{"id":339059,"date":"2022-02-21T07:01:29","date_gmt":"2022-02-21T06:01:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=339059"},"modified":"2022-02-21T07:01:29","modified_gmt":"2022-02-21T06:01:29","slug":"borba-kao-pretkinja-danasa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/21\/borba-kao-pretkinja-danasa\/","title":{"rendered":"\u2018Borba\u2019 kao pretkinja Danasa"},"content":{"rendered":"

Autor: Zdravko Huber*<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda su posleratni karijeristi zaista nosili u d\u017eepu presavijenu Borbu tako da se dobro vidi njen crveni logo.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, bila je to po\u0161alica ili pakost koja se lepila uz ove novine.<\/p>\n

Njome se htelo re\u0107i da je Borba vi\u0161e propagandno glasilo komunisti\u010dkih vlasti nego novine koje slu\u017ee informisanju gra\u0111ana.<\/p>\n

Ozbiljniji poznavaoci medijskih prilika u drugoj Jugoslaviji sigurno ne\u0107e potvrditi ovakve olako izre\u010dene kvalifikacije.<\/p>\n

Borba je bila vi\u0161e komunisti\u010dka od drugih novina samo po tome \u0161to su je pokrenuli komunisti i, sa mnogo zabrana i prekida, izdavali pre rata i tokom rata.<\/p>\n

Posle oslobo\u0111enja Borba je postala jedini savezni, jugoslovenski dnevni list i to je bila do nestanka Jugoslavije u ratovima 90-ih godina. (Sve \u0161to je kasnije htelo da se okoristi ovim brendom je falsifikat i prevara \u2013 ali to je za neku drugu pri\u010du.)<\/p>\n

Dakle, uz pomenute prekide, Borba je potrajala preko 70 godina, \u0161to u regionu gde ni dr\u017eave, ni ideologije, ni dru\u0161tvena ure\u0111enja nisu dugog veka jeste za pam\u0107enje.<\/p>\n

Neka u mozaiku se\u0107anja ostane i \u0161ala o napadnom mahanju Borbom da bi se pokazala privr\u017eenost novom re\u017eimu.<\/p>\n

Ali sigurno me\u0111unarodna javnost, ni ona na Istoku, ni ona na Zapadu, nije imala potrebe da se dodvorava jugoslovenskim vlastima, a redovno je rangirala Borbu u desetak najzna\u010dajnijih listova u svetu.<\/p>\n

Naravno, na tako visoko mesto u svetskoj medijskoj zajednici gurala ju je i zahuktala spoljna politika velikog me\u0161tra Tita, ali su tome svakako doprineli i vrhunski profesionalci u Borbinim novinarskim pogonima od kojih bi imale \u0161ta da nau\u010de i dana\u0161nje generacije \u017eurnalista.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan antiborba\u0161ki mit zaslu\u017euje demonta\u017eu.<\/p>\n

Navodno, slobodnomisle\u0107i, kriti\u010dki nastrojeni \u010ditaoci nisu imali bogzna\u0161ta da pro\u010ditaju i Borbi i zato su radije posezali za drugim, manje re\u017eimskim glasilima.<\/p>\n

Generalno, u mejnstrim medijima u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji nekog velikog prostora za ozbiljnu opozicionu kritiku vlasti \u2013 nije bilo.<\/p>\n

A ako bi se ba\u0161 i u tome poredili Borba i drugi \u2013 prednost bi bila na strani Borbe.<\/p>\n

Kao savezno glasilo ona je bila pod patronatom organa Federacije (Partije, Soc. saveza Skup\u0161tine), a tamo je ideolo\u0161ki monolit uvek bio bar malo mek\u0161i nego na republi\u010dkim nivoima.<\/p>\n

Na saveznom nivou zajedni\u010dka vladaju\u0107a ideologija \u010desto nije bila dovoljna da propagandno poravna sve razlike u interesima i stavovima.<\/p>\n

Na primer: u Srbiji neki tekst u Borbi vide kao osporavanje vode\u0107e uloge SK, ali Borbin Izdava\u010dki savet u Sloveniji oceni da je to ba\u0161 pozitivno zalaganje za \u0161irenje socijalisti\u010dke demokratije.<\/p>\n

Mo\u017ee i obrnuto: ono \u0161to je u Sloveniji neprihvatljivo prizivanje unitarizma u Srbiji je dobrodo\u0161ao prilog unapre\u0111enju funkcionisanja organa federacije.<\/p>\n

I zato je Borba, bar kad je re\u010d o unutra\u0161njoj politici, uvek bila sadr\u017eajnija i zanimljivija od drugih, svojim republikama odanih glasila.<\/p>\n

Generacija potpisnika ovih redova je ovo zaklju\u010dila jo\u0161 tokom studentskih dana 70-ih godina kada su republi\u010dke dr\u017eavnosti uveliko zaokru\u017eivane.<\/p>\n

LJubav \u0161ire \u010ditala\u010dke publike pre\u0161la je na stranu \u201esvojih\u201c nacionalno-republi\u010dkih medija, ali je objektivna slika jugoslovenskog dru\u0161tva najbolje mogla da se sagleda na stranicama Borbe.<\/p>\n

