{"id":338771,"date":"2022-02-16T09:35:57","date_gmt":"2022-02-16T08:35:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=338771"},"modified":"2022-02-16T09:35:57","modified_gmt":"2022-02-16T08:35:57","slug":"s-obe-strane-dunava-gusla-se-o-nacionalnom-ponosu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/16\/s-obe-strane-dunava-gusla-se-o-nacionalnom-ponosu\/","title":{"rendered":"S obe strane Dunava gusla se o nacionalnom ponosu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Zidarevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Gusle su \u017ei\u010dani instrument gde se ton dobija povla\u010denjem gudala preko zategnute \u017eice (strune). Materijal od kojeg su izra\u0111ene je drvo, u jednom komadu, a sastoji se od zvu\u010dnog tela, vrata i glave. Sama struna, koja prelazi preko zvu\u010dnog tela, sastoji se od konjskog repa dok je gudalo napravljeno od komada grane sa napetom konjskom dlakom.<\/p>\n

U na\u0161oj Domovini gusle su rasprostranjene u dalmatinskom i primorskom zale\u0111u, zna\u010di oni delovi \u201dLepe Na\u0161e\u201d gde se va\u017enost daje plemenskoj pripadnosti sa desnim pisanjem i desnim zaokru\u017eivanjem desnih opcija na skoro svim izborima. Dolina Neretve, Lika, Kordun, Dalmatinska zagora, ali i ostrva Hvar i Kor\u010dula.<\/p>\n

Pored blama\u017ee sa nesre\u0107nom kunom, onom koja i nije autohtona vrsta Domovine i po kojoj nas u svetu niko, nikada, ne bi ni prepoznao, zaski\u010dala je vest kako je na nacionalnoj televiziji neko komparirao poznatu dubrova\u010dku kulturu sa srpskom nekulturom. \u201dDok je Dubrovnik imao kulturu, Srbi su imali gusle, rakiju i prasetinu\u201d.<\/p>\n

Postavlje se pitanje za\u0161to se iskoristila re\u010d \u201dimali\u201d?<\/p>\n

Sredinom devedesetih godina, sada ve\u0107 pro\u0161log veka, Srbija je bila prva dr\u017eava u Evropi po broju stabala \u0161ljiva. Ako se vratimo ne\u0161to ranije, s po\u010detka pro\u0161log veka, nije neta\u010dan podatak da je Srbija masovno izvozila autohtone svinje \u0161umadijke koje je kasnije, ukr\u0161tanjem sa vrstom bek\u0161ir, dalo svinje moravke.<\/p>\n

Zna\u010di, ostaje nam samo da defini\u0161emo gusle koje se, kako je i navedeno jednako, valjda poznate po nekulturi, nalaze i na teritoriji Domovine.<\/p>\n

Nije prvi put, ni sa ove ni one strane Dunava, da imamo poriv \u201dda ga merimo\u201d, a sve s ciljem koji nikako ne opravdava sredstvo.<\/p>\n

Izjave o ne\u010dijoj kulturnoj ba\u0161tini, u kontekstu pore\u0111enja sa sebi najsli\u010dnijima, nisu ni\u0161ta drugo nego poku\u0161aj negacije sebe samih, a kako bi se utucalo ono u nama \u0161to nam je najbli\u017ee.<\/p>\n

Negacija delova tu\u0111e istorije, time i kulture, primitivan je poku\u0161aj srozavanja drugih u sopstvenim o\u010dima \u010dime se nama, onima koji smo \u201dbogom dani\u201d pridodaju atributi prepoznati u terminima koji se vezuju za jednu specijalnost medicine.<\/p>\n

Nadalje, samo isticanje, preterano i prenagla\u0161eno, ne\u010dega nacionalnog u odnosu na drugu stranu u re\u010dnicima imenuje se i \u0161ovinizmom.<\/p>\n

U pitanju je neosnovano, najvi\u0161e sa tate na sina (mame nisu bitne pa ne\u0107emo da se bavimo statisti\u010dkim gre\u0161kama), uverenje da je najbolje ono, ne\u0161to, \u0161ta dolazi iz zemlje iz koje poti\u010demo. Vezuje se za r\u0111av ili dobar karakter, nasle\u0111eni temperament od dede (\u201dkakav deda takav unuk\u201d) odnosno na \u010ditav nacionalni identitet.<\/p>\n

U pitanju je nekriti\u010dko i etnocentri\u010dno pona\u0161anje, valjda je to onaj nacionalni ponos, koje se grani\u010di sa mitomanijom, deluzijama i paranojom.<\/p>\n

