{"id":336197,"date":"2022-01-08T08:07:35","date_gmt":"2022-01-08T07:07:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=336197"},"modified":"2022-01-08T08:07:35","modified_gmt":"2022-01-08T07:07:35","slug":"udruzivanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/08\/udruzivanje\/","title":{"rendered":"Udru\u017eivanje"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sta\u0161a Bajac<\/strong><\/p>\n

U januaru 2021. \u0161est glumica optu\u017eilo je svog nekada\u0161njeg u\u010ditelja glume Miroslava Aleksi\u0107a za silovanje i seksualno zlostavljanje. U javnost je prva istupila Milena Radulovi\u0107, potom joj se pridru\u017eila i Iva Ilin\u010di\u0107, dok su druge, znatno mla\u0111e koleginice, izabrale da ostanu anonimne. Pored njihove li\u010dne borbe za pravdu, pokrenuta je jedna \u0161ira i dalekose\u017enija, koja se odvijala ne nekoliko frontova. U medijima su se tokom narednih nedelja mogle \u010duti diskusije na temu samog procesa prijave ove vrste zlo\u010dina, sudskog postupka, kako se o silovanju izve\u0161tava i \u0161ta sve silovanje mo\u017ee da bude. Vrlo brzo postalo je jasno da se o \u017eenski strah i sramotu opkori\u0161\u0107ava mre\u017ea predatora i tabloida u \u010dijem je krajnjem interesu odr\u017eavanje stanja neznanja i neinformisanosti.<\/p>\n

Potaknuta javnom promenom na \u010dijem \u010delu su pored glumica bile i novinarke, inspektorke, psiholo\u0161kinje i profesorke, odvijala se jedna nevidljiva, ali masovnija – ona privatna. U danima koji su usledili, tradicionalno \u017eenske prostore kuhinja i salona za negu okupirali su razgovori priznanja, raskopavanja potisnutih se\u0107anja, posmatranja pre\u0111a\u0161njih i aktuelnih partnerskih i poslovnih odnosa iz novog ugla. \u017dene najrazli\u010ditijih generacija dolazile su do bolnih, ali va\u017enih, uvida da je neprijatnost koju su pre \u010detrdeset godina osetile kad im je trener ulazio u svla\u010dionicu legitimna; da je silovanje u braku i dalje silovanje, kao i da je neprihvatljivo da te nadre\u0111eni na radnom mestu zove \u201clutko\u201d. Iako je pre slu\u010daja Aleksi\u0107 javnost bila upoznata sa optu\u017ebama za mobing Marije Luki\u0107 protiv Milutina Jeli\u010di\u0107a Jutke, kao i optu\u017ebe za silovanje koje je Danijela \u0160tajnfeld iznela protiv Branislava Le\u010di\u0107a, na dru\u0161tvenim mre\u017eama se ovaj put pojavio slogan \u201cNisi sama\u201d upu\u0107en ne samo Mileni i njenim koleginicama, ve\u0107 i svim drugim devojkama i \u017eenama koje su u tami i stidu nosile duboke traume zlostavljanja.<\/p>\n

Iako je ideja \u201cidealne \u017ertve\u201d jedan od najuspe\u0161nih instrumenata za u\u0107utkivanje svih onih koje se u tu sliku ne uklapaju i svakoj jednoj \u017ertvi se mora verovati, ne mo\u017ee se prenebregnuti \u010dinjenica da je mo\u0107 ovaj put do\u0161la upravo od udru\u017eivanja. Ohrabrene jedna drugom, zapo\u010dele su talas u kome je svaki slede\u0107i glas postao deo jednog zajedni\u010dkog – glasnijeg. Ovo je za posledicu imalo i da \u0161ira javnost, ona koja ne be\u017ei od komentara da je \u201ctu ne\u0161to sumnjivo\u201d i da \u201cne voli taj feminizam\u201d, bila spremna da saslu\u0161a.<\/p>\n

