{"id":338491,"date":"2022-02-11T09:35:58","date_gmt":"2022-02-11T08:35:58","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=338491"},"modified":"2022-02-11T09:35:58","modified_gmt":"2022-02-11T08:35:58","slug":"novi-lapot","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/11\/novi-lapot\/","title":{"rendered":"Novi lapot"},"content":{"rendered":"
\n
Pi\u0161e: Ksenija Petovar<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Sredinom jula 2021. u Narodnoj skup\u0161tini Republike Srbije usvojene su izmene Zakona o za\u0161titi prirode. Klju\u010dna izmena Zakona odnosi se na zabranu izgradnje mini-hidroelektrana u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima. Ovim izmenama Zakona potvr\u0111eno je da se o izgradnji mini-hidroelektrana derivacionog tipa u na\u0161oj javnosti govori poglavito iz ugla uticaja i posledica koje ovi objekti imaju na prirodu i na biljni i \u017eivotinjski svet, ali ne i na lokalne zajednice. Pored toga, zakonodavac je zabranio izgradnju mini-hidroelektrana (bez bli\u017ee distinkcije o kom tipu mini-hidroelektrane je re\u010d) samo u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima, ali ne i na drugim prostorima u Republici Srbiji. Treba podsetiti da se od 6 ciljeva Zakona o za\u0161titi prirode (\u010dlan 2) \u010dak 3 odnose na odr\u017eivo kori\u0161\u0107enje prirodnih resursa i \u201euskla\u0111ivanje ljudskih aktivnosti sa odr\u017eivim kori\u0161\u0107enjem prirodnih resursa i dugoro\u010dnim o\u010duvanjem prirodnih ekosistema\u201c. Drugim re\u010dima, Zakon postulira za\u0161titu prirode na celoj<\/em> teritoriji dr\u017eave a ne samo u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima.<\/p>\n

U poslednjih nekoliko godina jedna od \u010desto prisutnih tema u medijima i javnom govoru je izgradnja mini-hidroelektrana, da budemo precizniji, derivacionih mini-hidroelektrana (u daljem tekstu DMHE).<\/span>1<\/sup><\/a> Za\u0161to je izgradnja derivacionih mini-hidroelektrana izazvala veliki interes javnosti i za\u0161to se u sredinama u kojima se grade ova postrojenja gra\u0111ani organizuju u nastojanju da onemogu\u0107e njihovu izgradnju? \u0160ta se de\u0161ava na podru\u010djima na kojima se grade DMHE? Sa\u017eeto, ova gra\u0111evinska operacija ostavlja bez vode celo podru\u010dje u okru\u017eenju re\u010dnog korita kome je ta voda izvor \u017eivota. Profesor Branislav \u0110or\u0111evi\u0107 navodi da je grubim zbrajanjem DMHE planiranim za izgradnju do\u0161ao do pora\u017eavaju\u0107eg rezultata da preko 3.000 km dragocenih malih vodotokova u Srbiji treba strpati u cevovode.<\/p>\n

Pre nekoliko decenija mnoge dr\u017eave su po\u010dele da grade DMHE, jer se \u010dinilo da su one efikasnije od klasi\u010dnih akumulacionih \/ proto\u010dnih malih hidroelektrana, koje su lokalne zajednice ili grupe doma\u0107instava gradile po brzim planinskim rekama bez negativnih u\u010dinaka na okru\u017eenje. Vrlo brzo su uo\u010dene ogromne \u0161tete od izgradnje DMHE i mnoge dr\u017eave su ne samo zaustavile i zabranile dalju izgradnju, nego su i sru\u0161ile veliki broj ovih objekata. Prema navodima iz studije \u0160umarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu<\/span>2<\/sup><\/a> u SAD je u periodu 1993-2017. sru\u0161eno vi\u0161e od 1.000 ovakvih objekata, a u Evropi oko 400.<\/p>\n

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji su sve u\u010destalije pobune gra\u0111ana protiv izgradnje DMHE. Razlog ovim pobunama je istovetan \u2013 izgradnja DMHE doslovno ugro\u017eava opstanak<\/em> ljudi na tom prostoru, jer im se oduzima voda bez koje \u017eivot nije mogu\u0107. Opstanak \u017eitelja i njihovih doma\u0107instava je samo jedna dimenzija ukupnih \u0161teta koje nosi izgradnja DMHE \u2013 da ne navodimo ostale: uni\u0161tavanje biljnog i \u017eivotinjskog sveta u samom re\u010dnom toku, ugro\u017eavanje biljnog i \u017eivotinjskog sveta u okru\u017eenju vodotoka koji se zahvata i ubacuje u cev, su\u0161enje \u0161uma, izazivanje drugih \u0161teta koje su posledica poreme\u0107aja u prirodnom re\u017eimu i protoku voda u re\u010dnom slivu.<\/p>\n

