{"id":340637,"date":"2022-03-12T07:55:39","date_gmt":"2022-03-12T06:55:39","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=340637"},"modified":"2022-03-12T10:41:09","modified_gmt":"2022-03-12T09:41:09","slug":"bez-pobednika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/03\/12\/bez-pobednika\/","title":{"rendered":"Bez pobednika"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Razgovor vodio C. J. Polychroniou<\/em><\/strong><\/p>\n

Ruska invazija Ukrajine bila je iznena\u0111enje za veliki deo sveta. Taj neizazvani i neopravdani napad u\u0107i \u0107e u istoriju kao jedan od najve\u0107ih ratnih zlo\u010dina 21. veka, ka\u017ee Noam Chomsky u ekskluzivnom intervjuu za Thruthout. Politi\u010dki razlozi poput onih koje navodi ruski predsednik Vladimir Putin ne mogu se iskoristiti kao argumenti za pravdanje invazije protiv jedne suverene dr\u017eave. Suo\u010dene s time, SAD moraju hitno izabrati diplomatiju, a ne vojnu eskalaciju, jer bi ona mogla biti \u201esmrtna presuda za na\u0161u vrstu, bez pobednika\u201c, ka\u017ee Chomsky.<\/p>\n

Noam Chomsky je priznat u svetu kao jedan od najzna\u010dajnijih \u017eivih intelektualaca. Njegov intelektualni status upore\u0111ivan je s Galilejevim, Newtonovim i Descartesovim zato \u0161to je njegov rad imao ogroman uticaj na vi\u0161e akademskih i nau\u010dnih oblasti, me\u0111u ostalima na lingvistiku, logiku i matematiku, ra\u010dunarstvo, psihologiju, studije medija, filozofiju, politiku i me\u0111unarodne poslove. Autor je oko 150 knjiga i dobitnik niza uglednih nagrada, me\u0111u njima i Sidney Peace Prize i Kyoto Prize (japanski ekvivalent Nobelovoj nagradi) i desetak po\u010dasnih doktorata naj\u010duvenijih svetskih univerziteta. Chomsky je institutski profesor emeritus na MIT-u i laureat profesor na Univerzitetu Arizone.<\/p>\n

Ruska invazija Ukrajine je za ve\u0107inu ljudi bila iznena\u0111enje i njeni udarni talasi pro\u0161irili su se na ceo svet. Bilo je, me\u0111utim, mnogo pokazatelja da Putina uznemirava \u0161irenje NATO-a na istok i odbijanje Va\u0161ingtona da ozbiljno shvati njegove bezbednosne zahteve, pre svega da ne gomila oru\u017eje i vojsku u Ukrajini jer je to za Rusiju \u201ecrvena linija\u201c. Za\u0161to je, po va\u0161em mi\u0161ljenju, ruski predsednik odlu\u010dio da zapo\u010dne invaziju ba\u0161 u ovom trenutku?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pre nego \u0161to poku\u0161amo da odgovorimo na to pitanje, moramo navesti nekoliko nespornih \u010dinjenica. Najva\u017enije je re\u0107i da je invazija Ukrajine ratni zlo\u010din najvi\u0161eg reda, koji se mo\u017ee uporediti s ameri\u010dkom invazijom Iraka i Hitlerovom i Staljinovom invazijom Poljske u septembru 1939, da pomenemo samo dva najpoznatija primera. Uvek ima smisla tra\u017eiti obja\u0161njenja, ali nema opravdanja, nema olak\u0161avaju\u0107ih okolnosti.<\/p>\n

Vratimo se va\u0161em pitanju. Svuda se govori o Putinovom stanju duha, sve same informacije iz poverljivih izvora. Uobi\u010dajena pri\u010da je da su ga obuzele paranoidne fantazije, da sve radi sam, da je okru\u017een udvoricama kakve smo ovde imali priliku da vidimo kad su ostaci Republikanske stranke hrlili u Mar-a-Lago po vo\u0111in blagoslov.<\/p>\n

