{"id":337179,"date":"2022-01-23T07:58:41","date_gmt":"2022-01-23T06:58:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=337179"},"modified":"2022-01-23T08:23:23","modified_gmt":"2022-01-23T07:23:23","slug":"nove-tehnologije-ili-zasto-je-lakse-zamisliti-kraj-sveta-nego-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/23\/nove-tehnologije-ili-zasto-je-lakse-zamisliti-kraj-sveta-nego-kapitalizma\/","title":{"rendered":"Nove tehnologije ili za\u0161to je lak\u0161e zamisliti kraj sveta nego kapitalizma"},"content":{"rendered":"
\n
Autor: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/div>\n
<\/div>\n
Film Matriks: uskrsnu\u0107e<\/em> jo\u0161 nismo gledali i ne znamo \u0161ta da o\u010dekujemo. Da se trilogija dalje upropasti malo je verovatno s obzirom na to koliko su dva katastrofalna nastavka do temelja uni\u0161tila ono malo \u0161to se dalo uni\u0161titi iz onog koji je snimljen 1999. Pa, kako je ba\u0161 taj formatirao \u010ditavu jednu generaciju \u2013 ostaje da vidimo da li \u0107e ovaj novi Matriks formatirati neku slede\u0107u ili \u0107e se jednostavno zadr\u017eati na citiranju ve\u0107 ustaljenih stereotipa i njihovom prilago\u0111avanju novijoj generaciji.<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Naravno, najdublja la\u017e \u201ematriksa\u201d je da su i \u0161treberi kul, ali kad smo kod problema i kontradikcija, pomenimo i da je i s\u00e2m originalni Matriks<\/em> pomalo libertarijanski \u2013 problem se identifikuje u nekom centralnom <\/em>agensu upravljanja i regulacije, misti\u010dnoj \u201evlasti\u201d koja dru\u0161tvo kontroli\u0161e u ideologiji<\/em> koja navodno sakriva stvarnost. Drugim re\u010dima, centralni trop Matriksa<\/em> danas je centralni i najdublji ideolo\u0161ki trop ina\u010de: problem je u \u201eideologiji koja nas la\u017ee\u201d i \u201edr\u017eavi\u201d koja mo\u017eda nije najartikulisanija i homogena, ali svakako jeste \u201ejedinstven\u201d i kontingentan politi\u010dki faktor. Drugim re\u010dima, prvi matriks sasvim ide uz dlaku onome \u0161to je kasnije postao pokret za skupljanje intelektualno lenjih i nedovoljno zrelih: oslobodite se centralnog agensa vlasti (dr\u017eave), a ono \u0161to ostane (a to su hijerarhijski odnosi proistekli iz tr\u017ei\u0161nih) \u2013 treba i tako da bude.<\/p>\n

I naravno da se ispostavilo da je tu sve pogre\u0161no. Jer obe\u0107anje digitalnog sveta je bilo obe\u0107anje univerzalne slobode upravo zbog toga \u0161to je u njemu prisustvo dr\u017eave i njenih regulacionih aparata bilo srazmerno malo: u njemu smo navodno svi mogli da budemo sve \u0161to po\u017eelimo, da \u017eongliramo rodove i menjamo izglede, da se oslobodimo ograni\u010denja i fizike i dr\u017eavne interpelacije<\/em>, da ostanemo ve\u010dito anonimni<\/em>, automatizacija je trebalo da nas oslobodi nu\u017enosti rada, dronovi da nas oslobode neizbe\u017enosti gravitacije.<\/p>\n

Ali na kraju od toga nismo dobili ama ba\u0161 ni\u0161ta: automatizacija ne \u010dini rad lak\u0161im ve\u0107 slu\u017ei smanjenju cene rada (iako na koncu po cenu odr\u017eivosti celog ekonomskog modela, ali o tome neki drugi put), autonomni dronovi polako ali sigurno postaju ma\u0161ine za ubijanje iz distopijskih ko\u0161mara, svakakva glupost se sada potpuno nekriti\u010dki prihvata samo zato \u0161to nosi epitet \u201enovog\u201d, antiintelektualizam je, koriste\u0107i diseminacijske mehanizme globalne mre\u017ee, postao jedna od najdubljih ideolo\u0161kih matrica, a nove tehnologije su donele tako gust i neprobojan model regulacije svakodnevnog \u017eivota da su mogu\u0107nosti njihove destabilizacije sada \u010dak i manje nego ranije.<\/p>\n

