{"id":338398,"date":"2022-02-10T08:16:44","date_gmt":"2022-02-10T07:16:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=338398"},"modified":"2022-02-10T08:16:44","modified_gmt":"2022-02-10T07:16:44","slug":"protesne-lekcije-iz-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/10\/protesne-lekcije-iz-srbije\/","title":{"rendered":"Protesne lekcije iz Srbije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bojana Selakovi\u0107*<\/strong><\/p>\n

Kada su nakon predsedni\u010dkih izbora, aprila 2017. godine, po\u010deli najmasovniji gra\u0111anski protesti u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine, mnogi su se iznenadili, a naro\u010dito zbog toga \u0161to su pokreta\u010di i najaktivniji u\u010desnici bili studenti. Bilo je pre toga pojedina\u010dnih protesnih okupljanja, bilo je i izra\u017eavanja socijalnog nezadovoljstva, ponajvi\u0161e razli\u010ditih formi strana\u010dkih skupova, ali delovalo je da se vi\u0161e nikad ne mo\u017ee ponoviti energija koja je ozna\u010dila dolazak demokratije u Srbiju.<\/p>\n

Iako je direktan povod za istovremeno izlivanje nezadovoljstva gra\u0111ana u Beogradu, Ni\u0161u, Novom Sadu i brojnim drugim gradovima bio izborni rezultat koji je Aleksandru Vu\u010di\u0107u, do tada predsedniku Vlade, omogo\u0107io mandat predsednika svih gra\u0111ana u trajanju od pet godina, brojni autori i analiti\u010dari saglasni su da uzroke Protesta protiv diktature treba tra\u017eiti u deceniji i po razo\u010darenja, propu\u0161tenih prilika, izneverenih o\u010dekivanja i akumuliranog ose\u0107aja socijalne nepravde.<\/p>\n

Na\u010din na koji su ovi protesti okon\u010dani bio je, ispostavi\u0107e se vi\u0161e od \u010detiri godine kasnije, veoma va\u017ena lekcija. Tu se, pre svega, misli na fluktuiraju\u0107u strukturu liderstva, nejasne veze izme\u0111u organizatora i pojedinih opozicionih stranaka ali i neprincipijelnost po pitanju zahteva koji su se odnosili na izborne uslove u trenutku u kome su izbori bili zavr\u0161eni. Nakon po\u010detnog entuzijazma gra\u0111ana, o\u010digledno je da ovakva lista zahteva nije mogla da ih motivi\u0161e za dalje proteste. Organizatori ovih okupljanja tokom vremena podelili su se u vi\u0161e razli\u010ditih frakcija i nastavili su svoje aktivnosti u javnom prostoru, levitiraju\u0107i izme\u0111u razli\u010ditih aktivisti\u010dkih i politi\u010dkih grupacija. U svakom slu\u010daju, Protesti protiv diktature, posle dugog niza godina, bili su prva aktivnost inicirana i realizovana od strane pripadnika studentske populacije i smatraju se po\u010detkom talasa izra\u017eavanja nezadovoljstva gra\u0111ana Srbije tokom predsedni\u010dkog mandata Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n

Slede\u0107i takav izliv na ulici desio se krajem 2018. godine, za \u0161ta se razlozi tra\u017ee u porastu politi\u010dkog nasilja i evidentnom trendu autoritarnog upravljanja dru\u0161tvom. U ovom periodu ogoljava se prava priroda\u00a0 re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a, kona\u010dno zarobljavanje svih institucija, uklju\u010duju\u0107i i one koje Ustav Republike Srbije prepoznaje kao nezavisne, ali i potpuno uru\u0161avanje principa podele vlasti. Incident koji je je inicirao ponovo okupljanja gra\u0111ana u ve\u0107em broju gradova desio se u Kru\u0161evcu, kada je fizi\u010dki napadnut opozicioni aktivista Borko Stefanovi\u0107. Njegova krvava ko\u0161ulja postala je simbol ovog talasa protesta. Za razliku od Protesta protiv diktature, protesti koji su kasnije postali poznati pod nazivom 1 od 5 miliona, zbog na\u010dina na koji se Aleksandar Vu\u010di\u0107 o njima izra\u017eavao, bili su masovniji, trajali su du\u017ee, ali i vo\u0111eni od strane opozicicionih politi\u010dkih stranaka koje su prepoznale o\u010diglednu dalju akumulaciju nezadovoljstva velikog broja gra\u0111ana stanjem u dru\u0161tvu.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da su u organizovanju i promociji protesta u\u010destvovale stranke razli\u010ditih ideolo\u0161kih profila, brojni u\u010desnici, ali i analiti\u010dari tih de\u0161avanja, prepoznavali su potencijal za ponovno ujedinjavanje \u010ditavog opozicionog korpusa Srbije po uzoru na nekada\u0161nju Demokratsku opoziciju Srbije (DOS), koja je predstavljala jezgro zavr\u0161ne faze borbe protiv Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Ispostavi\u0107e se da samo volja, \u010dak i sa takvim potencijalom nije bila dovoljna za izgradnju odr\u017eive zajedni\u010dke grupacije koja bi na du\u017ee staze mobilisala opoziciono nastrojane gra\u0111ane Srbije. Horizontalno liderstvo me\u0111u pripadnicima politi\u010dkih stranaka, ustrojenim i naviklim na \u010dvrste i vertikalne strukture, ponovo se pokazalo kao izazov. Dodatno, zahtevi ni ovaj put nisu bili dovoljno jasno i dosledno formulisani. Naprotiv, iz nedelje u nedelju su menjani i dopunjavani. U jednom trenutku je delovalo da ni u\u010desnici, a ni sami organizatori vi\u0161e nisu znali zbog \u010dega su protestovali. Ovakav pristup vodio je u osipanje protesta i prekid okupljanja.<\/p>\n

