{"id":336407,"date":"2022-01-12T07:35:20","date_gmt":"2022-01-12T06:35:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=336407"},"modified":"2022-01-12T07:35:20","modified_gmt":"2022-01-12T06:35:20","slug":"eko-fasizam-borba-za-zivotnu-sredinu-i-poslednji-dani","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/12\/eko-fasizam-borba-za-zivotnu-sredinu-i-poslednji-dani\/","title":{"rendered":"Eko-fa\u0161izam: borba za \u017eivotnu sredinu i poslednji dani"},"content":{"rendered":"

Autor: Vuk Vukovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Bliskost desnice i interesovanja za o\u010duvanje \u017eivotne sredine nije nova pojava, mada nije tako ni o\u010digledna. U pitanju je slo\u017een odnos koji se menjao u skladu s razvojem savremene desnice, ali i u zavisnosti od odnosa snaga izme\u0111u levice i desnice i sve urgentnijeg postavljanja \u201eekolo\u0161kog pitanja\u201c kako u visoko, tako i u manje razvijenim dru\u0161tvima.<\/p>\n

Na strogo idejnoj ravni, skoro sve struje politi\u010dke desnice ba\u0161tine neke zajedni\u010dke predstave o tome \u0161ta je u jednom dru\u0161tvenom poretku \u201eprirodno\u201c, odnosno koja su pona\u0161anja i moralni obi\u010daji (ne)po\u017eeljni sa stanovi\u0161ta biolo\u0161ke \u201eprirode\u201c \u010doveka, da li je dru\u0161tvena hijerarhija samo izraz odre\u0111enih biolo\u0161kih \u010dinjenica i da li se pretpostavlja neko izgubljeno drevno stanje u kome su vladali uskla\u0111eni dru\u0161tveni odnosi izme\u0111u dru\u0161tvenih grupa (klasa, polova, itd) i pojedinaca (na selu, u patrijarhalnoj pro\u0161irenoj porodici, esnafskoj zajednici i tome sli\u010dno).<\/p>\n

Prema tome, svaki progresivizam i \u017eelja za radikalnom promenom u najboljem slu\u010daju su uzaludni, a u najgorem, predstavljaju aktivno kvarenje \u010doveka kao moralnog bi\u0107a i \u010dove\u010danstva kao zajednice. Ukratko, u staroj raspravi nature vs. nurture, desnica \u0107e pre dr\u017eati stranu ovom prvom konceptu.<\/p>\n

Intuitivno gledano, borba za o\u010duvanje i unapre\u0111enje \u017eivotne sredine jeste, ili bi bar trebalo da bude, prirodan produ\u017eetak ovakvih zamisli \u2013 ukoliko je \u010dovek velikim delom bi\u0107e (skoro nepromenljive) prirode, onda je klju\u010dno sa\u010duvati sredinu u kojoj on mo\u017ee da ostvari svoje te\u017enje i koja te te\u017enje, uostalom, i pothranjuje. Stvar je jo\u0161 o\u010diglednija ako se uvede pojam \u010distote \u2013 ako nacija ili rasa treba da bude moralno i demografski \u010dista, podrazumeva se da ona to mo\u017ee biti jedino u uslovima nezaga\u0111enog prirodnog okru\u017eenja.<\/p>\n

Me\u0111utim, sa istorijskog stanovi\u0161ta, \u017eivotna sredina \u2013 shva\u0107ena kao skup ekosistema na \u010dijoj se podlozi razvijaju i propadaju ljudska dru\u0161tva \u2013 pojavljivala se u politi\u010dkim programima desnica uglavnom na marginama i tek ponekad, u zavisnosti od trenutne dru\u0161tvene klime. Neki od prvih boraca za o\u010duvanje \u017eivotne sredine na Zapadu bili su u isto vreme i otvoreni rasisti, iako se jasnija i svesnija artikulacija ovih veza odvija tek s razvojem istorijskog fa\u0161izma i, potom, ekolo\u0161kog pokreta posle Drugog svetskog rata i poku\u0161aja ekstremne desnice da se u njega infiltrira.<\/p>\n

