{"id":336347,"date":"2022-01-11T07:25:21","date_gmt":"2022-01-11T06:25:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=336347"},"modified":"2022-01-11T07:26:29","modified_gmt":"2022-01-11T06:26:29","slug":"doba-epidemija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/11\/doba-epidemija\/","title":{"rendered":"Doba epidemija"},"content":{"rendered":"

Razgovarala: Fran\u00e7oise Blind Kempinski<\/strong><\/p>\n

Novinarka i autorka dokumentarnih filmova Marie-Monique Robin nedavno je objavila knjigu Fabrika pandemija (La Fabrique des pand\u00e9mies) u izdava\u010dkoj ku\u0107i La D\u00e9couverte. Istra\u017eivanje koje je obavila u saradnji sa Sergeom Morandom, istra\u017eiva\u010dem u CNRS-u i Ciradu1 omogu\u0107uje laicima da pristupe znanju 62 uglednih nau\u010dnika iz celog sveta o razlozima eksponencijalnog razvoja zaraznih bolesti na na\u0161oj planeti. Svim tim infektolozima, virusolozima, parazitolozima, zdravstvenim ekolozima, medicinarima i veterinarima zajedni\u010dke su zabrinutost za blisku budu\u0107nost \u010dove\u010danstva i jedna preporuka: moramo raditi na odr\u017eivom razvoju najbr\u017ee \u0161to mo\u017eemo.<\/p>\n

Na samom po\u010detku knjige ka\u017eete \u201eznalo se\u201c. Nau\u010dnici iz celog sveta, koji zvone na uzbunu od 2000. najavljuju\u0107i pojavu novih bolesti, pokazali su da je o\u010duvanje biodiverziteta najbolji na\u010din da se tome suprotstavimo\u2026 I niko ni\u0161ta ne preduzima?<\/p><\/blockquote>\n

\u0160ezdeset dvoje nau\u010dnika koje sam intervjuisala za ovu knjigu dele isto uverenje na osnovu svojih istra\u017eivanja, iskustava i predvi\u0111anja: uni\u0161tavanje biodiverziteta je glavni razlog pojave infektivnih zoonoti\u010dkih bolesti, to jest bolesti koje sa \u017eivotinja prelaze na ljude. A glavni \u010dinilac kojim se mo\u017ee objasniti taj razvoj je deforestacija, se\u010da \u0161uma. Uzimanje u obzir tog odnosa izme\u0111u uzroka i posledice povuklo bi ekonomske i politi\u010dke odluke za koje je potrebna hrabrost jer idu uz dlaku mo\u0107nim interesima. To je prva ko\u010dnica.<\/p>\n

Druga je u vezi sa slo\u017eeno\u0161\u0107u raznih pristupa. U igri je veliki broj veoma raznovrsnih i sadejstvuju\u0107ih \u010dinilaca povezanih s teritorijalnim, evolucionim i klimatskim specifi\u010dnostima, kao i s raznovrsno\u0161\u0107u faune\u2026 Nauka koja omogu\u0107uje takvu globalnu viziju postoji tek tridesetak godina. Re\u010d je o ekologiji zdravlja (disease ecology), koja omogu\u0107uje razumevanje interakcija izme\u0111u divljih i doma\u0107ih \u017eivotinja, izme\u0111u ekosistema i njihovih posledica po \u010doveka. Ali ta nauka se i dalje sasvim zanemaruje. Nema nijednog ekologa zdravlja u nau\u010dnom odboru koji upravlja krizom kovida 19 u Francuskoj. I kao \u0161to jo\u0161 ima, sre\u0107om sve manje, onih koji ne veruju u klimatske promene, tako danas imamo i \u201eskeptike bioraznovrsnosti\u201c.<\/p>\n

Prime\u0107uje se ubrzanje u pojavljivanju novih bolesti?<\/p><\/blockquote>\n

U poslednjih pedesetak godina doga\u0111a se eksplozija novih infektivnih bolesti, a 60-70% tih bolesti su zoonoze i ve\u0107ina dolazi od divlje faune. Njihov spisak je duga\u010dak: sars (te\u017eak akutni respiratorni sindrom), ebola, nipa (virus svinjskog gripa), zika, N1H1 (virus pti\u010djeg gripa), \u010dikangunja, sad i kovid-19\u2026 a ne treba zaboraviti ni sidu. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 1970. infektivne bolesti su se pojavljivale na svakih 15 godina. Zatim dolaze tempom od jedne do pet godi\u0161nje, a u poslednje vreme, ako ra\u010dunamo i bolesti nastale zbog rezistencije na antibiotike, redovno ih je pet na godinu dana.<\/p>\n

