{"id":341099,"date":"2022-03-17T06:43:57","date_gmt":"2022-03-17T05:43:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=341099"},"modified":"2022-03-17T06:43:57","modified_gmt":"2022-03-17T05:43:57","slug":"opasna-greska","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/03\/17\/opasna-greska\/","title":{"rendered":"Opasna gre\u0161ka"},"content":{"rendered":"

Autor: Jakob Augstein<\/strong><\/p>\n

Kancelar Olaf \u0160olc je u nedelju 27. februara u nema\u010dkom parlamentu rekao da je za nema\u010dku vojsku namenjen poseban fond od 100 milijardi evra i da \u0107e vojni bud\u017eet ubudu\u0107e iznositi vi\u0161e od 2% BDP-a. Ova suma nikad dosad nije dosegnuta. \u0160ta su poslanici na to uradili? Ustali su i dugo aplaudirali. Kancelareve re\u010di izgubile su se u aplauzu. Bilo je jezivo. Nema\u010dki parlamentarci slavili su najve\u0107e naoru\u017eavanje Nema\u010dke posle Drugog svetskog rata. Primereniji bi bili \u0107utanje i nema ozbiljnost. Umesto toga, izgledalo je kao da je Bundestag u februaru 2022. opet do\u010dekao svoj avgust 1914.1 U zgradi Rajhstaga poslanici su hvalili paket od 100 milijardi kao \u0161to su njihovi prethodnici odobrili ratne kredite u leto 1914: odu\u0161evljeni i mirne savesti.2<\/p>\n

Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da smo se posle napada na Ukrajinu \u201eprobudili u drugom svetu\u201c. Zar velike zemlje i one koje bi to da budu ne zadr\u017eavaju svuda pravo na vojnu intervenciju? Retko kad su razlozi za to dobri (Bosna), uglavnom su lo\u0161i (Foklandska ostrva, Avganistan, Libija), a ponekad i ne postoje (Irak). Rat je i danas uobi\u010dajeno sredstvo politike. Da li na ovo zaista treba podse\u0107ati, i to manje od godinu dana nakon \u0161to se nema\u010dka vojska vratila iz rata koji je trajao 20 godina?<\/p>\n

Rat u Ukrajini je zlo\u010din. Ali on nije promena paradigme, kao \u0161to se name\u0107e javnosti. S druge strane, ono \u0161to jeste promena paradigme je nema\u010dki odgovor na njega. Vladimir Putin je odgovoran za pretvaranje dugo tinjaju\u0107eg sukoba oko Ukrajine u rat u Evropi. No Olaf \u0160olc snosi odgovornost za na\u0161u reakciju. Putinov rat je pogre\u0161an. Me\u0111utim, pogre\u0161no je i na\u0161e odstupanje od politike vojne uzdr\u017eanosti i prethodne politike prema Rusiji.<\/p>\n

U Bundestagu je Olaf \u0160olc dao svojoj vladi dalekose\u017ean mandat: \u201eMoramo da se zapitamo: koje sposobnosti ima Putinova Rusija i koje sposobnosti su nama potrebne da se suprotstavimo ovoj pretnji, sada i ubudu\u0107e?\u201c \u0160olc je hteo da poka\u017ee da i on ume da zvecka oru\u017ejem. To je ve\u0107 dovoljno lo\u0161e. Ali mo\u017eda je jo\u0161 gore. Na \u0161ta je \u0160olc u stvari mislio kada je rekao da nema\u010dku vojsku treba dovesti u poziciju da ravnopravno odgovori ruskim \u201esposobnostima\u201c? O \u010demu ovde govorimo? O tenkovima i haubicama od severa do juga zemlje, od Flenzburga do Garmi\u0161a?3 Ne. Da bismo Rusiji stigli do kolena po obimu konvencionalnog naoru\u017eanja bilo bi nam potrebno jo\u0161 100 milijardi. Ovde mo\u017ee biti samo re\u010di o Nema\u010dkoj kao o nuklearnoj sili. FAZ (Frankfurter Allgemeine Zeitung) je to odmah pozdravio: nuklearno pitanje je deo \u201edavno zakasnele promene\u201c u na\u0161oj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, \u201e\u010dak i ako to nama Nemcima posebno te\u0161ko pada\u201c.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Treba li sada da zavolimo bombe? Te\u0161ko je poverovati da su poslanici ustali da aplaudiraju ovom bezumlju. Ali te\u0161ko je poverovati i u to da \u201emi\u201c sada isporu\u010dujemo oru\u017eje u ratnu zonu. Robert Habek, vicekancelar iz partije Zelenih, kao stru\u010dnjak za zaumnu ontologiju, rekao je da je ova odluka ispravna, ali da \u201eniko danas ne mo\u017ee znati da li je dobra\u201c. Vara se: ve\u0107 danas znamo da nije. Malo je slu\u010dajeva u istoriji u kojima je recept \u201eposti\u0107i mir sa \u0161to vi\u0161e oru\u017eja\u201c uspeo. Mo\u017eemo biti sigurni da ni sada ne\u0107e uspeti, naprotiv. Zapad svojim isporukama oru\u017eja Ukrajini produ\u017eava rat. \u010cim se tamo upotrebi na\u0161e oru\u017eje, to vi\u0161e nisu samo Putinovi mrtvi, ve\u0107 i na\u0161i.<\/p>\n

