Dok je tugovanje prirodan proces, depresija je du\u0161evni poreme\u0107aj i veoma je va\u017eno na vreme uo\u010diti razliku izme\u0111u njih.<\/p>\n
Ose\u0107aj tuge je ljudska emocija s kojom se svako ljudsko bi\u0107e suo\u010dava u \u017eivotu, neko manje, neko vi\u0161e, ali je normalna i prirodna reakcija na situacije koje izazivaju emocionalni bol ili uznemirenost. Sama tuga mo\u017ee imati razli\u010dite nivoe, ali je va\u017eno to \u0161to je ona \u2015 kao i sve druge emocije \u2015 prolaznog karaktera i vremenom bledi i i\u0161\u010dezava.<\/p>\n
S druge strane, depresija je medicinski poreme\u0107aj i dugoro\u010dno mentalno stanje, koje naru\u0161ava dru\u0161tvene, profesionalne i sve ostale va\u017ene oblasti \u017eivota. Ukoliko se ne le\u010di, ona mo\u017ee da traje dugo i izazove dalje psihi\u010dke probleme.<\/p>\n
Simptomi<\/strong><\/p>\n U trenucima tuge \u010dovek mo\u017ee da se oseti kao da je ona konstantno tu, ali uglavnom postoje trenuci u kojima je u stanju da se nasmeje ili ute\u0161i. S depresijom je druga\u010dije: ose\u0107anja koja prate depresivnu osobu uti\u010du na sve aspekte njenog \u017eivota, a njoj je te\u0161ko ili \u010dak ne mogu\u0107e da u\u017eiva u bilo \u010demu, uklju\u010duju\u0107i aktivnosti i ljude koji su joj ranije prijali. Depresija je mentalno oboljenje, a ne emocija.<\/p>\n Simptomi depresije su:<\/p>\n konstantan ose\u0107aj tuge<\/p>\n razdra\u017eljivost<\/p>\n ose\u0107aj umora<\/p>\n poreme\u0107aji sna<\/p>\n poreme\u0107aji u ishrani<\/p>\n pote\u0161ko\u0107e pri koncentrisanju<\/p>\n gubitak interesovanja i entuzijazma za stvarima koje su ranije pri\u010dinjavale zadovoljstvo<\/p>\n ose\u0107aj krivice<\/p>\n fizi\u010dki simptomi poput glavobolje i bolova u mi\u0161i\u0107ima<\/p>\n ose\u0107aj bezvrednosti<\/p>\n suicidne misli, neprestano razmi\u0161ljanje o smrti<\/p>\n Neki od ovih simptoma mogu da se jave i kada je u pitanju \u201eobi\u010dna\u201c tuga, ali oni ne bi smeli da traju du\u017ee od dve nedelje. Suicidne misli nisu pokazatelj tuge ve\u0107 depresije.<\/p>\n Pitanje kako razlikovati tugu od depresije toliko je \u010desto proteklih godina da je Ameri\u010dka psihijatrijska asocijacija napravila Dijagnosti\u010dki i statisti\u010dki priru\u010dnik za mentalne poreme\u0107aje (DSM-5), koji mnogi profesionalci koriste kako bi prona\u0161li odgovor. On sadr\u017ei devet potencijalnih simptoma, a njihova ozbiljno se, tako\u0111e, meri u okviru dijagnosti\u010dkog procesa.<\/p>\n To su:<\/strong><\/p>\n ose\u0107aj depresije tokom ve\u0107eg dela svakog dana ili celodnevno<\/p>\n gubitak interesovanja i u\u017eivanja u aktivnostima koje su ranije pri\u010dinjavale zadovoljstvo<\/p>\n nesanica ili preterano spavanje<\/p>\n gubitak apetita ili pove\u0107an apetit, pra\u0107eno naglim mr\u0161avljenjem ili gojenjem<\/p>\n razdra\u017eljivost, uznemirenost<\/p>\n ekstreman ose\u0107aj zamora<\/p>\n neopravdan ili preuveli\u010dan ose\u0107aj krivice ili bezvrednosti<\/p>\n nemogu\u0107nost koncentracije ili odlu\u010divanja<\/p>\n suicidne misli i potezi ili preterano razmi\u0161ljanje o smrti<\/p>\n Koji su faktori rizika?<\/strong><\/p>\n Depresija mo\u017ee da pogodi mu\u0161karce i \u017eene bilo kog \u017eivotnog doba, etni\u010dke grupe i socioekonomske pozadine. Ipak, postoje faktori rizika za njen razvoj, kao \u0161to su traume iz detinjstva, nemogu\u0107nost no\u0161enja s tu\u017enim doga\u0111ajem poput smrti bli\u017enjeg, nisko samopouzdanje, porodi\u010dna istorija mentalnih bolesti, istorija upotrebe narkotika i alkohola, nedostatak podr\u0161ke porodice itd.<\/p>\n Veruje se da depresiji mogu da doprinesu i neki lekovi, poput beta-blokatora, kortikosteroida, hormonskih lekova, statina\u2026(Izvor: Krstarica)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U trenucima tuge \u010dovjek mo\u017ee da se osjeti kao da je ona konstantno tu, ali uglavnom postoje trenuci u kojima je u stanju da se nasmije ili utje\u0161i. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":291479,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-338114","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338114","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=338114"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338114\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":338115,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338114\/revisions\/338115"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/291479"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=338114"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=338114"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=338114"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}