{"id":338040,"date":"2022-02-05T07:15:13","date_gmt":"2022-02-05T06:15:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=338040"},"modified":"2022-02-05T07:15:13","modified_gmt":"2022-02-05T06:15:13","slug":"nista-nije-vecno-pa-tako-ni-nacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/05\/nista-nije-vecno-pa-tako-ni-nacije\/","title":{"rendered":"‘Ni\u0161ta nije ve\u010dno, pa tako ni nacije’"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Darko Vujica<\/strong><\/p>\n

Dubravka Stojanovi\u0107<\/strong> (Beograd, 1963) redovna je profesorica na Odsjeku za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu je diplomirala, magistrirala i doktorirala. Podru\u010dja njenog akademskog interesovanja su pitanje demokracije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i po\u010detkom 20. stolje\u0107a, intepretacije historije u novijim srpskim ud\u017ebenicima, dru\u0161tvena historija, procesi modernizacije i historija \u017eena u Srbiji. Autorica je niza znanstvenih \u010dlanaka i knjiga od kojih valja izdvojiti Ulje na vodi (2010), Srbija i demokratija 1903\u20141914. Istorijska studija o \u00bbzlatnom dobu srpske demokratije\u00ab (2003) i Populism the Serbian Way (2017). Sa Dubravkom smo razgovarali o postjugoslavenskim nacionalizmima i nacionalnoj proizvodnji \u017eivota na postjugoslavenskom prostoru.<\/p>\n

Prometej:<\/strong> \u0160panjolski povjesni\u010dar Jos\u00e9 \u00c1lvarez Junco (s kojim se ina\u010de ne sla\u017eem iz niza razloga) obra\u0107aju\u0107i se \u0161panjolskom Kongresu zastupnika prije koju godinu rekao je jednu zanimljivu stvar: \u201eGospodo, neka se nitko ovdje ne uvrijedi, ali \u0160panjolska nije vje\u010dna. Ona nije postojala prije 2000 godina i ne\u0107e postojati za 3000 godina. Ne znamo kako \u0107e taj proces zavr\u0161iti, ho\u0107e li biti br\u017ei, sporiji, nasilan, manje nasilan ili miran, ali na kraju, ona ne\u0107e postojati.\u201c Biste li vi isto rekli i za ove na\u0161e postjugoslavenske nacije?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

DS:<\/strong> Odli\u010dno pitanje! Kao \u0161to u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj ne bi mogli da zamisle budu\u0107nost bez robova ili u srednjem veku ateisti\u010dki svet bez kmetova, tako i nama danas nacije mogu izgledati ve\u010dno. One su istorijske kategorije i nesta\u0107e kao \u0161to su i nastale. Posebno kad imamo u vidu da su nacije relativno mlade, nastale su tek u 19. veku. One su proizvod jednog posebnog trenutka, u kome je oja\u010dala srednja klasa, kada je do\u0161lo do masovnije pismenosti, masovnijeg osnovnog obrazovanja, kao i pojave masovnih medija. Bez svega toga one nisu mogle nastati, jer su tek \u0161kole i mediji mogli svojim autoritetom da pro\u0161ire one klju\u010dne topose na osnovu kojih su nacije po\u010dele da prave svoje identitete. Za nastanak nacija klju\u010dno je da se mase okupe i ubede da pripadaju zajednici, a to je bilo mogu\u0107e tek sa pojavom masovne kulture koja je ranije rasutim dru\u0161tvenim grupama i pojedincima objasnila \u0161ta treba da pevaju, \u010demu da se klanjaju, u \u0161ta da veruju. Zato su nacije \u201ezami\u0161ljene zajednice\u201c, kao \u0161to je napisao Benedikt Anderson, jer stvaraju iluziju da postoji veza izme\u0111u njenih \u010dlanova. Na \u017ealost, u proizvodnji tih iluzija zna\u010dajnu ulogu igraju istori\u010dari.<\/p>\n

Me\u0111utim, ve\u0107 je ova informati\u010dka revolucija u kojoj \u017eivimo jako promenila stvarnost preko dru\u0161tvenih mre\u017ea i interneta, a ne mo\u017eemo ni da zamislimo \u0161ta \u0107e se sve u tom polju desiti \u0161to \u0107e promeniti kolektive u kojima smo navikli da \u017eivimo poslednjih vek – vek i po. Da li \u0107e nove komunikacije udrobiti nacije u pojedince kojima kolektivi ne\u0107e biti potrebni ili \u0107e se nacionalne zajednice uve\u0107ati u neke nadnacionalne tvorevine, to niko ne mo\u017ee da predvidi. Ali, kraja istorije nema, pa nijedna istorijska tvorevina ne mo\u017ee biti kona\u010dna.<\/p>\n