Me\u0111utim, paralelno sa poku\u0161ajima ukrupnjavanja na opozicionoj politi\u010dkoj sceni i napora da se gra\u0111ansko nezadovoljstvo artikuli\u0161e preko politi\u010dkih stranaka, u situaciji u kojoj je re\u017eim aktivno radio na njihovom, \u0161to razbijanju, \u0161to diskreditaciji, bunt je po\u010deo da se izme\u0161ta izvan svih institucionalnih mehanizama, decentralizuje i izliva kroz male bitke vo\u0111ene na nivou lokalnih zajednica.<\/p>\n

Jo\u0161 od 2017. godine bele\u017ei se uzlazni trend nastajanja neformalnih gra\u0111anskih grupa koje su \u010dinili ljudi, uglavnom bez ikakvog prethodnog politi\u010dkog ili aktivisti\u010dkog iskustva u politi\u010dkim strankama ili postoje\u0107im organizacijama civilnog dru\u0161tva. Sve je po\u010delo borbom protiv malih hidroelektrana na Staroj planini, strogo za\u0161ti\u0107enom podru\u010dju prirode, koja se prelila na veliki broj drugih reka. Uspesi ovih akcija hrabrili su ljude \u0161irom Srbije da ustaju protiv ekspanzije urbanizacije prirode, kamenoloma, se\u010de \u0161uma, zaga\u0111enja vazduha i voda, investitorskog urbanizma u gradovima… Ova borba se najpre de\u0161avala izvan radara kako medija, tako i politikih stranaka. Pobunjeni i aktivni gra\u0111ani zahvaljuju\u0107i mo\u0107i dru\u0161tvenih mre\u017ea, povezivali su se dele\u0107i me\u0111usobno iskustva i lekcije, ali i hrabre\u0107i jedni druge. U januaru 2020. godine desio se prvi veliki zajedni\u010dki skup boraca za \u010distu vodu, \u0161to se ozna\u010dava kao po\u010detak nastajanja masovnijeg ekolo\u0161kog pokreta u Srbiji.<\/p>\n

Talas ekolo\u0161kog bunta, nakratko je prekinut uvo\u0111enjem vanrednog stanja, ali i masovnim spontanim demonstracijama koje su se desile u julu 2020. godine kao reakcija na mogu\u0107nost uvo\u0111enja restriktivnijih protiv-pandemijskih mera. Za razliku od svih prethodnih protesnih talasa od 2017. godine, takozvani \u201ejulski protesti\u201c osta\u0107e zapam\u0107eni po sna\u017enoj reakciji dr\u017eave i masovnim slu\u010dajevima prekora\u010danja sile od strane pripadnika policije. Jedno od obja\u0161njenja za takvo postupanje le\u017ei u \u010dinjenici da su ovi protesti bili najspontaniji izliv nezadovoljstva, te da su okupili gra\u0111ane svih ideolo\u0161kih orjentacija, ujedinjene protiv vlasti koje nije usmeravala niti kontorlisala nijedna opoziciona politi\u010dka stranka niti organizacija civilnog dru\u0161tva. Ipak, za razliku od svih prethodnih, rezultat ovih protesnih okupljanja bio je da je dr\u017eava od najavljenih mera odustala. Stoga se mo\u017ee re\u0107i da je njihov zahtev, po prvi put, i ostvaren. Tako\u0111e, po prvi put, zahtev protestanata bio je vrlo jasno definisan i dosti\u017ean u relativno kratkom vremenskom roku.<\/p>\n