Ideja \u201ekrvi i tla\u201c, kao klju\u010dna ideolo\u0161ka komponenta istorijskog nacizma (mada je od njega starija), po sebi podrazumeva otklon od urbanizovanog industrijskog dru\u0161tva i povratak patrijarhalnoj seoskoj idili u kojoj je mogu\u0107e (do)\u017eiveti misti\u010dku vezu izme\u0111u krvi jednog naroda i zemlje koju on tom krvlju natapa.<\/p>\n

Otuda je jedan narod du\u017ean da se stara o svojoj zemlji i da je unapre\u0111uje, a njegovi najbolji sinovi i k\u0107eri \u2013 \u010destiti seljaci i seljanke \u2013 na svojim ple\u0107ima izdr\u017eavaju celu naciju, pa \u010dak i njene urbane, dekadentne pripadnike. Ova ideja se, naravno, i danas mo\u017ee na\u0107i kao maltene automatski refleks kolektivne svesti u industrijalizovanim dru\u0161tvima, bilo kao nostalgija za prostotom i \u010distotom sela, bilo kao fantazije o poljoprivredi kao razvojnoj \u0161ansi. Iako reakcionarno artikulisana kao \u017eal za selom koje nikad nije bilo onakvo kakvim se zami\u0161lja, uglavnom joj nedostaje rasisti\u010dka ili otvoreno nacisti\u010dka, istrebiteljska formulacija.<\/p>\n

\n

Novozelandski bunkeri i \u201ezelena agenda\u201c<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Uprkos intuitivnoj i filozofskoj bliskosti ekologije i organicisti\u010dkih desni\u010darskih ideja, posle poraza istorijskog fa\u0161izma, desnica \u2013 ili, preciznije re\u010deno, moderni konzervatizam \u2013 nije se preterano istakao na podru\u010dju za\u0161tite \u017eivotne sredine. Razlozi za to nisu nikakva tajna: savremena desnica bila je i jo\u0161 uvek je za\u0161titnik ekonomskog statusa quo ili, manje uvijeno, eksponent interesa krupnog i srednjeg kapitala u borbi klasa, ve\u0107 prema tome \u010dije ekonomske interese zastupa. Zato je najrazornija kritika konzervatizma i dalje jedno prosto pitanje \u2013 a \u0161ta su oni to ta\u010dno konzervirali i o\u010duvali? Gde god i kad god je konzervatizam bio na vlasti, krupni biznis je vodio glavnu re\u010d i ar\u010dio prirodna bogatstva (naro\u010dito tu\u0111a) zarad ekonomskog rasta. No, ni centar, a naro\u010dito istorijska levica, ne mogu se po\u0161tedeti sli\u010dnih prigovora.<\/p>\n

Neki pokreti i partije koji se sme\u0161taju jo\u0161 desnije od savremenog konzervatizma povremeno su flertovali sa zelenim idejama, \u0161to je bio slu\u010daj sa Novom desnicom Alena de Benoa u Francuskoj ili Britanskom nacionalnom partijom (BNP) koja je, u maltuzijanskom stilu, kao glavni uzro\u010dnik propadanja \u017eivotne sredine ozna\u010dila prenaseljenost usled \u201enekontrolisane migracije\u201c na britanska ostrva. U Nema\u010dkoj je tokom \u0161ezdesetih i sedamdesetih godina Nacionalna demokratska partija (NDP) bila glavni nosilac spoja fa\u0161isti\u010dkih i zelenih ideja, mada se nalazila na marginama i u jasnoj manjini u okvirima uglavnom levo orijentisanog zelenog pokreta.<\/p>\n

Me\u0111utim, stvari se menjaju i to prili\u010dno brzo. Nije stvar samo u tome \u0161to savremena ekstremna desnica kako u Evropi, tako i u Severnoj i Ju\u017enoj Americi, ponovo koristi neki oblik \u201ezelene agende\u201c za legitimizaciju rasisti\u010dkih i autoritarnih ideja, a pripadnici doma\u0107ih Narodnih patrola demontiraju mini-hidroelektrane rame uz rame sa antikapitalistima.<\/p>\n