Sa promenom koncepta nacije promeni\u0107e se i koncept dr\u017eave. Kao \u0161to je u 19. veku nastala nacionalna dr\u017eava koja je slomila imperije, tako \u0107e sa nestankom nacije nestati i potreba za utvr\u0111enim granicama, zastavama, grbovima i himnama iza kojih stojimo mirno. Nastupi\u0107e neke druga\u010dije lojalnosti, a ostaje samo da se nadamo da \u0107e one stvoriti slobodnija dru\u0161tva od ovih koje nacija uteruje u svoj tor. Jer, konteksti menjaju zna\u010denje istorijskih fenomena. Ne treba zaboraviti da je nacija imala oslobodila\u010dki karakter u 19. veku, ali se pretvorila u temelj savremenog totalitarizama. I to je istorija \u2013 jedan koncept mo\u017ee u potpunosti da promeni smisao tokom vremena.<\/p>\n

U jednom trenutku, krajem 1980-ih nekim teoreti\u010darima se u\u010dinilo da je do\u0161ao kraj nacija, ali su onda do\u0161li jugoslovenski ratovi, a kasnije i veliki povratak nacionalizma u Evropi, SAD, Kini, Rusiji\u2026 Otporna je nacija, ne da se ona. Egzistencijalno upla\u0161enim pojedincima i razli\u010ditim dru\u0161tvenim grupama u trenucima velikih kriza ona nudi uto\u010di\u0161te, stvara ose\u0107aja pripadanja, te\u0161i ih. Ali se nadam da \u0107e shvatiti i koliko ih to istovremeno zarobljava i spre\u010dava da di\u0161u.<\/p>\n

Volio bih da se jo\u0161 malo zadr\u017eimo na ovim mitovima o vje\u010dnosti nacije. Znanstveno gledano, stvari su jasne: nacije su zami\u0161ljeni, vje\u0161ta\u010dki i historijski konstrukti koje su u jednom historijskom trenutku nastale, i kao takve \u2013 s obzirom da su histori\u010dne \u2013 mogu i nestati i nestat \u0107e. Samo je pitanje vremena kada. Za na\u0161ih \u017eivota rekao bih, na\u017ealost, te\u0161ko. Pogotovo jer, kako se \u010dini, upravo \u017eivimo svojevrsnu renesansu nacionalnih identiteta u njihovom najprimitivnijem obliku. Nacija je postala temeljno dru\u0161tveno polje identifikacije. Nacionalni romanti\u010dari govore o \u201ejedinoj i vje\u010dnoj Hrvatskoj\u201c, o \u201eBosni kao aksiomu povijesti\u201c ili tome da je \u201eRepublika Srpska vje\u010dna\u201c. Naprosto fascinira \u010dinjenica kako su te kategorije postale potpuno naturalizirane u na\u0161em javnom prostoru da tim romanti\u010darima nitko ne ka\u017ee: \u201ePa hej, stani \u010dovje\u010de, pri\u010da\u0161 gluposti!\u201c. Za\u0161to je ta perspektiva vje\u010dnosti i \u0161to du\u017ee tradicije toliko va\u017ena u nacionalisti\u010dkom imaginariju?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Nacionalizam \u017eivi od zloupotreba istorije. A vreme je jedna od klju\u010dnih kategorija kada govorimo o istoriji. Su\u0161tina nacionalizma je svojevrsno teleolo\u0161ko tuma\u010denje koje polazi od toga da postoje ve\u010dne pojave, pa se tako predstavlja i nacija. Jer ako je ve\u010dna, onda je neupitna, onda tu nema mesta kriti\u010dkom preispitivanju i dekonstrukciji mitskih pri\u010da na kojima se dr\u017ei ta zajednica. Ako je ve\u010dna ona nema po\u010detak, a \u0161to je za njih jo\u0161 va\u017enije – nema ni kraj. A po\u0161to su oni sve\u0161tenici nacije, to im obezbe\u0111uje \u201eposao\u201c zauvek. U tom tuma\u010denju cela istorija ima jedna jasan cilj, a kada je nacija u pitanju to je nacionalna dr\u017eava. Podrazumeva se – etni\u010dki \u010dista nacionalna dr\u017eava. I cela istorija se predstavlja kao da vodi ka tom cilju, uz prepreke koje \u201emi\u201c hrabro savladavamo i samo dokazujemo \u010dvrstinu i odlu\u010dnost da tobo\u017enji cilj istorije dosegnemo. Tako predstavljena istorija do\u0111e vi\u0161e kao sudbina, determinisani tok koji fatalisti\u010dki sledimo.<\/p>\n