\u0160ta bi bile najva\u017enije poruke ili pouke va\u0161e knjige?<\/p><\/blockquote>\n

Glavna se ti\u010de efekta razbla\u017eivanja. Po\u0161to su zone u kojima vlada najve\u0107a bioraznovrsnost najbogatije potencijalnim patogenim agensima (virusima, bakterijama i parazitima), \u010dini se logi\u010dnom pomisao da bi trebalo uni\u0161titi te zone da bi se suzbili ti agensi. A zapravo je obrnuto. To otkri\u0107e je sasvim kontraintuitivno. Richard Ostfeld, ekolog zdravlja u Keri institutu za prou\u010davanje ekosistema, istra\u017eiva\u010dkom centru sme\u0161tenom u dolini reke Hadson, i Felicia Keesing, \u0161efica katedre za biologiju na Koled\u017eu Bard u dr\u017eavi Njujork, sjajno su to dokazali. Njih dvoje su od 2015. na \u010delu Projekta krpelj, istra\u017eivanja o krpeljima u okrugu Da\u010dis, gde je najve\u0107a u\u010destalost lajmske bolesti u Sjedinjenim Dr\u017eavama. U Sjedinjenim Dr\u017eavama rezervoar lajmske bakterije (ili borelije), koji mo\u017ee da zarazi krpelje, a preko njih i ljude, \u010dini jedna porodica glodara: mi\u0161 belih \u0161apa. Ti mi\u0161evi su \u201egeneralisti\u201c, to jest lako se prilago\u0111avaju svim evolucionim uslovima svog ekosistema, dok \u201especijalisti\u201c, njihovi slabiji ro\u0111aci, nestaju. Nau\u010dnici su pokazali da fragmentacija \u0161uma radi zemljoradnje i gradnje urbanih zona podsti\u010de razmno\u017eavanje belih mi\u0161eva, a time i populacije inficiranih krpelja. Iskorenjivanje nekih vrsta koje su razbla\u017eivale koncentraciju bakterije pogoduje njenom razvoju. Zato je va\u017eno o\u010duvati bioraznovrsnost.<\/p>\n

Da li je dokazano da ti zaklju\u010dci va\u017ee i za druge bolesti?<\/p><\/blockquote>\n

Mnogi nau\u010dnici koji su citirani u ovoj knjizi istra\u017eivali su vrlo specifi\u010dne bolesti i svi su do\u0161li do tog istog zaklju\u010dka. Uzmimo, na primer, virus ebola, koji izvesno postoji vi\u0161e hiljada godina. U po\u010detku se ra\u0161irio sa slepih mi\u0161eva i verovatno vrlo davno zarazio primate, ali to nije bio neki problem za ljude. Bolest se pojavila 1976. i otad neprestano nalazimo \u017eari\u0161ta infekcije. Istra\u017eiva\u010di su dokazali da se svako od njih pojavilo dve godine posle deforestacije.<\/p>\n

Da li je svetska nau\u010dna zajednica saglasna s tom analizom efekta razbla\u017eivanja?<\/p><\/blockquote>\n

S tim se sla\u017eu svi koje sam intervjuisala za ovu knjigu; govorim samo o njima. Nisam se trudila da razgovaram s nau\u010dnicima koji pobijaju tu tezu ali, s druge strane, posle objavljivanja knjige niko mi se nije javio da kritikuje njen sadr\u017eaj. \u010cak su me predstavnici Evropske unije pozvali da predstavim zaklju\u010dke knjige njenim upravama za zdravstvo, \u017eivotnu sredinu\u2026 Polemika, ipak, postoji jer su to slo\u017eena i veoma va\u017ena pitanja koja zadiru u razli\u010dite interese.<\/p>\n

Mo\u017eemo li predvideti budu\u0107a pojavljivanja zaraznih bolesti?<\/p><\/blockquote>\n