\n

Metavers pre Metaversa<\/h2>\n<\/blockquote>\n

I tako je i s najnovijom najavljenom tehnologijom: kompanija \u201eFejsbuk\u201c je krajem pro\u0161le godine najavila skori dolazak nove vrste socijalne mre\u017ee (a pitanje je i da li je uop\u0161te u pitanju \u201esocijalna mre\u017ea\u201d) \u2013 nekakvog metaversa<\/em><\/span>1<\/sup><\/a>, koji \u0107e, kako se tvrdi, dodatno da nas osloba\u0111a ograni\u010denja fizi\u010dkog sveta. Ukratko: stavite cvikere za virtuelnu realnost i voila<\/em> \u2013 u metaversu ste, nekoj verziji trodimenzionalne mre\u017ee Fejsbuk. Ali, imaju\u0107i u vidu da je i sama mre\u017ea Fejsbuk ni\u0161ta vi\u0161e doli visokotehnologizovan zid za ogla\u0161avanje, te\u0161ko je pomisliti da \u0107e metavers biti i\u0161ta principijelno druga\u010dije: vrlo verovatno nije u pitanju ni\u0161ta drugo doli trodimenzionalna konzumeristi\u010dka utopija\/distopija koja usput \u2013 i ne bi li facilitirala beskrajnu kupovinu<\/em> \u2013 donosi nove, \u010dvr\u0161\u0107e, rigidnije i arbitrarnije mehanizme regulacije.<\/p>\n

Stoga u svetlu zapravo potpuno neoriginalne ideje valja imati u vidu i da je motiv za razvijanje ovog novog ged\u017eeta sasvim profan (pored toga \u0161to je sasvim neoriginalan): po\u0161to je bilo koja klasi\u010dna dru\u0161tvena mre\u017ea ograni\u010dena fizi\u010dkom dostupno\u0161\u0107u internet veze, pretra\u017eiva\u010da, ali prvenstveno ograni\u010dena koli\u010dinom vremena koje mo\u017eemo baciti na beskrajno skrolovanje (dan, na kraju krajeva, ima samo 24 sata), iz toga se vi\u0161e ne d\u00e2 iscediti pa je re\u0161enje da se imersija produbi <\/em>tako \u0161to \u0107e joj se dodati jo\u0161 jedna dimenzija. A kao \u0161to rekosmo, nije u pitanju previ\u0161e originalan koncept: svi mi koji smo pre par decenija postali ovisnici o multiplejer igricama ve\u0107 decenijama mo\u017eemo, makar na par sati dnevno, da budemo manje vi\u0161e \u0161ta god ho\u0107emo: specijalci, urbanisti, mitski heroji, graditelji novog sveta, generali, vojnici pro\u0161losti i\/ili budu\u0107nosti ili (u mom slu\u010daju) piloti.<\/p>\n

