{"id":338543,"date":"2022-02-12T06:50:53","date_gmt":"2022-02-12T05:50:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=338543"},"modified":"2022-02-12T06:50:53","modified_gmt":"2022-02-12T05:50:53","slug":"generali-ili-srodstvo-po-oruzju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/12\/generali-ili-srodstvo-po-oruzju\/","title":{"rendered":"Generali ili srodstvo po oru\u017eju"},"content":{"rendered":"
\n
Autor: Sa\u0161a Ili\u0107<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Zaista ne mogu da odgovorim na pitanje \u0160ta \u017eelimo?, <\/em>koje je u naslovu svog teksta<\/a> postavila komentatorka Pe\u0161\u010danika Sofija Mandi\u0107, jer bi to zna\u010dilo da imam uvid u stavove neke podrazumevane unisone grupe ili zajednice kojoj bi trebalo ideolo\u0161ki i politi\u010dki da pripadam. Nasuprot tome mogu da ka\u017eem jedino kako ja vidim neke stvari, bilo da je re\u010d o predizbornoj kampanji, koalicijama i strana\u010dkim kandidatima, \u0161to sam i u\u010dinio. \u017dao mi je ako sam postavljanjem pitanja o valjanosti kandidata naru\u0161io dobru demokratsku praksu<\/em> u Srbiji da se o najva\u017enijim stvarima ne razgovara. Povodom teksta<\/a> koji sam objavio na Pe\u0161\u010daniku, dobijao sam uglavnom negativne komentare, jer sam postavio pitanja koja u ovom \u010dasu ne bi trebalo da budu u fokusu, budu\u0107i da se kona\u010dno do\u0161lo do kakvog-takvog jedinstva opozicije, te da su kandidati sasvim dobri jer zadovoljavaju elementarne zahteve \u201epo\u0161tenja i pristojnosti\u201c. Mo\u017eda su takvi komentari na mestu, ali meni se \u010dini da svo\u0111enje predizborne debate na potvr\u0111ivanje ne\u010dijeg \u201epo\u0161tenja i pristojnosti\u201c, kao i odu\u0161evljenje stavovima o va\u017enim dr\u017eavnim pitanjima iznesenim u poslednjih 7 dana proma\u0161uju temu izbora koji \u0107e se odr\u017eati u \u201eSrbiji 2022\u201c, a ne u nekom boljem i sre\u0107nijem dru\u0161tvu. Bojim se da takvih dru\u0161tava nema, ni u regionu niti u \u0161irem okru\u017eenju.<\/p>\n

Ne poznajem generala Pono\u0161a, niti bilo kog drugog generala. Ne bih ni voleo da ih upoznam. Ne mogu ni da zamislim situaciju u kojoj se rukujem sa nekim od njih i ka\u017eem, generale, ako bude sre\u0107e vojni\u010dke, voleo bih da vas vidim u aprilskoj utakmici za predsednika. Ili da pokrenem vremeplov, vratim se u leto 2000, sretnem se sa Peri\u0161i\u0107em i Obradovi\u0107em, tzv. opozicionim generalima, \u010destitam im i po\u017eelim sve najbolje na jesenjim izborima protiv Milo\u0161evi\u0107a. Tu negde, u \u0161irokom opozicionom bloku nade i strepnje<\/em>, nalazi se jo\u0161 i general Bo\u017eidar Deli\u0107, kao \u0161to se u vrhu SNS-a nalazi pukovnik Veselin \u0160ljivan\u010danin, koji je Vu\u010di\u0107u va\u017eniji od svakog generala (izuzev onog na muralu<\/a>). Srbija je puna generala i naoru\u017eanja. Milo\u0161evi\u0107 i \u0160e\u0161elj, kasnije Ko\u0161tunica, Tadi\u0107 i Vu\u010di\u0107, vratili su Srbiju 100 godina unazad, u\u010diniv\u0161i je ponovo dr\u017eavom u kojoj radikali, oficiri i vladike vode glavnu re\u010d ili se njihovim simboli\u010dkim kapitalom koriste pojedini politi\u010dari. Vu\u010di\u0107 je na vrhu te piramide. Takva politika je dovela do isklju\u010divanja svake alternative iz politi\u010dkog polja jer se, zaboga, podrazumeva da jednog Vu\u010di\u0107a mo\u017ee smeniti ako ne biv\u0161i vladika, ono bar penzionisani general. Ne pristajem na takav koncept politike, jer je smatram regresivnom reakcijom na milo\u0161evi\u0107evsko-vu\u010di\u0107evska pravila igre, tj. da nema politike u Srbiji izvan zone oru\u017eja<\/em>. Naposletku, bila je to poruka i Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u poslednjeg dana njegovog \u017eivota. A \u0110in\u0111i\u0107 je zaista bio jedina politi\u010dka alternativa koja se tokom dugog decenijskog rada pribli\u017eila naju\u017eem politi\u010dkom polju delovanja u \u201eSrbiji 2000\u201c. Me\u0111utim, tada\u0161nji izbor \u201epo\u0161tenog i pristojnog\u201c predsednika ko\u0161tao je ovo dru\u0161tvo previ\u0161e.<\/p>\n