Koliko god bilo istine u poplavi pogrda i uvreda, \u010dini mi se da bi trebalo razmotriti druge mogu\u0107nosti. Mo\u017eda je Putin zaista mislio ono \u0161to su godinama glasno govorili on i njegovi saradnici. Mo\u017eda bi, na primer, trebalo razmi\u0161ljati<\/a> ovako: \u201ePo\u0161to je Putinov glavni zahtev da NATO prestane da se \u0161iri primanjem novih dr\u017eava, pogotovo Ukrajine ili Gruzije, o\u010digledno je da ne bi bilo osnova za sada\u0161nju krizu da nije bilo \u0161irenja alijanse po zavr\u0161etku Hladnog rata ili da se \u0161irenje doga\u0111alo u skladu sa izgradnjom bezbednosne strukture u Evropi koja bi obuhvatila i Rusiju\u201c.<\/p>\n

Nedugo pre invazije to je napisao Jack Matlock, biv\u0161i ameri\u010dki ambasador u Rusiji, jedan od nekolicine ozbiljnih specijalista za Rusiju u ameri\u010dkom diplomatskom koru. On dalje ka\u017ee da se kriza \u201elako mo\u017ee re\u0161iti primenom zdravog razuma\u2026 Po svakom zdravorazumskom standardu, u interesu SAD-a je da se zala\u017ee za mir, a ne za sukob. Poku\u0161aj da se Ukrajina otrgne od ruskog uticaja \u2013 eksplicitni cilj onih koji su agitovali za obojene revolucije \u2013 bio je budala\u0161tina, i to opasna. Zar smo tako brzo zaboravili pouku Kubanske raketne krize?\u201c<\/p>\n

Mogu\u0107nosti koje nam preostaju posle invazije su sumorne. Najmanje lo\u0161a bi bila pru\u017eiti podr\u0161ku diplomatskoj opciji, koja jo\u0161 postoji. Matlock nije jedini koji tako misli. Manje-vi\u0161e iste zaklju\u010dke nalazimo<\/a> u memoarima \u0161efa CIA-e Williama Burnsa, jo\u0161 jednog od nekolicine autenti\u010dnih specijalista za Rusiju. U poslednje vreme \u010desto se citira jo\u0161 kategori\u010dniji stav diplomate Georgea Kennana, koji deli i biv\u0161i ministar odbrane William Perry, a izvan diplomatskih redova sli\u010dno je i mi\u0161ljenje<\/a> poznatog stru\u010dnjaka za me\u0111unarodne odnose Johna Mearsheimera i mnogih drugih li\u010dnosti koje bismo te\u0161ko mogli nazvati radikalnima.<\/p>\n

Sve to je dobro poznato. Ameri\u010dki interni dokumenti, koje je objavio WikiLeaks<\/em>, pokazuju<\/a> da je na Bushovu nepromi\u0161ljenu odluku da Ukrajini ponudi \u010dlanstvo u NATO-u Rusija odmah odgovorila stavom da \u0161irenje vojne pretnje ne\u0107e biti tolerisano. Razumljivo. Mo\u017eemo, uzgred, skrenuti pa\u017enju na \u010dudnovat pojam \u201elevice\u201c koji se redovno pojavljuje u \u017eestokim kritikama \u201elevice\u201c zbog toga \u0161to nije dovoljno nepoverljiva prema \u201ekremaljskoj liniji\u201c.<\/p>\n

Da se ne la\u017eemo, ne znamo za\u0161to je ta odluka doneta, ne znamo \u010dak ni to da li ju je doneo Putin ili Ruski savet bezbednosti, u kom, dodu\u0161e, on igra vode\u0107u ulogu. Neke stvari, me\u0111utim, prili\u010dno pouzdano znamo, a me\u0111u njima je i dosije koji su vrlo detaljno komentarisali pomenuti poznavaoci Rusije, osobe na visokim polo\u017eajima u sistemu planiranja.<\/p>\n