Kao \u0161to je to Poper analizirao, takva tuma\u010denja su temelj svakog autoritarnog poretka, na tome po\u010diva sva na\u0161a antidemokratska pro\u0161lost. Jer ako je istorija sudbina onda niko nema odgovornost, samo vo\u0111a ka\u017ee da \u0107e nas on najbolje provesti kroz sve Golgote. Zbog toga mitomani vole da zloupotrebljavaju koncepte vremena i da govore velikim re\u010dima \u2013 \u201eod kad je sveta i veka\u201c, \u201enebeska dr\u017eava\u201c\u2026 Takvim govorom oni upravo ho\u0107e da ka\u017eu da \u0107e nacije uvek postojati i da \u0107e samim tim njihova mo\u0107 kao nacionalnih trbuhozboraca biti ve\u010dna. Sre\u0107om, ni\u0161ta nije ve\u010dno.<\/p>\n

Dojma sam da se u posljednjim godinama militarizacija politi\u010dkog diskursa u postjugoslavenskim dru\u0161tvima dodatno poja\u010dala. Po\u010detkom dvijehiljaditih \u010dinilo se kao da ova dru\u0161tva idu malim koracima naprijed, no \u010dini mi se da su ta dru\u0161tva danas u\u010dahurenija u svoje nacionalne identitete nego \u0161to su bila tada. Rat, koji bi \u2013 kako primje\u0107uje \u017darko Puhovski \u2013 po kronologiji vremena trebao biti dalji, zapravo nam se \u201epribli\u017eava\u201c. Dijelite li ovo mi\u0161ljenje? I ako da, kako to obja\u0161njavate?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Nikad on nije bio ba\u0161 predaleko. Od kraja rata ponavljam da je rat samo pomeren na \u201emalu ringlu\u201c, da se tu na blagoj vatri kr\u010dka i \u010deka. Ta mala ringla bila je upravo istorija, jer je vo\u0111ena borba za narativ o ratovima 90-ih, za tuma\u010denje onoga \u0161to se desilo da bi se \u201eradna\u201c temperatura odr\u017eala. Na mnogo nivoa se to odr\u017eavalo, preko praznika, ceremonija i rituala, progla\u0161avanja heroja, filmova, TV serija, ud\u017ebenika istorije, imena ulica\u2026 Generacije su odrasle na vrlo agresivnim ud\u017ebenicima i u Srbiji i u Hrvatskoj, \u0161to se sve odrazilo i na podeljenu nastavu istorije u BiH. Tako smo do\u0161li u situaciju da imamo godi\u0161nji ritam kriza, koje su proizvo\u0111ene oko odre\u0111enih datuma, pa svake godine o\u010dekujemo sa napeto\u0161\u0107u \u0161ta \u0107e se desiti na obele\u017eavanju Srebrenice, Oluje, Vukovara, bombardovanja Srbije\u2026 U Hrvatskoj se vrlo brzo u\u010dvrstio po\u017eeljni narativ o Domovinskom ratu, u\u0161ao je i u Ustav. U Bosni se name\u0107u podeljeni narativi, a Srbija tek sa Vu\u010di\u0107em u\u010dvr\u0161\u0107uje tu dogmu u kojoj sebe vidi kao najve\u0107u \u017ertvu ratova 90-ih.<\/p>\n

