{"id":339998,"date":"2022-03-05T07:17:27","date_gmt":"2022-03-05T06:17:27","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=339998"},"modified":"2022-03-05T07:19:07","modified_gmt":"2022-03-05T06:19:07","slug":"rat-u-ukrajini-geopolitika-mocnih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/03\/05\/rat-u-ukrajini-geopolitika-mocnih\/","title":{"rendered":"Rat u Ukrajini \u2013 geopolitika mo\u0107nih"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/p>\n

U Sovjetskom je Savezu takozvana \u201emrtva\u010dka ruka\u201d aktivna od po\u010detka osamdesetih godina. U pitanju je onaj vojni koncept koji smo videli u filmu \u201eDr Strangelove\u201d kao \u201edoomsday machine\u201d: \u201ePerimeter\u201c (GRAU indeks: 15E601) je autonomni sistem kontrole nuklearnog arsenala, potencijalno potpuno automatizovan i nezavistan od ljudskog odlu\u010divanja \u2013 a takav je ne bi li zagarantovao da Sovjetski Savez mo\u017ee da odgovori punim nuklearnim protivudarom \u010dak i ukoliko Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave \u2013 u nekom ludom momentu \u2013 uspeju da agresivnim prvim udarom zbri\u0161u sve komandno kontrolne sisteme koje SSSR ima. Rusija sistem nije deaktivirala a evo pre neki dan je i predsednik Rusije nuklearne snage stavio u poseban re\u017eim borbene gotovosti. Situacija je, dakle, veoma ozbiljna.1<\/p>\n

Drugim re\u010dima, Rusija se ve\u0107 godinama, ako ne i decenijama nalazi u poziciji pacova koji je sateran u \u0107o\u0161ak i kojeg se u \u0107o\u0161ak sve vi\u0161e i dalje gura. Devedesetih je Rusija bukvalno \u010derupana uz pomo\u0107 potpuno nesposobne, servilne i pohlepne administracije. Po\u010detkom devedesetih SAD i me\u0111unarodna zajednica su pre\u0107utale pu\u010d, kra\u0111u izbora, sve jezivosti i sve gluposti re\u017eima Borisa Jeljcina \u2013 sve ne bi li na vlasti ostala potpuno servilna i impotentna administracija.<\/p>\n

Dvadeset godina napred i sada se svi \u010dude za\u0161to je Rusija pokrenula op\u0161tu i totalnu invaziju na Ukrajinu. Jedno mogu\u0107e obja\u0161njenje: izme\u0111u ostalog i da ne bi bila u potpunosti saterana u \u0107o\u0161ak i da ne bi morala da bude primorana da koristi jedino oru\u017eje koje u rukama ima. Pa je mogu\u0107e da iz njene perspektive izgleda da dok kolje Ukrajinu \u2013 spasava ostatak sveta. Jer, nema sumnje da je invazija na Ukrajinu nezakonita, neprihvatljiva, divlja i brutalna. Ali je i \u2013 pogleda li se samo na koji se na\u010din Rusija tretira poslednjih decenija \u2013 makar donekle razumljiva. U pitanju je, dakle, kao retko kada do sada \u2013 geostrategija: \u0161to se Rusije ti\u010de, NATO ne\u0107e biti u Ukrajini i to je kraj svih diskusija.<\/p>\n