Ukratko, kriza se kuvala 25 godina po\u0161to su Sjedinjene Dr\u017eave s prezirom odbacile ruske bezbednosne brige, posebno istaknute crvene linije \u2013 Gruziju i pogotovo Ukrajinu. Ima dobrih razloga za uverenje da je ova tragedija mogla biti izbegnuta \u010dak i u poslednji \u010das. O tome smo mnogo puta ranije razgovarali. A o tome za\u0161to je Putin ba\u0161 sad zapo\u010deo zlo\u010dina\u010dku agresiju mo\u017eemo spekulisati kako nam drago. Va\u017eno je da pozadina svega toga nije nepoznata \u2013 izbegava se, ali se ne pori\u010de.<\/p>\n

Lako je razumeti da se onima koji sad trpe zlo\u010din mo\u017ee \u010diniti neprihvatljivim razmi\u0161ljanje o tome za\u0161to se on dogodio i da li je mogao biti izbegnut. Razumljivo, ali pogre\u0161no. Ako \u017eelimo da reagujemo na tragediju na takav na\u010din da istovremeno pomognemo njenim \u017ertvama i izbegnemo jo\u0161 goru katastrofu, mudro je saznati \u0161to vi\u0161e o tome \u0161ta je po\u0161lo naopako i kako se tok doga\u0111aja mogao ispraviti. Herojski gestovi mo\u017eda izazivaju divljenje, ali ne poma\u017eu.<\/p>\n

Kao i mnogo puta ranije, prise\u0107am se lekcije koju sam davno nau\u010dio. Krajem 60-ih godina pro\u0161log veka na\u0161ao sam se na jednom sastanku s nekoliko predstavnika Fronta nacionalnog oslobo\u0111enja Vijetnama (ili Vijetkonga, kako se to ka\u017ee u Americi). Bilo je to tokom kratkog perioda intenzivnog suprotstavljanja stra\u0161nim ameri\u010dkim zlo\u010dinima u Indokini. Neki mladi ljudi su bili veoma ogor\u010deni i smatrali su da je jedini pravi odgovor na zverstva koja se doga\u0111aju u tom ratu \u017eestoka reakcija: razbijanje prozora na Mejn Stritu, bombardovanje sedi\u0161ta Korpusa za obuku rezervnih oficira. Svaka umerenija reakcija \u010dinila im se kao sau\u010desni\u0161tvo u stra\u0161nim zlo\u010dinima. Vijetnamci su na to gledali sasvim druk\u010dije. Odlu\u010dno su se usprotivili takvim merama i predstavili su svoj model uspe\u0161nog protesta: nekoliko \u017eena koje stoje u tihoj molitvi na grobovima ameri\u010dkih vojnika ubijenih u Vijetnamu. Nije ih zanimalo \u0161ta \u0107e ameri\u010dkim protivnicima rata pomo\u0107i da se ose\u0107aju kao pravednici i \u010dasni ljudi. \u017deleli su da pre\u017eive.<\/p>\n

\u010cesto sam slu\u0161ao tu lekciju, u ovom ili onom obliku, od \u017ertava u\u017easnih stradanja na globalnom jugu, glavnoj meti imperijalnog nasilja. Trebalo bi da je prihvatimo i prilagodimo okolnostima. Danas to zna\u010di nastojanje da razumemo za\u0161to se ova tragedija dogodila i \u0161ta se moglo u\u010diniti da se ona spre\u010di, i primenjivanje tih pouka na ono \u0161to bude usledilo. To pitanje se\u017ee duboko. Ovde nemamo vremena da pretresamo tu temu koja ima klju\u010dni zna\u010daj, ali ponavljam: reakcija na stvarne ili imaginarne krize bila je posezanje za oru\u017ejem, a ne za maslinovom gran\u010dicom. Bio je to bezmalo refleks, a posledice su uglavnom bile u\u017easne \u2013 za uobi\u010dajene \u017ertve. Uvek je vredno truda nastojati da se razume, da se razmi\u0161lja korak ili dva unapred o verovatnim posledicama delovanja ili nedelovanja. Iako su to, naravno, op\u0161tepoznate istine, treba ih ponavljati jer se vrlo lako smetnu s uma u vremenima opravdanih strasti.<\/p>\n

