{"id":337541,"date":"2022-01-28T07:17:03","date_gmt":"2022-01-28T06:17:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=337541"},"modified":"2022-01-28T07:17:33","modified_gmt":"2022-01-28T06:17:33","slug":"pandemija-i-kolaps-medija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/28\/pandemija-i-kolaps-medija\/","title":{"rendered":"Pandemija i kolaps medija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nikola Zdravkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

U sceni iz filma U igri (State of Play, 2008), holivudske adaptacije istoimene britanske mini-serije, protagonista koji je iskusni istra\u017eiva\u010dki novinar odlu\u010duje da ne objavi relativno tabloidnu ispovest jedne konobarice jer nije uveren da ona govori istinu. Par dana kasnije, ista ta konobarica odlazi u druge medije, i njena pri\u010da postaje udarna vest. Na\u0161 novinar, sa druge strane, dobija o\u0161tru kritiku od svoje urednice: naime, \u0161ta to zna\u010di da nije bio siguran u istinitost pri\u010de? Jer, kako mu urednica ka\u017ee:<\/p>\n

\u201eKonobarica iza\u0111e u javnost sa tvrdnjom o seksualnom skandalu. Super, to je pri\u010da za naslovnu. Onda je on demantuje. Eto jo\u0161 jedne pri\u010de. Onda jedno od njih dvoje popusti, i eto jo\u0161 jedne pri\u010de. U me\u0111uvremenu, ljudi to \u010ditaju, i to \u010ditaju kod nas, jer smo mi to objavili prvi!\u201c<\/p>\n

Mada se u beskraj mo\u017ee raspravljati o istinama, informacijama i nijansama novinskog jezika, priroda medija je u osnovi relativno kruta. Grubo re\u010deno, mediji prenose informacije \u2013 ili izjave tre\u0107ih lica ili \u010dinjenice u koje medijski autor ima uvid. Sti\u0107i do tih uvida ili tih izjava mo\u017ee biti lako ili te\u0161ko, ali jednom kada se to desi, pitanje faktualnosti je uslovno re\u010deno \u010disto, i ono naj\u010de\u0161\u0107e ne zavisi, zapravo, od sadr\u017eaja.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, medijski sagovornik mo\u017ee pogre\u0161iti, lagati, dezinformisati, manipulisati, ali je njegova izjava svejedno (medijska) \u010dinjenica. Stvari se, naravno, komplikuju u organizaciji, rasporedu, nagla\u0161avanju ili kontekstualizaciji svih tih \u010dinjenica \u2013 uostalom, tu bi trebalo i da se razlikuju tabloidi od medija koji to nisu. Ali, mada je izazova oduvek bilo, bazi\u010dna pravila novinskog formata su, jednom kada su se susrela sa pandemijom kovida 19, izazvala katastrofu.<\/p>\n

Pandemija, naime, nije utakmica, nije skandal, nisu izbori. Ona se ne uklapa u \u201emedijski ciklus\u201c gde teme za\u017eive, uhvate pa\u017enju, dobijaju rasplete, kulminacije, izlaze iz mode. Ona je posebno osetljiva na tip, ton i koli\u010dinu informacija kojih o njoj usvajamo. Tako\u0111e je i posebno opasna, kao \u0161to to ve\u0107 skoro dve godine mo\u017eemo da vidimo, ukoliko joj mediji pri\u0111u kao samo jo\u0161 jednoj novinskoj temi \u2013 jer ona to nikako nije.<\/p>\n