Svakome ko iole prati nastupaju\u0107e i sve razornije posledice klimatskih promena jasno je da savremenoj kapitalisti\u010dkoj, potro\u0161a\u010dkoj, ekstraktivisti\u010dkoj civilizaciji, zasnovanoj na sumanutoj ideji o beskona\u010dnom privrednom rastu \u2013 koji je u isto vreme i \u201eobjektivna\u201c nu\u017enost trenutnog na\u010dina proizvodnje \u2013 isti\u010de rok trajanja. Kraj sveta, klimatska apokalipsa, civilizacijski krah: kako god to nazvali, jasno je da ne\u0107e do\u0107i do doslovnog \u201ekraja\u201c sveta u smislu nestanka ljudske vrste ili onako kako je to zami\u0161ljano u razli\u010ditim podvrstama verskog hilijazma.<\/p>\n

Ali je podjednako o\u010digledno da ekosistemi ne mogu jo\u0161 dugo da izdr\u017ee trenutni format termo-industrijske civilizacije u kome se, s jedne strane, osam milijardi ljudi obe\u0107ava ekolo\u0161ki skup na\u010din \u017eivota zapadnja\u010dke srednje klase, a sa druge, ta nastojanja i rad upre\u017eu u svrhu dalje akumulacije i koncentracije bogatstva i politi\u010dke vlasti u sve u\u017eem krugu ljudi (koji uporedo s tim \u201e\u0161acuje\u201c zemlju na Novom Zelandu da bi tamo gradio bunkere ako\/kad sve ode k vragu). Treba i to staviti u perspektivu: takav krah na\u0161e savremene civilizacije ne bi bio ni prva, a ni jedina epizoda dru\u0161tvenog kolapsa izazvanog klimatskim promenama ili, narodski re\u010deno, protezanjem vi\u0161e nego \u0161to je pokriva\u010da.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Stvari idu dotle da tela i organizacije koje ina\u010de stoje po strani u politi\u010dkoj borbi \u2013 npr. Me\u0111uvladin panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC) \u2013 skoro otvoreno pozivaju na promenu na\u010dina proizvodnje i raspodele ukoliko se ima na umu o\u010duvanje biodiverziteta i velikog broja ljudskih \u017eivota, pre svega u zemljama Tre\u0107eg sveta. Ernesto Gevara je jednom navodno primetio da nije on kriv \u0161to je stvarnost marksisti\u010dka \u2013 mo\u017eda u tome i nije mnogo pogre\u0161io.<\/h2>\n

Nema naznaka, dodu\u0161e, da je bilo kakva alternativa na dnevnom redu. Skora\u0161nja pobeda Gabrijela Bori\u0107a u \u010cileu, dakle, pobeda jednog klasi\u010dnog socijal-demokrate s vrlo umerenim politi\u010dkim ciljevima, istog dana je izazvala negativna kretanja na \u010dileanskoj berzi i oborila vrednost \u010dileanskog pezosa za tri procenta. Nije trebalo dugo da batina proradi i upozori na to \u0107e se \u010dak i najmanji poku\u0161aji promene ekonomskog kursa (za \u0161ta Bori\u0107 ima legitimitet 55% iza\u0161lih bira\u010da i duh ustavotvorne konvencije koja je formirana kao posledica o\u0161trih sukoba 2019. godine) suo\u010diti sa ekonomskom krizom. Nju vi\u0161e ne moraju da izazovu konkretni potezi progresivne vlasti \u2013 dovoljno je da se \u201einvestitori\u201c povuku i izborni poraz je zagarantovan. Diktatura kapitala je \u017eiva i zdrava.<\/p>\n

\n

Dva ishoda<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Po\u0161to je alternativa s leva ili nedorasla zadatku (sitne, simboli\u010dke politike preraspodele nisu dovoljne i u najboljem slu\u010daju vode socijal-patriotskim ishodima u nacionalnim granicama, a klimatske promene ih ne poznaju) ili ostaje u domenu fantazije (u obliku internacionalisti\u010dkog, svetskog komunizma koji je jedini \u010dove\u010dni odgovor vi\u0161eg reda na samrtni ropac globalizovanog kapitalizma), izvesna su dva ishoda. Prvi je dobro i uverljivo opisao nema\u010dki sociolog Volfgang \u0160trek, i ovde ga vredi navesti u celosti:<\/p>\n