Rodolphe Gozland, ekolog amazonijskog Centra za prou\u010davanje bioraznovrsnosti (Ceba) u Gvajani, radio je na scenariju bolesti \u201eX\u201c \u2013 nepoznate, vrlo zarazne bolesti koju ne znamo da le\u010dimo \u2013 koji je razvijala Svetska zdravstvena organizacija. Ne\u0161to sli\u010dno kovidu 19. Cilj je bio otkrivanje rizi\u010dnih zona, onih koje bi trebalo posebno nadgledati. Istra\u017eiva\u010di njegovog time koristili su sredstva predvi\u0111anja koja su kori\u0161\u0107ena u Gvajani i ukrstili su pojavljivanja infektivnih bolesti poput onih koje izazivaju nipa, virus ebola, korona virus, s drugim \u010diniocima: deforestacijom, gustinom stanovni\u0161tva, klimom, intenzivnim uzgojem \u017eivotinja. Rezultat je omogu\u0107io da se utvrde dva rizi\u010dna mesta: jedan region u Ugandi i Vuhan. Ta analiza je zavr\u0161ena u septembru 2019, dakle pre izbijanja pandemije kovida 19.<\/p>\n

Kakvu ulogu igra intenzivno uzgajanje \u017eivotinja i kakva je razlika izme\u0111u \u017eivotinja rezervoara i \u017eivotinja doma\u0107ina?<\/p><\/blockquote>\n

Patogeni agensi borave u \u017eivotinjama koje su zdravi nosioci. Glavni \u017eivotinjski rezervoari su glodari (koji predstavljaju 40% sisara na Zemlji), slepi mi\u0161evi i primati. Ali, da bi se preneo na \u010doveka, virus mora da mutira, a za to mu je potreban doma\u0107in posrednik. Najbolji doma\u0107in posrednik za virus koji je potekao od divljih \u017eivotinja je svinja, s kojom \u010dovek deli 95% gena. S majmunima se to podi\u017ee na 99%, ali potreban je direktan kontakt, na primer komadanje \u017eivotinje da bi bila pojedena kao egzoti\u010dna i cenjena \u201edivlja\u010d \u0161ikare\u201c.<\/p>\n

Virus nipa, otkriven 1998. potekao je od slepih mi\u0161eva koji se hrane vo\u0107em i \u010dije je stani\u0161te uni\u0161teno se\u010dom \u0161ume na Borneu radi zasada uljnih palmi. Slepi mi\u0161evi su onda migrirali ka obalama Malezije, gde su industrijske kulture manga okru\u017eene svinjskim farmama. \u017divotinje pod stresom lu\u010de jo\u0161 vi\u0161e virusa koje nose i zara\u017eavaju svinje, zatim poljoprivredne radnike, a onda radnike klanica u Singapuru, gde su svinje izvezene. Zasad se lanac kontaminacije prili\u010dno lako zaustavlja ubijanjem \u017eivotinja \u2013 na stotine hiljada jedinki.<\/p>\n

Godine 2003. pouzdano je identifikovan doma\u0107in posrednik prvog sarsa. Bila je to mo\u0161usna cibetka, kojoj ina\u010de preti izumiranje u azijskim \u0161umama. Po\u0161to je njeno meso veoma cenjeno zbog nekih navodnih osobina, ta \u017eivotinja se intenzivno gaji u Kini.<\/p>\n

Virus pti\u010djeg gripa H1N1 iz 2009. boravio je u jednoj vrsti divlje patke. Ali da bi zarazio \u010doveka, morao je da pro\u0111e kroz doma\u0107e \u017eivotinje iz intenzivnog uzgoja, u ovom konkretnom slu\u010daju kroz svinje. Mogle su ga preneti i koko\u0161ke.<\/p>\n

Posredni doma\u0107in kovida 19 jo\u0161 nije otkriven. Pangolin je isklju\u010den. Neke hipoteze pominju intenzivni uzgoj svinja u Kini, utoliko pre \u0161to je 2018-2019. u Vuhanu izbila stra\u0161na epidemija svinjske groznice, koja je bila re\u0161ena masovnim ubijanjem svinja. Nije isklju\u010dena ni hipoteza o bekstvu iz laboratorije P4 (laboratorija koja se bavi patogenima klase 4, dakle vrlo zaraznim) u Vuhanu.<\/p>\n

