{"id":337763,"date":"2022-02-01T08:14:29","date_gmt":"2022-02-01T07:14:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=337763"},"modified":"2022-02-01T08:14:29","modified_gmt":"2022-02-01T07:14:29","slug":"kako-je-evro-podelio-evropu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/02\/01\/kako-je-evro-podelio-evropu\/","title":{"rendered":"Kako je evro podelio Evropu"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pre ta\u010dno 20 godina, pu\u0161tanjem u opticaj novih kovanica i nov\u010danica, zajedni\u010dka evropska valuta je postala opipljiva stvarnost. Ministri finansija evrozone obele\u017eili<\/a> su godi\u0161njicu izdavanjem saop\u0161tenja u kom zajedni\u010dku valutu opisuju kao jedno od \u201enajopipljivijih dostignu\u0107a evropskih integracija\u201c. Istina je, zapravo, da evro nimalo nije doprineo evropskim integracijama. Naprotiv.<\/p>\n

Primarna svrha nove valute bila je da olak\u0161a integraciju eliminisanjem tro\u0161kova valutnih konverzija i, jo\u0161 va\u017enije, otklanjanjem rizika destabilizuju\u0107ih devalvacija. Evropljanima je obe\u0107ano da \u0107e nova valuta podsta\u0107i rast trgovine izme\u0111u dr\u017eava, da \u0107e se \u017eivotni standardi u razli\u010ditim zemljama ujedna\u010diti, da \u0107e se fluktuacije poslovnih ciklusa ubla\u017eiti, da \u0107e cene biti stabilnije, i da \u0107e investicije unutar evrozone doneti brz rast produktivnosti i ujedna\u010davanje ekonomskog rasta u zemljama \u010dlanicama. Ukratko, evro \u0107e omogu\u0107iti da \u010ditava Evropa postane Nema\u010dka, na jedan dobar na\u010din.<\/p>\n

Dvadeset godina kasnije, nijedno od datih obe\u0107anja nije ispunjeno. Otkako je evrozona uspostavljena, trgovina unutar<\/a> zone porasla je za 10%, \u0161to je znatno ni\u017ee od rasta globalne trgovine od 30% u istom periodu i, jo\u0161 va\u017enije, od rasta<\/a> trgovine izme\u0111u Nema\u010dke i tri zemlje EU koje nisu prihvatile evro, a koji je iznosio 63%. Te zemlje su Poljska, Ma\u0111arska i \u010ce\u0161ka.<\/p>\n

Isto je i sa produktivnim investicijama. D\u017einovski talas zajmova iz Nema\u010dke i Francuske preplavio je zemlje kao \u0161to su Gr\u010dka, Irska, Portugalija i \u0160panija, \u0161to je bio izvor krize evra pre 10 godina. Tako\u0111e, najve\u0107i broj stranih direktnih investicija iz zemalja kao \u0161to je Nema\u010dka usmeren je u onaj deo EU koji je odabrao da ne u\u0111e u monetarnu uniju. Dok su razlike u investicijama i produktivnosti unutar evrozone rasle, konvergencija je zabele\u017eena jedino u odnosu na zemlje koje su ostale izvan zone.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de dohotka<\/a>, na svakih 100 evra dohotka koji je prose\u010dan Nemac ostvario 1995. godine, prose\u010dan \u010ceh je zara\u0111ivao 17, prose\u010dan Grk 42, a prose\u010dan Portugalac 37. Od ove tri zemlje jedino u \u010ce\u0161koj nije bilo mogu\u0107e podi\u0107i evre sa bankomata posle 2001. godine. A opet, do 2020. godine prose\u010dan dohodak \u010ceha pribli\u017eio se ostvarenom nema\u010dkom dohotku od 100 evra za cela 24 evra, dok je u Gr\u010dkoj i Portugaliji to pomeranje iznosilo 3 i 9 evra.<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje nije za\u0161to evro nije doneo konvergenciju, ve\u0107 za\u0161to su svi verovali da \u0107e evro to u\u010diniti. Kratak osvrt na tri para dobro integrisanih ekonomija ovde mo\u017ee biti od koristi: to su \u0160vedska i Norve\u0161ka, Australija i Novi Zeland i Amerika i Kanada. Bliska povezanost ovih zemalja nikada nije bila ugro\u017eena upravo zato \u0161to su izbegle monetarnu uniju.<\/p>\n

Da bismo uo\u010dili kakva je bila uloga monetarne nezavisnosti u odr\u017eavanju bliskih veza izme\u0111u povezanih ekonomija pogleda\u0107emo kako su se kretale stope inflacije. Posle 1979. godine, stope inflacije u \u0160vedskoj i Norve\u0161koj<\/a>, Australiji i Novom Zelandu<\/a> i Americi i Kanadi<\/a> bile su uglavnom sli\u010dne. S druge strane, bilateralni valutni kursevi su u istom periodu zna\u010dajno fluktuirali da bi apsorbovali \u0161okove asimetri\u010dnih recesija i bankarskih kriza.<\/p>\n