Prorektor Univerziteta u Beogradu i nekada\u0161nji dekan \u0160umarskog fakulteta, profesor Ratko Risti\u0107 ukazuje<\/a> da najve\u0107i broj MHE u Evropi (oko 24.000) nisu derivacionog tipa (sa cevovodima). U Srbiji su, me\u0111utim, dominantne MHE derivacionog tipa. Risti\u0107 napominje da ako je u planu da se u cevi spakuje 2.200 do 2.600 km vodotoka, da bi se proizvelo 2-3 odsto elektri\u010dne energije na godi\u0161njem bilansu, od toga \u0107e imati koristi samo vlasnici i investitori tih objekata.<\/p>\n

U tekstu koji sledi te\u017ei\u0161te je na socijalnim<\/em> posledicama izgradnje DMHE.<\/p>\n

\n

Demografska obele\u017eja brdsko-planinskih podru\u010dja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

DMHE se grade u brdsko-planinskim podru\u010djima, gde re\u010dni tokovi imaju veliki nagib i brzinu protoka. U selima u brdsko-planinskom zonama \u017eivi staro stanovni\u0161tvo u malim, po pravilu stara\u010dkim doma\u0107instvima. U donjoj tabeli su dati podaci o prose\u010dnoj starosti stanovni\u0161tva u op\u0161tinama na \u010dijoj teritoriji se nalazi Stara planina, koja je jedno od privla\u010dnih podru\u010dja za izgradnju DMHE. Prose\u010dna starost stanovni\u0161tva u kategoriji ostala naselja (u ovu kategoriju uklju\u010dena su prigradska i seoska naselja) u tri op\u0161tine na podru\u010dju Stare planine je preko 50 godina prema popisu iz 2011, odnosno u ovom \u010dasu ta prose\u010dna starost je znatno vi\u0161a.<\/span>3<\/sup><\/a> Nema sumnje da je prose\u010dna starost i u ostalim seoskim naseljima na podru\u010djima gde su ve\u0107 izgra\u0111ene ili se tek namerava izgradnja DMHE sli\u010dna, odnosno da se radi o veoma starom stanovni\u0161tvu.<\/p>\n

Doma\u0107instva u proseku imaju manje od tri \u010dlana, odnosno ve\u0107ina ovih doma\u0107instava su sama\u010dka i dvo\u010dlana.<\/p>\n

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
<\/td>\nProse\u010dna starost<\/strong><\/td>\nProse\u010dna veli\u010dina doma\u0107instva<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n
Op\u0161tine na \u010dijoj teritoriji se nalazi Stara Planina<\/strong><\/td>\n<\/td>\n<\/td>\n<\/tr>\n
Zaje\u010dar<\/strong> op\u0161tina<\/td>\n45,5<\/td>\n2,83<\/td>\n<\/tr>\n
Ostala naselja u op\u0161tini<\/td>\n50,2<\/td>\n2,81<\/td>\n<\/tr>\n
Knja\u017eevac<\/strong> op\u0161tina<\/td>\n48,6<\/td>\n2,70<\/td>\n<\/tr>\n
Ostala naselja u op\u0161tini<\/td>\n55,6<\/td>\n2,40<\/td>\n<\/tr>\n
Dimitrovgrad<\/strong> op\u0161tina<\/td>\n46,5<\/td>\n2,54<\/td>\n<\/tr>\n
Ostala naselja u op\u0161tini<\/td>\n50,3<\/td>\n2,38<\/td>\n<\/tr>\n
Pirot <\/strong>op\u0161tina (zabranjena izgradnja MHE na podru\u010dju Stare planine)<\/td>\n44,3<\/td>\n2,85<\/td>\n<\/tr>\n
Ostala naselja u op\u0161tini<\/td>\n48,8<\/td>\n2,62<\/td>\n<\/tr>\n
<\/td>\n<\/td>\n<\/td>\n<\/tr>\n
Op\u0161tine koje su donele odluku o zabrani izgradnje MHE<\/strong><\/td>\n<\/td>\n<\/td>\n<\/tr>\n
Arilje<\/strong> op\u0161tina<\/td>\n42,0<\/td>\n3,07<\/td>\n<\/tr>\n
Ostala naselja u op\u0161tini<\/td>\n43,7<\/td>\n3,08<\/td>\n<\/tr>\n
Svrljig<\/strong> op\u0161tina<\/td>\n50,6<\/td>\n2,61<\/td>\n<\/tr>\n
Ostala naselja u op\u0161tini<\/td>\n60,1<\/td>\n2,20<\/td>\n<\/tr>\n
Bor<\/strong> op\u0161tina<\/td>\n42,3<\/td>\n2,84<\/td>\n<\/tr>\n
Ostala naselja u op\u0161tini<\/td>\n46,4<\/td>\n3,09<\/td>\n<\/tr>\n
U\u017eice<\/strong> op\u0161tina<\/td>\n32,5<\/td>\n2,89<\/td>\n<\/tr>\n
Ostala naselja u op\u0161tini<\/td>\n43,5<\/td>\n2,87<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>
Prose\u010dna starost i veli\u010dina doma\u0107instva prema tipu naselja (podaci sa Popisa 2011)<\/em><\/figcaption><\/figure>\n

