{"id":339599,"date":"2022-02-28T06:23:36","date_gmt":"2022-02-28T05:23:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=339599"},"modified":"2022-02-28T06:24:02","modified_gmt":"2022-02-28T05:24:02","slug":"opasno-lice-rusije-kraj-sveta-kakav-smo-do-sada-znali","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/28\/opasno-lice-rusije-kraj-sveta-kakav-smo-do-sada-znali\/","title":{"rendered":"Opasno lice Rusije: Kraj sveta kakav smo do sada znali"},"content":{"rendered":"

Autor: Dragan Biseni\u0107<\/strong><\/p>\n

Ruska vojna operacija u Ukrajini povla\u010di crtu ispod \u010ditave ere koja je po\u010dela raspadom sovjetskog bloka i SSSR-a, kada je prili\u010dno stabilan bipolarni svetski poredak zamenjen onim \u0161to je kasnije nazvano liberalnim svetskim poretkom. Njegova su\u0161tina bila je dominacija Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava.<\/p>\n

Ovo \u010demu sada prisustvujemo jeste druga, oru\u017eana verzija okon\u010danja Hladnog rata, drugim sredstvima i s drugim posledicama. Ako smo pre trideset godina imali umiljatu Rusiju koja se prikradala pod skute Zapadu, danas imamo Rusiju sa opasnim licem; ako je tada bila Rusija koja se \u0161irom otvorila svetu, danas je to Rusija koja se pretvara u naoru\u017eanu tvr\u0111avu.<\/p>\n

Dok je pre 30 godina Rusija o\u010dekivala razumevanje od Zapada, dana\u0161nja Rusija je spremna da od ostatka sveta napravi Tjenanmen, ukoliko bude suo\u010dena sa jo\u0161 jednom pretnjom ili ve\u0107 uobi\u010dajenim nipoda\u0161tavanjem.<\/p>\n

Ukoliko Rusija uspe u onome \u0161to je naumila, a to je da na vojni na\u010din stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, onda je ona u\u010dinila istorijski korak koji do sada nije vi\u0111en, a koji zna\u010di potpuni prekid sa Zapadom, a u prvom redu sa Evropom, za naredne decenije. To \u0107e biti najve\u0107a promena toka evropske istorije s kojom \u0107e da se suo\u010di ova generacija \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

Ukoliko ne uspe u onome \u0161to je po\u010dela, posledice \u0107e biti podjednako kolosalne jer \u0107e se Rusija na\u0107i na ivici istorijske bezna\u010dajnosti.<\/p>\n

\n

Logika pobednika Hladnog rata<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Aktuelna kriza povezana je sa kontinuiranim odbijanjem zapadnih prestonica da integri\u0161u Rusiju u jedinstveni kolektivni sistem bezbednosti u Evropi. Krajem Hladnog rata \u010dinilo se da je do\u0161lo vreme da se ostvari koncepcija \u201evelikog Zapada” koja bi ujedinjavala transatlantski savez Amerike i Evrope, poznatiji kao \u201ezapadna hemisfera” i d\u017einovsku evroazijsku kontinentalnu plo\u010du, \u201eEvropu od Lisabona do Vladivostoka”. Rusija je trebalo da bude taj \u201enovi Zapad” koji bi postao skoro univerzalni omota\u010d zemljine kugle. Umesto toga, desilo se ne\u0161to sasvim drugo.<\/p>\n

Motivi takve tvrdoglavosti Zapada niko posebno ne krije: ne mo\u017ee se sumnjati u \u201epobedu u Hladnom ratu”. Glavni savetnik Henrija Kisind\u017eera u njegovoj kompaniji \u201eKissinger Associates” Tomas Grejem napisao je da je cela stvar u tome \u0161to Moskva \u201ene priznaje svoj poraz u Hladnom ratu”, kao rezultat bez kojeg \u201epobeda” Zapada ne mo\u017ee biti potpuna. \u201eRusija \u017eeli da se o njoj misli kao o svetskoj sili, radije nego da prizna poraz”, pi\u0161u ameri\u010dke novine.<\/p>\n