\n

Cini\u010dna dr\u017eava<\/h2>\n<\/blockquote>\n

No i tu postoji ozbiljan problem: nije metavers neoriginalan samo zato \u0161to je neko ve\u0107 smislio istu stvar, ve\u0107 je neorginalan i zato \u0161to mi ve\u0107 <\/em>\u017eivimo u nekom metaversu, u stvarnosti u kojoj je granica izme\u0111u virtualnog i \u201erealnog\u201d ve\u0107 izbrisana. I nema boljeg na\u010dina za gvirnuti u odnose u virtualnom svetu nego gledati kako se prelivaju u ove stvarne i obratno. Pa se tako pre nekoliko nedelja javnost najednom na\u0161la iznena\u0111ena kad je jedna mlada jutjuberka izvr\u0161ila samoubistvo nakon \u0161to ju je internet rulja predvo\u0111ena najpopularnijim jutjuberom ovih prostora mesecima maltretirala. A ono \u0161to je u ovom slu\u010daju najvi\u0161e iznenadilo \u2013 jeste javnost koja se iznenadila. Jer logika iza celog slu\u010daja je sasvim razumljiva i o\u010dekivana pogleda li se iz ugla dominantnog ekonomskog modela: \u0161to ve\u0107i skandal, to ve\u0107a popularnost; \u0161to ve\u0107a popularnost \u2013 to ve\u0107i novac na ra\u010dunu.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, pogledan iz druga\u010dijeg ugla, najpopularniji jutjuber ovih prostora nije klipan sa opasnim oru\u017ejem u rukama \u2013 ve\u0107 uzorni preduzetnik sasvim dobro uklopljen u ovda\u0161nje politi\u010dko-ekonomske(-crkvene) strukture mo\u0107i. Ali izgleda da je klju\u010dna ve\u0161tina savremene tehnolo\u0161ke pismenosti u doba beskrajne platformacije dru\u0161tva \u2013 klasna nepismenost pa ono \u0161to ostaje zamaskirano je i to da su odnosi u digitalnom svetu zapravo samo preliveni odnosi iz \u201eovog na\u0161eg\u201c. Savremene tehnologije nas mo\u017eda jesu oslobodile nekih ograni\u010denja fizi\u010dkog sveta ali nas nisu oslobodile odnosa mo\u0107i u njemu (a valjda je zato i lak\u0161e zamisliti kraj sveta nego kapitalizma) i nove tehnologije ipak manjkaju mogu\u0107nost stvaranja i novih odnosa <\/em>te se strukturno pretvaraju u proteze za projekciju i produ\u017eavanje i oja\u010davanje stvarnosti i njenih hijerarhija. <\/span>2<\/sup><\/a><\/p>\n

Ali kontradikcija se ne nalazi samo na strani neposrednih u\u010desnika u internetskom prostoru, niti onih koji ga posmatraju, ve\u0107 ponajvi\u0161e na strani neutralnog posmatra\u010da: dr\u017eave koja u isto vreme obo\u017eava preduzetnike i njihovo zara\u0111ivanje, ali sa druge strane mrzi nali\u010dje ekonomskog modela koji sama podsti\u010de i kojem, naravno, sama stara uslove. Stoga ceo proces digitalizacije i njene lo\u0161ije strane najpre valja posmatrati kao kompleksan proces autsorsovanja: dr\u017eava se sistematski povla\u010di iz odre\u0111enih sektora i ostavlja ih svojevrsnim institucionalnim franken\u0161tajnima. Povla\u010di se iz obrazovanja i taj posao prepu\u0161ta tr\u017ei\u0161tu, pa decu sve vi\u0161e obrazuju kreteni s malko slave; povla\u010di se iz zdravstvene nege, pa se ljudi le\u010de slu\u0161aju\u0107i nadrilekare i ludake (pa ne treba ni da za\u010dudi da polovina stanovni\u0161tva odbija da se vakcini\u0161e),<\/span>3<\/sup><\/a> povla\u010di se iz socijalne za\u0161tite pa dobrobit ljudi preuzimaju \u0161amani nju ejd\u017eizma s Jutjuba; povla\u010di se iz nauke<\/a> pa se \u201enaukom\u201d sve vi\u0161e bave prodavci magle \u010diji je jedini interes proizvodnja samih sebe kao brendova.<\/p>\n

Stoga na kraju svaka briga dr\u017eave li\u010di na cini\u010dnu brigu ma\u0107ehe, a i to samo zarad izgradnje iluzije da se uop\u0161te i\u0161ta i kani uraditi.<\/span>4<\/sup><\/a> Jer dr\u017eava se naravno povla\u010di i iz brige za psihi\u010dko zdravlje stanovni\u0161tva, pa je \u010dak i brigu za za\u0161titu dece od internet nasilja i sli\u010dnih po\u0161asti prepustila nevladinom sektoru, ili se eventualno latila nekog bizarnijeg oblika javno-privatnog partnerstva. I naravno da je rezultat jedna potpuno neprivla\u010dna kampanja koja je izgleda dizajnirana da pre odbije nego da privu\u010de. Od kr\u0161a instrumenata, kontrola, ud\u017ebenika, flajera, priru\u010dnika za ove ili one \u2013 ni\u0161ta ne funkcioni\u0161e i slu\u017ei prvenstveno ne bi li se simuliralo da se i\u0161ta uop\u0161te poku\u0161ava u\u010diniti, a najdalje dokle se doguralo jstee\u2026 pristojnost na internetu.<\/p>\n