Ako bi se utvrdilo da je kovid 19 pobegao iz laboratorije P4 u Vuhanu, da li bi va\u0161i argumenti bili oslabljeni?<\/p><\/blockquote>\n

Ni\u0161ta se ne bi promenilo. Laboratorije P4 se otvaraju u rizi\u010dnim zonama. Posle izbijanja Sars-CoV-1 2003. jedna kineska laboratorija je identifikovala rezervoar: bili su to slepi mi\u0161evi koji se hrane insektima. Danas na svetu nema \u017eivotinje koja je prou\u010davana vi\u0161e od slepog mi\u0161a. Laboratorija P4 u Vuhanu odgovor je na tu potrebu nau\u010dnika, kao uostalom i ona u Fransvilu, u Gabonu, koja je tu otvorena zbog ebole.<\/p>\n

\u0160ta karakteri\u0161e pandemiju?<\/p><\/blockquote>\n

Za pandemiju je presudan stepen zaraznosti. Kovid 19 je nesumnjivo pandemija jer je u julu bilo 184 miliona zara\u017eenih u svetu i \u010detiri miliona umrlih. Ali, u zavisnosti od podataka, prose\u010dna smrtnost varira izme\u0111u manje od 1% i 2%, mada ima i nau\u010dnika koji smatraju da je 0,1%. Godine 2009, grip H1N1, tako\u0111e pandemija, imao je vrlo malu smrtnost. Nau\u010dnici su to objasnili na slede\u0107i na\u010din: ljudi koji su bili zara\u017eeni virusom hongkong\u0161kog gripa 1969 (koji je odneo 30.000 \u017eivota u Francuskoj i stotine hiljada u svetu) sa\u010duvali su delimi\u010dno aktivna antitela i to ih je, 40 godina kasnije, za\u0161titilo od H1N1. \u0160to se ti\u010de ebole, njena \u017eari\u0161ta do danas nisu izazvala pandemiju. Taj virus je pod strogim nadzorom jer ubija 80% zara\u017eenih. U ovoj fazi ebola se prenosi samo te\u010dnostima, \u0161to zna\u010di urinom, krvlju, znojem, pljuva\u010dkom, spermom. Dakle, potreban je kontakt. Ali istra\u017eiva\u010di ne isklju\u010duju mogu\u0107nost da taj virus mutira i po\u010dne da se prenosi vazdu\u0161nim putem. Nepobitno smo u\u0161li u doba epidemija, pandemija i zatvaranja u ku\u0107e. Pojavljiva\u0107e se sve vi\u0161e \u017eari\u0161ta.<\/p>\n

Isti\u010dete i klju\u010dnu ulogu crevne flore u borbi protiv alergija i upalnih poreme\u0107aja\u2026<\/p><\/blockquote>\n

Uni\u0161tavanje bioraznovrsnosti u zemljama juga pogoduje pojavljivanju patogenih virusa. A uni\u0161tavanje bioraznovrsnosti u zapadnim zemljama \u010dini ljude osetljivijim na patogene agense koji dolaze s juga. Profesor Tari Haahtela, alergolog u univerzitetskoj bolnici u Helsinkiju, 20 godina je vodio izuzetno va\u017eno istra\u017eivanje u finskoj i ruskoj Kareliji. Pratio je genetski homogenu populaciju koja \u017eivi u dve dijametralno razli\u010dite ekonomske sredine: s jedne strane je tradicionalna poljoprivreda s razu\u0111enim stani\u0161tima, a s druge industrijalizovane zone i sna\u017ena urbanizacija. Zaklju\u010dci su nepobitni: \u017eivot u biolo\u0161ki raznovrsnoj sredini, s biljkama i \u017eivotinjama, i suo\u010davanje s onim \u0161to nazivamo \u010dovekovim \u201estarim prijateljima\u201c, to jest s parazitima, mikrobima, bakterijama omogu\u0107uje stimulisanje imunog sistema dece. Sve te interakcije oboga\u0107uju crevnu floru, u kojoj \u017eivi oko 100.000 milijardi mikroorganizama. \u0160to je ona raznovrsnija, manja je verovatno\u0107a da \u0107e pojedinac oboleti od astme, dijebetesa tipa 1 i raznih alergija. Ali to se odigrava u maj\u010dinom stomaku i tokom prve dve godine detetovog \u017eivota. Time bi moglo da se objasni za\u0161to neki pojedinci dobro pro\u0111u kad se inficiraju korona virusom, a drugi od njega umru, i za\u0161to se virus nije mnogo ra\u0161irio po ruralnoj Aziji i Africi.<\/p>\n