Pandemija je, naime, jedna globalna \u010dinjenica koja je toliko temeljno materijalna da nas je uhvatila nespremne: navikli na iluzije, predstave, manipulacije i cirkuse, lako smo utonuli u onaj inicijalni utisak da je u pitanju paravan za ne\u0161to drugo, la\u017ena vest, ili maliciozno \u0161irenje panike. Jednom kada je postalo jasno da kovid 19 ne\u0107e tek tako nestati iz dnevne \u0161tampe posle tri meseca, bilo je kasno: pandemija je ve\u0107 bila postala hroni\u010dni, nezaustavljivi deo na\u0161e realnosti. Njene posledice \u0107emo tek ose\u0107ati, u godinama, pa i decenijama koje dolaze; u me\u0111uvremenu, neophodno je mapirati za\u0161to je ona bila (i ostala) tako pogre\u0161no shva\u0107ena u medijima.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Mediji su, jednako uvu\u010deni u me\u0111unarodne okvire, me\u0111u sobom delili dezinformacije, la\u017ene vesti, propagandu i teorije zavera, a koriste\u0107i gotovo isklju\u010divo jedni druge kao relevantne izvore<\/h2>\n

Prvo, tradicionalni ciklus tvrdnji i demantija je poguban kada je pandemija u pitanju: mnoge osobine virusa su i dan-danas nau\u010dna nepoznanica, ali se to posebno ose\u0107alo u prvim mesecima pandemije, kada se na globalnom nivou tek pravila jedna osnovna baza prihva\u0107enih stanovi\u0161ta. Tada su se ukorenile neke od najistrajnijih pogre\u0161nih ideja, kao \u0161to je ona o navodnom nepostojanju opasnosti za mlade, ili o upitnoj efikasnosti za\u0161titnih maski. A pristupiv\u0161i pandemiji kao samo jo\u0161 jednoj vesti sa naslovne strane, mediji su epidemiolo\u0161ke direktive prenosili kao politi\u010dke izjave, a iskustva dr\u017eava koje su prve bile pogo\u0111ene kao geopoliti\u010dke kuriozitete.<\/p>\n

Drugo, oslanjanje na izjave tre\u0107ih lica uveliko je pomoglo \u0161irenju \u201eklasi\u010dnih\u201c dezinformacija: ako mnogo \u0161ta nije poznato, za svaku te\u0161ko ste\u010denu informaciju mogu\u0107e je lako generisati deset dezinformacija jednake ili ve\u0107e medijske snage. A te dezinformacije nisu bile ograni\u010dene samo na obod medijske stvarnosti, ve\u0107 su dolazile iz usta pre svega lekara i politi\u010dara, u slu\u010daju Srbije i iz samog Kriznog \u0161taba, \u010dime su postajale ne samo opravdane, ve\u0107 i neophodne medijske teme: svaki korak u daljem razumevanju virusa, i mera potrebnih da se on pobedi, bio bi time odmah sukobljen sa novim kontingentima jeftinih pri\u010da, namerno zloupotrebljenih podataka, pogre\u0161nih tuma\u010denja i zabluda.<\/p>\n

Tre\u0107e, pandemija je globalna pojava bez presedana. Dezinformacije koje bi ina\u010de bile lokalne lako su prelazile dr\u017eavne granice \u2013 pa je ovda\u0161nje stanovni\u0161tvo, pored doma\u0107ih prevaranata, bilo zasipano i pogre\u0161nim prebrojavanjima mrtvih iz Italije, opasnim farmakolo\u0161kim preporukama iz Francuske, lo\u0161im istra\u017eivanjima lekova (opet iz Francuske), teorijama zavera iz SAD, la\u017enim brojkama iz Belorusije, skandaloznim epidemiolo\u0161kim odlukama iz \u0160vedske, tehnolo\u0161kom samouvereno\u0161\u0107u iz Nema\u010dke\u2026 Mediji su, jednako uvu\u010deni u me\u0111unarodne okvire, me\u0111u sobom delili dezinformacije, la\u017ene vesti, propagandu i teorije zavera, a koriste\u0107i gotovo isklju\u010divo jedni druge kao relevantne izvore.<\/p>\n