Opcije koje preostaju posle invazije su tmurne. Najbolje je podr\u017eavati diplomatske mogu\u0107nosti koje jo\u0161 postoje, u nadi da \u0107e se posti\u0107i ishod koji nije suvi\u0161e daleko od onog koji se, po svoj prilici, mogao posti\u0107i pre nekoliko dana: progla\u0161avanje neutralnog statusa Ukrajine po austrijskom modelu, u kom je sadr\u017eana neka varijanta federalizma sli\u010dna onoj u sporazumu Minsk II. Sad je to mnogo te\u017ee ostvarivo. Pritom, neophodno je ostaviti odstupnicu za Putina jer bi ina\u010de posledice mogle biti jo\u0161 gore za Ukrajinu i svakog drugog, mo\u017eda nezamislivo gore. Sve to je daleko od pravednog re\u0161enja. Ali kada je pravda pobedila u me\u0111unarodnim poslovima? Nema potrebe da nabrajam primere.<\/p>\n

Svi\u0111alo nam se to ili ne, pred nama je izbor ili da Putin bude vi\u0161e nagra\u0111en nego ka\u017enjen za \u010din agresije \u2013 ili velika verovatno\u0107a terminalnog rata. Mo\u017eda nam je privla\u010dna ideja da sateramo medveda u \u0107o\u0161ak iz kog \u0107e on o\u010dajni\u010dki nasrtati, kako mo\u017ee i ume. To nije ba\u0161 mudro. U me\u0111uvremenu bi trebalo da u\u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da obezbedimo podr\u0161ku onima koji hrabro brane svoju domovinu od surovog agresora, onima koji be\u017ee od strahota i hiljadama hrabrih Rusa koji se javno suprotstavljaju zlo\u010dinu i izla\u017eu velikoj li\u010dnoj opasnosti, \u0161to je lekcija svima nama.<\/p>\n

Trebalo bi, tako\u0111e, da poku\u0161amo da na\u0111emo na\u010dina da pomognemo jednoj mnogo \u0161iroj klasi \u017ertava: \u017eivotu na Zemlji. Ova katastrofa se doga\u0111a u trenutku kad sve velike sile \u2013 u stvari, kad svi mi moramo da se ujedinimo kako bismo zajedni\u010dki kontrolisali jednu ogromnu pretnju, ekolo\u0161ko uni\u0161tenje koje ve\u0107 uzima \u017ealostan danak, a uskoro \u0107e biti i mnogo gore ako se ne preduzmu veliki napori, i to \u0161to pre. Da bih podvukao ono \u0161to je o\u010digledno, napominjem da je IPCC upravo objavio<\/a> najnoviji i daleko najzloslutniji redovni izve\u0161taj o na\u0161em srljanju u katastrofu. U me\u0111uvremenu, ne preduzimamo neophodne aktivnosti, \u010dak idemo unazad, jer se preko potrebni resursi tro\u0161e na uni\u0161tavanje i svet sad pove\u0107ava potro\u0161nju fosilnih goriva, pa i onog najopasnijeg, kog jo\u0161 ima dovoljno \u2013 uglja. Groteskniji sticaj okolnosti te\u0161ko se mo\u017ee zamisliti. To se ne mo\u017ee ignorisati. Svaki trenutak je dragocen.<\/p>\n