\u201eIzgledno je da \u0107e se vremenom sitne i ne ba\u0161 tako sitne disfunkcije neprestano akumulirati; nijedna ne\u0107e biti smrtonosna sama po sebi, ali \u0107e svaka biti nepopravljiva, tim pre \u0161to \u0107e ih biti previ\u0161e da bi se mogle re\u0161avati zasebno. U tom procesu, delovi celine \u0107e se sve manje i manje uklapati u nju; trvenja raznih vrsta \u0107e se umno\u017eavati; neo\u010dekivanih posledica bi\u0107e sve vi\u0161e i vi\u0161e, a njihovi uzroci bi\u0107e sve manje dostupni saznanju. Neizvesnost \u0107e se \u0161iriti; krize svake vrste \u2013 proizvodnje, legitimiteta ili oba tipa istovremeno \u2013 uzastopno \u0107e slediti jedna drugu, dok \u0107e predvidivost i upravljivost opadati (\u0161to se i doga\u0111a ve\u0107 nekoliko decenija). Naposletku, \u010ditava lepeza privremenih re\u0161enja osmi\u0161ljenih za kratkoro\u010dni crisis management ne\u0107e izdr\u017eati breme svakodnevnih katastrofa koje \u0107e izazivati dru\u0161tveni sistem u stanju neizle\u010divog, anomi\u010dnog raspada.\u201c<\/p>\n

Me\u0111utim, ovakva perspektiva, iako vrlo mo\u0107no predstavljena i donekle privla\u010dna kao alternativa neosnovanom kapitalisti\u010dkom optimizmu, malo je verovatna jer pretpostavlja pasivnost vladaju\u0107ih klasa, odnosno vrlo slabu spremnost na odbranu svog trenutnog polo\u017eaja \u2013 i to po svaku cenu, \u010demu nas u\u010di istorija.<\/p>\n

Drugi ishod je ne ve\u0107 vi\u0111ena ekstremna desnica s zelenim likom, ve\u0107 razvijen i otvoren eko-fa\u0161izam koji bi bio u stanju da odbrani ne samo vladaju\u0107i polo\u017eaj posedni\u010dkih klasa na Zapadu, ve\u0107 i vladaju\u0107i polo\u017eaj razvijenih dru\u0161tava nad nerazvijenima u svetskoj podeli rada. Artikulacija takvog pokreta zavisi\u0107e, osim od unutra\u0161njih kapaciteta njegovih ideologa da svoj program formuli\u0161u na koherentan na\u010din i mobili\u0161u druge oko njega, i od dva klju\u010dna faktora: prvo, rastu\u0107e va\u017enosti ve\u0107 pomenutih razornih posledica klimatskih promena i neodlo\u017ene potrebe da se \u201ene\u0161to u\u010dini povodom toga\u201c i velikog priliva klimatskih izbeglica sa globalnog Juga koji se mogu o\u010dekivati u narednim godinama i decenijama.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Ako bi se htela sa\u017eeto izraziti su\u0161tina savremenog eko-fa\u0161izma, onda bi se moglo re\u0107i da je eko-fa\u0161izam o\u010duvanje \u017eivotne sredine plus genocid.<\/h2>\n

Sve ve\u0107i strah i svakodnevno psiholo\u0161ko optere\u0107enje povodom klimatskih promena i s njima povezane budu\u0107nosti koju, prema jednom nedavnom istra\u017eivanju, ose\u0107a skoro polovina mladih u 10 zemalja koje su obuhva\u0107ene istra\u017eivanjem (\u010dak 75% mladih smatra da je \u201ebudu\u0107nost zastra\u0161uju\u0107a\u201c!), bi\u0107e gorivo za potrebu da se ne\u0161to hitno u\u010dini tim povodom. Tako\u0111e, mimo subjektivnih stanja, i objektivne posledice klimatskih promena neizbe\u017eno \u0107e diktirati rastu\u0107em broju stranaka i pokreta da se u svojim politi\u010dkim programima opredele za ovakvo ili onakvo re\u0161enje. Raspon je zaista \u0161irok: od neke vrste suludog negiranja stvarnosti (antivakserski \u201epokret\u201c je odli\u010dno tle za to, i ve\u0107 postoje naznake da se tako ne\u0161to odvija) do ekstremnih politika koje se normalizuju ve\u0107 dve decenije, a naro\u010dito od krize 2008-2009. godine.<\/p>\n