S obzirom na to kakav je teren bio pripremljen u godini koja je prethodila, uop\u0161te nije iznena\u0111uju\u0107i porazni odziv na vakcinaciju tokom 2021. godine \u2013 i to ne samo u Srbiji. Isti medijski mehanizmi odradili su jo\u0161 jednom svoj posao: od novih, navodno nedovoljno istra\u017eenih tehnologija vakcina, do besmislenih i pogubnih geopoliti\u010dkih pozadina vakcina razli\u010ditih zemalja, sumnja je kroz medije postala duboko impregnirana u na\u010dine na koje se o vakcinama govori i slu\u0161a. Diskurs je danas jednako zatrovan kao da je kovid 19 bio samo jo\u0161 jedan zup\u010danik u medijskoj ma\u0161ini, negde izme\u0111u politi\u010dkih skandala i fudbalskih utakmica.<\/p>\n

Na\u010din na koji su se savremeni mediji ophodili prema pandemiji nisu definisale samo uredni\u010dke politike. Postoje, primera radi, formalne odlike koje razdvajaju prostor \u0161tampanih novina, TV priloga, veb-portala i sadr\u017eaja na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Ove potonje posebno nemaju dovoljno mehanizama razlikovanja sadr\u017eaja: tamo gde bi \u0161tampani medij mogao dru\u0161tveno relevantne teme da gurne na naslovnu stranu, a kontroverzna mi\u0161ljenja u posebnu rubriku, a gde je TV programima jedino ograni\u010denje vremensko, medijske stranice na dru\u0161tvenim mre\u017eama gotovo su isklju\u010divo nizovi sadr\u017eaja bez ikakve hijerarhije, gde je svaki prilog (tj. post) istog formata, oblika i opreme kao i svaki drugi. Samim tim, svaki je \u010dlanak na dru\u0161tvenim mre\u017eama jednak, i svi su u istoj trci za reakcije publike, komentare i deljenja, \u010dime je sasvim uklonjen jedan va\u017ean aspekt uredni\u010dkog rada i medijskog izraza.<\/p>\n

Tipi\u010dna posledica toga jeste da su od relevantnih brojki, istra\u017eivanja ili epidemiolo\u0161kih preporuka medijski uspe\u0161niji na dru\u0161tvenim mre\u017eama bili \u201ekontroverzni\u201c prilozi \u2013 od prenaduvanih \u0161tetnih nuspojava vakcina, preko u\u010ditavanja svakakvih politi\u010dkih skandala u ina\u010de va\u017enu misiju SZO u Vuhanu, do pru\u017eanja pozornice svakom sumnji\u010davom glasu \u0161irom planete: redom su se, vest po vest, iz meseca u mesec, bu\u0161ile rupe u onoj neophodnoj, realnoj dru\u0161tvenoj slici pandemije koja je odavno trebalo biti na\u0161iroko usvojena.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Problem je u tome \u0161to nam je te\u0161ko (ili nemogu\u0107e) da zamislimo dru\u0161tvene okvire koji bi omogu\u0107ili ne \u201emedijski uspe\u0161no\u201c, ve\u0107 istinito, pa\u017eljivo i odgovorno izve\u0161tavanje o pandemiji<\/h2>\n

Savremeni medijski mehanizmi \u2013 oni koji slu\u017ee njihovom me\u0111usobnom takmi\u010denju u privla\u010denju publike \u2013 tako su se pokazali kao temeljno neadekvatan alat za informisanje stanovni\u0161tva o pandemiji. Da li je moglo biti druga\u010dije?<\/p>\n