Narativi koji su osamdesetih godina upotrebljeni da bi se rat napravio nikada nisu dovedeni u pitanje i odba\u010deni. Naprotiv, oni su netaknuti bili svuda oko nas. Zato ih je ovako lako ponovo staviti u prvi plan kao \u0161to to radi Dodik. Razli\u010dite analize pokazuju da je stanje svuda bitno pogor\u0161ano u odnosu na rane dvehiljadite. I to je dosta jasno: nacionalne dr\u017eave nisu umele da re\u0161e krize koje su se re\u0111ale u ekonomskoj i dru\u0161tvenoj sferi, pa su nudile sve vi\u0161e nacionalizma, kao lilihip. A i dru\u0161tvima je to prijalo\u2026 Lak\u0161e im je i lep\u0161e bilo da veruju u ponu\u0111ene bajke nego da zasu\u010du rukave i krenu u ozbiljnu promenu. I tu je prona\u0111en zajedni\u010dki interes, zato dru\u0161tva i dalje glasaju za elite koje ih ruiniraju. Potrebno bi bilo mnogo snage da se iz tog vrzinog kola iza\u0111e. Nisam sigurna da te snage u na\u0161im dru\u0161tvima ima?<\/p>\n

Poku\u0161ajmo komparirati sljede\u0107e epohe: kako vidite srpski nacionalizam (u ideolo\u0161kom i politi\u010dkom smislu: sa njegovim simboli\u010dkim poljima i legitimacijskim mehanizmima) u devedesetima, po\u010detkom dvijehiljaditih i danas?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Su\u0161tinskih razlika nema, taj program je stabilan i nikada nije doveden u pitanje. Klju\u010dni okida\u010d za proizvodnju rata bio je samoviktimiziraju\u0107i narativ koji se gradio od po\u010detka 80-ih, prvo upotrebom masovnog iseljavanja Srba sa Kosova, a onda genocida nad Srbima u NDH. \u017drtva homogenizuje naciju, ona je najja\u010di lepak. Uz to, \u017ertva ne mo\u017ee biti kriva, kao da joj je sve dozvoljeno, to je neka indulgencija unapred. Taj narativ je samo poja\u010dan doga\u0111ajima iz 90-ih, gde se poslednjih \u010detvrt veka govori samo o Srbima kao \u017ertvama. \u017drtve Oluje, \u017ertve u BiH, bombardovanje NATO pakta, izgubljeno Kosovo\u2026 Sve su to elementi koji su oja\u010dali taj revan\u0161isti\u010dki diskurs, po kome je sve ovo samo jedna duga pauza. \u010cak je otvoreno posle rata izgovarano da se \u010deka bolja prilika, da nije prikladan historijski trenutak ili se \u010dak koristila obrnuta parafraza mitske misli Dobrice \u0106osi\u0107a, po kojoj \u0107emo ono \u0161to smo izgubili u ratu dobiti u miru, odnosno da \u0107e se polako i uz pomo\u0107 razli\u010ditih me\u0111unarodnih faktora posti\u0107i ciljevi iz 90-ih.<\/p>\n

Ali, kao \u0161to smo ve\u0107 rekli za naciju \u2013 u istoriji ni\u0161ta ne mo\u017ee da stoji u mestu. Ona se stalno kre\u0107e i menja, pa \u010dak i kad vi odlu\u010dite da stojite u mestu promeni se ceo kontekst oko vas, pa va\u0161e ideje ili pona\u0161anje dobiju sasvim drugo zna\u010denje. Tako da dok su te ideje o nastavku rata nastavile da traju, one su s jedne strane dobili podr\u0161ku identitarista, ekstremne desnice, Orbana, Fara\u017ea, Trampa, \u0161to ih je jako oja\u010dalo. Tu je i zna\u010dajna podr\u0161ka Rusije, kao i Kine koje su krenule putem \u017eestokog nacionalizma i ambiciozne spoljne politike koje koriste srpski nacionalizam za podrivanje EU. Ali, istovremeno on u sebi trune, degeneri\u0161e se. Nije postigao ni\u0161ta, od po\u010detnih ideje izgubljeno je mnogo \u2013 nema vi\u0161e Srba u Hrvatskoj, Kosovo je proglasilo nezavisnost\u2026 To sve vodi u dodatnu degeneraciju tih degenerisanih ideja, one su sada ranjena zver. To je opasna faza, ali hajde da se nadamo da je terminalna.<\/p>\n

