U pro\u0161losti, proizvo\u0111a\u010di sirovina nau\u010dili su da se obuzdavaju, jer ciljano ometanje snabdevanja i rast cena jedne godine dugoro\u010dno je \u0161tetio interesima snadbeva\u010da. Me\u0111utim ovaj rezon nema te\u017einu u situaciji u kojoj verovatno da vi\u0161e nikada ne\u0107e ni biti dugoro\u010dne saradnje.<\/p>\n

\n

Nema\u010dko-ruski rascep<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nema\u010dka i Rusija sada su duboko otu\u0111ene, pa se to mora uvrstiti u ra\u010dunice o dimenzijama do kojih \u0107e se ekonomski rat voditi. Obe dr\u017eave investirale su mnogo truda u izgradnju pravog partnerstva. \u201eSeverni tok 2\u201c trebalo je da postane simbol permanentnog prijateljstva i neraskidivih veza dve zemlje. Nemcima je sada ta ideja odbojna. Kancelar Olaf \u0160olc obustavio je \u201eSeverni tok 2\u201c na neodre\u0111eno vreme u znak protesta protiv ruskog rata u Ukrajini. Iako se \u0160olc protivi momentalnom obustavljanju uvoza ruskih energenata \u2013 poslednjih godina 45 odsto gasa koji je EU uvozila otpadao je na Rusiju \u2013 \u0160olc se pridru\u017eio odluci EU da se postepeno smanji zavisnost od ruskog gasa, nafte i uglja. Nema\u010dka je tako\u0111e obe\u0107ala da \u0107e investirati preko 100 milijardi dolara u novo naoru\u017eanje, prakti\u010dno stvaraju\u0107i novu nema\u010dku armiju.<\/p>\n

Postoji mnogo dobrih istorijskih razloga za\u0161to Rusija ne bi trebalo da \u017eeli da Nema\u010dku pretvori u permanentnog neprijatelja. Evropa je uvek bila stabilnija kada su Nema\u010dka i Rusija imale prijateljske odnose, a isto tako je bez izuzetka uvek bila u opasnosti od rata kad bi se ove dr\u017eave zavadile. Nema\u010dka je tako\u0111e tokom pro\u0161le decenije bila bolji sagovornik Moskvi nego Va\u0161ington \u2013 dobar koliko i Francuska. U rasponu od nekoliko decenija, Rusija je u\u017eivala istorijsko prijateljstvo s nema\u010dkom Socijaldemokratskom partijom. Frank-Valter \u0160tajnmajer \u2013 taj elokventni ali neefikasni nema\u010dki ministar spoljnih poslova \u2013 znao je u pola dana i pola no\u0107i ovu formulu evropske stabilnosti, pa je njoj podu\u010dio i svoj narod. Mora da mu sada nije prijatno.<\/p>\n

Uprkos poznatim podsticajima za prijateljstvo, u vazduhu se ose\u0107a da je trenutni rascep Nema\u010dke i Rusije trajan. Stvoren je nepremostivi jaz koji sada\u0161nja generacija ne\u0107e mo\u0107i da zaceli. Nemci ponovo misle da su Rusi varvari, zbog \u010dega su strastveno osudili Putinov rat protiv Ukrajine. Rusi misle da su Nemci beski\u010dmenjaci i obi\u010dne alatke spoljne politike Va\u0161ingtona i Var\u0161ave. Ako po\u0111emo od toga da \u0160olc misli ono \u0161to je rekao, u tom slu\u010daju ne postoji ishod u kojem bi Nema\u010dka nastavila da zavisi od ruskih energenata. S ruske ta\u010dke gledi\u0161ta, ovo nije prost raskid. Ovo je razvod.<\/p>\n

Uzajamno kidanje veza izme\u0111u Rusije i Zapada, koje se prote\u017ee \u010dak i na elementarnu kulturnu saradnju, tragedija je pre svega za ruski narod, ali i za civilizaciju uop\u0161te. Odbacuju\u0107i pot\u010dinjenost Zapadu, Rusija \u0107e postati servilna prema Kini. To \u0107e na svojim le\u0111ima nositi ruski narod, intelektualci \u0107e biti najmanje zadovoljni, a Putin \u0107e ve\u0161to sprovoditi ceo projekat. Ali utisak je da se ovih dana ti procesi kle\u0161u u kamen da bi trajali za vjeki vjekov.<\/p>\n