Jedan srpski diplomata pre neko ve\u010de obja\u0161njavao je da je Rusija pora\u017eena u Hladnom ratu. S tim se ne bi slo\u017eio niko od neposrednih u\u010desnika njegovog kraja. \u201eOtac perestrojke” Aleksandar Jakovljev tvrdio je da je dolazak Gorba\u010dova na vlast ozna\u010dio kraj Hladnog rata, jer je on odlu\u010dio da ga okon\u010da. \u0160ta bi se reklo kada bi se vodilo ra\u010duna o tome da je Amerika slala 1989. visokorangirane izaslanike u Moskvu s molbom da ne raspu\u0161ta Var\u0161avski pakt?<\/p>\n

Slede\u0107i trijumfalisti\u010dku logiku samoproklamovanog \u201esveta pobednika”, SAD su krenule, reklo bi se, tada sigurnom stazom vojni\u010dke logike: vi odstupate – mi zauzimamo. Drugim re\u010dima, sovjetska vojska se povukla, a ameri\u010dka je stigla na njeno mesto.<\/p>\n

Tako je nastao regionalni sistem bezbednosti fokusiran na NATO. On je podelio evropske zemlje na one koje su pokrivene garancijama o kolektivnoj odbrani iz \u010dlana 5 Va\u0161ingtonskog sporazuma i one koje su primorane da brinu same o vlastitoj bezbednosti i da opstanu kako mogu. Ovo posebno va\u017ei i za Rusiju. Otuda i sada\u0161nja kriza.<\/p>\n

O\u010duvanje starih institucija koje su oli\u010davale politiku obuzdavanja neminovno je dovelo do konzervacije iste ove politike u novim uslovima. Ovoj politici protivio se i njen zvani\u010dni otac, D\u017eord\u017e Kenan, koji je odmah kada je po\u010dela rasprava o pro\u0161irenju NATO, upozorio da \u0107e to biti \u201efatalna gre\u0161ka”.<\/p>\n

Arhitekte pro\u0161irenja, Stiven Larabi iz RAND korporacije i Strob Talbot, kasniji zamenik dr\u017eavnog sekretara u vreme bombardovanja Jugoslavije, nisu se na to obazirali.<\/p>\n

\n

Usidrenje u Evropi, razdvajanje Germana i Slovena<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Rusija je u po\u010detku bila Klintonov glavni spoljnopoliti\u010dki fokus. Prioriteti Klintonove Bele ku\u0107e promenili su se po\u0161to su neki u administraciji nagla\u0161avali da dr\u017eave Isto\u010dne Evrope moraju da stabilizuju i konsoliduju demokratske reforme.<\/p>\n

Budu\u0107i kreatori plana pro\u0161irenja NATO-a Strob Talbot i Stiven Larabi, kada sam tih godina razgovarao sa obojicom, \u0161iroko su se pozivali na jugoslovenske ratove koji su tada bili u toku da bi opravdali svoju zamisao i tvrdnje da Amerika mora odlu\u010dno da deluje kako bi spre\u010dila da nastane \u201eluk krize” u srednjoj Evropi. Da bi to u\u010dinila, Amerika je morala da se \u201eusidri u Evropi”, a NATO bi morao da se pro\u0161iri u vakuum stvoren raspadom Var\u0161avskog pakta.<\/p>\n

Zajedno su pozvali na \u201enovi ameri\u010dko-evropski strate\u0161ki dogovor” gde bi NATO pro\u0161irio svoje kolektivne odbrambene i bezbednosne aran\u017emane na isto\u010dne i ju\u017ene granice alijanse. Ameri\u010dki ambasador u NATO u tim godinama (1994-1998), Robert Hanter rekao mi je pred bombardovanje Srbije: \u201eBosna je mogla da razori, ali je spasila NATO… ”<\/p>\n