Jer Rusiji se no\u017e pod grlo gura ve\u0107 trideset godina, a Ukrajina u NATO\u2013u bi svakako predstavljala poslednji korak u tom guranju. Sjedinjene ameri\u010dke Dr\u017eave i Sovjetski Savez (i kasnije Rusija) su imali \u010ditavu seriju me\u0111usobnih sporazuma koji su prvenstveno regulisali proizvodnju i upotrebu strate\u0161ki va\u017enih nuklearnih potencijala (i odbrane od njih; nemojmo zaboraviti da je \u201ebespomo\u0107nost\u201d jedna od strate\u0161kih stubova MAD\u2013a2) \u2013 sporazum o razvoju antibalisti\u010dkih projektila i sporazum o nuklearnim projektilima srednjeg dometa i onaj najtemeljniji (START1 sasvim njegovim kasnijim iteracijama). Iz oba ova prva povukle su se Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. SAD je dao obe\u0107anje Moskvi da se ne\u0107e \u0161iriti na istok. I pro\u0161irio se dva puta, pa onda najavio tre\u0107e pro\u0161irenje na Ukrajinu i Gruziju \u2013 a poslednja je re\u010denica memoranduma sastanka u Bukure\u0161tu je uzrok svih geostrate\u0161kih problema danas.3 U Ukrajini se ve\u0107 deceniju instaliraju re\u017eimi isklju\u010divo po kriterijumu agresivnosti prema njenom ve\u0107em susedom \u2013 istina, isto kao \u0161to Rusija gura re\u017eime isklju\u010divo po principu servilnosti. U toj su dr\u017eavi razli\u010diti proto i otvoreno fa\u0161isti\u010dki pokreti ma\u017eeni i pa\u017eeni sa maj\u010dinskom bri\u017eno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Ali, ni Rusija nije mnogo bolja: i u njoj se maze i paze razli\u010diti crnoko\u0161ulja\u0161i; \u0161to i ne treba da za\u010dudi obzirom da je u Rusiji na vlast instalirana politi\u010dka elita koja je tako\u0111e jako tesno isprepletana sa tajkunima, privatizatorima i ostalom gamadi. I Rusija nije znala ni\u0161ta pametnije nego da problem uzme da re\u0161ava brutalno, beskompromisno, bezobzirno (istini za volju, ratovi se tako i vode, a tradiciju takve vojne doktrine ba\u0161tini posebno Rusija) i \u2013 na koncu \u0107e ispasti \u2013 na sopstvenu \u0161tetu. Rezultati premeravanja falusa sa SAD joj ne idu u prilog pa se sada \u2013 mora posegnuti za demonstracijom mo\u0107i posredstvom \u0161amaranja nekoga znatno slabijeg.<\/p>\n

Na koncu jedini koji sada trljaju ruke su prodavci oru\u017eja jer vojni bud\u017eeti naglo nati\u010du; i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave koja sada jo\u0161 jednom imaju savr\u0161enog zlikovca za praktikovanje patriotskog ushi\u0107enja u sopstvenog stanovni\u0161tva, za kupovinu naoru\u017eanja i za prekrivanje sopstvenih invazija na suverene dr\u017eave koje su u proseku praktikovale svakih par godina prakti\u010dno od kraja Hladnog rata; a sada i argument kojim su slaba\u0161nu Evropu vezali za sebe (i svoje energente).<\/p>\n

\n

Heroj<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u0160ta se sada konkretno de\u0161ava na terenu \u2013 nije jasno: da li po\u010dinje da li\u010di na finski scenario iz 1939, \u010de\u0161ki iz \u0161ezdesetih, jugoslovenski sa po\u010detka 1990ih, ira\u010dki iz 2003 \u2013 ne zna se, a gledati medije nije ba\u0161 zahvalno, obzirom na to da su vesti formatirane isklju\u010divo prema potrebama onih koji te medije dr\u017ee na lancu, pa je maltene nemogu\u0107e i poslu\u017eiti se onim \u201euprose\u010davanjem\u201d i tra\u017eenjem istine negde \u201eizme\u0111u\u201d.<\/p>\n

Stoga, u nedostatku bilo kakve mogu\u0107nosti autonomnog dono\u0161enja suda, pogledajmo ono ne\u0161to bitnije: medijski akcesoar i matricu kojom se rat oprema. U onim ne\u0161to marginalnijim zapadnim medijima se pojavio jedan neverovatno brzo iskrojen mit za hitne potrebe ne samo davanja nade ukrajinskom stanovni\u0161tvu i pla\u0161enja ruskih pilota, ve\u0107 pre za potrebe formatiranja ukrajinskog rata u oblik koji \u0107e se lak\u0161e medijski progurati i onda konzumeristi\u010dki br\u017ee progutati. Tako se pojavila pri\u010da o ukrajinskom pilotu koji je u prva 24 sata invazije oborio \u010dak \u0161est ruskih aviona \u2013 \u0161to bi ga \u010dinilo i \u201eace in a day\u201d (a to se odavno nije videlo) i prvim vazdu\u0161nim asom dvadeset prvog veka. Pri\u010da je o njemu najverovatnije skoro potpuno izmi\u0161ljena i pored toga \u0161to ukrajinski zvani\u010dnici na\u0161iroko dele sliku nekog pilota za kojeg tvrde daje upravo on taj \u201eduh Kijeva\u201d i ni\u0161ta vi\u0161e do savremena reiteracija Davida koji izlazi na crtu Golijatu \u2013 jer snimci koji su se motali po globalnoj mre\u017ei sasvim su o\u010digledno ne previ\u0161e ve\u0161te video monta\u017ee video igrice Digital Combat Simulator.<\/p>\n