Stara\u010dka doma\u0107instva u brdsko planinskim podru\u010djima su gotovo bez izuzetka veoma siroma\u0161na. Imaju naj\u010de\u0161\u0107e jednu poljoprivrednu penziju (oko 11.000 RSD) a dopunske prihode ostvaruju od jedne ili dve krave, nekoliko ovaca i koza, ne\u0161to \u017eivine i malo povr\u0107a i vo\u0107a sa oku\u0107nice.<\/p>\n

Staro stanovni\u0161tvo u brdsko-planinskim selima je ve\u0107inom bez potrebnog znanja, nisu mu dostupne objektivne i pouzdane informacije, ono nema za\u0161titu i podr\u0161ku politi\u010dkih ili organizacija civilnog dru\u0161tva. Ovi gra\u0111ani nemaju ni za\u0161titu svojih lokalnih samouprava, koje uglavnom nastoje da iza\u0111u u susret zahtevima politi\u010dki mo\u0107nih nomenklatura i njihovih za\u0161ti\u0107enih investitora. Jalovim se pokazalo ve\u0107 uobi\u010dajeno obmanjivanje da \u0107e izgradnja DMHE doneti otvaranje novih radnih mesta, stvoriti izglede za povratak mladih u ostarela sela i doneti prosperitet i blagostanje lokalnoj zajednici. Derivacione MHE zapo\u0161ljavaju veoma malo radnika. Ceo proces je automatizovan \u2013 potrebno je imati \u010duvara koji \u010duva objekat i majstora koji povremeno obilazi i odr\u017eava pogon.<\/p>\n

Siroma\u0161tvo, te\u0161ki uslovi \u017eivota, zavisnost ekonomije ovih doma\u0107instava od vode iz re\u010dnog toka, ranjivost ovih ljudi \u2013 sve to je ignorisano prilikom dono\u0161enja odluke o izgradnji DMHE, izrade prostornih planova, davanja uslova za izgradnju i gra\u0111evinskih dozvola. Niko od pomenutih aktera nije \u010dak smatrao obavezom da gra\u0111ane obavesti o planiranoj izgradnji DMHE. Ve\u0107ina njih je za to saznala tek kada su bageri po\u010deli da prelaze preko njihovih imanja, da im uni\u0161tavaju pa\u0161njake i zasade, lokalne puteve (ionako u jadnom i jedva voznom stanju), da razaraju re\u010dna korita, oduzimaju vodu iz re\u010dnih tokova na kojima se napaja stoka i iz kojih se zalivaju ba\u0161te. Tek tada je gra\u0111anima postalo jasno da im nema daljeg \u017eivota u njihovim sopstvenim ku\u0107ama i na njihovim sopstvenim posedima. Jedino \u0161to im je preostalo bila je pobuna. Nadrealno deluju snimci na kojima vidimo kako se te\u0161ko pokretni, stari i izborani mu\u0161karci i \u017eene suprotstavljaju nabildovanom i naoru\u017eanom privatnom obezbe\u0111enju koje od svog gazde (investitora) ima nalog da ra\u0161\u010disti teren. A organi reda i za\u0161tite zakonitosti stoje mirno po strani i izigravaju neutralnu i objektivnu stranu.<\/p>\n