NATO je tako krenuo stazom arhai\u010dne geopolitike ser Halforda Makindera koji je u svom delu Demokratske ideje i realnost, koja je pisana kao priru\u010dnik za britanske u\u010desnike Versajske mirove konferencije 1919, formulisao principe neophodnosti razdvajanja Germana i Slovena u Evropi kako bi Britanska imperija ostala netaknuta i po\u0161te\u0111ena ugro\u017eavanja potencijalno mo\u0107nog ekonomsko-demografskog saveza.<\/p>\n

U toj slici, Centralnoj Evropi dao je zna\u010denje koje ona niti ima, niti mo\u017ee da ima. \u201eKo vlada Centralnom Evropom, vlada svetom”, propisao je Makinder. \u201eSvetom” – da, ali samo dok je Evropa bila \u201esvet”.<\/p>\n

Isti princip primenjen je i na kraju Drugog svetskog rata. Podelom Nema\u010dke, spre\u010deno je da Sovjetski Savez bude njen gospodar, opet sa istom idejom: ujedinjena Nema\u010dka pod Sovjetima zna\u010di da Sovjeti vladaju svetom.<\/p>\n

\n

\u0160ta je NATO Evropskoj uniji<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kraj Hladnog rata ozna\u010dio je definitivni kraj Versajskog sistema koji je gra\u0111en na \u0161tetu tri zemlje: Nema\u010dke, Rusije i Kine. Zbog toga je prona\u0111en jedini preostali na\u010din da se pojave njegovi krnji ostaci – \u0161irenjem NATO-a.<\/p>\n

NATO je taj koji treba da spre\u010di germansko-slovensko ujedinjavanje, onako kako je Makinder propisivao. Otuda se Centralna Evropa pojavljuje kao \u201esanitarni kordon” i bedem koji Rusija nipo\u0161to ne sme da pre\u0111e.<\/p>\n

Bilo je svojevremeno karikaturalno gledati mladog britanskog istori\u010dara Timotija Garton E\u0161a kako se iz sve snage upinje da diskredituje diplomatu-veterana Egona Bara, \u201eoca” nema\u010dke \u201eisto\u010dne politike”, zbog toga \u0161to je predlagao \u201enovu isto\u010dnu politiku” Nema\u010dke koja bi se oslanjala na saradnju sa novom Rusijom.<\/p>\n

Sasvim drugu filozofiju zastupao je jedan od najpoznatijih evropskih istori\u010dara, britanski bonvivan i don\u017euan u svojoj bran\u0161i, Pol D\u017eonson, predla\u017eu\u0107i jednu varijantu \u201eglobalni NATO” kao varijantu \u201eglobalnog Zapada”.<\/p>\n

D\u017eonson je na godi\u0161njem skupu \u201eNove atlantske inicijative” u Istanbulu odr\u017eanom od 1. do 3. maja 1997. u \u201eCirigan palati”, predstavio svoju zamisao novog NATO-a koji bi se odvojio od \u201eteritorijalne” i \u201ezemaljske” egzistencije i svoj politi\u010dki kredo utemeljio na mnogo \u0161irim kulturnim i politi\u010dkim osnovama.<\/p>\n

\u201e\u0160ta je osnova za savez”, pitao se on tada, razmatraju\u0107i relacije izme\u0111u geografskih faktora, istorijskih puteva, kulturnog identiteta i interesa. Evropska Unija i NATO su u ekspanziji, ali, u kakvim odnosima su unutra\u0161nji faktori koji uslovljavaju jedan savez?<\/p>\n

\u201eNATO je bio geografski savez prvenstveno stvoren da osigura puno i stalno ameri\u010dko prisustvo u evropskoj bezbednosti i njegov vojni centar bila je Nema\u010dka” rekao je D\u017eonson. \u201eOn je krenuo ekspanziju ka Turskoj jer je eventualna sovjetska okupacija Turske mogla da dovede Sovjete pred vrata nafte na Bliskom Istoku.”<\/p>\n

Pored ovoga, NATO je \u201esavez ujedna\u010denih kultura”. \u201eTo su kulturne karakteristike demokratije i podr\u0161ka vladavini zakona”, naveo je britanski istori\u010dar, uz obrazlo\u017eenje zbog \u010dega je NATO superiorniji koncept od Evropske Unije.<\/p>\n