Ne\u0161to sli\u010dno doga\u0111alo se i u EU, u odnosima izme\u0111u Nema\u010dke, vode\u0107e<\/a> ekonomije evrozone, i Poljske, zemlje koja ne koristi evro. Kada je nastao evro poljska zlota je izgubila 27% vrednosti. Onda je posle 2004. porasla za 50%, da bi za vreme finansijske krize 2008. ponovo pala za 30%. Poljska je izbegla generisanje rasta zadu\u017eivanjem u inostranstvu, \u0161to je bilo tipi\u010dno za \u010dlanice poput Gr\u010dke, \u0160panije, Irske i Kipra, kao i ogromnu recesiju kada se zahuktala kriza evra. Treba li onda da nas \u010dudi \u0161to je od svih EU ekonomija najvi\u0161i stepen konvergencije s Nema\u010dkom dostigla<\/a> upravo Poljska?<\/p>\n

U retrospektivi, gotovo da se \u010dini da je arhitektura evra postavljena s ciljem da proizvede najve\u0107e mogu\u0107e udaljavanje izme\u0111u zemalja \u010dlanica. Evropljani su ustanovili zajedni\u010dku centralnu banku koja iza sebe nije imala zajedni\u010dku dr\u017eavu koja \u0107e je podr\u017eati kada je to potrebno, i ostavili zemlje \u010dlanice da se snalaze bez centralne banke koja \u0107e ih podr\u017eati kada nastupi finansijska kriza, a dr\u017eave su prinu\u0111ene da pokrivaju gubitke banaka koje posluju na njihovim teritorijama.<\/p>\n

Stranim zajmovima u dobra vremena nagomilana su neodr\u017eiva zadu\u017eenja. Na prvi znak finansijske krize (bilo privatnog ili javnog duga), doga\u0111a se neizbe\u017eno: finansijski gr\u010d \u010ditave evrozone, koji nu\u017eno produbljuje razlike i donosi nove disbalanse.<\/p>\n

Lai\u010dki govore\u0107i, Evropljani su odlu\u010dili da u\u0161tede tako \u0161to \u0107e skinuti amortizere s automobila, a onda su upali u prvu rupu na putu. Razlog za\u0161to su zemlje poput Poljske, Novog Zelanda i Kanade bolje podnele globalnu krizu (ne zaostaju\u0107i dodatno za Nema\u010dkom, Australijom i Amerikom, i ne predaju\u0107i im sopstveni suverenitet) jeste to \u0161to su se oduprle monetarnoj uniji sa mo\u0107nijim susedima. Da su podlegle isku\u0161enju zajedni\u010dke valute, krize 1991, 2001, 2008. ili 2020. pretvorile bi ih u du\u017eni\u010dke kolonije.<\/p>\n

Neki tvrde da je Evropa izvukla potrebne pouke. Kriza evra i pandemija donele su evrozoni nove institucije kao \u0161to su Evropski mehanizam za stabilnost<\/a> (zajedni\u010dki fond za pokrivanje gubitaka), Jedinstveni nadzorni sistem<\/a> za evropske banke i plan oporavka NextGenerationEU<\/a>.<\/p>\n

To su velike promene. Ali to je tek minimum onoga \u0161to je neophodno da bi se evro odr\u017eao u \u017eivotu, a da pritom ne promeni svoj karakter. EU je tako potvrdila spremnost da promeni sve da bi sve ostalo isto \u2013 ili ta\u010dnije, da bi izbegla jedinu promenu koja je zaista va\u017ena: a to je formiranje pune fiskalne i politi\u010dke unije, \u0161to je preduslov za uspe\u0161no upravljanje makroekonomskim \u0161okovima i eliminisanje regionalnih disbalansa.<\/p>\n

Dvadeset godina posle nastajanja, evro je konstrukcija koja dobro funkcioni\u0161e samo u dobra vremena, dok u me\u0111uvremenu doprinosi rastu nejednakosti umesto da je smanjuje. To je donedavno inspirisalo \u017eu\u010dne rasprave \u2013 i nadu da je Evropa svesna sna\u017eenja centrifugalnih sila koje ugro\u017eavaju njene temelje.<\/p>\n

Ali nije vi\u0161e tako. Kada su ministri finansija evrozone objavili zajedni\u010dki hvalospev jedinstvenoj valuti, dogodila se zanimljiva stvar: ni\u0161ta. Niko im se nije pridru\u017eio u slavlju. Niko nije osetio potrebu da izrazi neslaganje. Takav stepen apatije nije dobar znak za uniju ugro\u017eenu sve izra\u017eenijim nejednakostima i ksenofobi\u010dnim populizmom.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Klju\u010dno pitanje nije za\u0161to evro nije doneo konvergenciju, ve\u0107 za\u0161to su svi verovali da \u0107e evro to u\u010diniti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271123,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1193],"class_list":["post-337763","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-yanis-varoufakis"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337763","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=337763"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337763\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":337764,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337763\/revisions\/337764"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271123"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=337763"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=337763"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=337763"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}