Da li su stotine hiljada demonstranata koji su iza\u0161li na ulice Berlina tokom vikenda, vo\u0111eni svojom u\u017easom zbog rata u Ukrajini, toga svesni? Ove ljude pokrenulo je ose\u0107anje da ne mogu da sede skr\u0161tenih ruku dok u Ukrajini ljudi stradaju. Osetili su da moraju ne\u0161to da urade. U pravu su. Ljudima u Ukrajini je potrebna pomo\u0107. Ali oru\u017eje zapada produ\u017eava ratna stradanja, a ne\u0107e promeniti ishod ovog rata. Ko pove\u0107ava tro\u0161kove ruskog agresora, pove\u0107ava ih i ukrajinskim \u017ertvama. Na\u0161i demonstranti treba da pripaze da vlada njihovo opravdano ogor\u010denje ne iskoristi za pravdanje pogre\u0161ne i pogubne politike.<\/p>\n

Kada se jednom milijarde o kojima \u0160olc govori pretope u oru\u017eje, mladi ljudi \u0107e se protesno lepiti \u0161akama za vojna skladi\u0161ta, kao \u0161to to sada \u010dine po autoputevima u znak protesta zbog klimatske krize.4 Da li \u0107e sa novim naoru\u017eanjem nastati i novi mirovni pokret? Uvek ima onih koji se bave poslovima rata. Sada smo to opet iskusili. Nadajmo se da \u0107e se neko pobrinuti i za poslove mira.<\/p>\n

\n

***<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Mo\u017eda se zaista dogodio preokret. Mo\u017eda je metamorfoza Zelenih od golubova do jastrebova reprezentativna za razvoj dru\u0161tva u celini. Godine 1999. Zeleni su jedva pristali na prvu ratnu misiju nema\u010dkih vojnika van Nema\u010dke od Drugog svetskog rata u NATO bombardovanju SR Jugoslavije. Sada su glatko pristali na najve\u0107i vojni paket u nema\u010dkoj istoriji. Uzgred, Zeleni stvarno nemaju sre\u0107e: oba puta kada su u\u0161li u vladu odmah su bivali suo\u010deni sa pitanjem rata i mira. Ali to naravno nije opravdanje.<\/p>\n

Ostaje da se vidi da li je mirovna tradicija nema\u010dkog dru\u0161tva okon\u010dana i da li ju je zamenila instagramizacija antiratnih protesta: palac dole za Putina, veliki lajk za Ukrajinu. U svakom slu\u010daju, sti\u010de se utisak da su mediji i politi\u010dari podlegli talasima emocija koji zapljuskuju zemlju. Evo apsurdnog primera iz Minhena: gradona\u010delnik je zahtevao od ruskog dirigenta da se distancira od Putinovog rata. \u201eAko Valeri Georgijev do ponedeljka ne zauzme jasan stav, on vi\u0161e ne mo\u017ee biti \u0161ef-dirigent na\u0161e Filharmonije\u201c. I onda ga je zaista smenio. Ovakvo nametanje solidarnosti bri\u0161e razlike izme\u0111u Minhena i Moskve.<\/p>\n

Na ovaj na\u010din se ne mogu osvetliti koreni sukoba kojem prisustvujemo. Oni le\u017ee duboko u pro\u0161losti, izrasli su i istorijski se razgranali i bi\u0107e potrebno vreme, ume\u0107e i strpljenje da se do njih do\u0111e. Nijedna od strana u sukobu nije voljna da tu pri\u010du sada pokrene. Sigurno ne oni koji imaju najvi\u0161e da dobiju i izgube: sami Ukrajinci. Njihov predsednik Vladimir Zelenski \u017eustro zahteva da se ubrza prijem njegove zemlje u Evropsku uniju. Treba mu otvoreno re\u0107i: ruska pretnja sama po sebi ne \u010dini od Ukrajine pogodnog kandidata za EU. Umesto toga, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podgreva nade Ukrajinaca: \u201eVi ste jedni od nas i \u017eelimo vas me\u0111u nama\u201c. Upravo je takvim izjavama, kao \u0161to se se\u0107ate, po\u010deo \u010ditav ovaj haos. \u201eUkrajinski narode, kucnuo je \u010das, slobodni svet je sa vama, Amerika je uz vas\u201c, povikao je ameri\u010dki senator D\u017eon Mekejn na Majdanu u decembru 2014. i ljudi su mu poverovali. Kada \u0107e zapad prestati da obe\u0107ava Ukrajini vi\u0161e nego \u0161to mo\u017ee da ispuni?<\/p>\n

    \n
  1. Augusterlebnis, aluzija na avgust 1914. kada je nema\u010dko stanovni\u0161tvo masovno pozdravilo ulazak Nema\u010dke u Prvi svetski rat (prim. prev.).<\/em><\/li>\n
  2. Napomena redakcije: poslanici Bundestaga (jo\u0161) nisu odobrili ovih 100 milijardi evra.<\/em><\/li>\n
  3. Flenzburg je grad na severu Nema\u010dke, blizu granice sa Danskom; Garmi\u0161 (Garmi\u0161 Partenkirhen) je grad na jugu Nema\u010dke, blizu granice sa Austrijom. Od Flenzburga do Garmi\u0161a vodi i poznata biciklisti\u010dka trka kroz Nema\u010dku od preko 1.100 km (prim. prev.).<\/em><\/li>\n
  4. U Nema\u010dkoj se klimatski aktivisti super-lepkom lepe \u0161akama za asfalt i prouzrokuju zastoje na putevima (prim. prev.).<\/em><\/li>\n<\/ol>\n

    Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ostaje da se vidi da li je mirovna tradicija nema\u010dkog dru\u0161tva okon\u010dana i da li ju je zamenila instagramizacija antiratnih protesta: palac dole za Putina, veliki lajk za Ukrajinu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":331751,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-341099","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341099","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=341099"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341099\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":341100,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/341099\/revisions\/341100"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/331751"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=341099"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=341099"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=341099"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}