\u201eU samom svom nastanku Evropa je bila zami\u0161ljena kao ‘Karolin\u0161ka’ Evropa (savez Francuza i Nemaca, kao nekada u srednjem veku pod dinastijom Karolinga – Veliko Nema\u010dko Carstvo, prim, aut.). Evropa se \u0161irila i karolin\u0161ki koncept je nestao ili bolje re\u010deno postao sakriven, ali su ostali njegovi ciljevi”.<\/p>\n

To je, me\u0111utim, usko gledanje o Evropi jer \u201epostoji i iseljena Evropa” koja tako\u0111e neguje evropske kulturne vrednosti. To su i Brazil, SAD, Australija i mnoge druge zemlje. NATO treba da otvori vrata za njih, pozvao je D\u017eonson, da bi zaklju\u010dio da, uz \u201edemokratske vrednosti”, nema nikakve smetnje njihovom uklju\u010divanju u Alijansu.<\/p>\n

\n

Minhen 2022.<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Putin je zabrinjavaju\u0107e vesti, koje su ga u\u010dvrstile u nameri da uradi ono \u0161to je uradio, \u010duo i na poslednjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Ovoga puta, njom nije rukovodio Volfgang I\u0161inger, Gen\u0161erov saradnik iz vremena ujedinjavanja Nema\u010dke koji je upravo u vreme nedavne konferencije diskreditovan sinhronizovanim medijskim napisima zbog blagog stava prema Rusiji.<\/p>\n

Zabrinjavaju\u0107i naglasci sa Minhenske bezbednosne konferencije, koja je sasvim nezapa\u017eeno pro\u0161la u na\u0161oj javnosti, iako se u nekim va\u017enim delovima ti\u010de i nas, bili su:<\/p>\n

– Rusija je od 2014. neprijatelj Zapada;<\/p>\n

– \u0161irenje NATO-a u budu\u0107nosti usmereno je protiv Rusije;<\/p>\n

– ne\u0107e biti prihva\u0107eni ruski zahtevi za bezbedonosne garancije (iako je nema\u010dki kancelar \u0160olc bio spreman na pregovore);<\/p>\n

– u slu\u010daju rata u Ukrajini, Rusija \u0107e biti odse\u010dena od ekonomskih veza sa Zapadom, \u0161to bi trebalo da uni\u0161ti rusku ekonomiju;<\/p>\n

– Zapad \u0107e o\u0161tro ograni\u010diti kupovinu gasa iz Rusije;<\/p>\n

– Ukrajina \u0107e biti hitno primljena u Evropsku uniju;<\/p>\n

– Evropska unija \u0107e se pro\u0161iriti na zemlje Zapadnog Balkana (ali ne tako hitno poput Ukrajine i bez ikakve vremenske perspektive);<\/p>\n

– NATO ne\u0107e oslabiti, ve\u0107 \u0107e oja\u010dati svoje vojno prisustvo na granicama sa Rusijom;<\/p>\n

– svetski poredak treba i dalje da se gradi na univerzalnim liberalnim vrednostima;<\/p>\n

– Zapad treba da iskoristi trenutnu krizu da zbije svoje redove.<\/p><\/blockquote>\n

Iz svega je bilo jasno da se ne ide ka re\u0161enju sukoba Rusija-NATO. Nije verovatno da je bilo koji pojedina\u010dni doga\u0111aj preokrenuo Putinovo raspolo\u017eenje i odluku da se posveti jeziku sile kao \u201ejedinom koji Zapad shvata ozbiljno i razume”, kako je opet opisao Medvedev.<\/p>\n

\n

Ukrajina u NATO-u<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Putin nije tra\u017eio ni\u0161ta drugo od onoga \u0161to je predlagao Zbignjev B\u017ee\u017einski 2015. godine.<\/p>\n

\u201eRusiji se moraju dati garanacije da slobodna, demokratska Ukrajina ne\u0107e te\u017eiti da u\u0111e u NATO”, rekao je B\u017ee\u017einski u Poljskoj. On je jo\u0161 2014. predlagao \u201ekonstruktivni kompromis” prema kojem bi Ukrajina postala zemlja \u010dija doma\u0107a i spoljna politika nalikuju politici Finske.”<\/p>\n

