{"id":336726,"date":"2022-01-17T07:58:12","date_gmt":"2022-01-17T06:58:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=336726"},"modified":"2022-01-17T07:58:12","modified_gmt":"2022-01-17T06:58:12","slug":"zbogom-rio-tinto","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/17\/zbogom-rio-tinto\/","title":{"rendered":"Zbogom Rio Tinto"},"content":{"rendered":"
\n
Pi\u0161e: Dejan Ili\u0107<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Australija je sa svog tla isterala Novaka \u0110okovi\u0107a. Stavljena je ta\u010dka na vi\u0161enedeljnu pri\u010du. Odluka da Novak bude oteran zasnovana je na mi\u0161ljenju jedne i samo jedne osobe. Sticajem okolnosti ta osoba je australijski ministar za imigracije. On misli da Novak mo\u017ee da ugrozi red i mir u zemlji. Pored toga, njemu se \u010dini da je Novak za neke \u201etalisman antivakserskog sentimenta\u201c. Ni jedno ni drugo sa Novakom samim po sebi nema nikakve veze niti on za to mo\u017ee biti odgovoran.<\/p>\n

To \u0161to bi on mo\u017eda mogao da ugrozi red i mir u Australiji, to jest da podstakne nemire me\u0111u \u017eiteljima te zemlje nije njegovo li\u010dno svojstvo ili kapacitet \u2013 naprotiv, stvari u Australiji, mimo Novaka, stoje tako lo\u0161e da \u010dak i jedan jedini teniser sam mo\u017ee da ih pogor\u0161a, prema priznanju tamo\u0161nje vlade. Dakle, kada je rekao da Novak mo\u017ee ugroziti red i mir u Australiji, ministar nije rekao ni\u0161ta lo\u0161e o Novaku, nego je u stvari priznao da vlada \u010diji je \u010dlan nema kontrolu nad situacijom u toj zemlji.<\/p>\n

\u0160to se talismana ti\u010de, kako \u0107e drugi videti Novaka \u2013 recimo, kao najboljeg tenisera na svetu ili kao neki talisman \u2013 samo delimi\u010dno zavisi od njega, i to u okolnostima gde ima priliku da na to uti\u010de. Ovo nisu te okolnosti.<\/span>1<\/sup><\/a> Talisman ili simbol ili ikonu antivakserskog sveta od Novaka su napravili<\/a> mediji i sada politi\u010dari u Australiji iz krajnje sebi\u010dnih razloga. Ali, pred sud nisu iza\u0161li ni ti politi\u010dari, to jest vlada Australije koja o\u010dajno lo\u0161e upravlja krizom oko zaraze, ni mediji koji su zloupotrebili Novaka i navukli mr\u017enju na njega, nego ba\u0161 sam Novak.<\/p>\n

\u0160ta je trebalo da uradi na sudu: da tvrdi da mu ne pada na pamet da podbunjuje Australijance protiv njihove vlade i da nikada nigde nije pozivao ljude da se ne vakcini\u0161u? Pa \u010dak i da je sud to tra\u017eio od njega, to bi bilo bolje od onoga o \u010demu je sud u stvari odlu\u010divao. A odlu\u010divao je o tome da li je odluka ministra za imigracije tako besmislena da bude nezakonita. To je tako nisko postavljen prag, da su sudije to morale izri\u010dito da naglase. Mi ne odlu\u010dujemo da li je odluka ministra pametna ili ispravna, rekli su, na nama je da utvrdimo da li u njoj ima zrno smisla. Tako nisko postavljen prag, treba jasno re\u0107i, mo\u017ee presko\u010diti svaka budala (o huljama da ne govorimo). Pa i tamo\u0161nji ministar za imigracije.<\/p>\n

Mo\u017eda nije na odmet re\u0107i da tamo\u0161nje organizacije za za\u0161titu ljudskih prava odavno upozoravaju da su ovla\u0161\u0107enja ministra za imigracije u Australiji mimo razuma. Sad smo se i mi ovde, kojih se Australija, ruku na srce, malo ti\u010de, u to uverili. Pitanje je \u0161ta \u0107emo s tim saznanjem.<\/p>\n

\u0160to nas vra\u0107a na po\u010detak. Australijski zakoni su formulisani tako da u nekim situacijama volju ministra podi\u017eu iznad snage zakona. To pone\u0161to govori o ksenofobiji australijskog zakonodavca. Ali, taj aspekt i njegova veze s pro\u0161lo\u0161\u0107u te zemlje nas sada ne moraju zanimati. Zadr\u017eimo se na pravno sankcionisanom izmicanju izvr\u0161ne vlasti od ruke zakona, to jest od kontrole. Na to se u pri\u010di o Novaku nadovezuju jo\u0161 dva bitna elementa. Prvi je lo\u0161 rad vlade u izuzetno te\u0161kim okolnostima zaraze i bolesti za \u017eitelje Australije. Drugi je proizvoljno zalepljena medijska slika na jednu konkretnu osobu. Rezultat je progon te osobe.<\/p>\n

