{"id":336150,"date":"2022-01-07T08:42:51","date_gmt":"2022-01-07T07:42:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=336150"},"modified":"2022-01-07T08:54:24","modified_gmt":"2022-01-07T07:54:24","slug":"zuckerbergov-prsten-moci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2022\/01\/07\/zuckerbergov-prsten-moci\/","title":{"rendered":"Zuckerbergov prsten mo\u0107i"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p>\n

Nekada davno, u drevnom lidijskom kraljevstvu, \u017eiveo je pastir po imenu Gig. Gig je prona\u0161ao \u010darobni prsten koji ga je mogao u\u010diniti nevidljivim. Tako je neprime\u0107en u\u0161ao u kraljevsku palatu, zaveo kraljicu, ubio kralja i proglasio sebe za vladara. Ako biste prona\u0161li takav prsten ili sli\u010dnu stvar koja vam pru\u017ea ogromnu mo\u0107, pitao<\/a> je Sokrat, da li bi bilo mudro upotrebiti je da dobijete sve \u0161to \u017eelite?<\/p>\n

Nedavna najava Marka Zuckerberga da \u0107e uskoro \u010dove\u010danstvu otvoriti vrata svog veli\u010danstvenog digitalnog metaverzuma u\u010dinila je Sokratov odgovor ponovo aktuelnim: Ljudi se moraju odre\u0107i prevelike mo\u0107i i naro\u010dito stvari koje im omogu\u0107uju da ispunjavaju sebi preveliki broj \u017eelja.<\/p>\n

Da li je Sokrat bio u pravu? Da li bi razuman \u010dovek zaista odbio takav prsten? I za\u0161to bi to u\u010dinio?<\/p>\n

Sokratovi u\u010denici nisu tako mislili. Platon nas izve\u0161tava da su tvrdili da bi prakti\u010dno svako podlegao isku\u0161enju, kao i sam Gig. Da li je to zato \u0161to Gigov prsten nije bio dovoljno mo\u0107an, pa otuda ni dovoljno stra\u0161an da bismo ustuknuli pred takvim izborom? Da li bi nas stvar mnogo mo\u0107nija od prstena koji ljude \u010dini nevidljivim naterala da se uzdr\u017eimo, kao \u0161to je Sokrat tvrdio? Ako je tako, \u0161ta bi jedna takva stvar trebalo da bude sposobna da uradi?<\/p>\n

Prsten je omogu\u0107io Gigu da fizi\u010dki savlada rivale i tako ukloni neke od prepreka koje su stajale na putu njegovim \u017eeljama. Prsten mu je pomogao da ubije kraljeve \u010duvare, ali nije mogao ukloniti sve<\/em> prepreke. \u0160ta ako bi postojao ure\u0111aj, nazovimo ga Ma\u0161inom slobode, koji uklanja ba\u0161 sve prepreke na putu do svake stvari koju po\u017eelimo? Kakav bi bio \u017eivot bez ikakvih ograni\u010denja kada se takva Ma\u0161ina slobode jednom pokrene?<\/p>\n

Mogli bismo da letimo kao ptice, putujemo u druge galaksije, izvodimo podvige u univerzumima koje su stvorili talentovani dizajneri video igara. Ali to ne bi bilo dovoljno. Jedno od najte\u017eih ograni\u010denja postavlja nam vreme: vreme nas primorava da ostavimo knjigu koju \u010ditamo ako \u017eelimo da se okupamo u bazenu ili odemo u pozori\u0161te. Otuda, da bi zaista ukinula sva ograni\u010denja, na\u0161a Ma\u0161ina slobode bi morala da omogu\u0107i beskona\u010dno veliki broj paralelnih iskustava. \u010cak i tada bi pred nama ostalo jo\u0161 jedno, kona\u010dno i mo\u017eda najve\u0107e ograni\u010denje: drugi ljudi.<\/p>\n

Ako D\u017eil \u017eeli da povede D\u017eeka u \u0161etnju planinom, dok D\u017eek \u017eeli da po\u0111u u romanti\u010dnu \u0161etnju pored mora, D\u017eek i D\u017eil postavljaju ograni\u010denja jedno drugom. Da bi ih oslobodila svih ograni\u010denja, Ma\u0161ina slobode bi morala da omogu\u0107i D\u017eil da po\u0111e na planinu sa D\u017eekom koji \u017eeli isto, dok bi D\u017eek dobio sopstvenu verziju D\u017eil koja je zadovoljna \u0161etnjom pored mora. Naseljavali bismo isti virtuelni svet, ali iskustvo na\u0161ih interakcija bilo bi sasvim druga\u010dije. To bi bio ne samo univerzum bla\u017eenstva nego i multiverzum beskona\u010dnih, istovremenih i preklopljenih zadovoljstava. Drugim re\u010dima, oslobodili bismo se ne samo oskudice, ve\u0107 i svega \u0161to nam drugi \u010dine, svega \u0161to o\u010dekuju i \u017eele od nas. Sa uklanjanjem svih prepreka, razre\u0161enjem svih dilema i ukidanjem svih kompromisa, zadovoljstvo bez kraja bilo bi nam nadohvat ruke.<\/p>\n

