{"id":336241,"date":"2022-01-09T07:55:08","date_gmt":"2022-01-09T06:55:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=336241"},"modified":"2022-01-09T07:55:08","modified_gmt":"2022-01-09T06:55:08","slug":"mrze-li-nas-sto-smo-srbi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/09\/mrze-li-nas-sto-smo-srbi\/","title":{"rendered":"Mrze li nas \u0161to smo Srbi?"},"content":{"rendered":"

Autor: Zoran Panovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Vratimo se za \u010das u mu\u010dni april mu\u010dne 1993. godine: Monika Sele\u0161, tada reprezentativka SR Jugoslavije i najbolja igra\u010dica sveta, igrala je \u010detvrtfinale WTA turnira u Hamburgu protiv Bugarke Magdalene Malejeve. U pauzi izme\u0111u gemova, pri vo\u0111stvu Sele\u0161ove rezultatom 6:4, 4:3, na teren je uleteo Ginter Par\u010d, opsednuti navija\u010d \u0160tefi Graf i napao je no\u017eem du\u017eine 23 centimetra. Par\u010d je Moniku ubo u predelu lopatica, a rana dubine 1,5 cm zauvek je promenila istoriju belog sporta.<\/p>\n

Posle ovog incidenta bilo je insinuacija da je motiv politi\u010dki zbog konotacija koga teniserka predstavlja, ali su nema\u010dke vlasti potvrdile da je napada\u010d bio mentalno ometen. Par\u010d je osu\u0111en za napad, ali nije zatvoren jer mu je konstatovana neura\u010dunljivost. Dve godine je proveo na psihijatrijskom posmatranju. Ali, taj Dnevnik Milo\u0161evi\u0107eve Gebels televizije 30. aprila 1993. u pola osam bio je paklen: Od Nikole \u0160ainovi\u0107a do Slobodanke Gruden\u2026 Svi su se izre\u0111ali da naglase da je se\u010divo \u2019novog svetskog poretka\u2019 ubolo \u2019na\u0161u Malu Mo\u2019. Kao \u0161to je vojnik Aziz Keljmendi ubijao 3. septembra 1987. klasi\u0107e po multietni\u010dkom principu u kasarni \u2019Branko Krsmanovi\u0107\u2019 u Para\u0107inu, da bi u \u2019Politici\u2019 sve dobilo po politi\u010dkoj direktivi naslov \u2019Pucnji u Srbiju\u2019.<\/p>\n

Mnogo Vu\u010di\u0107evi re\u017eimski mediji li\u010de na pozne osamdesete i devedesete, \u0161to je naoko apsurdno s obzirom na njegovu zvani\u010dnu politiku pomirenja u Regionu i Open Balkanu. Mnogo je propagandnog recidiviranja i manipulacije. Ponovo se sinhronizuje dinamika proizvodnje unutra\u0161njeg i spoljnog neprijatelja. Narativ devedesetih je mek trbuh Srbije, pa kad se zaigra na njega i kad se li\u010dno i partijsko poistoveti sa nacionalnim i dr\u017eavnim, ishod je mo\u017eda aksiomatski lo\u0161. \u010cak i kad je u Kremlju Putin umesto pijanog Jeljcina.<\/p>\n

Hvala Bogu, Novaka \u0110okovi\u0107a nije niko fizi\u010dki napao i povredio na terenu kao Moniku, ali je sad u Australiji pre terena upao u svoj rimejk filma \u2019Terminal\u2019 (2004), pri\u010di o \u010doveku koji biva zarobljen na terminalu njujor\u0161ke zra\u010dne luke \u2019JFK\u2019, tj. nakon iskrcavanja iz aviona zabranjuje mu se ulazak na ameri\u010dko tlo.<\/p>\n