Nakon ovih de\u0161avanja, zapo\u010deo je uzlazni talas razli\u010ditih formi izra\u017eavanja gra\u0111anskog bunta. Od va\u0111enja cevi iz reke Rakite, kada su sami gra\u0111ani izvr\u0161ili sudsku presudu koju nijedan drugi organ nije smeo, do po\u010detka borbe protiv iskopavanja i eksploatacije litijuma u Jadru koja je, za mnoge, neo\u010dekivano, stvorila naj\u0161iri aktivisti\u010dki front, kome su po\u010deli da se pridru\u017euju i opozicioni politi\u010dki aktivisti. \u010cak, aktivnosti usmerene protiv projekta Jadar i me\u0111unarodne korporacije Rio Tinto, postali su glavna tema kampanje za izbore koji \u0107e se desiti u aprilu ove godine.<\/p>\n

Borba protiv litijuma je tokom samo nekoliko meseci zaklonila sve druge ekolo\u0161ke probleme u Srbiji i postala, ne samo politi\u010dko, ve\u0107 novo identitetsko pitanje koje je ujedinilo ljude razli\u010ditih ideolo\u0161kih orjentacija \u0161to je do samo pre nekog vremena delovalo nemogu\u0107e. Njen dosada\u0161nji uspeh baziran je ponovo na jasno formulisanom zahtevu koji se o\u010dituje u dve re\u010di – ne rudniku – kao simbolu uzurpirane dr\u017eave, ali i \u010dinjenici da su na njenom \u010delu bili autenti\u010dni nosioci, odnosno stanovnici rudnikom ugro\u017eenih podru\u010dja, kao i doslednom sprovo\u0111enju svih najavljenih koraka, koji uklju\u010duju i razli\u010dite radikalizovane metode borbe. To je dovelo do mogu\u0107nosti uklju\u010divanja velikog broja ljudi koji su se sa borbom me\u0161tana Jadra identifikovali preko svog nezadovoljstva stanjem u dru\u0161tvu, a istovremeno nisu morali da procenjuju kredibilitet i reputaciju onih koj su bili na njenom \u010delu. Shodno tome, re\u017eim je posustajao pred pojedina\u010dnim zahtevima kao \u0161to su ukidanje ili izmena zakona, ukidanje uredbe Vlade, odluke lokalne samouprave,\u2026<\/p>\n

Sve \u0161to smo do sada mogli da nau\u010dimo iz skoro petogodi\u0161njeg iskustva Srbije na liniji je globalnih trendova. Kriza liberalne demokratije dovela je do daljeg pada poverenja u sve njene subjekte, pa i politike stranke i formalizovane organizacije civilnog dru\u0161tva. U takvim uslovima, akumulirano nezadovoljstvo u dru\u0161tvu pretvara se u gra\u0111anske pobede samo ako ga artikuli\u0161u oni koji do sada nisu dobili priliku da razo\u010daraju gra\u0111ane i ako su u stanju da formuli\u0161u jasne i konkretne zahteve koji \u0107e vra\u0107ati poverenje da su promene, koliko god bile male i pojedina\u010dne, mogu\u0107e.<\/p>\n

*Autorka je programska direktorka Gra\u0111anskih inicijativa u Srbiji.<\/em><\/p>\n

Centar za gra\u0111ansko obrazovanje (CGO), u okviru online Evropskog foruma, objavljuje kolumnu \u201eProtesne lekcije iz Srbije\u201c autorke Bojana Selakovi\u0107, programske direktorka Gra\u0111anskih inicijativa.<\/em><\/p>\n

Projekat \u201cRazli\u010diti putevi zajedni\u010dke vrijednosti\u201d CGO sprovodi sa partnerima – fondacijom Heinrich B\u00f6ll iz Berlina, Inicijativom mladih za ljudska prava iz Zagreba, Udru\u017eenjem za modernu istoriju iz Sarajeva i Forumom ZfD – kancelarijom iz Beograda, uz podr\u0161ku Evropske unije kroz program Evropa za gra\u0111ane, odnosno potprogram Evropsko sje\u0107anje.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kriza liberalne demokratije dovela je do daljeg pada poverenja u sve njene subjekte, pa i politike stranke i formalizovane organizacije civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":334507,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-338398","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338398","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=338398"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338398\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":338399,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338398\/revisions\/338399"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/334507"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=338398"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=338398"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=338398"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}