{"id":336960,"date":"2022-01-20T07:16:53","date_gmt":"2022-01-20T06:16:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=336960"},"modified":"2022-01-20T07:16:53","modified_gmt":"2022-01-20T06:16:53","slug":"borba-za-socijalizam-i-opstanak-covecanstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/20\/borba-za-socijalizam-i-opstanak-covecanstva\/","title":{"rendered":"Borba za socijalizam i opstanak \u010dove\u010danstva"},"content":{"rendered":"

Autor: Rastko Mo\u010dnik<\/strong><\/p>\n

Opstanak \u010dove\u010danstva danas zavisi od ukidanja kapitalizma. Za izlaz iz njega do sada je bio predlo\u017een i u nekoj meri isproban samo socijalizam. U budu\u0107oj izgradnji socijalizma kao Jugosloveni i Jugoslovenke imamo privilegiju da mo\u017eemo koristiti svoje istorijsko iskustvo.<\/p>\n

Dru\u0161tvena svojina bila je mo\u017eda najzna\u010dajnija inovacija jugoslovenskog socijalizma. Sve \u0161to je va\u017eno za \u017eivot i napredak dru\u0161tva u dru\u0161tvenoj je svojini \u2013 pripada svima zajedno i nikome posebno. Radni kolektivi, lokalne zajednice, ad hoc ekipe rade na sredstvima za proizvodnju, sara\u0111uju sa prirodom, razvijaju ideje itd. kao dobri gospodari i organizovani su po principima radni\u010dkog samoupravljanja i lokalne samouprave. Problem koji se time otvara je na\u010din razmene dobara i usluga i njihova raspodela. U Jugoslaviji su isprobana tri sistema: dr\u017eavno-planski (do ranih 1960-ih), tr\u017ei\u0161ni (1965 \u2013 1974) i “dogovorni” (posle 1976).<\/p>\n

Najuspe\u0161niji je bio planski model, kombinovan sa radni\u010dkim samoupravljanjem. U 1950-tim jugoslovenski privredni rast bio je me\u0111u najvi\u0161im na svetu, a u nekim periodima \u010dak i najvi\u0161i. Tr\u017ei\u0161ni model uveo je jake kapitalisti\u010dke procese: samoupravni kolektivi po\u010deli su se pona\u0161ati kao individualni kapitali. U radnim organizacijama to je prouzrokovalo prevladu menad\u017ementa i stru\u010dnih slu\u017ebi u formalno samoupravnom odlu\u010divanju. Po\u0161to je prema kapitalisti\u010dkoj sistemskoj logici razvoj razvijenih uslovljen nerazvojem nerazvijenih, pove\u0107avale su se razlike izme\u0111u jugoslovenskih republika. Taj je proces u kombinaciji sa novom mo\u0107i mened\u017eerskog sloja oja\u010dao tzv. tehno-liberalnu frakciju u politi\u010dkim birokratijama. Iz toga su proiza\u0161li sukobi izme\u0111u republi\u010dkih birokratija i konflikti sa federalnim vlastima. Po\u0161to je kapitalisti\u010dka logika prouzrokovala sve br\u017ee dru\u0161tveno raslojavanje, a pogotovo ja\u010danje srednje klase, malogra\u0111anstva \u2013 politi\u010dki sukobi poprimili su nacionalisti\u010dki oblik.<\/p>\n