Za lokalno stanovni\u0161tvo je oduzimanje vode iz re\u010dnog toka pitanje golog opstanka \u2013 na jedinoj imovini koju poseduju. Oduzimanje vode je siguran na\u010din da se nekome oduzme pravo na \u017eivot, naro\u010dito kada ta osoba nema gde da ode. \u010cini se da su DMHE lukrativan na\u010din za primenu nove forme lapota.<\/span>4<\/sup><\/a><\/p>\n

\n

Autizam izvr\u0161ne i zakonodavne vlasti<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Potvrdu o ignorisanju socijalne dimenzije i socijalnih posledica izgradnje DMHE nalazimo i u slu\u017ebenim dokumentima i izjavama visokih predstavnika vlasti. U novembru 2019. predsednica Vlade Republike Srbije je izjavila<\/a> da je \u201ebesmisleno u potpunosti zabraniti izgradnju mini hidroelektrana i ocenila da je to tema koja je politizovana a nema nikakve veze sa politikom\u201c. Iz izjave predsednice Vlade vidi se (1) da ona ne pravi razliku izme\u0111u derivacionih i proto\u010dnih\/akumulacionih MHE, (2) da ona ne razmi\u0161lja (odnosno da je ba\u0161 briga) o socijalnim \u0161tetama koje proizvodi izgradnja DMHE, (3) da ne razmi\u0161lja o ekolo\u0161kim \u0161tetama izgradnje DMHE i da (4) ona, kao javni slu\u017ebenik, elementarna egzistencijalna pitanja gra\u0111ana smatra temama nedostojnim politi\u010dke agende. Ukratko, predsednica Vlade Republike Srbije pitanje \u017eivota i opstanka ozna\u010dava kao politi\u010dko nadgornjavanje i nepotrebno politizovanje.<\/p>\n

Navedena izmena Zakona o za\u0161titi prirode potvr\u0111uju tezu da izvr\u0161nu i zakonodavnu vlast ne interesuju socijalne posledice izgradnje DMHE. Narodna skup\u0161tina Republike Srbije je glasala za predlog Vlade da se zabrani izgradnja mini-hidroelektrana u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima. Podru\u010dja koja nisu za\u0161ti\u0107ena \u0107e i dalje biti plen zainteresovanih investitora, a stanovni\u0161tvo \u0107e u tim, zakonom neza\u0161ti\u0107enim podru\u010djima, biti suo\u010deno sa novim formama lapota.<\/p>\n

Ponovimo, DMHE nisu samo pitanje \u017eivotne sredine nego su i pitanje socijalne odr\u017eivosti odnosno opstanka lokalnih zajednica kojima se oduzima voda bez koje one ne mogu da pre\u017eive. Oduzima im se javno dobro koje je uslov njihovog opstanka da bi se investitoru dalo da izgradi objekat i da uz pomo\u0107 fid-in<\/em> tarife ostvaruje milionsku zaradu generisanu iz nov\u010danika svih gra\u0111ana Srbije koji pla\u0107aju obaveznu \u201enaknadu za podsticaj povla\u0161\u0107enih proizvo\u0111a\u010da elektri\u010dne energije\u201c, uklju\u010denu u mese\u010dni obra\u010dun za elektri\u010dnu energiju. Da ironija bude potpuna, tu naknadu pla\u0107aju i doma\u0107instva koja su \u017ertve izgradnje DMHE.<\/span>5<\/sup><\/a><\/p>\n

Jednodimenzionalna percepcija u\u010dinaka DMHE vidi se i po tome \u0161to je rasprava u javnosti svedena na \u0161tetnost njihove izgradnje u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima (treba upozoriti da je svega 7 odsto teritorije Republike Srbije u nekom stepenu za\u0161tite). \u0160ta \u0107e biti sa ekosistemima u neza\u0161ti\u0107enim podru\u010djima? \u0160ta \u0107e biti sa stanovnicima brdsko-planinskih sela koja se ne nalaze u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima? Iz svih dosada\u0161njih saznanja sledi da izgradnja DMHE ne donosi nikakvu javnu dobit zajednici, a da proizvodi ogromne javne \u0161tete.<\/p>\n

Ne treba biti naivan i o\u010dekivati da \u0107e studije i analize uticaja izgradnje DMNE na okru\u017eenje koje, da podsetimo, rade firme koje anga\u017euje investitor, davati ocene, zaklju\u010dke i preporuke suprotne o\u010dekivanju i narud\u017ebi investitora. Pri tome, u takvim studijama nema ni slova o uticaju izgradnje na lokalnu zajednicu. Projekti, revizije i analize uticaja su pod potpunom kontrolom interesnih grupa, a ove pod za\u0161titom partijskih nomenklatura i dr\u017eavnih slu\u017ebi.<\/p>\n