O\u010digledno je da ruska invazija kr\u0161i \u010dlan 2(4) Povelje Ujedinjenih nacija, koji zabranjuje pretnju silom ili upotrebu sile protiv teritorijalnog suvereniteta druge dr\u017eave. Putin je, me\u0111utim, poku\u0161ao da opravda invaziju u govoru<\/a> od 21. februara; naveo je Kosovo, Irak, Libiju i Siriju kao dokaze da su Sjedinjene Dr\u017eave i njihovi saveznici vi\u0161e puta prekr\u0161ili me\u0111unarodno pravo. Da li biste komentarisali Putinovo pravdanje invazije Ukrajine i status me\u0111unarodnog zakona u dobu posle Hladnog rata?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nema \u0161ta da se ka\u017ee o Putinovom poku\u0161aju da opravda agresiju. Rezultat tog poku\u0161aja je nula. Istina je, naravno, da Sjedinjene Dr\u017eave i njihovi saveznici kr\u0161e me\u0111unarodni zakon ne trepnuv\u0161i okom, ali to nije izgovor za Putinove zlo\u010dine. S druge strane, Kosovo, Irak i Libija izvesno su direktno uticali na sukob oko Ukrajine. Invazija Iraka je ud\u017ebeni\u010dki primer zlo\u010dina za kakve su u Nirnbergu nacisti osu\u0111ivani na smrt ve\u0161anjem. \u010cista, ni\u010dim izazvana agresija. I \u0161amar Rusiji.<\/p>\n

U slu\u010daju Kosova, NATO agresija (\u0161to zna\u010di ameri\u010dka agresija) opisivana je kao \u201enezakonita, ali opravdana\u201c (na primer, to je o njoj rekla Me\u0111unarodna komisija za Kosovo, s Richardom Goldstoneom na \u010delu) zato \u0161to je cilj bombardovanja bio zaustavljanje strahota koje su se tamo doga\u0111ale. Takvo rasu\u0111ivanje je zahtevalo obrtanje hronologije. Postoje o\u010digledni dokazi da su mnoge strahote bile posledica invazije: predvidljive, predvi\u0111ene, o\u010dekivane. Diplomatska opcija je bila dostupna<\/a>, ali je, kao obi\u010dno, zanemarena u korist nasilja.<\/p>\n

Visoki zvani\u010dnici Sjedinjenih Dr\u017eava tvrde da je pre svega bombardovanje ruske saveznice Srbije \u2013 a da Rusija o tome \u010dak nije bila prethodno obave\u0161tena \u2013 obustavilo nastojanja Rusije da zajedno sa Sjedinjenim Dr\u017eavama na neki na\u010din radi na izgradnji evropskog bezbednosnog poretka posle Hladnog rata, i da su takvo stanje dodatno pogor\u0161ale invazija Iraka i bombardovanje Libije nakon \u0161to se Rusija saglasila da ne stavi veto na Odluku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koju je NATO odmah prekr\u0161io. Doga\u0111aji imaju posledice, bez obzira na prikrivanje posledica.<\/p>\n

Status me\u0111unarodnog prava nije se promenio u periodu posle Hladnog rata; nisu se promenile \u010dak ni re\u010di, a kamoli postupci. Predsednik Clinton je jasno rekao da Sjedinjene Dr\u017eave nemaju nameru da ga po\u0161tuju. Clintonova doktrina ka\u017ee da Sjedinjene Dr\u017eave zadr\u017eavaju pravo da deluju \u201eunilateralno kad je to neophodno\u201c, \u0161to izme\u0111u ostalog podrazumeva i \u201eunilateralnu upotrebu vojne sile\u201c za odbranu vitalnih interesa kao \u0161to je \u201eobezbe\u0111ivanje nesmetanog pristupa klju\u010dnim tr\u017ei\u0161tima, zalihama energije i strate\u0161kim resursima\u201c. Tako su postupali i njegovi naslednici i svi ostali su mogli da neka\u017enjeno kr\u0161e zakone. Time ne \u017eelim da ka\u017eem da me\u0111unarodno pravo nema nikakvu vrednost. Ono ima svoj domen primene i koristan je standard u nekim slu\u010dajevima.<\/p>\n