Siguran sam da ste pratili de\u0161avanja vezana za proslavu 9. januara u Republici Srpskoj. Kako komentirate izjave zvani\u010dnika Srbije i Republike Srpske u povodu obilje\u017eavanja tog dana?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Argumenti koji se koriste da bi se opravdao secesionizam RS su isti oni argumenti koji su doveli do rata 1991. To su ti samoviktimirziraju\u0107i narativi koji su u temelju srpskog nacionalizma od osamdesetih godina. Stavljanjem Jasenovca na mesto klju\u010dnog doga\u0111aja istorije stvoren je ne samo oreol \u017ertve, ve\u0107 je i pripremljen rat o kome se govorilo da je preventivni, da mu je cilj da predupredi novi genocid nad Srbima. To je bio taj eti\u010dki okvir koji je rat \u010dinio potpuno opravdanim. Ovo \u0161to danas ponavljaju srpski lideri je ne samo istrajavanje na toj konstrukciji, ve\u0107 i zalog za budu\u0107nost, opravdanje i budu\u0107ih doga\u0111aja, mogu\u0107e secesije RS, pa i rata.<\/p>\n

Zbog toga je veoma zanimljiv izbor datuma 9. januara kao praznika RS. Pisala sam o tome da je taj datum izabran da ne bi izgledalo da je RS posledica ratova i genocida (jer radi se o 9. januaru 1992. koji se obele\u017eava), a izborom toga datuma sada je poru\u010deno ne\u0161to, po mom, mi\u0161ljenju jo\u0161 mnogo gore \u2013 da je RS uzrok ratova i genocida. Jer ako je RS nastala tri meseca pre po\u010detka rata u BiH (po\u010detak aprila 1992), to zna\u010di da je tom secesijom ona razbila tu republiku, pa je rat do\u0161ao kao posledica tog otcepljenja. E, sada tu ima jo\u0161 jedna neobi\u010dnost. Jer ako je preventivni kako mo\u017ee biti odbrambeni? Da bi bio odbrambeni treba da bude odbrana od ne\u010dijeg napada, a ako je preventivni zna\u010di da ste vi napali da biste tobo\u017ee spre\u010dili napad kojeg jo\u0161 nije bilo. Jezik uvek mnogo toga otkriva, posebno kada ho\u0107ete da sakrijete. \u010cuven je primer koji je navodi na\u0161 veliki lingvista Ranko Bugarski koji je ove paradokse pokazao na re\u010denici koja je glasila \u201eBranioci Tenje oslobodili Dalj\u201c. Pa kako mo\u017ee neko ko brani jedno mesto da osvoji drugo? I da to zove oslobo\u0111enjem?<\/p>\n

U tom jeziku vidim jo\u0161 jedan veliki problem. To je zloupotreba termina genocid, koji je pravno vrlo precizno definisan kao namera da se uni\u0161ti jedan narod ili njegov deo. Ali, jo\u0161 od osamdesetih godina do\u0161lo je do inflacije tog termina, nekako ga je olak\u0161alo, postao je svakodnevni, doma\u0107i, banalizovan je. Mislim da je to igralo zna\u010dajnu ulogu u Srebrenici.<\/p>\n

Povodom istog tog 9. januara, \u010dlanovi Specijalne antiteroristi\u010dke jedinice MUP-a RS-a pjevali su kora\u010dnicu \u201cSrba ima kao lista, nema vi\u0161e komunista. Za krst, za krst, Nemanji\u0107a, za slavu, za slavu, Obili\u0107a\u201d. Otkud im komunisti? Socijalizma nema ve\u0107 vi\u0161e od 30 godina, politi\u010dke i kompradorske elite uni\u0161tile su u ratu i pora\u0107u sve njegove dosege i uspjehe, a i dalje ih proganja \u201ekomunizam\u201c. Tu mi odmah pada na pamet ona re\u010denica Borisa Budena da \u0161to je komunizma manje, to je antikomunizma vi\u0161e. Kako vi to komentirate?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Odli\u010dna re\u010denica! Kao i u svemu tu imamo vi\u0161e nivoa i motiva. Neki su sasvim li\u010dni, pa na primer oni koji su bili \u010dlanovi Partije \u017eele dana\u0161njim antikomunizmom da zaba\u0161ure tu mra\u010dnu ta\u010dku sopstvene pro\u0161losti, kako je danas vide. Ali, to je banalno i manje va\u017eno. Ono \u0161to je va\u017enije jeste da \u0161to vreme vi\u0161e prolazi postaje jasno da nacionalisti nisu uspeli da obezbede \u201ebolji \u017eivot\u201c, da gra\u0111ani be\u017ee glavom bez obzira iz svojih zlatnih kaveza nacionalnih dr\u017eava ili da se u njima jednostavno vi\u0161e ne ra\u0111aju. Rezultati popisa u Hrvatskoj to nedvosmisleno govore, sigurno \u0107e takvi biti i u Srbiji ili BiH kad se obavi popis. Taj debakl je ne\u0161to \u0161to ja\u010da pozitivna se\u0107anja na prethodni poredak koji pokazuje da se mo\u017ee bolje i druga\u010dije.<\/p>\n