Kao i u mnogim drugim slu\u010dajevima pitanje javne \u0161tete kao posledice izgradnje DMHE ne\u0107e se postaviti, niti \u0107e bilo ko biti u obavezi da nadoknadi u\u010dinjene javne \u0161tete na ekosistemima, niti \u0161tete pri\u010dinjene doma\u0107instvima na tom terenu.<\/p>\n

\n

Za koga su DMHE lukrativan posao?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Masovna izgradnja DMHE i borba protiv gra\u0111ana u lokalnim zajednicama koji se suprotstavljaju oduzimanju vode iz njihovih reka dovoljan su dokaz da je izgradnja DMHE vrlo lukrativan biznis. O prepletenosti, povezanosti, umre\u017eenosti i drugim formama saradnje svedo\u010de brojni tekstovi koje mo\u017eemo na\u0107i na internetu. Nave\u0161\u0107emo samo neke:<\/p>\n

\u2013 <\/em>Vlasnik MHE u Kamenoj Gori<\/a> je Branislav Savi\u0107 Gugi, preduzetnik uhap\u0161en u Crnoj Gori zbog upletenosti u vi\u0161emilionsku aferu s nekretninama, poznatoj kao Afera Budva, koja je ozna\u010dila kraj politi\u010dke karijere Svetozara Marovi\u0107a, biv\u0161eg predsednika Savezne Republike Jugoslavije.<\/p>\n

\u2013 Elektroprivreda Srbije (EPS) je firmama \u010diji je vlasnik ili suvlasnik Nikola Petrovi\u0107, kum predsednika Srbije, pro\u0161le godine isplatila<\/a> oko 2,3 miliona evra za struju iz obnovljivih izvora energije, odnosno malih hidroelektrana, prenosi Mre\u017ea za istra\u017eivanje kriminala i korupcije (KRIK). EPS je pro\u0161le godine za takve firme koje imaju status povla\u0161\u0107enih proizvo\u0111a\u010da ukupno izdvojio 21,8 miliona evra. Udeo u vlasni\u0161tvu firme Eco Energo Group \u010diji je suvlasnik i direktor Petrovi\u0107 imaju i njegovi partneri Dragan Klisura, vlasnik firme Hidro-Tan, koja se bavi izgradnjom malih hidroelektrana, Nenad Kova\u010d, vlasnik Tehnomanije i Vera Risti\u0107, majka supruge tenisera Novaka \u0110okovi\u0107a.<\/p>\n

\u2013 Miodrag Mar\u010deti\u0107, savetnik Upravnog odbora u kompaniji Asseco SEE, od pro\u0161le godine je novi vlasnik<\/a> firme W&W Energy. Jedan od direktora srpskog ogranka Assecoa je i premijerkin brat Igor Brnabi\u0107.<\/p>\n

\u2013 Male hidroelektrane u Crnoj Gori donose<\/a> milione evra vlasnicima, me\u0111u kojima su i ro\u0111aci predsednika Mila \u0110ukanovi\u0107a. Navodi se da su me\u0111u vlasnicima malih elektrana \u0110ukanovi\u0107ev sin, kum i brat od ujaka.<\/p>\n

Itd, itd.<\/p>\n

Nekoliko lokalnih samouprava\/op\u0161tina donelo je odluke o zabrani izgradnje DMHE na svojoj teritoriji. Koliko \u0107e ove op\u0161tine imati snage da se odupru pritisku investitora i centralizovane republi\u010dke vlasti i da primene donete odluke ostaje da vidimo. Mo\u017eemo o\u010dekivati sli\u010dan scenario kakav se dogodio<\/a> u oblasti rudarstva. Kada su op\u0161tine po\u010dele da odbijaju da daju saglasnost za istra\u017ene rudarske radnje ili eksploataciju ruda, (zakonodavna) vlast je jednostavno izmenila Zakon o rudarstvu i ukinula odredbu o dobijanju saglasnosti za ove radove od lokalne samouprave kao jednom od uslova za zapo\u010dinjanje radova. Prosto je izop\u0161tila op\u0161tine iz lanca donosilaca odluka.<\/p>\n