A, lakomi na klikabilni sadr\u017eaj, mediji su napravili i jo\u0161 jednog heroja: predsednik Ukrajine Zelenski sada je nekako postao simbol otpora te sigurno dobija auru romanti\u010dnog heroja i Don Kihota koji se bori sa vetrenja\u010dama. Ali u isto vreme pati od klasi\u010dnog sindroma oma\u0161enog tajminga: smotan kad je trebalo biti odlu\u010dan, odlu\u010dan kad nije trebalo, pa mu nije ostalo ni\u0161ta sem da sada bude hrabar kad je ve\u0107 kasno.<\/p>\n

I, kad smo ve\u0107 kod medija: sada su najednom izbeglice dobrodo\u0161le, najednom ima srceparaju\u0107ih pri\u010da, li\u010dnih uglova, najednom se rascepljene porodice vide \u2013 kao da onomad kad su izbeglice be\u017eale iz Iraka, Avganistana, Sirije, Libije i ko zna jo\u0161 odakle izbeglice nisu bile nedobrodo\u0161le samo zbog ne\u0161to tamnije boje ko\u017ee, orijentalisti\u010dkog manjka zainteresovanosti javnih mnjenja za bliskoisto\u010dne ratove i proste \u010dinjenice da su one ratove pokretali neki malko privilegovaniji agresori.<\/p>\n

Jer, kao i film, i rat je proizvod koji se prodaje ali i koji sam po sebi ne\u0161to proizvodi: ovog puta o\u010dekujmo porast broja eksperata na teme me\u0111unarodnih odnosa, sada kada je potra\u017enja za geneti\u010darima i imunolozima u stabilnom padu. Jer proizvod rata je i profit za kompanije koje se bave proizvodnjom i trgovinom oru\u017ejem, ali i gledalac koji \u010dinom posmatranja dobija iluziju u\u010destvovanja, delovanja i globalnog uticaja. Tako da i ne treba da za\u010dudi \u0161to je \u2013 koje god medije da gledamo \u2013 kriza formatirana prema ve\u0107 utvr\u0111enim matricama: heroj protiv zlikovca; David protiv Golijata; Finska protiv sovjetskog saveza. A konkretni je gledalac sada uperen veoma precizno prema politi\u010dkom cilju: jednostranoj i jednodimenzionalnoj osudi ruskih akcija u Ukrajini. Kad nam, dakle, mediji sukob predstave u formi mitskih sukoba \u2013 onda \u0107e biti lak\u0161e odlu\u010diti se.<\/p>\n

\n

Vreme ispalo iz zgloba<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ali ovaj se rat i na drugoj strani pakuje pa uvaljuje u formi mesijanskih misija: rusko novinarstvo ne manjka u sadr\u017eaju koja je ni\u0161ta vi\u0161e do Putinova diktatura nastavljena drugim sredstvima, pa deder da izdvojimo i najservilniju i najotrovniju od svih gluposti: Petr Akopov je na Ria Novostima napisao jedan od najotrovnijih tekstova (tekst je trenutno nedostupan) za koji nije jasno odakle je do\u0161ao: iz dvadesetih, tridesetih ili mo\u017eda iz neke devedeset neke sa Balkana. A \u010dim se negde nalazi mesijanska misija, stvari su opasne, veoma opasne: mesijanski su poduhvati legitimni iz proste \u010dinjenice mesijanstva a legitimna su i sva sredstva koja se upotrebe. Slu\u0161amo li Akropova, Putin sada spaja raspolu\u0107eno; ne\u0161to je ispalo iz zgloba, a Rusija sada to vra\u0107a nazad (i proklinje sopstvenu ulogu u tom vra\u0107anju), negde je ne\u0161to trulo pa sada valja posegnuti za radikalnim hirur\u0161kim potezima. Ali kad smo kod Hamleta, podsetimo: njegova mesijanska uloga je zavr\u0161ila masovnim pokoljem danskog dvora, svih ljudi Hamletu dragih i bitnih, samog Hamleta pa na kraju i \u2013 kakav god da je \u2013 danskog kralja. \u201eTrule\u017e\u201c u Danskoj je Hamlet a njegova tragedija nije u samog Hamleta no u njegovoj misiji vra\u0107anja vremena u zglob koju smo mi prinu\u0111eni da \u010ditamo i kao misiju ispravljanja nekih krivih Drina i kao tragediju i farsu.4<\/p>\n