Naravno da jeste. Problem je u tome \u0161to nam je te\u0161ko (ili nemogu\u0107e) da zamislimo dru\u0161tvene okvire koji bi omogu\u0107ili ne \u201emedijski uspe\u0161no\u201c, ve\u0107 istinito, pa\u017eljivo i odgovorno izve\u0161tavanje o pandemiji. Jedan od njih, svakako ne idealan, jeste kontrola: onaj bauk savremenog dru\u0161tvenog imaginarijuma, cenzura. U vreme korumpiranih, manipulativnih dr\u017eavnih vrhova opravdano je nezamisliva ideja da dr\u017eavna kontrola medija mo\u017ee doneti ikakvo dobro, ali kontrola medijskog sadr\u017eaja zapravo je jedna sasvim normalna, svakodnevna stvar, a relevantne primere mo\u017eemo na\u0107i ve\u0107 u Zakonu o javnom informisanju i medijima Republike Srbije.<\/p>\n

Izme\u0111u ostalog, u Srbiji je zakonom definisana zabrana (po potrebi) distribucije medijskog sadr\u017eaja koji \u201epoziva na akt neposrednog nasilnog ru\u0161enja ustavnog poretka\u201c, kao i onog koji poziva na nasilje na osnovu diskriminacije; medijima je zabranjeno da progla\u0161avaju krivce dok jo\u0161 traju sudski postupci, da \u0161ire mr\u017enju i diskriminaciju, da izla\u017eu maloletnike i maloletnice pornografskom sadr\u017eaju; postoji za\u0161tita integriteta maloletnika, kao i pravo na pristanak drugih lica, pravo na odgovor i ispravku\u2026 Mediji, drugim re\u010dima, nisu Divlji zapad, i to ne treba da budu: s obzirom na to do kakve su katastrofe u informisanju o pandemiji doveli uvre\u017eeni medijski mehanizmi, mo\u017eda je pravo vreme da se otvori pitanje kontrole medijskog rada \u2013 kada je u pitanju izve\u0161tavanje o masovnoj, lako prenosivoj, smrtonosnoj bolesti koja \u0107e nam, kako stvari stoje, jo\u0161 godinama uticati na svakodnevni \u017eivot.<\/p>\n

Druga potencijalna re\u0161enja su uslovno re\u010deno mek\u0161a. Pored zakonskih odredbi, medijskim radom upravlja i sijaset usvojenih autorskih i uredni\u010dkih navika i nepisanih pravila \u2013 oni su dovoljno prisutni i konzistentni da me\u0111u publikom vrlo brzo postaje jasno kada neki medijski prilog \u201eprelazi granice\u201c pristojnosti, odgovornosti ili dobrog rada. Od postupka navo\u0111enja broja umrlih u nekoj nesre\u0107i ili oru\u017eanom sukobu, do nekih novijih na\u010dela kao \u0161to su ona o izve\u0161tavanju o samoubistvima, ti \u010desto pre\u0107utni medijski alati mogu biti sasvim dovoljni ukoliko bi se razvio korpus smernica adekvatan za jedno druga\u010dije \u2013 dobro \u2013 izve\u0161tavanje o pandemiji, ovoj ili nekoj budu\u0107oj.<\/p>\n

Bilo da re\u0161enja do\u0111u odozgo ili odozdo, kovid 19 je pokazao da su ona neophodna. Ta \u010dinjenica \u0107e se, dodu\u0161e, te\u0161ko danas prihvatiti me\u0111u medijima i medijskim radnicima, odavno naviklim na tr\u017ei\u0161no utrkivanje, pa se samim tim mora po\u010deti od kritike. Medijski problemi nisu pojedina\u010dni i nisu ograni\u010deni na tabloide; oni zahtevaju strukturalne izmene u na\u010dinu njihovog rada. Pre bilo \u010dega drugog, hajde prvo da se ta granica probije, da se problem prepozna.<\/p>\n

Odiseja.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pandemija je globalna pojava bez presedana. Dezinformacije koje bi ina\u010de bile lokalne lako su prelazile dr\u017eavne granice<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":301410,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[704],"class_list":["post-337541","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-pandemija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337541","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=337541"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337541\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":337544,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337541\/revisions\/337544"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/301410"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=337541"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=337541"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=337541"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}