Veliki je dru\u0161tveni i politi\u010dki problem kada postoji svest da su prethodne generacije \u017eivele bolje. To su onda poreci koji nemaju koncept budu\u0107nosti, ne nude nadu. Mo\u017eda ljudi danas imaju i ve\u0107e plate nego u socijalizmu i mogu vi\u0161e toga da poseduju, ali se pokazuje da to ljudima nije presudno. Va\u017enije im je da imaju ose\u0107aj sigurnosti, ali pre svega uverenje da se stvari kre\u0107u na bolje. Dr\u017eavice u kojima \u017eivimo su nam otele i taj ose\u0107aj i zato im je va\u017eno da se sve \u017ee\u0161\u0107e bore protiv komunizma koji je bio zasnovan na optimizmu. Dana\u0161nji vladari znaju da tome ne mogu da se pribli\u017ee, pa zato nastavljaju tu \u017eestoku borbu protiv odavno ubijenog neprijatelja.<\/p>\n

Kad ve\u0107 spominjemo Nemanji\u0107e i Obili\u0107a, tu imamo jo\u0161 jedan zanimljiv fenomen: veli\u010danje srednjevjekovlja. To naravno nije slu\u010daj samo u Srbiji. Franjo Tu\u0111man je taj priglupi mit o \u201eHrvatima iz stolje\u0107a sedmog\u201c uveo \u010dak i u Ustav, a posebno mi je zanimljivo tu matricu promatrati u slu\u010daju Bosne i Hercegovine. Bo\u0161nja\u010dki i bosanski nacionalisti glorificiraju srednjevjekovlje i srednjevjekovne bosanske kraljevine, no, naravno, ne bez proturje\u010dnosti jer bi ovi prvi veli\u010dali i Bosansku kraljevinu i Osmansku imperiju, pa tako imamo spomenike osmanskim okupatorima, kao \u0161to je npr. onaj u Sanskom Mostu. Ipak, tu se stvari ne zavr\u0161avaju: \u010dlan predsjedni\u0161tva \u017deljko Kom\u0161i\u0107 u svom kabinetu imao je slike Tita i Bla\u017ea Kraljevi\u0107a, dok je pro\u0161le godine hodo\u010dastio kostima kralja Stjepana Toma\u0161evi\u0107a u Jajcu. Kakav ideolo\u0161ki bu\u0107kuri\u0161! Ono \u0161to me zaprepa\u0161\u0107uje je \u010dinjenica da se u svim na\u0161im dru\u0161tvima slave srednjevjekovni kraljevi, feudalno dru\u0161tvo i podani\u0161tvo. Zamislite vi suvereniste koji slave formacije u kojima ni u natruhama ne postoji narodni suverenitet! Kako vi to tuma\u010dite?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Nije njima va\u017ena realna istorija. Niti je oni znaju. Oni je besomu\u010dno zloupotrebljavaju kao resurs za svoju politi\u010dku legitimaciju, pa \u0161ta bude. Daj malo srednjeg veka, dodaj na to malo herojstva, ubaci mnogo \u017ertava, pokoji genocid i – idealno\u2026 Srednji vek je idealan za konstrukciju sopstvene veli\u010dine koja je klju\u010dna za nacionalizam. Mnogi istra\u017eiva\u010di su istakli zna\u010daj tih \u201ezlatnih doba\u201c, koja ne samo da uzdi\u017eu veli\u010dinu sopstvene nacije, nego i obe\u0107avaju i svetlu budu\u0107nost, po formuli ako je jednom bilo tako veli\u010danstveno \u201emi\u201c \u0107emo vam omogu\u0107iti da bude ponovo. Zaboravite \u0161to sad bedno \u017eivite. Bili ste nekada veliki. Kad nemate ni\u0161ta da ponudite u sada\u0161njosti, dajte bar pro\u0161lost. Pa dajte onda kraljeva, careva, velikih dr\u017eava, osvajanja\u2026 Milina.<\/p>\n

