{"id":337458,"date":"2022-01-27T07:33:51","date_gmt":"2022-01-27T06:33:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=337458"},"modified":"2022-01-27T07:33:51","modified_gmt":"2022-01-27T06:33:51","slug":"secate-se-mirovnog-pokreta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/27\/secate-se-mirovnog-pokreta\/","title":{"rendered":"Se\u0107ate se mirovnog pokreta?"},"content":{"rendered":"
\n
Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Pre nekoliko godina dala sam intervju ruskoj prijateljici, pesnikinji, urednici i aktivistkinji Eleni Fanailovoj za njen internetski portal. Dobila sam razne komentare, me\u0111u kojima me je posebno pogodio jedan. To je bio komentar kulturologa sa kijevskog univerziteta koji je jugoslovenski rat uporedio sa sva\u0111om kom\u0161ija u bloku \u2013 za razliku od veli\u010danstvenog i pre svega velikog sukoba ogromne Ukrajine sa jo\u0161 ogromnijom Rusijom. \u017drtve se ra\u010dunaju ako ih je mnogo. Nisam mu ni\u0161ta odgovorila, imperijalna nadutost je \u017ealosna. No, sada je veli\u010dina zasela na polo\u017eaj i stvari su mnogo \u017ealosnije.<\/p>\n

Da li Evropi preti jo\u0161 jedan rat? I gde su evropski mirovni pokreti? Za sada, jedino su u \u0160paniji bile demonstracije protiv mogu\u0107nog rata. Ako ih bude, slede\u0107e \u0107e sigurno biti u Gr\u010dkoj i Portugaliji. Odgovor na pitanje za\u0161to se mirovni pokret budi u krajevima najdalje od Ukrajine je u istoriji: mirovni pokret bio je jedini koji je jo\u0161 nekako pre\u017eivljavao u vojnim diktaturama, i istovremeno slu\u017eio kao maskirna uniforma za kriminalizovanu (zabranjenu) levicu odnosno komuniste. Ubistvo Grigorisa Lambrakisa 1963, koje je bilo glavna tema romana i filma Z, bilo je ubistvo svetski poznatog mirovnog aktiviste. Mirovni pokret kao krovni delovao je i razvijao druge pokrete, jedino je u suo\u010davanju sa pravim ratom bio naprosto neuspe\u0161an pred I svetski rat, i jo\u0161 izrazitije pred II svetski rat. Tek u doba hladnog rata pridobio je mo\u0107 pravog masovnog politi\u010dkog pokreta, kao spontani odziv naroda na Zapadu i kao stalna taktika i ideolo\u0161ki tekst na Istoku. Doma\u0107i mirovni pokret pre tridesetak godina na raznim stranama imao je svoje svetle trenutke, ali posle rata nije uspeo da deluje na razvijanju odgovornosti za rat: pojedine organizacije, kao \u0161to je REKOM, uradile su mnogo na pomirenju i dokumentaciji rata.<\/p>\n

Rat u Evropi danas je realna pretnja. Oklevanje SAD i o\u010digledno ustezanje da se uklju\u010de u sukob Rusije i Ukrajine u desnoj Evropi se uveliko tuma\u010di kao \u201eslabost\u201c, posebno Bajdenova slabost. Mnogo vi\u0161e strasti i volje za rat pokazuje Engleska, sa svojim predimenzioniranim naoru\u017eanjem, slobodna od lojalnosti prema EU i sa vladom spremnom da uradi bilo \u0161ta, ne bi li se pokrilo doma\u0107e politi\u010dko \u0111ubre. A i zgodno bi bilo mobilisati \u0160kote pre njihovog sudbinskog referenduma. Francuska ima vi\u0161ak atomskih podmornica, jer je Australija zaustavila kupovinu u zadnjem trenutku, ali nije sklona teritorijalnom obra\u010dunavanju. A \u0161to se NATO-a ti\u010de, on je posebno mudrom politikom do zuba naoru\u017eao svoje dve \u010dlanice, Gr\u010dku i Tursku, koje ve\u0107 decenijama re\u017ee jedna na drugu, a ostalo je prepu\u0161teno evropskim partnerima i zavr\u0161ava se u cenjkanju o tome koja dr\u017eava treba da plati vi\u0161e birokratiji organizacije. Pitanje \u010demu slu\u017ei NATO mnogo je va\u017enije od pitanja da li u NATO uop\u0161te treba u\u0107i.<\/p>\n

Jevgenij Jevtu\u0161enko je 1961, usred hladnog rata, napisao pesmu \u201eHo\u0107e li Rusi rat?\u201c, koja je antiratna: kad je izvodi Crvena armija, zvu\u010di<\/a> mal\u010dice ambivalentno. Tra\u017eiti danas od Rusa mirovni pokret naprosto je nepo\u0161teno, jer se svaka organizacija i pojedinac koji nisu u dr\u017eavnoj slu\u017ebi moraju odnedavno potpisivati sa \u201estrani agent\u201c. Prednost svakako imaju gra\u0111ani Evrope, i ina\u010de najugro\u017eeniji u mogu\u0107nim sukobima: treba jedino da se sete \u0161ta su radili na ulicama pre \u0161ezdeset, pedeset godina, pa i ne\u0161to docnije.<\/p>\n

Kako probuditi gra\u0111ane Evrope da ponovo osete me\u0111unarodnu solidarnost, da do\u017eive evropsku osve\u0161\u0107enost, da se sete jugoslovenskog rata? Epidemija je u velikoj meri uni\u0161tila preduslove za takve gestove: mogu\u0107no je videti velike demonstracije ovih dana, i do 50.000 ljudi, koji se po evropskim gradovima bune zato \u0161to od njih tra\u017ee vakcinisanje i izvesna ograni\u010denja. Nije li bar jednako va\u017eno ho\u0107e li nam svima u Evropi leteti rakete preko glava (u boljem slu\u010daju)?<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako probuditi gra\u0111ane Evrope da ponovo osete me\u0111unarodnu solidarnost, da do\u017eive evropsku osve\u0161\u0107enost, da se sete jugoslovenskog rata?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":301927,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-337458","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337458","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=337458"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337458\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":337459,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337458\/revisions\/337459"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/301927"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=337458"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=337458"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=337458"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}