Argumentacija za umerenu politiku Zapada prema Rusiji oduvek se svodila na argument da se tako podsti\u010de umerenije pona\u0161anje same Rusije. Rusi nikada ne bi rizikovali sve zbog ne\u010dega tako tri\u010davog kao \u0161to je Baltik. Nikada ne bi izneverili Nemce povodom gasa i tako izigrali poverenje svoje glavne mu\u0161terije. Nikada ne bi u\u010dinili niz stvari koje bi ih oterale u totalnu izolaciju. Ovo su nekada bila realna ograni\u010denja za Rusiju. Sada su i\u0161\u010dezla u oblaku dima.<\/p>\n

\n

Monetarni (anti)poredak<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U\u017easni dijalekti\u010dki susreti koji nas \u010dekaju u sektorima metalugrgije, energetike i poljoprivrede odvija\u0107e se u radikalno izmenjenim okolnostima: u novom monetarnom antiporetku stvorenom zaplenom imovine ruske Centralne banke. To je hidrogenska bomba ekonomskih sankcija, u pore\u0111enju s kojom je progon iz SWIFT-a puka atomska bomba. Zapadne vlade, naravno, nisu istinski zaplenile doti\u010dni novac, samo su ga zamrzle. Novac je i dalje gde je bio, samo je nedostupan. Izgleda da Rusi me\u0111usobno ne mogu da se slo\u017ee oko na\u010dina na koji \u0107e predlo\u017eiti njegovo odmrzavanje. Pod takvim okolnostima, rusko u\u010de\u0161\u0107e u bilo kojoj komercijalnoj transakciji sa Zapadom postaje ekstremno problemati\u010dno jer se pla\u0107anja vr\u0161e preko institucija podre\u0111enih vlastima koje su upravo zamrzle rusku imovinu. Tu prosto nema zaobilaznog puta.<\/p>\n

Sankcije zapadnih centralnih banaka dovode u pitanje smisao novca du\u017e podele na Istok i Zapad, jer ukoliko novac dobijen u zamenu za robu mo\u017ee biti zamrznut \u2013 onda to uop\u0161te i nije novac. Ne mo\u017ee biti transakcije s novcem ako je ra\u010dun na koji se novac sme\u0161ta podlo\u017ean zamrzavanju, odnosno ako se mo\u017ee u\u010diniti nedostupnim prodavcu robe.<\/p>\n

Rusija sada mora da opstane u situaciji u kojoj \u0107e biti potpuno odse\u010dena od Evrope. Tra\u017ei\u0107e oporavak unutar bloka predvo\u0111enog Kinom. Njena trgovina prirodnim resursima \u0107e gotovo sigurno imati preferencijalne aspekte, uz o\u0161tro razlikovanje izme\u0111u prijatelja i neprijatelja. Sjedinjene Dr\u017eave \u0107e poku\u0161ati da se suprotstave ovoj strategiji tako \u0161to \u0107e pretiti Kini sankcijama. Krucijalno pitanje za budu\u0107nost jeste da li \u0107e Amerika i\u0107i punom silom u ovom opasnom gambitu? Bajdenova administracija bi izazivala sudbinu ukoliko bi tako postupila, ali deluje kao da se ona ve\u0107 kre\u0107e tom linijom, pa za\u0161to ne bi oti\u0161la do kraja?<\/p>\n

Razmi\u0161ljaju\u0107i u kontekstu posledica, priroda ekonomskih odnosa izme\u0111u Zapada i Rusije po\u010dinje da asocira na trampu. I dalje je sve neizvesno, ali logika doga\u0111aja vodi ka takvom ishodu. U svetu trampe, kao \u0161to je poznato, nema novca. On vi\u0161e nije prepoznat kao medijum razmene jer je iskustvo pokazalo da u praksi nema vrednost. U novom svetu koji nastaje, dr\u017eavina je sto odsto prava \u2013 ko dr\u017ei, njegovo je. Kako se Rusija bli\u017ei fiskalnoj i ekonomskoj propasti, upa\u0161\u0107e u docnju povodom svih finansijskih obaveza prema spoljnim kreditorima. Dok Zapad konfiskuje njenu imovinu, i Rusije \u0107e zauzvrat konfiskovati i nacionalizovati zapadnu imovinu.<\/p>\n

