{"id":338594,"date":"2022-02-13T07:53:02","date_gmt":"2022-02-13T06:53:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=338594"},"modified":"2022-02-13T07:53:02","modified_gmt":"2022-02-13T06:53:02","slug":"branko-copic-secanje-bez-povoda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/13\/branko-copic-secanje-bez-povoda\/","title":{"rendered":"Branko \u0106opi\u0107, se\u0107anje bez povoda"},"content":{"rendered":"

Autor: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u0106opi\u0107 je ne samo jedan od najomiljenijih nego i, nesumnjivo, jedan od najbeskompromisnijih na\u0161ih pisaca svog doba.<\/p>\n

Otvarao je uvek prvi goru\u0107e, tragi\u010dne teme u dru\u0161tvu i o njima pisao bez zazora, lucidno, jetko i duhovito.<\/p>\n

Od realisti\u010dnog prikaza bratoubila\u010dke borbe tokom Drugog svetskog rata, u romanima \u201eProlom\u201c i \u201eGluvi barut\u201c, preko kritike pokondirenosti vrha Komunisti\u010dke partije, u \u201eJereti\u010dkoj pri\u010di\u201c, do poraza sopstvenih ideala u stvarnosti, \u0161to je opisao dirljivo u poslednjim pripovetkama knjige \u201eBa\u0161ta sljezove boje\u201c, Branko \u0106opi\u0107 \u2013 izla\u017eu\u0107i se javnim osudama s najvi\u0161e instance vlasti \u2013 razvio je autenti\u010dnu, danas nedovoljno isticanu, poetiku otpora u jugoslovenskoj knji\u017eevnosti.<\/p>\n

Malo je ko u na\u0161oj knji\u017eevnosti tako hrabro i lepo kao Branko \u0106opi\u0107 odgovorio svojim delom i \u017eivotom na pitanje: \u0161ta je piscu \u010diniti u svom vremenu?<\/p>\n

Branko je, to se retko pominje, diplomirao pedagogiju. Ono \u0161to se dobro zna i uvek isti\u010de, jeste da je bio i de\u010dji pisac. Jednom re\u010dju, bio je pedagog.<\/p>\n

Bio je Branko komunista. Postao je to jo\u0161 u U\u010diteljskoj \u0161koli u Sarajevu, kao omladinac.<\/p>\n

Zbog toga je iz te \u0161kole dva puta ispisivan, da je svr\u0161i drugde. Dakle, kao u\u010denik, pripadaju\u0107i omladini slobodarskog pokreta proskribovane partije, koja se borila za prava potla\u010denih i za promenu dru\u0161tvene zbilje na principima humanizma, bio je pedagog svojim nastavnicima.<\/p>\n

Po nacisti\u010dkoj okupaciji Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, \u0106opi\u0107 je pru\u017eio otpor okupatoru kao prvoborac u partizanskoj vojsci. Bila je to pedagogija u praksi.<\/p>\n

Po oslobo\u0111enju zemlje, Branko \u0106opi\u0107 je po\u010deo da pi\u0161e i satiri\u010dnu prozu, kritikuju\u0107i baha\u0107enje vlasti i rigidnost birokratije.<\/p>\n

Zbog toga je, kako smo na po\u010detku ve\u0107 rekli, ukoren s najvi\u0161eg dr\u017eavnog i partijskog mesta. Nije ustuknuo. Bila je to pedagogija istinskog intelektualca. Pedagogija otpora.<\/p>\n

Osamdesetih godina, uvi\u0111aju\u0107i da kod nas sve uticajniji postaju glasovi pora\u017eene strane u Drugom svetskom ratu, da dru\u0161tvenu scenu sve vi\u0161e zauzimaju nacionalisti i oni koji o idealima socijalizma govore samo iz oportunizma, bez ikakvih uverenja, da se na scenu, naime, sve vi\u0161e uspinju pobornici \u010detni\u0161tva i usta\u0161tva, da su zagovornici kapitalizma i privatnog vlasni\u0161tva sve mo\u0107niji i mo\u0107niji, stari je pedagog, pisac za omladinu i revolucionar, izvr\u0161io samoubistvo: gotovo ritualno, kao performans koji se ne mo\u017ee reprizirati.<\/p>\n

Bio je to pedago\u0161ki performance par excellence, performans jednog starca koji je sa svojim idealima ostao sam, bez ijednog saborca u \u017eivotu.<\/p>\n

Poslednji partizan, poslednji socijalista, poslednji Jugosloven, poslednji pedagog bez omladine.<\/p>\n