Koji nau\u010dni i medicinski pristup bi nam omogu\u0107io da izbegnemo najgore?<\/p><\/blockquote>\n

U ovom trenutku nau\u010dnici koje sam intervjuisala prili\u010dno su zabrinuti jer ih niko ne slu\u0161a. Ali od 2014. koncept planetarnog zdravlja (planetary health) predstavlja izazov. On uzima u obzir mno\u0161tvo veza izme\u0111u zdravlja i \u017eivotne sredine, pa i klimatskih poreme\u0107aja, proizvodnje hrane, ure\u0111enja gradova, a cilj je brzo prilago\u0111avanje ekonomskog modela imperativima globalnog zdravlja. Taj koncept je jo\u0161 ambiciozniji od onog nazvanog \u201eJedan svet, jedno zdravlje\u201c (One world, one health) koji je uglavnom promovisala Svetska zdravstvena organizacija da bi odbranila globalnu i holisti\u010dku viziju zdravlja navode\u0107i na saradnju medicinare i veterinare, iako prvi uporno omalova\u017eavaju druge. Redukcionizam i fragmentacija znanja su dramati\u010dne posledice koje spre\u010davaju razvoj nauke koja bi mogla ponuditi re\u0161enja. Potrebno je dakle evropskim finansijskim sredstvima podsticati transdisciplinarnost, davati prednost istra\u017eivanjima u kojima u\u010destvuje vi\u0161e disciplina i povezivati lekare, antropologe, ekologe, pa i ekonomiste. Trebalo bi napraviti ravnote\u017eu izme\u0111u ogromnih tro\u0161kova pandemije kovida 19 i preventivnih mera na terenu. To podrazumeva pomo\u0107 zemljama juga u nadzoru i brizi, kao i podr\u0161ku kompetentnih nau\u010dnika.<\/p>\n

Malo je ljudi koji su svesni neraskidive veze izme\u0111u po\u0161tovanja prirode i opstanka ljudske vrste. Otkud to?<\/p><\/blockquote>\n

Zato \u0161to su tu neophodne slo\u017eene arbitra\u017ee. Na nivou vlada, na primer, potreban je stalni dijalog izme\u0111u ministara zdravlja, ekologije, poljoprivrede i ekonomije da bi se odlu\u010dilo, izme\u0111u ostalog, o tome da li uvoziti soju koja se uzgaja zahvaljuju\u0107i deforestaciji Amazonije da bi se nahranila stoka na francuskim farmama intenzivnog uzgoja. O\u010duvanje bioraznovrsnosti mora se braniti s istom odlu\u010dno\u0161\u0107u kao i klima jer poreme\u0107aji u svakoj od tih oblasti ugro\u017eavaju opstanak ljudske vrste. Ima ohrabruju\u0107ih znakova: slede\u0107a Konferencija strana potpisnica o biodiverzitetu, koja \u0107e biti odr\u017eana u Kini, obuhvati\u0107e i temu globalnog zdravlja. Hteli mi to ili ne, bavimo se \u010detvrtom epidemiolo\u0161kom tranzicijom. Topljenje permafrosta na Arktiku, pove\u0107anje kiselosti okeana i prekora\u010divanje ta\u010dke s koje nema povratka u deforestaciji Amazonije direktne su pretnje na\u0161em opstanku, ali sad je prekasno za pesimizam.<\/p>\n

1. Nacionalni centar za nau\u010dna istra\u017eivanja i Centar za me\u0111unarodnu saradnju u poljoprivrednim istra\u017eivanjima za razvoj.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U poslednjih pedesetak godina doga\u0111a se eksplozija novih infektivnih bolesti, a 60-70% tih bolesti su zoonoze i ve\u0107ina dolazi od divlje faune.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":323999,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-336347","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=336347"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336347\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":336348,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336347\/revisions\/336348"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/323999"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=336347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=336347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=336347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}