Kako bi taj mehanizam izgledao kod nas. Mi tako\u0111e imamo vlast mimo sudske kontrole. Mi tako\u0111e imamo medije koji bez ikakvih obzira pripisuju ljudima osobine ili pona\u0161anja koji s realno\u0161\u0107u imaju daleke ili nikakve veze. I kod nas je izvr\u0161na vlast sklona da na osnovu takvih slika, a ne na osnovu \u010dinjenica, preduzima mere i raspola\u017ee svojim mo\u0107ima tako da preoblikuje stvarnost. Kada ovda\u0161nji zvani\u010dnici s Vu\u010di\u0107em na \u010delu kritikuju australijske vlasti, to je isto kao da vi\u010du na sopstveni (trampovski<\/a>) odraz u ogledalu.<\/p>\n

Opozicija u Australiji reagovala je trenutno na proterivanje Novaka. S jedne strane, isti\u010de se da je Novak proteran na osnovu saznanja koja su bila dostupna i onda kada mu je data viza. Pitanje je jednostavno i bolno logi\u010dno: ako ste sve to znali ili morali da znate tada, za\u0161to ste mu ipak dali vizu, a onda ga \u0161ikanirali i oterali jednom kada je stigao u Australiju? Sud se naravno ovim pitanjem nije mogao baviti, on je tek tra\u017eio zrna smisla u odlukama australijskih vlasti.<\/p>\n

S druge strane, ka\u017ee se da bi Novakov slu\u010daj pred sudom mogao postati opasan presedan: od sada nadalje, svako ko u Australiju dolazi sa stavovima koji se ne dopadaju vlastima, mogao bi biti vra\u0107en s granice jer postoji opasnost (iako minimalna \u2013 na \u0161ta se svodi zrno smisla) da i neko u Australiji to vidi kao ohrabrenje da misli sli\u010dno. U takvom poretku, od liberalnih vrednosti ne ostaje kamen na kamenu. I otprilike toliko \u0107e i ostati, ako se pona\u0161anje prema Novaku uvre\u017ei kao praksa, od ideje Australije kao slobodnog sveta. Naprosto je jasno da bi svaka vlada sklona da zloupotrebi svoje mo\u0107i mogla da kreira situacije (ili namesti karte, jer je tu uvek re\u010d o kockanju) tako da mo\u017ee da posegne za ovla\u0161\u0107enjima za kojima je posegnuo ministar za imigraciju.<\/p>\n

Kako bi iz Srbije trebalo reagovati na postupke australijskih vlasti (podsetimo se, Novak nosi diplomatski paso\u0161 Srbije)? Krajnje hri\u0161\u0107anski \u2013 treba okrenuti i drugi obraz. To zna\u010di, pored ostalog, pona\u0161ati se prema pravnim licima iz Australije po pravilima na koja su ta lica navikla u svojoj zemlji. \u0160ta to konkretno zna\u010di?<\/p>\n

Evo, konkretno: da li Rio Tinto predstavlja pretnju za \u017eivote \u017eitelja Srbije, kao \u0161to se na po\u010detku tvrdilo da je Novak pretnja po \u017eivote Australijanaca? Nedvosmisleno \u2013 da. Za Novaka je kasnije i tamo\u0161nja vlada priznala da nije takva pretnja. Za Rito Tinto va\u017ei i dalje da jeste. Da li bi Rio Tinto ugrozio javni red i mir u Srbiji? Van svake sumnje \u2013 da. O tome ne moramo spekulisati. To je ve\u0107 sada \u010dinjenica. Da li je Rio Tinto talisman za korporacije koje ugro\u017eavaju \u017eivotnu sredinu, prema svemu \u0161to se o njemu mo\u017ee na\u0107i u medijima? Naravno \u2013 da. Dakle \u2013 zbogom, Rio Tinto.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

1. Ovde je zgodno pozvati se na jednu novu definiciju<\/a> razlike izme\u0111u javnog i privatnog, nastalu na iskustvu s dru\u0161tvenih mre\u017ea. Privatnost vi\u0161e nije ono \u0161to se mo\u017ee skloniti od o\u010diju javnosti. Privatnost se sada ti\u010de raznih polja u kojima mo\u017eemo kontrolisati kako nas drugi vide, to jest samostalno kreirati sliku o sebi. Jasno je da se u slu\u010daju Novak ne radi o privatnosti, to jest o samoj Novakovoj li\u010dnosti. Tu sve vreme imamo posla sa javnim predstavama, to jest medijskim a sad i neposredno politi\u010dkim (da ne ka\u017eem, ideolo\u0161kim) slikama o Novaku.<\/em><\/p><\/blockquote>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li Rio Tinto predstavlja pretnju za \u017eivote \u017eitelja Srbije, kao \u0161to se na po\u010detku tvrdilo da je Novak pretnja po \u017eivote Australijanaca? Nedvosmisleno \u2013 da.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":336727,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-336726","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336726","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=336726"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336726\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":336728,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336726\/revisions\/336728"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/336727"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=336726"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=336726"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=336726"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}