\u201eNikog nije briga \u0161to je o\u010digledno da se na\u0161a lepa zemlja rasta\u010de. Ja to ne mogu da podnesem i ne\u0107u vi\u0161e da \u010dekam tu smrt\u201c, rekao je Branko i preduhitrio smrt jugoslovenske federacije, koju je gradio, i rastakanje jugoslavenske kulture, kojoj je pripadao.<\/p>\n

Bio je to samurajski pedago\u0161ki potez, nad kojim ostaju najlep\u0161e vaspitne re\u010di poetike otpora: Lep je pogreb kad ideali sahranjuju svog \u010doveka. Ru\u017ean je pogreb kad \u010dovek sahranjuje svoje ideale.<\/p>\n

Branko \u0106opi\u0107 se prvi suo\u010dio s na\u0161om sada\u0161njicom, pre no \u0161to je nastupila, s onima koji je danas odre\u0111uju (pre no \u0161to su do\u0161li na vlast i do mo\u0107i) \u2013 dok su nadirali. Nazvao ih je \u201ecrnim konjanicima\u201c, \u201etamnim d\u017eelatima\u201c, u divnoj svojoj posveti knjige \u201eBa\u0161ta sljezove boje\u201c Ziji Dizdarevi\u0107u, svome drugu, kojeg su usta\u0161e ubile u logoru Jasenovac 1942. godine.<\/p>\n

Pi\u0161e Branko svome mrtvom drugu u svojoj crnoj slutnji ovako: \u201eVidim neku no\u0107, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni d\u017eelati u ljudskom liku? Jesu li sli\u010dni onima koji su tebe odveli? Ili bra\u0107a onih pred kojima je oti\u0161ao Goran? Zar to nisu tamne Kiki\u0107eve ubice?\u201c<\/p>\n

Danas su upravo ubice Ivana Gorana Kova\u010di\u0107a, Hasana Kiki\u0107a i Zije Dizdarevi\u0107a dobile pravo da odre\u0111uju \u0161ta je uljudno i politi\u010dki probita\u010dno.<\/p>\n

Oni sahranjuju ideale, da bi uzurpirali javno dobro. Pedagozi pokornosti.<\/p>\n

\u010cujem zato da Branko govori: \u201eJa sam i ubijaju\u0107i se, dok sam padao s mosta na beton, u poslednjim trenucima gor\u010dine svog \u017eivota, tu\u017ee\u0107i za idealima koje drugi gaze, i za stvarno\u0161\u0107u, na njima gra\u0111enoj, koju sad siluju, bio slobodan \u010dovek i mogao sam osetiti ljubav; voleo sam svoje ideale kao svoje drugove, koje su zbog tih ideala ubili najgori me\u0111u ljudima. A vi, mo\u017eete li vi da osetite danas tako sna\u017enu ljubav koja \u017eivot menja iz osnova? Vi koji vaspitavate generacije da nikad ne budu sposobne da se za ideale i ugro\u017eene pravednike \u017ertvuju? LJubav ne mo\u017ee biti oportunizam. LJubav je uvek u otporu. A vi, imate li otpora, imate li prijatelja? Umesto prijatelja, vama su partneri. Umesto ljubavnika, vama su partneri. Umesto bratstva, sad je partnerstvo. Umesto socijalizma, kapitalizam. Umesto antifa\u0161izma, sad su mera Ante Paveli\u0107 i Milan Nedi\u0107, Dra\u017ea Mihailovi\u0107, Mustafa Busulad\u017ei\u0107 i A\u0107if Efendija. Umno\u017eavaju se no\u0107ni i dnevni vampiri, mrke ubice s ljudskim licem, umno\u017eavaju se i rote u ovom ste\u0161njenom svetu, i unose u njega svoju hladnu jezu. Ali, znajte, jo\u0161 nije iskovana sablja koja mo\u017ee se\u0107i na\u0161e nasmejane zore!\u201c<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Umno\u017eavaju se no\u0107ni i dnevni vampiri, mrke ubice s ljudskim licem, umno\u017eavaju se i rote u ovom ste\u0161njenom svetu, i unose u njega svoju hladnu jezu. Ali, znajte, jo\u0161 nije iskovana sablja koja mo\u017ee se\u0107i na\u0161e nasmejane zore!\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":338595,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-338594","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338594","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=338594"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338594\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":338596,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338594\/revisions\/338596"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/338595"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=338594"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=338594"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=338594"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}