Jugoslovenski komunisti poku\u0161ali su prekinuti te procese “dogovornom ekonomijom”. Namera je bila dvostruka. Prvo se poku\u0161avalo smestiti samoupravno odlu\u010divanje \u0161to ni\u017ee, tamo gde neposredni proizvo\u0111a\u010di jo\u0161 mogu ovladati celokupnim radnim procesom na nivou “osnovne organizacije udru\u017eenog rada”. Time bi ukinuli otu\u0111uju\u0107u podre\u0111enost radnica i radnika tehnolo\u0161kom procesu. A oduzeli bi i mo\u0107 “tehnokratiji”. Drugo, tr\u017ei\u0161ne odnose me\u0111u proizvodnim jedinicama nadomestilo se samoupravnim dogovorima. Time se poku\u0161avalo spre\u010diti spontane negativne u\u010dinke tr\u017ei\u0161ta \u2013 pove\u0107avanje razlika izme\u0111u razvijenih i nerazvijenih, dru\u0161tveno raslojavanje, op\u0161ti haos tr\u017ei\u0161ne privrede. Sistem “slobodno udru\u017eenog rada” nikad nije za\u017eiveo iz vi\u0161e uzroka. Bio je uveden kad je po\u010dela dugoro\u010dna kriza kapitalisti\u010dkog svetskog sistema. Svetska kriza jako je pogodila Jugoslaviju jer je zemlja ve\u0107 dugo bila “otvorena” prema svetskom tr\u017ei\u0161tu. Rade Panti\u0107 pokazao je da su sukobi u Jugoslaviji ja\u010dali, a naro\u010dito su se produbljivale stvarne protivre\u010dnosti izme\u0111u “razvijenih i nerazvijenih” \u0161to se zemlja intenzivnije uklju\u010divala u me\u0111unarodnu privredu.<\/p>\n

Sli\u010dnu analizu razvija Andreja \u017divkovi\u0107. Integracija prema izvana prouzrokovala je unutra\u0161nju dezintegraciju. Drugi zna\u010dajni u\u010dinak “otvaranja” prema vani bio je rastu\u0107i vanjski dug Jugoslavije. Kad bi trebalo da se sistem “dogovorne ekonomije” razvije, ve\u0107 je bila u toku neoliberalna kontraofenziva kapitala, \u0161to je konkretno zna\u010dilo da su imperijalisti\u010dke sile i njihovi aparati (Me\u0111unarodni monetarni fond, Svetska banka) po\u010deli da priti\u0161\u0107u Jugoslaviju da napusti socijalizam. A neposredna realizacija dogovorne ekonomije samo je u ugovornom juridi\u010dkom \u017eargonu u\u010dvrstila postoje\u0107e odnose neravnopravnosti i iskori\u0161tavanja.<\/p>\n

Glavno pitanje op\u0161te koordinacije dru\u0161tvenih delatnosti jugoslovenski socijalizam ostavio je otvorenim. Ali ne sasvim. U sferi “dru\u0161tvenih delatnosti” prema tada\u0161njoj terminologiji, a to su bila podru\u010dja zdravstva, \u0161kolstva, kulture, socijalne brige, penzijskog sistema, jugoslovenski socijalizam uveo je “dru\u0161tveno upravljanje”, u kome su zajedni\u010dki odlu\u010divale delegacije izvo\u0111a\u010da i korisnika. Time su se izbegle i etatisti\u010dka birokratizacija i tr\u017ei\u0161na komercijalizacija, a postiglo se jo\u0161 vi\u0161e: “proizvodi”, tj. usluge na tim podru\u010djima bile su ve\u0107 unapred socijalizovane. Sistem dru\u0161tvenog upravljanja uspostavio je koordinaciju bez tr\u017ei\u0161ta i planiranje bez dr\u017eave. Na tom iskustvu mogli bismo osnovati sistem op\u0161te dru\u0161tvene koordinacije u budu\u0107em socijalizmu.<\/p>\n

Odluke koje bi primale delegacije izvo\u0111a\u010da i korisnika bile bi istovremeno privredne (jer bi koordinisale dru\u0161tvene delatnosti) i politi\u010dke, po\u0161to bi odre\u0111ivale op\u0161ti kurs dru\u0161tvenog razvoja. Time bi se prevladala odvojenost ekonomske i politi\u010dke sfere, svojstvena kapitalizmu. Mandat delegata je imperativan i jednokratan. Na taj na\u010din se obezbe\u0111uje da delegati zaista predstavljaju svoju bazu, i spre\u010deno je da se formiraju politi\u010dke partije, u kojima se institucionalizuje politi\u010dko otu\u0111enje, svojstveno bur\u017eoaskom poretku.<\/p>\n