Pro\u0161le godine, izvesno je, Putin je celu godinu posvetio Ukrajini. Nakon \u0161to je Ukrajina u martu pro\u0161le godine usvojila novu doktrinu bezbednosti u kojoj je bilo jasno da joj je Rusija neprijatelj, i to glavni, da nema ni re\u010di o ispunjenju sporazuma \u201eMinsk 2” i da se implicira da bi Ukrajina mogla ponovo da se okrene nuklearnom naoru\u017eanju, za \u0161ta poseduje sva potrebna znanja, tehnologiju i sirovine, Putin je u julu objavio obiman \u010dlanak o jedinstvu Rusa i Ukrajinaca. Iz njega je bilo jasno da Rusija nikada ne\u0107e dozvoliti da Ukrajina postane \u010dlanica NATO-a iz koje bi mogle da se lansiraju rakete koje bi za \u010detiri minuta mogle da stignu do Moskve.<\/p>\n

Kremlj je ovo pro\u010ditao kao signal da je Kijev na putu da poni\u0161ti Budimpe\u0161tanski sporazum iz 1994. koji Ukrajini garantuje teritorijalni integritet uz zamenu za odricanje od nuklearnog oru\u017eja.<\/p>\n

Prvi korak u pravcu nove politike, Putin je najavio 18. novembra 2021. na zasedanju pro\u0161irenog Kolegijuma Ministarstva spoljnih poslova.<\/p>\n

\u201eNATO je samoinicijativno uni\u0161tio sve mehanizme dijaloga. Naravno, mi \u0107emo odgovoriti na vojnu aktivnost \u010dlanica NATO-a du\u017e svih ruskih granica”, rekao je Putin tada.<\/p>\n

\n

Konstruktivna destrukcija<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Putinova odluka na vojnu akciju protiv Ukrajine ima cenu. Za sada izgleda da je Rusija spremna da tu cenu plati, pa \u010dak i vi\u0161u od onoga \u0161to se sada tra\u017ei.<\/p>\n

Neosporno je da \u0107e posle rata u Ukrajini, ako se on zavr\u0161i prema planovima Moskve, biti onemogu\u0107eni gotovo svi odnosi Rusije i Zapada.<\/p>\n

Tako radikalni prekid u odnosima sa Zapadom nije imao \u010dak ni Staljin. Staljin nije imao odnose sa Zapadom, ali ih je \u017eeleo. Budu\u0107a Rusija ih ne\u0107e imati, a ne\u0107e ih ne \u017eeleti.<\/p>\n

To najavljuju strate\u0161ki radovi ruskih eksperata blisko povezanih s Kremljom. U njima se konstatuje da je 2021. Rusija zapo\u010dela novu fazu u svojoj spoljnoj politici. Oni tu fazu nazivaju \u201ekonstruktivnom destrukcijom” dosada\u0161njeg modela odnosa sa Zapadom.<\/p>\n

Elementi ove linije gomilaju se deceniju i po – uslovno od \u010duvenog govora Vladimira Putina u Minhenu 2007. godine. Ali preovla\u0111uju\u0107i trendovi u politici i retorici bili su preostali poku\u0161aji integracije u zapadni sistem u pozadini odbrambenog raspolo\u017eenja.<\/p>\n

Kraj 2021. godine, sa ultimativnim zahtevima Rusije prema Sjedinjenim Dr\u017eavama i NATO-u da prestanu da izgra\u0111uju vojnu infrastrukturu u blizini ruskih granica, \u0161irenje bloka na istok ozna\u010dilo je po\u010detak tog \u201ekonstruktivnog razaranja”.<\/p>\n

Zadatak nije samo da se zaustavi sve manja i, ipak, izuzetno opasna inercija zapadne geostrate\u0161ke ofanzive, ve\u0107 i da se ozbiljno pristupi postavljanju temelja za promenu odnosa koji su se razvijali izme\u0111u Rusije i uslovnog Zapada devedesetih godina.<\/p>\n