Mi imamo najve\u0107i, ne mo\u017ee nam niko ni\u0161ta i svi su protiv nas jer smo ovakvi kakvi smo. U prevodu, u pitanju je talog iza kojeg se skriva, onako, potajice a vidi se, inferiornost koje plasiraju zablude o veli\u010dini. Jer, veli\u010dina je bitna.<\/p>\n

Kada pominjemo Dubrovnik, kulturu koja je neupitna za Domovinu, \u010ditav svet pa time i zemlje sa kojima smo do ju\u010de \u017eiveli u \u201dbratstvu i jedinstvu\u201d, igra se na ose\u0107aje koji vibrantno udaraju na hranjenje patriotskih misli koje ubijaju razum da bi prednost dale emocijama.<\/p>\n

To je idealno, ma milina \u017eiva, za rast i procvat mo\u017eda i ozakonjenih ideja totalitarizma, ksenofobije, nacizma i svih oblika rasisti\u010dkih ideologija.<\/p>\n

Svi znamo, a \u201dmi, ljubi nas majka\u201d sve znamo, da je klica ekstremnog nacionalizma, onog koji aktivno isklju\u010duje druge i druga\u010dije dok ne isprazni bazen druga\u010dijih gde onda po\u010dinje da ga puni sa zabludelim svojima, posledica masovne manipulacije i jahanja na dezinformacijama uz zastra\u0161ivanje (\u201dp\u010dele ubice su blizu!\u201d).<\/p>\n

Danas su to, ono sa \u010dime nikako na kraj da iza\u0111emo, \u201dla\u017ene vesti\u201d.<\/p>\n

U na\u0161oj Domovini, koja ipak nije ispala \u201du\u0161ata\u201d, postoje pojedinci i grupe, nemoj da se la\u017eemo i ne\u0107kamo da nije tako, koje imaju trajne namere da je njihova nacija najbolja. Bolja od svih, osim samog Boga, sa kojim se stavljamo u istu ravan, pa zato i imamo onu bogobojaznu \u201dBog i Hrvati\u201d.<\/p>\n

Mo\u017eda bi se ra\u0161\u010dlanjivanjem do\u0161lo do zaklju\u010daka kako je na delu emocionalna patolo\u0161ka povezanost sa teritorijama i neobja\u0161njivim, prenapuhanim, elementima kulture i identiteta.<\/p>\n

Iako je \u0161ovinizam, sada ve\u0107 patologija, nekada i imao romanti\u010darski \u0161tih, dizanja morala, ali se to brzo sku\u010dilo na samo na\u0161u rasu, na\u0161u regiju i na\u0161u naciju, pu\u0161ten je neukrotivi duh iz fla\u0161e koji nam, poput ma\u010da nad goli\u0161avim vratom, najavljuje dekapitaciju.<\/p>\n

Dok jo\u0161 imamo glave na ramenima nije naodmet da se zapitamo za\u0161to smo ba\u0161 ovakvi kakvi smo, u mnogim situacijama nikakvi, mrgodni, netrpeljivi, bu\u010dni, konfliktni, nedokazani, inatni, ali kada je u pitanju aktivno \u010dinjenje promena indolentni.<\/p>\n

Mo\u017eda smo ba\u0161 onakvi kako je opisano u tragikomediji \u201dMaratonci tr\u010de po\u010dasni krug\u201d, u Pantelijinom testamentu:<\/p>\n

\u201dBogu hvala, vek i po pro\u017eiveh u zdravlju i radu. Slutim da mi je vreme umirati te ove re\u010di u pero govorim, prijatelju advokatu Mili\u0107u, jer u vas deco, sve zajedno, nemam nimalo poverenja. \u017dao mi je \u0161to ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao ni pakao mu ne\u0107e te\u0161ko pasti.\u201d<\/p>\n

Autograf<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako je \u0161ovinizam, sada ve\u0107 patologija, nekada i imao romanti\u010darski \u0161tih, dizanja morala, ali se to brzo sku\u010dilo na samo na\u0161u rasu, na\u0161u regiju i na\u0161u naciju, pu\u0161ten je neukrotivi duh iz fla\u0161e koji nam, poput ma\u010da nad goli\u0161avim vratom, najavljuje dekapitaciju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276477,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-338771","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338771","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=338771"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338771\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":338772,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338771\/revisions\/338772"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276477"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=338771"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=338771"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=338771"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}