Vodila sam rasprave o tome da li nam je potreban pozitivan mit. Jedan broj mojih kolega smatrao je da je va\u017eno da se prave pozitivni mitovi koji bi mogli da motivi\u0161u srpsko dru\u0161tvo da se promeni, modernizuje. Tako su proizvodili mit o \u201ezlatnom dobu srpske demokratije 1903-1914\u201c, tvrde\u0107i da je tada\u0161nja Srbija u politi\u010dkom smislu bila uporediva sa npr. Francuskom, Britanijom, Belgijom. I za to su koristili zaista odli\u010dan Ustav iz 1903. i \u010ditav niz prepisanih evropskih zakona. Ali, politi\u010dka realnost je bila ne\u0161to sasvim drugo, zloupotreba dobrih zakona i uvedenih institucija. Zato sam uvek pisala da je va\u017enije da znamo \u0161ta i za\u0161to nije funkcionisalo nego da di\u017eemo sopstveni ego i uljuljkujemo se u bilo kakvom mitu, pa bio on i demokratski.<\/p>\n

Sli\u010dno je i sa jednim brojem TV serija koje su veli\u010dale sliku tobo\u017enje bur\u017eoaske me\u0111uratne elite, kao \u0161to je \u201eRanjeni orao\u201c i sli\u010dno. Kao eto kakva smo bili gospoda, pa do\u0161li komunisti i sve upropastili. A to nema nikakve veze sa stvarnim stanjem tog siroma\u0161nog, nepismenog, zaostalog i zapu\u0161tenog dru\u0161tva. Kad to sve tako izla\u017eirate onda ni\u0161ta ne razumete. Pa na to uklju\u010dite antikomunizam i onda vam tek ni\u0161ta nije jasno pa morate da govorite kao Dobrica \u0106osi\u0107 da Srbi nisu razumeli 20. vek, da im je tu\u0111 vek kao \u0161to je njemu bio. Tako najbolje dr\u017eite narod u zabludi, ka\u017eete mu da je kompletan idiot, da nije razumeo najdinami\u010dniji vek u dosada\u0161njoj istoriji, da se nije sna\u0161ao u savremenom dobu. Jedino \u0161to mu onda ostaje je bolja pro\u0161lost. Mnogi u njoj zaista \u017eive.<\/p>\n

Jo\u0161 jedno pitanje koje bih htio da sa vama otvorim pitanje je nacionalizma i patrijarhata. Gdje se po va\u0161em sudu nacionalizam i patrijarhat susre\u0107u, isprepli\u0107u, i naposljetku skupa reproduciraju? I mislite li da je nacionalizmu patrijarhat inherentan ili je on \u2013 nacionalizam \u2013 mogao nastati i nastaviti se reproducirati bez nu\u017eno patrijarhalnih obrazaca?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Oni su nerazdvojini. Nacionalizam naciju vidi kao pro\u0161irenu porodicu, kao krvnu vezu njenih \u010dlanova u kojoj moraju biti jasne uloge. I pre svega mora biti jasno ko je patrijarh i vo\u0111a, jer samo on mo\u017ee da ostvari ciljeve i obezbedi porodicu. Zato svaki nacionalizam mora biti mizogin, jer bi ve\u0107 sama pojava \u017eena, a kamoli neki zahtev za ravnopravno\u0161\u0107u, sru\u0161io tu autoritarnu piramidalnu tvorevinu u kojoj se hijerarhija ne propituje nego slu\u0161a. Spremna sam da idem i dotle da ka\u017eem da je nacionalizam izmi\u0161ljen kao sredstvo za odr\u017eavanje patrijarhata, kao \u0161to je i sredstvo za dobijanje vlasti, za njeno ja\u010danje, o\u010duvanje\u2026 Odnosno, nacionalizam se koristi kao sredstvo da se dru\u0161tvo zaustavi, da do razvoja nikada ne do\u0111e, da se ugu\u0161i svaka modernost.<\/p>\n