Tek i sama je borba protiv lo\u0161ih strana ubrzane digitalizacije \u2013 specifi\u010dna forma autsorsinga jer su institucije koje se ovim problemom bave u najboljem slu\u010daju fuzija dr\u017eavnih institucija i nevladinih organizacija, a u gorem samo <\/em>nevladine organizacije koje su jednostavno ostavljene na vetrometini, kao \u0161to je uvek slu\u010daj sa organizacijama civilnog dru\u0161tva (prekarne, koncentrisane na merljive\/ali ne nu\u017eno i delotvorne rezultate i autpute, ograni\u010dene finansijskim sredstvima koje dobijaju, o\u0161trim pogledima donatora, pa se na kraju pravi efekti naj\u010de\u0161\u0107e postignu uprkos <\/em>pre nego zahvaljuju\u0107i<\/em> novcu koji se u nevladin sektor uliva).<\/p>\n

Stoga briga oko nevine de\u010dice koju jure internet prevaranti spada tek u kategoriju performativnih ekstravaganci potkovanu \u201emislite na decu\u201c demagogijom i zapravo je sasvim kontra glavnom toku ekonomskih imperativa, koji nala\u017eu stavljanje svih pravila po strani ne bi li se omogu\u0107ila cirkulacija kapitala. Drugim re\u010dima re\u0161enja u datom okviru niti ima niti \u0107e ga biti.<\/p>\n

    \n
  1. <\/span>Promotivni video je, me\u0111utim, toliko lo\u0161, toliko amaterski da se vidi da je glavnu re\u010d imao niko drugi do Mark Cukerberg. Jer, naravno, novi milioneri su toliko bogati, samozadovoljni i mo\u0107ni da vi\u0161e niko ne sme da ih makar malko zauzda, \u010dak ni onda kad su im ideje i projekti moronski.<\/li>\n
  2. <\/span>Pa smo tako iz ovog slu\u010daja saznali da najpopularniji jutjuber do zvezda nije do\u0161ao preko trnja, ve\u0107 preko epitrahilja: u pitanju je sin visoko pozicioniranog sve\u0161tenika. Pa sad nama ostaje da odlu\u010dimo: da li je postao najpopularniji jutjuber zato \u0161to je ve\u0107 imao odre\u0111ene privilegije ili je \u201cbivanje najpopularnijim jutjuberom\u201d danas samo legitimi\u0161e njegovo privilegovano odrastanje.<\/li>\n
  3. <\/span>A kad su se na\u0161li u trci s novim medijima, tradicionalni nisu mogli ni\u0161ta drugo no da se uhvate u kolo beskrajnog srozavanja standarda i jurnjave za klikovima, pa i ne \u010dudi da su oni sada kao mera dobrog medija nestali: dok navodno vode kampanje protiv la\u017enih vesti i nadrilekara koji na internetu lupetaju o vakcinama i koroni, u goste redovno pozivaju verovatno najintervjuisanijeg pojedinca koji je upitan oko pitanja globalne pandemije je \u2013 Bila Gejtsa. Koji je stru\u010dnjak za koronu zapravo daleko manje nego, na primer, izvesni doktor Nestorovi\u0107.<\/li>\n
  4. <\/span>I naravno, ne treba zaboraviti da se i sama politi\u010dka mo\u0107 godinama oslanja na nove tehnologije i mehanizam proizvodnje virtuelnog javnog mnjenja uz pomo\u0107 armije botova.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Stoga briga oko nevine de\u010dice koju jure internet prevaranti spada tek u kategoriju performativnih ekstravaganci potkovanu \u201emislite na decu\u201c demagogijom i zapravo je sasvim kontra glavnom toku ekonomskih imperativa, koji nala\u017eu stavljanje svih pravila po strani ne bi li se omogu\u0107ila cirkulacija kapitala.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":328768,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-337179","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337179","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=337179"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337179\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":337180,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/337179\/revisions\/337180"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/328768"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=337179"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=337179"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=337179"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}