Ukoliko se gra\u0111ani ne udru\u017ee i ne izbore za svoja osnovna ljudska prava, izvesno je da \u0107e ve\u0107 u bliskoj budu\u0107nosti Srbija biti demografski ispra\u017enjen prostor (izuzev Beograda, Novog Sada i nekoliko ve\u0107ih gradova), prekriven mre\u017eom autoputeva i brzih \u017eeleznica i eldorado za rudarske kompanije i eksploataciju ruda i minerala koja je ve\u0107 sada zabranjena u drugim evropskim dr\u017eavama, kao i za izgradnju nekoliko stotina derivacionih MHE koje \u0107e pretvoriti Srbiju u bezvodnu i obe\u0161umljenu zemlju.<\/p>\n

Tekst preuzet iz publikacije<\/a> \u201eUticaj javnih politika na dru\u0161tvo\u201c, Fondacija Centar za demokratiju i Fondacija za otvoreno dru\u0161tvo, 2021.<\/p>\n

Autorka je profesorka u penziji Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>
\n________________<\/p>\n

    \n
  1. <\/span>Postoji su\u0161tinska razlika izme\u0111u derivacionih i proto\u010dnih hidroelektrana sa malim akumulacijama koje ne remete re\u010dni tok. U javnim raspravama o mini-hidroelektranama, me\u0111utim, jasno je da brojni u\u010desnici ne uo\u010davaju tu bitnu razliku izme\u0111u derivacionih i ovih drugih tipova MHE, pa samim tim ni ekolo\u0161ke niti socijalne posledice njihove izgradnje. Derivacione MHE uzimaju vodu iz re\u010dnog toka, ulivaju je u cev koja mo\u017ee biti du\u017ea i od dva kilometra i dovode je do ma\u0161inske zgrade u kojoj se nalaze turbine koje proizvode elektri\u010dnu energiju. DMHE se grade na re\u010dnim tokovima sa velikim nagibom, da bi se dobio potreban pad odnosno pritisak vode u cevi. Celo re\u010dno korito iz kojeg je uzeta voda ostaje bezvodno, odnosno sa tzv. biolo\u0161kim minimumom koji se projektuje na oko 10 procenata prose\u010dnog protoka.<\/li>\n
  2. <\/span>Male hidroelektrane derivacionog tipa: bezna\u010dajna energetska korist i nemerljiva ekolo\u0161ka \u0161teta, 2018.<\/li>\n
  3. <\/span>U odnosu na 2011, u 2019. je pove\u0107ano u\u010de\u0161\u0107e stanovni\u0161tva starijeg od 65 godina u navedenim lokalnim samoupravama za u proseku 4 procentna poena i iznosilo je 20,6% u Boru, 20,7% u Arilju, 21,6% u U\u017eicu, 24,4% u Pirotu, 26,8% u Zaje\u010daru, 27,6% u Dimitrovgradu, 31,2% u Knja\u017eevcu i 35,4% u Svrljigu (izvor: Republi\u010dki sekretarijat za javne politike, Analiti\u010dki servis JLS).<\/li>\n
  4. <\/span>Lapot je obi\u010daj senicida, odnosno ubijanja starijih \u010dlanova doma\u0107instva i\/ili zajednice kada njihovo izdr\u017eavanje postane preveliki teret. Eskimi su svoje stare ostavljali na santi leda. U Isto\u010dnoj Srbiji pre udarca sekirom stavljana je poga\u010da na glavu budu\u0107eg pokojnika. U savremenom dru\u0161tvu su se motivi za lapot umno\u017eili, jer ti stari ljudi su i vlasnici nekakve imovine, pa postaju smetnja za kori\u0161\u0107enje te imovine od strane raznih pretendenata, a u slu\u010daju derivacionih MHE zainteresovanih investitora i sa njima povezanih nosilaca zakonodavne, izvr\u0161ne i sudske vlasti.<\/li>\n
  5. <\/span>Vlada Republike Srbije je 2021. skoro 5 puta pove\u0107ala<\/a> naknadu za podsticaj povla\u0161\u0107enih proizvo\u0111a\u010da elektri\u010dne energije koju pla\u0107aju gra\u0111ani i privreda preko ra\u010duna za utro\u0161enu elektri\u010dnu energiju.<\/li>\n<\/ol>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    O socijalnim posledicama izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":315352,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-338491","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338491","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=338491"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338491\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":338493,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338491\/revisions\/338493"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/315352"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=338491"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=338491"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=338491"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}