Radila sam neka istra\u017eivanja koja su pokazala tu direktnu vezu nacionalizma i patrijarhata. Naprimer kada su telegrafistkinje (tada najmodernije zanimanje) 1905. godine tra\u017eile u Narodnoj skup\u0161tini Srbije da dobiju ista radna prava kao mu\u0161ke kolege, odgovor je bio hard nacionalisti\u010dki. Poslanici su ih odbili, a vi\u0161e njih je reklo de je da je zadatak \u017eena da odgajaju kosovske osvetnike i da im pevaju pesme juna\u010dke. Dakle \u2013 ta veza je direktno izgovorena \u2013 \u017eena u ku\u0107i odr\u017eava naciju i njene ratni\u010dke ciljeve, a zaposlena \u017eena ih ru\u0161i. To je o\u010digledno uspe\u0161no sredstvo za o\u010duvanje mo\u0107i i patrijarhalnog dru\u0161tvenog poretka. Videli smo poslednjih godina i decenija koliko su na\u0161a dru\u0161tva duboko konzervativna i upla\u0161ena od svake promene. Na takvom temelju diktature lepo napreduju, pa se ne treba \u010duditi \u0161to imamo ovakve vlasti u svim dr\u017eavama nastalim raspadom Jugoslavije. Ho\u0107u to i da radikalizujem i da ka\u017eem da je odr\u017eavanje patrijarhalnog poretka bio jedan od sna\u017enih motiva za raspad Jugoslavije, jer se u okviru zatvorenih nacionalnih tvorevina taj dru\u0161tveni poredak daleko lak\u0161e odr\u017eava nego u slo\u017eenoj multietni\u010dkoj, multikonfesionalnoj zajednici koja po svojoj su\u0161tini predstavlja stalni izazov zatvorenom dru\u0161tvu i patrijarhalnoj matrici.<\/p>\n

Dosta govorite o nacionalnim mitovima i njihovoj \u0161tetnosti po dru\u0161tvo. U ovom intervjuu otvorili smo dosta \u201emitolo\u0161kih mjesta\u201c, analizirali kako se oni legitimiraju i \u010demu slu\u017ee. No, ovdje bih vas \u017eelio pitati ne\u0161to drugo, o \u010demu je jo\u0161 Jean-Luc Nancy govorio: koja je naime motivacija koja pokre\u0107e te nacionalisti\u010dke mitove i omogu\u0107uje im da se reproduciraju i realiziraju?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Nedavno sam se igrala sa jednim ciklusom. Otprilike ovako: nacionalizam se koristi da bi se osvojila vlast. Nacionalizam se zatim koristi da bi se ja\u010dala vlast. Jaka vlast onemogu\u0107ava dru\u0161tvu da di\u0161e i da se razvija. Pa po\u0161to se dru\u0161tvo ne razvija, vlast mu nudi nacionalizam kao kompenzaciju. Tako bujaju vlast i nacionalizam, dok dru\u0161tvo propada. Dakle, to je vrlo racionalno. Jer, \u010desto mo\u017eemo da \u010dujemo da su postupci na\u0161ih vlasti ludi, iracionalni. Nisu. Vrlo su racionalni i vrlo im uspe\u0161no omogu\u0107avaju da vladaju decenijama uz sve katastrofe koje su proizvele. Ponudile su dru\u0161tvima ose\u0107aj veli\u010dine i to \u201eradi\u201c. E, sad je to postalo zanimljivo kada su na to \u201epali\u201c Britanci, Amerikanci\u2026 Kako su pro\u0161li Brexit i kako je pobedio Tramp i na izborima 2020. dobio preko 70 miliona glasova? To je sada ogromno pitanje za sve dru\u0161tvene nauke. Takva pobeda populista i nacionalista u najrazvijenijim zemljama sveta nije bila \u201epredvi\u0111ena\u201c klasi\u010dnim teorijama. Jedan od odgovora je da je u pitanju velika globalna kontrarevolucija protiv svih osloba\u0111aju\u0107ih pomaka postignutih od \u0161ezdesetih godina do danas. Kontrarevolucija upla\u0161enih\u2026 Svet se nekako sa tim bori, a kod nas je kontrarevolucija pobedila pre \u010detrdesetak godina. I ne znamo ili ne \u017eelimo da na\u0111emo izlaz\u2026<\/p>\n

Prometej.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Su\u0161tina nacionalizma je svojevrsno teleolo\u0161ko tuma\u010denje koje polazi od toga da postoje ve\u010dne pojave, pa se tako predstavlja i nacija. Jer ako je ve\u010dna, onda je neupitna, onda tu nema mesta kriti\u010dkom preispitivanju i dekonstrukciji mitskih pri\u010da na kojima se dr\u017ei ta zajednica<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":338041,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-338040","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338040","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=338040"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338040\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":338049,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/338040\/revisions\/338049"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/338041"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=338040"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=338040"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=338040"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}