Ne \u010dudi me \u0161to Zuckerbergu curi voda na usta pri pomisli na takvu ma\u0161inu. To bi bila kona\u010dna verzija onog \u201emetaverzuma\u201c u koji planira da uvede vi\u0161e od dve milijarde stanovnika Facebooka. Mogu zamisliti kako nam na trenutak dozvoljava da besplatno do\u017eivimo zadovoljstva iz tog roga izobilja, da bi nam onda, kada po\u017eelimo jo\u0161, sve naplatio. Svaka nanosekunda uronjenosti u taj multiverzum proizvodila bi ogromna vi\u0161estruka zadovoljstva \u2013 za koja bismo stalno iznova pla\u0107ali. Uskoro bi kapitalizacija Mete, kompanije koja je sada vlasnik Facebooka, prema\u0161ila kapitalizaciju svih drugih korporacija zajedno.<\/p>\n

\u010cinjenica da su na\u0161e tehnologije jo\u0161 veoma daleko od Ma\u0161ine slobode u ovom slu\u010daju nije od zna\u010daja, kao ni \u010dinjenica da je Gigov prsten postojao samo u mitu. Sokratovo pitanje postavljeno povodom dva nau\u010dnofantasti\u010dna ure\u0111aja, jednog drevnog i jednog modernog, zbog toga nimalo ne gubi na zna\u010daju: Koliko je mudro koristiti neograni\u010denu mo\u0107 nad drugima i nad prirodom da bismo zadovoljili svoje \u017eelje?<\/p>\n

Direktori velikih tehnolo\u0161kih kompanija i branitelji slobodnog tr\u017ei\u0161ta o tome ne razmi\u0161ljaju: \u0160ta fali zadovoljstvu? Za\u0161to bi se bilo ko opirao paralelnim iskustvima koja zadovoljavaju na\u0161e najdublje \u017eelje? I za\u0161to Zuckerberg ne bi lepo zaradio na ljudima spremnim da za to plate?<\/p>\n

Sokratov odgovor je danas jednako validan kao pre 2.500 godina: Cena koju pla\u0107amo za kori\u0161\u0107enje bezgrani\u010dne mo\u0107i je bolest du\u0161e \u2013 to jest, radikalan gubitak sre\u0107e. Bilo da ste korisnik koji \u017eeli potpunu kontrolu nad sopstvenim \u010dulima unutar ma\u0161inskog metaverzuma ili Zuckerberg koji \u017eeli da poseduje digitalno carstvo u koje \u0107e u\u0107i milijarde ljudi, nesre\u0107a vam je zagarantovana. Dobar \u017eivot podrazumeva sposobnost da kontroli\u0161emo \u017eelju da sti\u010demo mo\u0107, kao i razumevanje da je u rukama kontradiktornih stvorenja kao \u0161to su ljudi mo\u0107 opasan ma\u010d sa dve o\u0161trice.<\/p>\n

Neodmerena mo\u0107 je kontraproduktivna, \u010dak pogubna. Ljudskim bi\u0107ima je neophodna interakcija s drugim ljudskim umovima kojima ne mo\u017eemo<\/em> upravljati, \u010dak i ako to beskrajno \u017eelimo. Kada drugi postupaju suprotno na\u0161im \u017eeljama, mo\u017eemo osetiti razo\u010daranje, bes ili tugu. Ali kada steknemo potpunu kontrolu nad drugima, njihovo prihvatanje nam vi\u0161e ne pru\u017ea nikakvo zadovoljstvo i njihovo odobravanje nimalo ne doprinosi na\u0161oj predstavi o sopstvenoj vrednosti.<\/p>\n

Nije lako nau\u010diti da je kontrola koju imamo nad drugima uvek iluzija, naro\u010dito ako smo spremni da \u017ertvujemo skoro sve i platimo bilo koju cenu za sticanje takve kontrole. Ako \u017eelimo da spre\u010dimo da nas drugi kontroli\u0161u \u2013 Zuckerberg, na primer \u2013 to je lekcija koju moramo nau\u010diti.<\/p>\n

Sokrat je poku\u0161ao da nas upozori na opasnosti podleganja isku\u0161enju \u010darobnog prstena pokazuju\u0107i Gigovu nesre\u0107u. Danas, u doba tehno-feudalizma<\/a>, dok nam se spremaju novi metaverzumi, njegovo upozorenje je relevantnije nego ikada. Isto kao u staroj Atini, zadatak je pru\u017eiti mo\u0107 demosu<\/em> i pritom ne podle\u0107i isku\u0161enju mo\u0107i.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sokrat je poku\u0161ao da nas upozori na opasnosti podleganja isku\u0161enju \u010darobnog prstena pokazuju\u0107i Gigovu nesre\u0107u. Danas, u doba tehno-feudalizma, dok nam se spremaju novi metaverzumi, njegovo upozorenje je relevantnije nego ikada.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283857,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-336150","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336150","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=336150"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336150\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":336151,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/336150\/revisions\/336151"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=336150"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=336150"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=336150"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}