Zato smo je mi koji smo, mo\u017eda i naivno, verovali u velike ideale novinarske profesije pa\u017eljivo \u010ditali jo\u0161 dok smo se spremali da budemo novinari.<\/p>\n

Komedijant slu\u010daj, a mo\u017eda i neka zaku\u010dasta logi\u010dna zakonomernost, udesila je da ta generacija bude svedok i akter prve sna\u017ene revitalizacije u drugoj polovini 80-ih, a zatim i herojskog nestanka Borbe.<\/p>\n

Da je Borba tokom svih 40 posleratnih godina bila manje u stegama jednoumlja nego glasila pod budnim okom svojih republi\u010dkih i pokrajinskih izdava\u010da svedo\u010de i primeri iz dalje pro\u0161losti.<\/p>\n

Nije slu\u010dajno \u0161to je svakako najve\u0107i disident jugoslovenskog komunisti\u010dkog pokreta Milovan \u0110ilas svoja jereti\u010dka razmi\u0161ljanja koja su protresla svet objavio upravo na stranicama Borbe.<\/p>\n

Takav \u201epropust\u201c te\u0161ko se mogao desiti u redakcijama koje su ta\u010dno znale od koga dobijaju direktive.<\/p>\n

I tridesetak godina kasnije \u0161ira javnost je upravo na stranicama Borbe mogla da pro\u010dita do tada najradikalniju kritiku politi\u010dkog sistema SFRJ iz pera zagreba\u010dkog profesora Jovana Miri\u0107a obra\u0111enu u knjizi \u201eSistem i kriza\u201c.<\/p>\n

Moglo bi se navesti mno\u0161tvo manje epohalnih, ali vrlo zna\u010dajnih pitanja koja su otvarana na stranicama Borbe, mimo volje onih koji su pretendovali da usmeravaju sve dru\u0161tvene i medijske tokove.<\/p>\n

Generacijama novinara i urednika Borbe treba odati priznanje \u0161to su imali i pameti i hrabrosti da takve teme prepoznaju i javno progovore o njima.<\/p>\n

Osiroma\u0161ena Borba iz 80-ih godina vi\u0161e nije imala rasko\u0161nu ekipu dopisnika iz sveta, skupe dodatke u koloru i sli\u010dne sadr\u017eaje na kojima su drugi gradili presti\u017e, ali je zato okupila \u017eurnaliste sposobne da sagledaju sve izvesnije globalne promene.<\/p>\n

Postajalo je jasno da modelu jugoslovenske dr\u017eavne zajednice zasnovane na ideolo\u0161kom monopolu jedne parije isti\u010de rok trajanja.<\/p>\n

Borba je o tome otvoreno pisala, staju\u0107i na \u017eulj i onima koji su dogmatski verovali ili bar govorili da je \u201ena\u0161 put\u201c neupitan, a jo\u0161 vi\u0161e probu\u0111enom nacionalizmu koji je vodio u sukobe i ratove.<\/p>\n

Kada su ovi potonji odneli potpunu prevagu, Borba je uo\u010di katoli\u010dkog Bo\u017ei\u0107a 1994. grubo ugu\u0161ena bukvalnim no\u0107nim upadom Milo\u0161evi\u0107evih snaga i progla\u0161avanjem prinudne uprave.<\/p>\n

Zaslu\u017euje da bude upam\u0107eno kao kolektivno herojstvo odbijanje prakti\u010dno cele redakcije da se pot\u010dini nametnutim gazdama i da izabere otkaze i totalnu egzistencijalnu neizvesnost za sebe i svoje porodice.<\/p>\n

Tako je Borba prestala da postoji, ali je ubrzo vaskrsla kao Na\u0161a Borba. Iza nje su stajali izgnanici iz Borbe uz podr\u0161ku \u2013 kako se nakratko verovalo \u2013 jednog prosve\u0107enog preduzetnika kome je stalo do slobodnih medija.<\/p>\n

Pokazalo se, me\u0111utim, da u tada\u0161njoj, jo\u0161 uvek Milo\u0161evi\u0107evoj Srbiji, takve prosve\u0107enosti van novinarskih krugova nema. Zato se tvrdo borba\u0161ko jezgro drznulo da samo krene u medijsko preduzetni\u0161tvo. Tako je 1997. nastao Danas. I traje i danas.<\/p>\n

U prole\u0107e 2021. Danas ulazi u sastav vrlike korporacije United medija koja posluje na \u010ditavom ex-yu prostoru.<\/p>\n

Kao Borba nekad. Sve je druga\u010dije, ali i danas, kao i pre sto godina, ima smisla i potrebe praviti po\u0161tene novine u interesu javnosti i istine. Zato je Borba pretkinja Danasa koja zaslu\u017euje da bude zapam\u0107ena u istoriji srpskog u jugoslovenskog novinarstva.<\/p>\n

Autor je bio urednik u Borbi (1987-1994), Na\u0161oj Borbi (1995-1997) i Danasu (1997-2021)<\/p><\/blockquote>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Povodom 100. godi\u0161njice izlaska lista Borba<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339027,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1229],"class_list":["post-339059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-borba"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339059","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=339059"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339059\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":339060,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/339059\/revisions\/339060"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339027"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=339059"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=339059"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=339059"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}