Iznenadni i brutalni razvod, obele\u017een sankcijama, koji uklju\u010duje i napu\u0161tanje svih ugovora, i\u0161\u010da\u0161i\u0107e i iskriviti svetsku ekonomiju i naj\u017ee\u0161\u0107e pogoditi Evropu, makar u po\u010detku. Kao i sa svakim razvodom, u\u010dini\u0107e obe strane siroma\u0161nijim i bi\u0107e surov i nepo\u0161ten prema malim ljudima, koji \u0107e biti najvi\u0161e pogo\u0111eni. Uzajamna zavisnost koja je omogu\u0107ila Zapadu da izvede tako razoran udarac protiv Rusije u inicijalnim fazama ovog ekonomskog rata, ostavlja Zapad i svet akutno ranjivim na veoma ozbiljnu cenu ruske osvete.<\/p>\n

Veliko nadmetanje tako\u0111e nezaobilazno name\u0107e rizike finansijskom sistemu, \u010diji najdublji strah se uvek svodi na mogu\u0107nost insolventnosti. Kako bih procenio ovaj rizik, preferiram teoriju \u010detiri koraka za sagledavanje paroksizama u svetskoj ekonomiji: prvo \u2013 poni\u0161tite sve ugovore s najva\u017enijim igra\u010dem u najva\u017enijim sektorima svetske ekonomije; drugo \u2013 neka ti sektori budu energetika, metalurgija i poljoprivreda, gde je \u201eglobalizacija\u201c bila izrazito trijumfalna; tre\u0107e \u2013 neka se sve to strovali u arenu naviknutu na mnogo pozajmljenog novca, \u0161to uve\u0107ava uzajamne rizike u slu\u010daju insolventnosti; i \u010detvrto \u2013 pustite demona iz boce u sektore u kojim je povra\u0107aj kapitala bio lo\u0161, a investicije oskudne tokom prethodnih deset godina. Sve to deluje kao dovoljan skup uslova za ogroman poreme\u0107aj tr\u017ei\u0161ta sirovina, za plate\u017enu krizu koja tako\u0111e predstavlja i krizu lanaca snabdevanja, te energetsku krizu koja tako\u0111e podrazumeva i masivnu prehrambenu krizu.<\/p>\n

Ove ranjivosti postoje u kontekstu objave ekonomskog rata jedne strane i prakti\u010dne kontraobjave istog od druge strane, \u0161to \u0107e samo uve\u0107ati navedene fragilnosti. Izgleda da sve to nikoga ne pla\u0161i, ali pla\u0161i mene. Finansijska \u0161tampa i komentatori su, za razliku od mene, prekomerno optimisti\u010dni povodom \u201epodno\u0161ljivih\u201c cena za \u201esrednju klasu\u201c ukoliko \u0161kripe\u0107i mehanizam koji nazivamo svetskom ekonomijom izgubi poneki to\u010dak. Razmatra\u0107emo posledice kasnije, ka\u017eu ovi mudraci \u2013 kada one budu nepovratne.<\/p>\n

Dejvid Hendrikson je predsednik Dru\u0161tva D\u017eon Kvinsi Adams i autor knjige \u201eRepublika u opasnosti: Ameri\u010dka imperija i liberalna tradicija\u201c (Oksford, 2018)<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sankcije Zapada dovode u pitanje smisao novca du\u017e podele na Istok i Zapad, jer ukoliko novac dobijen u zamenu za robu mo\u017ee biti zamrznut \u2013 onda to uop\u0161te i nije novac<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":341277,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1291],"class_list":["post-341276","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-dejvid-hendrikson"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341276","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=341276"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341276\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":341278,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341276\/revisions\/341278"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/341277"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=341276"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=341276"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=341276"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}