Film je re\u017eirao Stiven Spilberg a glavne likove su odglumili Tom Henks i Ketrin Zita-D\u017eouns. Pojavili su se bili komentari da je film inspiriran pri\u010dom Merhana Karimia Naseria, zvanog \u2019Sir, Alfred\u2019, koji je bio ira\u010dka izbeglica i \u017eiveo u terminalu pariskog aerodoma \u2019\u0160arl de Gol\u2019. E, sad, kad sam jednom prijatelju pomenuo pore\u0111enje \u0110okovi\u0107a s Tom Henksom, on mi je cini\u010dno sugerisao da je Tomu Henksu u filmu istovremeno bio zabranjen i povratak u svoju domovinu iz razloga jer se u njoj odvija revolucija, \u010dega za sada u Srbiji nema.<\/p>\n

No dobro. Zna se da svetski teniser broj jedan u svetu, u tom istom svetu mnogima nije simpati\u010dan, kao \u0161to, budimo realni, mnogima nije simpati\u010dan upravo zato \u0161to je Srbin i \u0161to to \u010desto isti\u010de, ali ma kako da je, i ma koliko da je politi\u010dka interpretacija neminovna povodom \u0110okovi\u0107evog \u2019medicinsko-viznog tretmana\u2019 u Australiji, za Srbiju je opasno da se vrati u matricu devedesetih \u2013 da nas mrze jer smo Srbi, kao \u0161to je bilo glupo kontekstualizovati ranije \u0110okovi\u0107eve fascinantne pobede po logici da je on to radio iz inata prema svetu jer je Srbin.<\/p>\n

Ina\u010de, mentalitet i inat su varljive kategorije i vrlo manipulativne. \u0110okovi\u0107 je upravo, \u2019po difoltu\u2019, popravljao imid\u017e Srbije koje su srpske \u2019antibirokratske snage\u2019 po\u010dev od poznih osamdesetih temeljno uru\u0161ile. Sramno je propagandno \u0110okovi\u0107a uvla\u010diti u kontekst devedesetih, a tek je idiotski povla\u010diti paralelu da su \u0110okovi\u0107u napravili peripetiju u Australiji maltene isti dan kad su Amerikanci Dodiku uveli sankcije. I da te koincidencije nisu slu\u010dajne i da su deo paklenog konspirativnog plana. \u0160to ne zna\u010di da nema nekog drugog plana, nepovoljnog po Srbe. \u0160to bi valjda u toj zlo\u0107udno blesavoj logici zna\u010dilo i da \u0110okovi\u0107 destabilizuje region i ima veze sa korupcijom. I da je, obrnuto, Dodik na udaru prvenstveno iz jednog razloga \u2013 \u0161to je Srbin i brani srpstvo. I da je planska uvertira za sankcije Dodiku bilo progla\u0161enje filma Quo vadis, Aida, u Berlinu za najbolji evropski film 2021.<\/p>\n

Interesi Republike Srpske su legitimni, ali i tu va\u017ei isto \u2013 ako se brane po matrici devedesetih – \u2019mrze nas \u0161to smo Srbi\u2019 (iako nas neki, pa i mo\u0107ni mo\u017eda i mrze upravo iz tog razloga), legitimni interesi nemaju neke \u0161anse.<\/p>\n

Pri \u010demu, naravno, ne treba imati iluzije da bi ministrima spoljnih poslova Hrvatske i Bosne i Hercegovine \u2013 Gordanu Grli\u0107u Radmanu i Biseri Turkovi\u0107, bila simpati\u010dnija neka demokratskija Srbija emancipovana od narativa i stereotipa devedesetih, ali koja bi branila legitimne interese Srba u Regionu.<\/p>\n

Kao \u0161to bi bilo glupo da antivakseri \u0161irom sveta zaklju\u010de da je njihov idol \u0110okovi\u0107 takav prkosan zato \u0161to je Srbin.<\/p>\n

Demostat.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za Srbiju je opasno da se vrati u matricu devedesetih \u2013 da nas mrze jer smo Srbi, kao \u0161to je bilo glupo kontekstualizovati ranije \u0110okovi\u0107eve fascinantne pobede po logici da je on to radio iz inata prema svetu jer je Srbin.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":328245,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-336241","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336241","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=336241"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336241\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":336242,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336241\/revisions\/336242"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/328245"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=336241"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=336241"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=336241"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}