Kada pogledamo istoriju borbe za ravnopravnost na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, najzna\u010dajnije pobede izvojevane su tokom i posle Drugog svetskog rata, radom Antifa\u0161isti\u010dkog fronta \u017eena, osnovanog 1942. godine. Budu\u0107i da se na frontu na\u0161lo preko sto hiljada bomba\u0161ica, bolni\u010darki, komesarki, o \u010dijoj hrabrosti I po\u017ertvovanosti se s divljenjem pisalo, zahtevi za zna\u010dajnije u\u010destvovanje \u017eena u dru\u0161tvenim pitanjima \u2013 poput prava glasa \u2013 nisu mogli da im se ospore. Neprepustiv\u0161i borbu vi\u0161im hijerarhijskim strukturama, ve\u0107 uzve\u0161i stvar u svoje \u017eenske ruke, one su najbolje razumele \u0161ta su glavne prepreke koje ih ko\u010de I spre\u010davaju da se su\u0161tisnki emancipuju. Upravo zbog toga, me\u0111u prvim inicijativama bile su one za osnivanje obdani\u0161ta, jer su se na taj na\u010din delimi\u010dno osloba\u0111ale brige o deci, \u0161to je zna\u010dilo finansijsku nezavisnost. Drugo na dnevnom redu bilo je opismenjavanje I obrazovanje \u017eena svih slojeva dru\u0161tva, \u010dime su se dalje pru\u017eale mogu\u0107nosti za studiranje, naprednije pozicije, ve\u0107i upliv \u017eena na vode\u0107im pozicijama.<\/p>\n

Iako je bilo neophodno da \u017eene budu te koje se za svoja prava bore, jer su sr\u017e svoje obespravljenosti one same najbolje razumele, specifi\u010dnost tog vremena le\u017eala je u ideji da je ravnopravnost dru\u0161tveno, a ne \u017eensko pitanje – kako je u svojim tekstovima \u010desto izlagala nekada\u0161nja predsednica AF\u017d-a Latinka Perovi\u0107. U praksi, promene su se kretale daleko sporije, i tradicionalni, patrijarhalni koreni nisu se mogli i\u0161\u010dupati tek sa nekom krilaticom ili par godina aktivizma. Pa ipak, ideologija bazirana na solidarnosti i savezni\u0161tvu proizvela je feministi\u010dku borbu u kojoj pojedinac u\u010destvuje u kolektivu, da bi kolektiv onda mogao da potpomogne sve pojedince.<\/p>\n

Nasuprot ovim zdravim sponama stajao je i vrebao nacionalizam, srodan fa\u0161isti\u010dkim idejama veli\u010danja pojedinca i dezintegracije zajednice, o \u010demu je pisao i ma\u0111arski sociolog Karl Manhajm. Ukidanjem socijalisti\u010dkog ure\u0111enja, uplivom crkve i promenom vrednosti, centar \u017eenskog \u017eivota ponovo postaje porodica – ona \u010dijoj je glavna namena da reprodukuje naciju. Protiv ovakvog ustrojstva me\u0111u prvima, u martu 1991. di\u017eu glas upravo autonomne \u017eenske grupe iz Beograda i Ljubljane apelom \u201c\u017dene za mir\u201d.<\/p>\n

Pregled antiratnih pokreta u najve\u0107oj meri ujedno je i pregled \u017eenskog udru\u017eivanja. Za vreme trajanja ratova, a potom i nemira na Kosovu prominente \u017eenske figure osnovale su niz asocijacija od kojih veliki broj i dan danas postoji: \u017dene u crnom (Sta\u0161a Zajovi\u0107), Fond za humanitarno pravo i kasnije Koalicija za REKOM (Nata\u0161a Kandi\u0107), Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava (Sonja Biserko), Centar za kulturnu dekontaminaciju (Borka Pavi\u0107evi\u0107), Grupa 484 (Jelena \u0160anti\u0107), YUCOM (Biljana Kova\u010devi\u0107 Vu\u010do) i mnoge druge koje su predvodile demonstracije, pomagale izbeglicama i izve\u0161tavale sa ratom zahva\u0107enih podru\u010dja, poput Dade Vujasinovi\u0107.<\/p>\n

Lai\u010dko obrazlo\u017eenje za fenomen ovolikog broja \u017eena u antiratnim pokretima jeste da su \u017eene \u201cpo prirodi\u201d mirotvorci. Me\u0111utim, biti aktivistkinja i borkinja u dru\u0161tvu koje je nasilno, netrpeljivo i \u0161ovinisti\u010dki nastrojeno ne podrazumeva paljenja sve\u0107a za mir i poziva na pacifizam, ve\u0107 hrabrost, borbenost i izlaganje verbalnim i fizi\u010dkim napadima. U jednom neobjavljevnom intervjuu, pomenuta Latinka Perovi\u0107 skre\u0107e pa\u017enju da su \u017eene trostruke \u017ertve rata, jer pored toga \u0161to su same stradale i gubile bli\u017enje, one su tokom godina aktivnih konfliktata odr\u017eavale \u017eivot, da bi po sklapanju mira bivale skrajnute, pa je samim tim njihov ugao posmatranja na rat druk\u010diji.<\/p>\n

