prenosi Danas.<\/a><\/p>\nDok samo 13,4 odsto ruskih gra\u0111ana ima negativan stav prema vojnoj invaziji na druge zemlje, 46 odsto ispitanika je apsolutno sigurno da ruska vlada treba da napadne EU, a 40,6 odsto pretpostavlja dozvoljeno \u0161irenje neprijateljstava.<\/p>\n
Tri zemlje koje c\u0301e prema anketi biti na meti Rusije su: Poljska (75,5 odsto), balti\u010dke zemlje, me\u0111u kojima Estonija, Litvanija, Letonija (41 odsto), Bugarska, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka i Ma\u0111arska (39,6 odsto). U anketi su ispitanici imali priliku da izaberu nekoliko zemalja.<\/p>\n
Samo 25,5 odsto se o\u0161tro protivi upotrebi nuklearnog oru\u017eja. Me\u0111u ispitanicima, 40,3 odsto smatra da je nuklearni napad apsolutno prihvatljiv, a 34,3 odsto c\u0301e donekle podr\u017eati takvu odluku ruskih vlasti.<\/p>\n
Rusko javno mnjenje, kako se ocjenjuje, mo\u017ee biti reper potencijalnih akcija Kremlja za svjetsku zajednicu.<\/p>\n
\u201cOp\u0161ti utisak ankete je da su Rusi, koji su pristali da komuniciraju sa anketarima, bijesni ne samo prema Ukrajini, vec\u0301 i prema EU. Ispitanici ili odbijaju da komuniciraju nakon \u0161to su saznali temu intervjua, ili se izja\u0161njavaju o spremnosti da podr\u017ee i odobre dalje ruske prodore u druge zemlje\u201c, komentari\u0161e Andrij Eremenko, osniva\u010d istra\u017eiva\u010dke kompanije \u201eActive Group\u201c.<\/p>\n
Sociolozi ukrajinske kompanije \u201cActive Group\u201d odlu\u010dili su da dalje istra\u017ee u kojoj mjeri je rusko dru\u0161tvo agresivno. Za odgovor je sprovedena telefonska (putem Vibera) anketa po formatiranoj metodologiji (uzorak je reprezentativan prema subjektu federacije, polu i starosti ispitanika).<\/p>\n
U sastavljanju pitanja kori\u0161c\u0301en je obavezan jezik za rusko okru\u017eenje. Tako je umjesto \u201einvazija\u201d i \u201erat\u201d u anketi kori\u0161c\u0301ena rije\u010d \u201especijalna operacija\u201d, ukrajinske snage bezbjednosti su nazvane \u201enacisti\u201d itd. Naravno, umjesto \u201eu Ukrajini\u201d re\u010deno je \u201ena Ukrajinu\u201d.<\/p>\n
Na pitanje \u201cda li Ruska Federacija vojno treba da prisili druge zemlje da odustanu od podr\u0161ke nacistima u Ukrajini?\u201c svega 13,4 odsto ispitanika je odgovorilo negativno, 86,6 odsto donekle podr\u017eava vojnu agresiju na druge zemlje: 40,6 odsto nedvosmisleno podr\u017eava, a 40,6 odsto ka\u017eu da nisu sigurni.<\/p>\n
Na pitanje: \u201cDa li mislite da bi Ruska Federacija trebalo da pro\u0161iri svoj uticaj (uklju\u010dujuc\u0301i i vojnim putem) na teritoriju kojih zemalja?\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e su isticane one dr\u017eave koje su bile u sastavu SSSR-a.<\/p>\n
U dr\u017eavama Var\u0161avskog pakta (osim Poljske) \u201cvojnu ekspanziju\u201c odobrava 40.4 odsto ispitanika. Napad Rusije na Poljsku toleri\u0161e 39,9 odsto Rusa, 25,3 odsto ispitanika toleri\u0161e vojnu agresiju na zemlje EU, a 15,2 odsto smatra da je neophodno \u201cpro\u0161iriti vojni uticaj\u201d na cio svijet.<\/p>\n
Va\u017eno je napomenuti, ukazuju iz istra\u017eiva\u010dke grupe, da je samo 4,6 odsto ispitanika \u017eeljelo da se \u201cpro\u0161iri uticaj\u201d u SAD dok je svega 5,6 odsto ispitanika reklo da Ruska Federacija ne bi trebalo da \u0161iri svoj uticaj, a 17,6 odsto nije moglo da odgovori na pitanje.<\/p>\n
Postavljeno je i pitanje \u201eU kojim zemljama Ruska Federacija treba da nastavi vojnu specijalnu operaciju nakon \u201cdenacifikacije Ukrajine\u201d radi za\u0161tite svojih legitimnih interesa? (pitanje sa vi\u0161e odgovora)\u201d.<\/p>\n
U slu\u010daju uspje\u0161nog zavr\u0161etka \u201evojne specijalne operacije\u201c u Ukrajini, 75,5 odsto smatra da bi Poljska trebalo da bude sljedec\u0301a, 41 odsto smatra da bi sljede\u0107e trebalo da budu balti\u010dke zemlje.<\/p>\n
Druge zemlje biv\u0161eg Var\u0161avskog pakta (Bugarska, biv\u0161a \u010cehoslova\u010dka, Ma\u0111arska, Rumunija) navelo je 39,6 odsto dok je 4,3 odsto ispitanika izabralo opciju \u201cu nekoj od drugih NATO zemalja\u201c, dok 35,6 odsto nije moglo da odgovori na pitanje.<\/p>\n
Tako\u0111e se pokazalo da 3\/4 Rusa toleri\u0161e upotrebu nuklearnog oru\u017eja od strane svoje zemlje pod odre\u0111enim uslovima.<\/p>\n
Dakle, na pitanje \u201cDa li pretpostavljate da bi Ruska Federacija, u cilju za\u0161tite svojih legitimnih interesa, i pod uslovom da Vladimir Putin dobije informacije o prijetnji upotrebe takvog oru\u017eja protiv Rusije, koristila nuklearno oru\u017eje na ograni\u010den na\u010din?\u201d 40,3 odsto je odgovorilo sa \u201eDA\u201c, a jo\u0161 34,3 odsto je izrazilo sumnju u \u201emo\u017ee ili ne mora\u201c, \u0161to zna\u010di da je spremno da podr\u017ei takvu odluku pod odre\u0111enim uslovima. A samo 25,5 odsto je nedvosmisleno odgovorilo \u201eNE\u201c.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je sprovedeno od 11. do 14. marta 2022. metodom CATI (telefonski intervju uz kori\u0161c\u0301enje ra\u010dunara). Ukupno je intervjuisano 1.557 ispitanika. Posebnost ovog projekta je bila u tome \u0161to su se pozivi obavljali preko Vibera, a anketari koji su se predstavili nisu rekli da zovu iz Ukrajine i istovremeno su koristili privremene brojeve za pozive.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cak 86,6 odsto Rusa toleri\u0161e i podr\u017eava potencijalni napad na teritoriju Evropske unije, uklju\u010dujuc\u0301i: Poljsku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Bugarsku, \u010ce\u0161ku, Slova\u010dku i druge, pokazuju rezultati ankete koju je sprovela \u201cActive Group\u201d. (Foto: Danas)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-341250","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vijesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341250","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=341250"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341250\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":341266,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341250\/revisions\/341266"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=341250"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=341250"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=341250"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}