\u0160to je uop\u0161te hroni\u010dna usamljenost? To je sveop\u0161ti ose\u0107aj izolacije koji neki ljudi ose\u0107aju \u010dak i kada su okru\u017eeni ljudima i na neki na\u010din izgledaju sre\u0107no. Ljudi sa hroni\u010dnom usamljeno\u0161\u0107u o\u010dajni\u010dki tra\u017ee vezu, ali ose\u0107aju da je retko pronalaze.<\/p>\n
Ovakva usamljenost obi\u010dno je nuspojava depresije za koju su nekad potrebne godine da je u potpunosti elimini\u0161ete. Ali, ne bi trebalo odustajati. Trebalo bi da znate da ipak niste sami.<\/p>\n
Ako mislite da patite od hroni\u010dne usamljenosti, evo nekoliko znakova na koje bi trebalo da obratite pa\u017enju.<\/p>\n
Imate puno poznanika, ali nemate ba\u0161 pravih prijatelja<\/strong><\/p>\n Gde god da odete, vi ste centar zabave. Poznajete ljude u lokalnom kafi\u0107u, sa vama je najlak\u0161e razgovarati i svi su uvek uzbu\u0111eni \u0161to vas vide.<\/p>\n Iznenadilo bi neke ljude u va\u0161em \u017eivotu kada bi saznali da na mnoge od njih ne gledate kao na prijatelje,\u00a0 ali to je istina. Imate jednog ili dva prijatelja, ali \u010dak je i njih, bar se tako \u010dini, nemogu\u0107e uhvatiti ili se \u010dine emocionalno udaljeni ve\u0107i deo vremena.<\/p>\n Ose\u0107ate se izolovano i usamljeno i to je postalo va\u0161e pravilo<\/strong><\/p>\n Mogli biste provesti ceo dan sa svojim prijateljima zabavljaju\u0107i se, ali kada se vratite ku\u0107i, ose\u0107ate se potpuno sami.<\/p>\n Ose\u0107aj da niste sami za vas je izuzetak, a odse\u010denost od svih je pravilo. Nije va\u017eno \u0161ta radite, ose\u0107aj da ste usamljeni postao je deo vas.<\/p>\n \u010cini se kao da uvek poku\u0161avate da pravite planove<\/strong><\/p>\n Mo\u017eda \u010dak i nije tako, ali uvek ose\u0107ate kao da se mu\u010dite oko planiranja. Ili su ljudi zauzeti ili sve ostaje na dogovorima i ni\u0161ta se ne doga\u0111a.<\/p>\n Mo\u017eda \u0107ete se i dru\u017eiti sa ljudima nekoliko puta nedeljno, ali \u010dak i to mo\u017ee da izgleda kao ve\u0107a borba nego \u0161to bi trebala da bude.<\/p>\n Ose\u0107ate kao da postoji barijera izme\u0111u vas i ostatka sveta<\/strong><\/p>\n Kada razgovarate sa ljudima, sve vam izgleda povr\u0161ino. \u017dudite za dubokim, stvarnim vezama, ali \u010dini vam se da ni\u0161ta nije ni blizu tako duboko kao \u0161to bi trebalo da bude i kada su stvarne veze u pitanju.<\/p>\n Borite se, ali ose\u0107ate da vas sputava nevidljiva barijera.<\/p>\n \u017dudite za pravom konekcijom<\/strong><\/p>\n Uz svu va\u0161u glad za istinskim povezivanjem, potrebno je ulo\u017eiti mnogo energije, ba\u0161 kao \u0161to bi to bilo potrebno za jednu introvertnu osobu.<\/p>\n Mo\u017eete da provodite dane i dane u svom domu pune\u0107i baterije, a dovoljna je samo jedna zabava da se ponovno ose\u0107ate iscrpljeno.<\/p>\n Imate ose\u0107aj kao da vas niko ne vidi<\/strong><\/p>\n Jedina ideja koja vas \u010dini sretnijom od bilo koje druge je pojam stvarnog povezivanja sa nekim. Ali to se jednostavno nikada ne doga\u0111a ili se bar tako ose\u0107ate.<\/p>\n Mo\u017eda i steknete novog, sjajnog prijatelja, ali brinete se da on ne vidi ili ne razume ono \u0161to ste vi zaista, bez obzira na to \u0161ta vi \u010dinili ili poku\u0161avali, pi\u0161e Your Tango.<\/p>\n Ne mo\u017eete da se setite kada se niste ose\u0107ali ovako<\/strong><\/p>\n Postoje dve vrste usamljenosti. Obi\u010dno je privremeno i situaciono. Ali kod osoba sa “kroni\u010dnom usamljeno\u0161\u0107u” taj ose\u0107aj nikada ne nestaje.<\/p>\n Hroni\u010dna usamljenost ne mora da traje ve\u010dno. Nastavite da se trudite da uspostavite li\u010dne veze, a dok to budete \u010dinili, verovatno \u0107ete prona\u0107i druge ljude jednako gladne stvarne veze kao \u0161to ste i vi. Ostanite jaki, i ne zaboravite da niste sami.(Izvor:24sata.hr\/n1)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uprkos dru\u0161tvenim mre\u017eama, mobilnim telefonima i drugoj tehnologiji koja je namenjena da se ose\u0107amo povezanije, istra\u017eivanje iz 2020. pokazalo je da 61 odsto odraslih u SAD pati od hroni\u010dne usamljenosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":281624,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-340937","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/340937","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=340937"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/340937\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":340938,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/340937\/revisions\/340938"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/281624"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=340937"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=340937"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=340937"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}