Iz tog procesa treba da nastane \u201etvr\u0111ava Rusija”. \u201eU ovom raspadaju\u0107em svetu, bolje bi bilo da sedimo du\u017ee u neoizolacionisti\u010dkoj ‘tvr\u0111avi Rusije’, rade\u0107i istrajno na njenom unutra\u0161njem ure\u0111enju…”<\/p>\n

Po ovom konceptu, ne treba se me\u0161ati, poku\u0161avati da se uti\u010de na unutra\u0161nje procese Zapada, \u010dije su elite, u o\u010daju, i pokrenule novi Hladni rat protiv Rusije. Neophodno je ograni\u010diti ih, uklju\u010duju\u0107i i vojno, a po potrebi i kroz vojno-tehni\u010dke instrumente, pru\u017eaju\u0107i priliku da on preraste u tendencije moralnog, politi\u010dkog i ekonomskog propadanja zapadnog sistema. To neminovno vodi ka ja\u010danju geopoliti\u010dkih, geoekonomskih i geoideolo\u0161kih – kulturnih – pozicija ne-Zapada, od kojih je istorija Rusiju u\u010dinila najva\u017enijom komponentom.<\/p>\n

Stoga se budu\u0107a orijentacija vidi u ulaganju u isto\u010dnom pravcu, u razvoju Sibira. Duboko je istorijsko utemeljenje ove politike.<\/p>\n

Aneksija Sibira pod carem Ivanom Vasiljevi\u010dem Groznim, a ne aneksija Ukrajine pod \u201enajmirnijim” Aleksejem Mihajlovi\u010dem, u\u010dinila je Rusiju velikom silom. \u201eVreme je da prestanemo da ponavljamo lukavu i poljski generisanu tvrdnju Zbignjeva B\u017ee\u017einskog da Rusija bez Ukrajine ne mo\u017ee biti velika sila”, pi\u0161e u ovom dokumentu. \u201eMnogo bli\u017ea istini je suprotna tvrdnja: Rusija ne mo\u017ee biti velika sila sa ukrajinskim jarmom, koji postaje potpuno nepodno\u0161ljiv, stvoren od Lenjina, pro\u0161iren na Zapad pod Staljinom.”<\/p>\n

Prirodni i najperspektivniji pravac je, naravno, razvoj i ja\u010danje odnosa sa Kinom. To \u0107e u velikoj meri pove\u0107ati sposobnosti obe zemlje. Ako Zapad i dalje bude \u017eestoko neprijateljski raspolo\u017een, Rusija \u0107e sklopiti prvi privremeni odbrambeni savez s Kinom ograni\u010den na pet godina. Ova Rusija odstupa od svakog istorijskog modela tako \u0161to se odlu\u010duje da \u201emora da pomogne Pekingu na bilo koji na\u010din, kako bi spre\u010dila da bude \u010dak i privremeno pora\u017een u ratu koji je protiv njega pokrenut, jer bi taj poraz oslabio i Rusiju”.<\/p>\n

Jasno je da isto\u010dna politika ne treba da bude usredsre\u0111ena na Kinu. U svetskoj politici, ekonomiji i kulturi, isto\u010dni i ju\u017eni svet se uzdi\u017eu, uklju\u010duju\u0107i i \u201ezahvaljuju\u0107i na\u0161em potkopavanju vojne superiornosti Zapada, na kojoj se zasnivala njegova hegemonija poslednjih pet vekova”.<\/p>\n

Kada je re\u010d o izgradnji novog evropskog bezbednosnog sistema koji bi zamenio opasno dotrajali stari, on mora biti izgra\u0111en u okviru velikog evroazijskog projekta. U starom evroatlantskom prostoru ne\u0107e se mo\u0107i stvoriti ni\u0161ta vrednije.<\/p>\n

