{"id":338060,"date":"2022-02-05T13:18:10","date_gmt":"2022-02-05T12:18:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=338060"},"modified":"2022-02-05T13:18:10","modified_gmt":"2022-02-05T12:18:10","slug":"putesestvije-21-treci-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/05\/putesestvije-21-treci-deo\/","title":{"rendered":"Pute\u0161estvije ‘21 – tre\u0107i deo"},"content":{"rendered":"

DONJE BARE i BORI\u0106<\/strong><\/p>\n

Tre\u0107eg dana juna ponovo nismo poranili jer smo tako bili u mogu\u0107nosti. A i kada smo ustali opet nismo \u017eurili jer nije bilo svrhe ni potrebe, po\u0161to nas osim putovanja ni\u0161ta drugo nije ni \u010dekalo. Danas smo odlu\u010dili da napravimo turu do Gornjih i Donjih Bara jer su nam biciklisti na koje sam nai\u0161ao istra\u017euju\u0107i trekove po internetu pred polazak na pute\u0161estvije, iz MTB FORIS iz Sarajeva, pomogli da znamo \u0161ta i gde ho\u0107emo. Naro\u010dito sam zahvalan Davoru Damjanovi\u0107u koji mi je poslao sve trekove koji bi nam mogli biti interesantni.<\/span><\/p>\n

Elem, posle malo protezanja i uobi\u010dajenih jutarnjih aktivnosti kretosmo malo glavnim putem pa onda levo asfaltom kroz selo i ponovo izbismo na naplatnu rampu Nacionalnog parka, ali ovaj put nam samo uze\u0161e podatke jer karta koju smo ranije kupili va\u017ei sedam dana. Odatle nastavismo ka Savimom grobu koji se nalazi na svega nekoliko kilometara od ove lokacije a znak da ste stigli je neka trava visine \u010doveka koja izbija iz zapu\u0161tenog asfalta i betona. Odatle kroz \u0161umu postoji lepo ure\u0111ena kamena staza koja vas posle stotinjak metara dovodi do groba Save Kova\u010devi\u0107a Mizare, narodnog heroja koji je tu ostavio svoj \u017eivot tokom juri\u0161a na neprijatelja, mada neki ka\u017eu da je stradao od prijateljske vatre navodno zbog nekog sukoba sa Titom. Kao do ve\u0107eg spomeni\u010dkog kompleksa u \u0161umi je postavljen jedan piramidalni monolit koji oblikom i materijalom korespondira sa centralnim spomenikom. Na mestu pogibije se nalazi grob kru\u017enog oblika od sivog mermera sa odgovaraju\u0107im natpisom za koji se nikada ne bi reklo da ima ikakve veze sa ostatkom monumentalne kompozicije. Tu malo posedesmo po vru\u0107ini i ostavismo prirodi da \u010duva ovo mesto kako ona ume kada je o\u010digledno da to niko drugi ne \u010dini.<\/span><\/p>\n

\"\"

Deo spomeni\u010dkog kompleksa u blizini Savinog groba<\/p><\/div>\n

Nakon nekoliko kilometara uspona sve lo\u0161ijim asfaltnim putem skretosmo desno, kako je obele\u017eeno znakom a glavni put nam ode na Ozren. Prijatnim makadamom se spustismo u kanjon reke Hr\u010davke, pored brojnih izvora i potoka koji se slivahu u nju, a ona iako se ne vidi od guste \u0161ume i rastinja nam se hukom javi dok nastavismo uzbrdo ugodnom hladovinom. Na jednom prevoju\u00a0 sedosmo na oboreno deblo da malo u\u017eivamo u prirodi i potpuno op\u010dinjavaju\u0107em ambijentu ispunjenog ti\u0161inom i mirisima \u0161ume.Pojedosmo ne\u0161to, kako je red i dezinfikovasmo se mu\u010denicom da slu\u010dajno ne bi uneli u organizam neke nepo\u017eeljne mikroorganizme. Nakon nekoliko kilometara nai\u0111osmo na skretanje za Gornje Bare, ali ih ostavismo za kasnije i produ\u017eismo ka Donjim. Posle par kilometara ravnog i dobrog makadama kroz gustu, bukovu \u0161umu izbismo na znak da su nam Donje Bare ba\u0161 tu, stotinjak metara ni\u017ee. Tamo sretosmo i dvojicu \u010duvara koji nam preporu\u010di\u0161e da posetimo Bori\u0107 umesto Gornje Bare jer su ova ovde atraktivnija a vidik koji puca na kanjon poga\u0111a u mesto gde se \u010duvaju lepe uspomene.<\/span><\/p>\n