Predvi\u0111a se da \u0107e se svet do 2050. godine \u2013 a verovatno i ranije, jer imamo posla s eksponencijalnim funkcijama \u2013 suo\u010diti sa jednom milijardom klimatskih izbeglica. Ve\u0107 smo videli kako je lo\u0161e Evropa reagovala i reaguje na daleko, daleko manji broj izbeglica od izbijanja rata u Siriji, i kako je to dovelo ne samo do ja\u010danja antimigrantske ekstremne desnice, ve\u0107 i do potpune normalizacije antimigrantskih stavova u \u0161iroj javnosti i ve\u0107e autoritarnosti i neodgovornosti represivnog aparata. Kako \u0107e tek reagovati razvijeni, a zapravo krhki delovi sveta na pritisak stotina miliona ljudi koji vi\u0161e ne be\u017ee od rata ili nema\u0161tine, nego od situacije u kojoj njihove nekada\u0161nje domovine vi\u0161e ne mogu ekolo\u0161ki da izdr\u017eavaju toliki, ili bilo koji broj ljudi u organizovanoj zajednici? Evropskoj uniji ve\u0107 sad nisu strani pograni\u010dni logori u kojima se hiljade ljudi dr\u017ee u uslovima bede, prljav\u0161tine i nasilja, a policijske snage \u201etre\u0107ih zemalja\u201c dobro podmazuju za batinanje onih koji zaista vi\u0161e nemaju \u0161ta da izgube osim svojih lanaca.<\/p>\n

Dobrovolja\u010dki odredi za obavljanje takvih zadataka ve\u0107 se formiraju. Brenton Tarant, po\u010dinilac zlo\u010dina u d\u017eamiji u Krajst\u010der\u010du na Novom Zelandu 2019. godine svesno se i otvoreno odre\u0111ivao kao eko-fa\u0161ista. Patrik Kruzijus, glavni akter u pucnjavi u El Pasou u Teksasu iste godine, bio je na sli\u010dnoj liniji, okrivljuju\u0107i migrante za uni\u0161tenje \u017eivotne sredine i zala\u017eu\u0107i se za \u201eprore\u0111ivanje stanovni\u0161tva\u201c kako bi se to spre\u010dilo. \u010cak se i Anders Brejvik, prvi u nizu novih desni\u010darskih terorista, u svom manifestu pozivao na neke rane zagovornike o\u010duvanja prirodne sredine koji su ujedno bili i rasisti.<\/p>\n

\u010cvor u kome se prepli\u0107u borba za o\u010duvanje \u017eivotne sredine, ksenofobija, paranoja i genocidna militantnost dalje se vezuje rasprostranjeno\u0161\u0107u \u0161arlatanskih new age ideja o prirodnim lekovima i odbacivanju medicine zasnovane na nauci me\u0111u protivnicima vakcinacije, koji su ili ve\u0107 izlo\u017eeni ekstremno desnim idejama (npr. antisemitizam, izvorni ili strukturni) ili su za njih otvoreni. U SAD je ve\u0107 na delu proliferacija pokreta koji se pripremaju za neki budu\u0107i gra\u0111anski rat, jer i sami vide sve slabosti ocvale liberalne predstavni\u010dke demokratije.<\/p>\n

Da bi neka ideja, Marksovim re\u010dima, postala materijalna sila, nije dovoljno da poseduje unutra\u0161nju koherentnost i privla\u010dnost; nije dovoljno da samo objasni sada\u0161nje stanje i uka\u017ee na mogu\u0107nosti njegovog prevazila\u017eenja. Ona mora biti i efektivno i efikasno re\u0161enje nekog stvarnog dru\u0161tvenog problema koji se ne mo\u017ee druga\u010diji re\u0161iti \u2013 drugim re\u010dima, mora do\u0107i njeno vreme. Ako je istorijski fa\u0161izam bio na\u010din da evropske posedni\u010dke klase, koncentrisane u monopole i koncerne, o\u010duvaju svoj polo\u017eaj pred udarom proleterskih revolucija (a to su priznavali i liberalni ideolozi poput fon Mizesa), onda \u0107e savremeni eko-fa\u0161izam biti na\u010din da se o\u010duva status quo pred udarom klimatskih promena i velike seobe naroda koju \u0107e one izazvati. Za to ve\u0107 imaju spremne formacije onih koji \u0107e u ime o\u010duvanja \u010distote nacije i prirode biti spremni na genocid o\u010dajnika pred kapijama bogatih dru\u0161tava, \u0161to \u0107e uvek pratiti i krvavo suzbijanje doma\u0107eg protivljenja takvim planovima.<\/p>\n