JNA je institucija koja je imala jednu od najne\u010dasnijih uloga u ratovima devedesetih i svako ko je obavljao i najmanju ulogu u toj ratnoj ma\u0161ineriji, bilo kao redovni, pridru\u017eeni ili tobo\u017ee paramilitarni \u010dlan, ne bi trebalo da ima pravo na vr\u0161enje bilo kakve javne funkcije. (Isto va\u017ei i za politi\u010dare koji su devedesetih bili na odgovornim funkcijama.) Ili bi pak to mogao da \u010dini tek po\u0161to se podrobno preispita njegov rad tokom devedesetih godina. U biografiji generala Pono\u0161a koja se mo\u017ee prona\u0107i na vikipediji<\/a> postoji ozbiljan gep<\/em> izme\u0111u rada osamdesetih i dvehiljaditih. Naime, devedesete su redukovane na nekoliko eufemisti\u010dkih re\u010denica:<\/p>\n

\u201eDevedesetih se ve\u0107 preselio u Srbiju, a na po\u010detku raspada Jugoslavije razmi\u0161ljao je da napusti zemlju, ali je na kraju ipak ostao. Tokom NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine, on i njegov tim su radili raznim improvizacijama kako bi spre\u010dili ve\u0107e gubitke, posebno na Kosovu i Metohiji. On je to opisao kao najsjajniju fazu na\u0161eg rada<\/em>.\u201c<\/p>\n

Na drugom mestu nalazim re\u010denicu kojom se uspe\u0161no sa\u017eima bajkoliki svet devedesetih: \u201eOd 1988. do 2002. godine bio je referent za razvoj i opremanje u General\u0161tabu\u201c. Hajde, ka\u017eem, mo\u017eda je bio samo mla\u0111i referent, pa makar i u General\u0161tabu, ali kako je do\u0161ao do pukovni\u010dkih odnosno generalskih \u010dinova? Verovatno postoji neko obja\u0161njenje. Zanimljivo, u tom najturbulentnijem periodu, na mestu na\u010delnika ove najvi\u0161e institucije vojske smenio se \u010ditav niz, blago re\u010deno, kontroverznih generala, i to: Blagoje Ad\u017ei\u0107, \u017divota Pani\u0107, Mom\u010dilo Peri\u0161i\u0107, Dragoljub Ojdani\u0107, Neboj\u0161a Pavkovi\u0107. U vreme komandovanja pobrojanih generala, JNA, odnosno VJ, odnosno VS, izvr\u0161ila je najmonstruoznije ratne operacije u novijoj istoriji vojske, od Vukovara, preko Dubrovnika, BiH, do Kosova. O tome svedo\u010de i pojedina\u010dne sudbine ovih generala, od kojih su mnogi osu\u0111eni pred Ha\u0161kim tribunalom. \u017delim da ka\u017eem da izme\u0111u Ad\u017ei\u0107a i Pavkovi\u0107a stoji \u010ditava istorija vojni\u010dkog be\u0161\u010da\u0161\u0107a, a bivanje u najbli\u017eoj okolini ovih ljudi, jo\u0161 pod neposrednom komandom i istim krovom, zahtevalo bi bar transparentnu analizu profesionalne biografije biv\u0161eg vojnog referenta, potonjeg generala Zdravka Pono\u0161a. Pod takvom analizom ne podrazumevam intervju kakav je general Pono\u0161 dao za nedeljnik Vreme<\/em>, u kome je javnosti uputio niz (zaista) finih floskula, od kojih bih izdvojio samo jednu autenti\u010dnu re\u010denicu: \u201ePredsedniku je Ustav isto ono \u0161to je u vojsci Pravilo slu\u017ebe \u2013 mora ga bezuslovno po\u0161tovati\u201c. Verujem da je ovaj iskaz, kojim general Pono\u0161 izjedna\u010dava rad predsednika dr\u017eave i na\u010delnika General\u0161taba \u2013 iskren. Ka\u017eem, verovatno je \u201eSrbiji 2022\u201c to sasvim dovoljno, nakon decenije Vu\u010di\u0107eve devastacije svih institucija. No i pored toga, pitanja treba postavljati, naro\u010dito kada se neko izvu\u010de iz vojni\u010dkog d\u017eaka pred izbore i predstavi kao najbolji mogu\u0107i kandidat \u201ekoji sme da nam pogleda u o\u010di\u201c.<\/p>\n