\"\"

Vodopad krajputa\u0161<\/p><\/div>\n

 <\/p>\n

\"\"

Brano krajputa\u0161<\/p><\/div>\n

Posle malo ugodnog razgovora spustismo se do jezera na \u010dijoj obali jo\u0161 uvek postoje ostaci Titove vile, koja je platila \u017eivotom u poslednjem ratu i sada samo betonska plo\u010da i malo tesanog kamena zatrpanog potro\u0161enim \u0107umurom osta\u0161e svedo\u010danstvo o njenom postojanju. U onaj vakat kada su lokalni funkcioneri pravili Titu vile na ekskluzivnim lokacijama, prost svet nije ni slutio da u ve\u0107inu ovih objekata najve\u0107i sin na\u0161ih naroda i narodnosti nikada ne\u0107e ni priviriti, ali da \u0107e zato pomenuti neimari koristiti ova mesta daleko od o\u010diju i srca radni\u010dke klase za svoje privatne zabave. Nedaleko odatle se nalazi i jedna prili\u010dno nova \u0161umska ku\u0107a gde bi se nekada moglo no\u0107iti i u\u017eivati u svitanju pored ovog jezerceta koje nakon veli\u010danstvenog Trnova\u010dkog izgleda pomalo kao Pepeljuga pre nego \u0161to su joj se desila sva ona \u010dudesa iz bajke. Tu Brano iz njegovih magi\u010dnih bisaga isuka dva piva kojima povratismo te\u010dnost po velikoj vru\u0107ini. Ima on taj obi\u010daj da tegli uzbrdo poneko pivo kriju\u0107i od drugara, samo da bi ih iznenadio i obradovao kada se najmanje nadaju.<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"

Donje Bare<\/p><\/div>\n

Stazom pored jezera produ\u017eismo ka Bori\u0107u. Donekle je moglo biciklima ali na jednoj uzbrdici\u00a0 ostavismo konje u gustoj, mirisnoj travi a mi produ\u017eismo kroz gustu bukovu \u0161umu jednim hrbatom pa izbismo na mesto gde su drevni planinski borovi, streljani gromovima i svakakvim vremenom i nevremenom odolevali i stajali ,,postojano kano klisurine\u2019\u2019, na kojima su se u stvari i nalazili.Neverovatan je pogled sa Bori\u0107a jer vam se preko vrhova no\u017enih prstiju daleko, daleko ispod nit Sutjeske provla\u010di kroz kanjon a tu pred vama na dohvat ruke se prostire Peru\u0107ica, Volujak, Magli\u0107, Vu\u010devo, a i mnoge daleke planine i vrhovi kojima ni imena ne znamo. Obi\u010dno su ovakva mesta izlo\u017eena vetrovima, ali sve vreme dok smo boravili bilo je tiho, a mi smo u\u017eivali u zracima poznog Sunca. Kada se no\u0107 po\u010dela najavljivati vratismo se na\u0161oj dvoto\u010dka\u0161koj tegle\u0107oj marvi i jurnusmo nizbrdo, nakon \u0161to pro\u0111osmo jednu tresetnu livadu ukraj koje je postavljen i spomenik 2. Dalmatinskoj brigadi koja je u posleratnom mitu ostala upam\u0107ena po poruci ,,Mi smo izgubili dvije tre\u0107ine ljudstva ali ra\u010dunajte na nas kao da smo u punom sastavu.\u201d I njega pozdravismo.<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"

Pogled sa Bori\u0107a<\/p><\/div>\n

Svaka biciklisti\u010dka muka nestaje na nizbrdici gde se ispla\u0107uje ulo\u017eeni trud a gravitacija radi umesto vas. Zastadosmo na jednoj krivini da naberemo srijemu\u0161a koji je obilno rodio da bi ga kasnije tro\u0161ili kao salatu. Ponovo padina darova ugodan spust dok odjednom upla\u0161ena srna ne isko\u010di iz \u017ebunja i sa svega par skokova se izgubi u bujnom zeleni\u0161u kojeg ovde ne fali.<\/span><\/p>\n

Malo uspona iz kanjona Hr\u010davke nas uspori ali ponovo jurnusmo asfaltom u novi zavr\u0161etak biciklisti\u010dkog dana koji se ponovo desi u kampu pored logorske vatre, nakon obrednog biciklisti\u010dkog ru\u010dka koji ima posebnu vrednost za nas dvojicu.<\/span><\/p>\n

Pute\u0161estvije ‘21 – I deo \u00a0<\/a><\/p><\/blockquote>\n