U daljim koracima o\u010dekuju se jo\u0161 radikalnije mere i planovi. Krajnji cilj je isterivanje Sjedinjenih Dr\u017eava iz Evrope, u koju su Amerikanci i stigli zbog Ruske revolucije 1917. godine. To \u0107e biti \u201eolak\u0161ano prekidom diplomatskih odnosa sa Va\u0161ingtonom, Otavom i drugim zapadnim zemljama i ruskim istupanjem iz OEBS-a, koji oli\u010dava ideju evroatlantskog prostora”, ka\u017ee se u ovom dokumentu.<\/p>\n

\u201eNova bezbednosna arhitektura Evrope stvori\u0107e se iz nove evropske konferencije o miru i bezbednosti. NATO, po definiciji, ne mo\u017ee biti u\u010desnik takve mirovne konferencije. NATO \u0107e ostati, ali kao relikt pro\u0161log vremena. Evropska unija \u0107e hitno morati da stvori sopstveni ‘odbrambeni identitet’ – istovremeno kao deo nove, stvarne evropske bezbednosne arhitekture i njene biv\u0161e, a sada virtuelne verzije Severnoatlantske alijanse.”<\/p>\n

Potvrdu ovih stavova nalazimo u najavi Dmitrija Medvedeva da \u0107e Rusija zatvarati ambasade i proterati diplomate onih zemalja koje se budu posebno istakle u revnosti uvo\u0111enja sankcija prema Rusiji.<\/p>\n

To ve\u0107 deluje kao najava prekida diplomatskih odnosa SAD i Rusije. Sada je, ina\u010de, jasno za\u0161to ga je Putin, kao svog najpoverljviijeg saradnika, premestio sa mesta premijera u Savet za nacionalnu bezbednost. Mnogi su to do\u017eivljavali kao pad u njegovoj karijeri, ali ispostavlja se da je to bila samo \u201eveoma posebna du\u017enost”. Otuda je Medvedev ovih dana, uz Putina, ponovo najistureniji ruski zvani\u010dnik.<\/p>\n

\u201eSankcije mogu biti razlog za kona\u010dnu reviziju odnosa sa zemljama koje su ih uvele – uklju\u010duju\u0107i i prekid dijaloga o strate\u0161koj stabilnosti”, rekao je Medvedev. \u201eMo\u017ee da se poni\u0161ti sve, uklju\u010duju\u0107i i sporazum START-3… Da, a diplomatski odnosi u principu i nisu ba\u0161 potrebni. Vreme je da se zakatan\u010de neke ambasade”, najavljuje Putinova \u201edesna ruka”. Iza toga sledi najava jo\u0161 mra\u010dnijih vremena: \u201eKontakti \u0107e se nastaviti, ali tako \u0161to \u0107emo se gledati kroz dvoglede i opti\u010dke ni\u0161ane.”<\/p>\n

To je slika zastra\u0161uju\u0107e sutra\u0161njice koja je po\u010dela 22.02.2022. kada je ruski predsednik najavio mar\u0161 na Ukrajinu u ovoj zloslutnoj igri brojeva.<\/p>\n

\u201eTvr\u0111ava Rusija” bi\u0107e ljutiti medved \u010dije re\u017eanje Evropi ne\u0107e biti prijatno da \u010duje. To lice opasne Rusije, novo svim generacijama koje nisu imale prilike da je vide 1944. i 1945, kada je ozloje\u0111ena i besna zbog \u010detvorogodi\u0161njih patnji i razaranja mar\u0161irala ka Evropi.<\/p>\n

RTS<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eTvr\u0111ava Rusija” bi\u0107e ljutiti medved \u010dije re\u017eanje Evropi ne\u0107e biti prijatno da \u010duje. To lice opasne Rusije, novo svim generacijama koje nisu imale prilike da je vide 1944. i 1945, kada je ozloje\u0111ena i besna zbog \u010detvorogodi\u0161njih patnji i razaranja mar\u0161irala ka Evropi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339600,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[1252,1253],"class_list":["post-339599","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-dragan-bisenic","tag-ruski-medvjed"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339599","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=339599"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339599\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":339601,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339599\/revisions\/339601"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339600"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=339599"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=339599"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=339599"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}