\u010cini se da je cilj ruske invazije da svrgne vladu Zelenskog i na njeno mesto postavi prorusku vladu. Ali \u0161ta god da se dogodi, Ukrajina se suo\u010dava sa zastra\u0161uju\u0107om budu\u0107no\u0161\u0107u zbog svoje odluke da postane pion u geostrate\u0161kim igrama Va\u0161ingtona. U tom kontekstu, koliko je verovatno da \u0107e ekonomske sankcije navesti Rusiju da promeni stav prema Ukrajini \u2013 ili mo\u017eda ekonomske sankcije ciljaju na ne\u0161to krupnije, na primer podrivanje Putinove kontrole u samoj Rusiji i njenim vezama sa zemljama kao \u0161to su Kuba, Venecuela, mo\u017eda \u010dak i Kina?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ukrajina mo\u017eda nije najrazumnije odlu\u010divala, ali ona nema ni pribli\u017eno one mogu\u0107nosti koje su na raspolaganju imperijalnim dr\u017eavama. Slutim da \u0107e sankcije dovesti Rusiju u jo\u0161 ve\u0107u zavisnost od Kine. Ako ozbiljno ne promeni kurs, Rusija \u0107e ostati kleptokratska naftna dr\u017eava oslonjena na resurs \u010dija potro\u0161nja mora drasti\u010dno da se smanji, ina\u010de je gotovo sa svima nama. Nije jasno da li njen finansijski sistem mo\u017ee da podnese<\/a> \u017eestok napad sankcijama ili drugim sredstvima. Razlog vi\u0161e da joj se, uprkos svemu, ponudi odstupnica.<\/p>\n

Zapadne vlade, velike opozicione stranke, me\u0111u njima i britanski laburisti, i korporativni mediji vode \u0161ovinisti\u010dku antirusku kampanju. Mete nisu samo ruski oligarsi, ve\u0107 i muzi\u010dari, dirigenti i peva\u010di, pa i vlasnici fudbalskih klubova kao \u0161to je Roman Abramovi\u010d, vlasnik \u010celzija. Posle invazije Rusiji je \u010dak zabranjeno u\u010de\u0161\u0107e na Evroviziji 2022. Isto tako su uglavnom reagovali korporativni mediji na Sjedinjene Dr\u017eave posle njihove invazije i razaranja Iraka, zar ne? Mislite li da \u0107e ovom invazijom zapo\u010deti novo doba stalne napetosti izme\u0111u Rusije (mo\u017eda u savezni\u0161tvu s Kinom) i zapada?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Te\u0161ko je re\u0107i gde \u0107e pasti pepeo \u2013 a moglo bi se pokazati da to, u ovom slu\u010daju, nije metafora. Zasad Kina mirno posmatra kako se njeni suparnici uzajamno uni\u0161tavaju i verovatno poku\u0161ava da pogura ekstenzivni program ekonomske integracije velikog dela sveta u svoj sve \u0161iri globalni sistem \u2013 pre nekoliko nedelja uvukla<\/a> je Argentinu u inicijativu Pojas i put. Kao \u0161to smo ve\u0107 rekli, sukob je smrtna presuda za na\u0161u vrstu, bez pobednika. Nalazimo se na prekretnici u ljudskoj istoriji. To se ne mo\u017ee pore\u0107i. Ne mo\u017ee se ignorisati.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nema \u0161ta da se ka\u017ee o Putinovom poku\u0161aju da opravda agresiju. Rezultat tog poku\u0161aja je nula. Istina je, naravno, da Sjedinjene Dr\u017eave i njihovi saveznici kr\u0161e me\u0111unarodni zakon ne trepnuv\u0161i okom, ali to nije izgovor za Putinove zlo\u010dine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":288067,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-340637","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/340637","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=340637"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/340637\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":340639,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/340637\/revisions\/340639"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/288067"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=340637"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=340637"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=340637"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}