Na kraju ovog teksta o generalima i propasti vojni\u010dke \u010dasti u Srbiji, podseti\u0107u na jednog generala koji nasuprot svim pobrojanim do sada, nije radio po komandi niti se slepo dr\u017eao Pravila slu\u017ebe. Bio je to general Vladimir Trifunovi\u0107, koji je zbog predaje kasarne u Vara\u017edinu i spasavanja 280 ljudskih \u017eivota, osu\u0111en 1994. zbog veleizdaje. Njegova borba pred doma\u0107im sudovima (bio je optu\u017een i u Hrvatskoj i u Sloveniji) zavr\u0161ila se tek 2010, kada je pred Vi\u0161im javnim tu\u017eila\u0161tvom oslobo\u0111en uz obrazlo\u017eenje da je \u201epostupio u krajnjoj nu\u017edi prilikom povla\u010denja iz kasarne u Vara\u017edinu\u201c. Dok je trajao mukotrpni uni\u0161teni \u017eivot jednog generala u sobi Hotela Bristol, ostali pukovnici i generali, koji su radili po PS-u, imali su zaista \u201esjajne periode\u201c; napredovali su, kako do 2000. tako i potom. Ni na\u010delnik General\u0161taba u periodu 2006-2008. nije imao vremena da se bavi sudbinom \u201eveleizdajnika\u201c, kao ni tada\u0161nji predsednik Srbije. Naravou\u010denije: niti je Ustav Pravilo slu\u017ebe za predsednike, niti se on mo\u017ee po\u0161tovati bez jasnog odnosa, ne samo prema budu\u0107nosti (u koju su zagledani lideri), nego i prema pro\u0161losti, koja nije samo stvar istori\u010dara u \u201eSrbiji 2022\u201c, ve\u0107 se ti\u010de svih nas, kojima je do \u017eivota izvan vu\u010di\u0107evske kasarne stalo. A to je minimum koji se od predsedni\u010dkog kandidata o\u010dekuje, naro\u010dito ako dolazi iz mra\u010dnog sveta vojske.<\/p>\n

***<\/h2>\n

P. S. Ovo je poslednji tekst koji \u0107u do izbora 3. aprila napisati o generalu Zdravku Pono\u0161u. Budu\u0107i da su ovo pitanja koja su ve\u0107ini u Srbiji jasna kao dan, smatra\u0107u ih svojim li\u010dnim endemskim interesovanjem. Tako\u0111e, ne \u017eelim da pitanje uklju\u010divanja alternative u politi\u010dki \u017eivot Srbije na primeru odabira predsedni\u010dkog kandidata bilo kako doprinese rejtingu aktuelnog komandanta vojarne.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

JNA je institucija koja je imala jednu od najne\u010dasnijih uloga u ratovima devedesetih i svako ko je obavljao i najmanju ulogu u toj ratnoj ma\u0161ineriji, bilo kao redovni, pridru\u017eeni ili tobo\u017ee paramilitarni \u010dlan, ne bi trebalo da ima pravo na vr\u0161enje bilo kakve javne funkcije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":302586,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-338543","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338543","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=338543"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338543\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":338544,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338543\/revisions\/338544"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/302586"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=338543"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=338543"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=338543"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}