Me\u0111utim, kako posti\u0107i da u delegatskom sistemu odluke ne odre\u0111uje administracija? Kako obezbediti da delegatske skup\u0161tine odlu\u010duju u op\u0161tem dru\u0161tvenom interesu? Prema “Komunisti\u010dkom manifestu”, to bi trebalo da bude zadatak komunista: “Komunisti nisu neka posebna partija… oni u razli\u010ditim nacionalnim borbama proletera… sprovode zajedni\u010dke, od nacionalnosti nezavisne interese celokupnog proletarijata… na razli\u010ditim stupnjevima razvitka… stalno zastupaju interese celokupnog proletarijata.” Jugoslavija to pitanje nije re\u0161ila. Jugoslovenski komunisti nisu disciplinovali birokratiju, ve\u0107 su se s njom spojili. Republi\u010dke birokratije su odustale od socijalisti\u010dkog projekta pre nego od vlasti.<\/p>\n

Budu\u0107i socijalizam \u0107e trebati da prona\u0111e drugo re\u0161enje. Kombinacijom neposredne demokratije u bazi i delegatskog sistema na vi\u0161im razinama to bi se moglo posti\u0107i. Pretpostavke re\u0161enja su zahtevne i slo\u017eene. Jedna od bitnih pretpostavki je ukidanje podele rada. Komunisti\u010dki \u010dovek iz “Nema\u010dke ideologije”, koji “nema jedan isklju\u010divi krug delatnosti, ve\u0107 se mo\u017ee usavr\u0161avati u bilo kojoj grani, [po\u0161to] dru\u0161tvo reguli\u0161e op\u0161tu proizvodnju i upravo time [svakome] omogu\u0107ava da danas \u010dini ovo a sutra ono, da ujutru lovi, posle podne peca, uve\u010de se bavi sto\u010darstvom i posle jela kritikuje […], a da ne postane lovac, ribar, pastir ili kriti\u010dar” \u2013 nije samo razotu\u0111eni \u010dovek praxis, ve\u0107 je pretpostavka komunisti\u010dki zasnovanog dru\u0161tva.<\/p>\n

Dalje razmi\u0161ljanje odvelo bi nas u \u0161pekulaciju. Za nas su sada va\u017eni po\u010detni koraci. Put u socijalizam ne mo\u017ee se zapo\u010deti u sada\u0161njoj Evropskoj uniji. Brojni drugovi smatraju da se unija mo\u017ee reformisati i otvoriti prema socijalisti\u010dkom putu. Ne delim tu procenu. Ali ni po reformisti\u010dkom ni po revolucionarnom scenariju nije mogu\u0107e graditi socijalizam u jednoj zemlji u okviru EU-a, pa ni u sada\u0161njem me\u0111unarodnom poretku. Takav eventualni poku\u0161aj me\u0111unarodna reakcija odmah bi napala sankcijama, a mo\u017eda i vojnom intervencijom u ime demokratije, ljudskih prava i tome sli\u010dno. Stoga socijalisti\u010dka inicijativa danas ima \u0161ansi samo ako je internacionalisti\u010dka. Da se uspe stvoriti blok dr\u017eava sa socijalisti\u010dkim projektom, onda bi \u0161anse bile realne. Za periferne zemlje zapravo nema druge perspektive. A to je perspektiva i za potla\u010dene i iskori\u0161tavane mase u celom svetu. Zapravo perspektiva za \u010dove\u010danstvo…<\/p>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Socijalisti\u010dka inicijativa ima \u0161ansi samo ako je internacionalisti\u010dka. Da se uspe stvoriti blok dr\u017eava sa socijalisti\u010dkim projektom, onda bi \u0161anse bile realne. Za periferne zemlje zapravo nema druge perspektive. A to je perspektiva i za potla\u010dene i iskori\u0161tavane mase u celom svetu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-336960","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336960","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=336960"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336960\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":336961,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336960\/revisions\/336961"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=336960"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=336960"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=336960"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}