Na kraju krajeva uistinu patimo i od individuacije istorijskog toka \u2013 to vam je tako kad sve jednostavno morate da prodate kao individuaciju (posebice ekonomski polo\u017eaj) \u2013 pa smo danas u opasnosti da poput Kristofera Klarka pomislimo da se mo\u017eemo u (neki budu\u0107i) rat u\u0161etati sasvim slu\u010dajno. Pa je glavna zanimacija globalnog komentarijata sada prerasla u specifi\u010dnu daljinsku psihoanalizu ruskog predsednika. Ali, Klark je napravio gre\u0161ku zbog koje bi mu jednostavno trebalo oduzeti akademsku titulu: istorija se ne de\u0161ava slu\u010dajno i istorija nije serija individualnih odluka,ve\u0107 strukturni proces koji i te individue i njihove odluke kroji. Ali Klarkova gre\u0161ka je koliko gre\u0161ka istori\u010darske banalnosti, toliko i opasna istorija: jer ako smo u Prvi svetski rat u\u0161etali slu\u010dajno, sasvim je mogu\u0107e, i zapravo vrlo verovatno, da u neki slede\u0107i ne\u0107emo u\u0161etati, pa je centralna Klarkova poruka: krivi su neki pojedinci i sve je ok. Ali, u neki slede\u0107i rat \u0107emo u\u0161etati sigurno \u2013 a kad je sigurno, onda nikako ne mo\u017ee biti slu\u010dajno.<\/p>\n

Jer istorija je, kao \u0161to je to bilo i sa Prvim svetskim ratom, posledica protoka i cirkulacije kapitala te ljujanja i takmi\u010denja agenasa za njegovu oplodnju i \u010duvanje (modernih dr\u017eava) konzistentnosti i unutra\u0161nje discipline dr\u017eava dizajniranih da budu pancirne ko\u0161ulje za lokalne bur\u017eoazije. A na neki na\u010din i ruska bur\u017eoazija sada gleda u ovaj rat, gleda u sfere uticaja i jedan novi prostor za investiranje, lukrativne ugovore, i svetlu budu\u0107nost koja (barem za njih) po\u010dinje u ru\u0161evinama Ukrajine.<\/p>\n

A, sa druge strane, SAD su razobru\u010dene, niko im ne mo\u017ee stati na put i za sebe su tako\u0111e uverene da imaju sopstvenu mesijansku ulogu. A uz sebe su potpuno vezale i Evropu koja polako ali sigurno izlazi sa istorijske scene (a mo\u017eda je tako i najbolje). Ali, sada sa druge strane nema relativno pouzdanog partnera \u2013 kao \u0161to je to bilo za vreme Sovjetskog Saveza na kojeg se moglo, kako to re\u010de jedan diplomata, ra\u010dunati da \u0107e uraditi barem ono \u0161to je za njega samog najpametnje.<\/p>\n

A sve je to tako pogleda li se iz geopoliti\u010dke perspektive: pogleda li se iz neke druge \u2013 geopolitika gubi svoj zavodljivi \u0161arm i naravno da ponovo izgleda kao da neki bogati i mo\u0107ni ratuju a sitni se sakrivaju da ne bi bili izga\u017eeni. Jer naravno da \u0107e nesrazmerni teret i rata i budu\u0107e ekonomske krize snositi najsiroma\u0161niji. I sa jedne i sa druge i sa koje god strane.<\/p>\n

    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 Jer mo\u017eda se u nekom budu\u0107em osetljivom trenutku ne\u0107e na\u0107i neki Vasili Akripov ili Stanislav Petrov koji \u0107e spasiti svet.<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Mutualy Assured Destruction \u2013 doktrina aktuelna i sa jedne i sa druge strane gvozdene zavese koja je podrazumevala da samo rizik potpunog uni\u0161tenja planete mo\u017ee biti osiguranje od otvorenog nuklearnog rata<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 \u201eNATO welcomes Ukraine\u2019s and Georgia\u2019s Euro-Atlantic aspirations for membership in NATO. We agreed today that these countries will become members.\u201c<\/li>\n
  4. \u00a0\u00a0\u00a0 \u0160ekspirova drama je toliko genijalna da verovatno jedina uspela da tragedija i farsa bude u isto vreme<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Pogleda li se iz neke druge \u2013 geopolitika gubi svoj zavodljivi \u0161arm i naravno da ponovo izgleda kao da neki bogati i mo\u0107ni ratuju a sitni se sakrivaju da ne bi bili izga\u017eeni. Jer naravno da \u0107e nesrazmerni teret i rata i budu\u0107e ekonomske krize snositi najsiroma\u0161niji.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339521,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-339998","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339998","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=339998"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339998\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":339999,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339998\/revisions\/339999"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339521"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=339998"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=339998"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=339998"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}