Dvadeset godina nakon rata u Bosni, devet Srpkinja iz sela Kravice i devet Bo\u0161njakinja iz sela Konjevi\u0107 polje, na sopstvenu inicijativu po\u010delo je da se sre\u0107e u Bratuncu, samo nekoliko kilometara od Srebrenice. U okviru Centra za terapiju i rehabilitaciju Vive \u017dene, inicijalno osnovane 1994. godine, zarad zbrinjavanja raseljenih \u017eena i dece, a pod vo\u0111stvom psihoterapeuta, ovih osamnaest \u017eena, \u010diji su mu\u017eevi i bra\u0107a stradali upravo bore\u0107i se jedni protiv drugih, zajedno je prolazilo kroz ratne traume. Njihova grupa nailazila je na o\u0161tre osude lokalnih zajednica, ali \u017eene su nastavile da se vi\u0111aju i rade na pomirenju, \u010dak i po\u0161to je zbog ovih sastanaka u centar u Kravici podmetnut po\u017ear. Centar Vive \u017dene postoji i danas i u okviru svojih brojnih programa pru\u017ea pravnu i pisholo\u0161ku pomo\u0107 \u017ertvama rata i nasilja u porodici, ali i radi na spre\u010davanju transgeneracijskih trauma. No, mo\u017eda najva\u017enije je \u0161to \u017eene u tuzlanskom kantonu znaju da postoji mesto u koje mogu da u\u0111u, znaju\u0107i da \u0107e ih neka druga \u017eena saslu\u0161ati i razumeti, i da \u0107e sresti \u017eenu koja mo\u017eda prolazi kroz iste muke.<\/p>\n

Neda Bo\u017einovi\u0107, funkcionerka KPJ-a i budu\u0107a sutkinja ustavnog suda, po ukidanju AF\u017d-a posetila je jedno bosansko selo i prenela nezadovoljstvo i razo\u010darenje tamno\u0161njih \u017eena: \u201cUkinuli ste nam afi\u017eu, na\u0161i mu\u0161karci svugde mogu da idu, i u lov i u kafanu, a to je bilo jedino mesto na koje smo mi mogle da idemo i gde oni nisu smeli da nam zabrane. I to ste nam ukinuli!\u201d \u010cini mi se da ovaj komentar potvr\u0111uje da mo\u0107 udru\u017eivanja ne le\u017ei samo u brojkama. Mo\u0107 je u deljenju, gledanju u o\u010di, hvatanju za ruku, zagrljaju. U su\u017eivotu, podr\u0161ci, poverenju i prihvatanju. U prevazila\u017eenju razli\u010ditosti zarad zajedni\u010dkog cilja; u fokusu na ono \u0161to nas spaja, ne na ono \u0161to nas razdvaja. U sestrinstvu i saborni\u0161tvu; u saznanju da \u0107e neko umesto tebe kad ti ne mo\u017ee\u0161 i obrnuto. U stvaranju bedema i osvajanju novih, i onih oduzetih prostora.<\/p>\n

Autorka je scenaristkinja, dramatur\u0161kinja i rediteljka iz Beograda.<\/p>\n

Projekat \u201cRazli\u010diti putevi zajedni\u010dke vrijednosti\u201d CGO sprovodi sa partnerima – fondacijom Heinrich B\u00f6ll iz Berlina, Inicijativom mladih za ljudska prava iz Zagreba, Udru\u017eenjem za modernu istoriju iz Sarajeva i Forumom ZfD – kancelarijom iz Beograda, uz podr\u0161ku Evropske unije kroz program Evropa za gra\u0111ane, odnosno potprogram Evropsko sje\u0107anje.<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada pogledamo istoriju borbe za ravnopravnost na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, najzna\u010dajnije pobede izvojevane su tokom i posle Drugog svetskog rata, radom Antifa\u0161isti\u010dkog fronta \u017eena, osnovanog 1942. godine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":336198,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-336197","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336197","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=336197"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336197\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":336199,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336197\/revisions\/336199"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/336198"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=336197"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=336197"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=336197"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}