Na me\u0111unarodnom planu, cilj bi bio da se o\u010dajnici zadr\u017ee u svojim zemljama gde \u0107e biti izlo\u017eeni sili elementarnih nepogoda i raspadu svojih zajednica. Nije ni to bez protivre\u010dnosti, pre svega u pogledu globalnih robnih lanaca od kojih zavisi savremeni kapitalizam; me\u0111utim, neka rekonfiguracija odnosa proizvodnje \u0107e morati da se dogodi.<\/p>\n

\n

Dilema na zalasku na\u0161e epohe<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Sporedno je pitanje da li \u0107emo videti dolazak na vlast eko-fa\u0161isti\u010dkih opcija u nekim zemljama ili neko sveop\u0161te prihvatanje njihovih najekstremnijih ideja. Mnoga dru\u0161tva su ve\u0107 isuvi\u0161e verski i kulturno izme\u0161ana da bi to tek tako pro\u0161lo u mejnstrim politi\u010dkom procesu. To i nije presudno: eko-fa\u0161isti \u0107e, kao i njihovi prethodnici, u mnogim slu\u010dajevima biti toljaga koju \u0107e \u201eredovne\u201c vladaju\u0107e klase koristiti nad ostatkom \u010dove\u010danstva i doma\u0107om opozicijom u poku\u0161aju da odr\u017ee svoj business as usual na\u010din \u017eivota i sticanja \u2013 pereat mundus.<\/p>\n

Jedna od verovatnih karika izme\u0111u \u201emejnstrim\u201c vladaju\u0107ih opcija, dr\u017eavnog aparata i (eko)fa\u0161isti\u010dkih pokreta ili militanata bi\u0107e policijske i oru\u017eane snage, kao organizovani izraz \u201emonopola na legitimnu fizi\u010dku silu\u201c (M. Veber). Sve je vi\u0161e izve\u0161taja o poku\u0161ajima fa\u0161isti\u010dkih grupa da u svoje redove regrutuju pripadnike policijskih snaga (a policijska potkultura je sama po sebi prijem\u010diva za ove ideje, onda kada i sama nije njihov rasadnik) u Nema\u010dkoj, Kanadi, SAD i drugim zemljama.<\/p>\n

U maju ove godine je u Francuskoj objavljeno pismo penzionisanih generala i drugih pripadnika francuske armije (uglavnom onih koji su slu\u017eili u operacijama u biv\u0161im kolonijalnim posedima Francuske) u kome se upozorava na mogu\u0107nost gra\u0111anskog rata usled \u201eustupaka islamu\u201c. Da li je u pitanju samo upozorenje ili znak spremnosti da se u\u010dini prvi korak u tom pravcu? Svaki obrt istorijskog \u017ervnja koji nemilosrdno melje staro i najavljuje novo zahteva i odgovaraju\u0107u \u017ertvu u krvi \u2013 ili, kako je to jednom ve\u0107 iskazano, \u201esila je babica svakog starog dru\u0161tva koje u utrobi nosi novo dru\u0161tvo\u201c.<\/p>\n

Dilema pred kojom se nalazimo na zalasku na\u0161e epohe nije u tome ho\u0107e li biti \u201edru\u0161tva\u201c posle neizbe\u017enog kraha, ve\u0107 kakvo \u0107e to dru\u0161tvo biti. Da li je, za one koji pre\u017eive, nu\u017eno izmirenje sa totalitarnim, distopijskim enklavama \u201ecivilizacije\u201c u prema \u010doveku neprijateljski nastrojenim ekosistemima ili \u0107e tek na otrovnim razvalinama termo-industrijske civilizacije biti mogu\u0107e ponovo sanjati o prole\u0107u?<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dilema pred kojom se nalazimo na zalasku na\u0161e epohe nije u tome ho\u0107e li biti \u201edru\u0161tva\u201c posle neizbe\u017enog kraha, ve\u0107 kakvo \u0107e to dru\u0161tvo biti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":274116,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-336407","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336407","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=336407"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336407\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":336408,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336407\/revisions\/336408"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/274116"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=336407"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=336407"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=336407"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}