{"id":335836,"date":"2021-12-31T07:27:40","date_gmt":"2021-12-31T06:27:40","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=335836"},"modified":"2021-12-31T07:42:49","modified_gmt":"2021-12-31T06:42:49","slug":"sledeca-pandemija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/12\/31\/sledeca-pandemija\/","title":{"rendered":"Slede\u0107a pandemija"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Autorka: Sheila Jasanoff<\/strong><\/p>\n

Pandemija kovida 19 je unela zbrku u na\u0161e shvatanje sveta. Po\u010delo je sa \u0161okom, nastavilo se haosom i rasplinulo u teorijama zavere. Sa stanovi\u0161ta politike, kovid je sru\u0161io na\u0161e predstave o postojanju reda i kontrole u na\u0161im zajednicama. Eksperti za zdravstvo zapravo decenijama upozoravaju na mogu\u0107nost izbijanja pandemije. Ali koliko god ona imala visoko mesto me\u0111u globalnim izazovima, na koje su savetnici posebno skretali pa\u017enju ameri\u010dkim predsednicima, ipak je iznenadila ovu i mnoge druge dr\u017eave. Kad svedemo bilans ovih 19 meseci pandemije, vidimo njen negativan uticaj na zdravstvo, ekonomiju i demokratiju. Kako da mislimo o krizi koja je do kraja oktobra 2021. odnela blizu 5 miliona \u017eivota \u0161irom sveta, zaustavila ekonomski rast i ograni\u010dila dru\u0161tvene veze i li\u010dne slobode?<\/p>\n

Precenili smo na\u0161e mo\u0107i predvi\u0111anja i kontrole. Predvi\u0111anje je politi\u010dka alatka usmerena na otkrivanje uzro\u010dnih lanaca i procenjivanje njihove verovatno\u0107e pre nego \u0161to se dogodi ne\u0161to lo\u0161e. Taj pristup se pokazao veoma uspe\u0161nim u upozoravanju sveta na opasnosti od klimatskih promena znatno pre nego \u0161to su nas su\u0161e, \u0161umski po\u017eari i rekordne oluje uverili da klima postaje izvor nevolja. Ali predvi\u0111anje posr\u0107e pod te\u017einom sopstvenih ambicija. Katastrofe se doga\u0111aju, a \u010desto se naknadno pokazuje da smo imali suvi\u0161e poverenja u slike prirode i dru\u0161tva na kojima su predvi\u0111anja bila zasnovana. Tvorci talidamida i dietilstilbestrola nisu testirali ne\u017eeljena dejstva na decu trudnica koje su ih uzimale. NASA je lansirala \u010celend\u017eer a da nije do kraja analizirala podatke o habanju O-prstenova na vrlo niskim temperaturama. Promoteri biogoriva propustili su da izra\u010dunaju dejstvo intenziviranja tih kultura na proizvodnju esencijalnih \u017eitarica. Planeri nuklearne elektrane Fuku\u0161ima 1 nisu ra\u010dunali sa zemljotresom od 9 stepeni Rihterove skale i sa cunamijem visine 15 metara.<\/p>\n

Kao sredstvo za re\u0161avanje problema predvi\u0111anja \u2013 slo\u017eenosti, neznanja i neizvesnosti \u2013 preporu\u010den je oprez. Princip predostro\u017enosti, ili Vorsorgeprinzip<\/em>, koji je ponikao u nema\u010dkoj ekolo\u0161koj politici 70-ih godina pro\u0161log veka, preporu\u010duje dr\u017eavnim vlastima da unapred planiraju i predupre\u0111uju ozbiljnu \u0161tetu za ljude i \u017eivotnu sredinu \u010dak i u odsustvu potpune nau\u010dne izvesnosti. Taj princip je bio \u0161iroko prihva\u0107en u me\u0111unarodnim sporazumima kao \u0161to su Rio deklaracija o \u017eivotnoj sredini i razvoju<\/a> iz 1992. i Mastrihtski sporazum Evropske unije iz iste godine. Ali na\u010delo predostro\u017enosti je i dalje duboko kontroverzno. Kriti\u010dari ga \u010desto odbacuju jer ga smatraju receptom za nedelovanje i stagnaciju. Poznati primer je \u017eestoka kritika<\/a> Cassa Sunsteina upu\u0107ena evropskom oslanjanju na predostro\u017enost kao pona\u0161anje zasnovano na strahu koji parali\u0161e svaku akciju.<\/p>\n

Pristalice principa predostro\u017enosti insistiraju na tome da ona ne zna\u010di ni pasivnost ni malodu\u0161nost. Taj koncept je smi\u0161ljen upravo zato da bi omogu\u0107io i opravdao oprezno kretanje napred u slu\u017ebi op\u0161teg dobra, \u010dak i kada posledice delovanja nisu sasvim poznate. Ipak, ostaje asimetrija u korist predvi\u0111anja, a nau\u0161trb predostro\u017enosti. Lako je potvrditi na\u0161u mo\u0107 prora\u010duna i tehnologije, ali nije tako lako re\u0107i kad treba da zastanemo i ne delujemo. Mo\u017ee li se predostro\u017enost operacionalizovati kao pozitivna alternativa poznatim propustima predvi\u0111anja?<\/p>\n

Ovde se zala\u017eem za nepretencioznost, ne samo u smislu skromnosti naspram mo\u0107nih i jo\u0161 slabo shva\u0107enih sila prirode i dru\u0161tva, ve\u0107 i u smislu razboritosti i politike koja prihvata neizvesnost kao svoju osnovu, a ubla\u017eavanje \u0161tete kao svoj cilj. Ako \u017eelimo da se slede\u0107i put bolje nosimo s neizbe\u017enim, kako bi trebalo da postavimo dijagnozu onog \u0161to je zatajilo u pripremama kojima se svet tako dugo bavio i kako da se pripremimo za slede\u0107u izvesnu krizu?<\/p>\n

Odgovor ne mo\u017ee biti da prosto treba prihvatiti strategiju pripremljenosti za svaku mogu\u0107u katastrofu. To bi bio stav hrabrosti i ube\u0111enja. On ne podrazumeva samo da smo pripremljeni za sve slu\u010dajne doga\u0111aje, ve\u0107 i da imamo poverenja u sopstvenu sposobnost da se s njima suo\u010dimo i da ih prevladamo. Britanac Robert Baden Powell, koji je osnovao Skaute i izabrao njihov moto \u201eBiti spreman\u201c, objasnio je da to zna\u010di da treba biti spreman za \u201esvaku poznatu nevolju\u201c. Obalna stra\u017ea Sjedinjenih Dr\u017eava ima moto semper paratus<\/em> (uvek spremni). Ukratko, spremnost je zasnovana na herojskom stavu da \u201emi to mo\u017eemo\u201c, koji odva\u017eno pori\u010de mogu\u0107nost poraza.<\/p>\n

Nepretencioznost, naprotiv, priznaje da je poraz mogu\u0107. Ona zauzima maglovitu zonu izme\u0111u pripremljenosti i predostro\u017enosti tako \u0161to postavlja eti\u010dko pitanje: ne \u0161ta mo\u017eemo da postignemo s onim \u010dime raspola\u017eemo, ve\u0107 \u0161ta treba da radimo budu\u0107i da ne mo\u017eemo znati sve posledice svog delovanja. Tako shva\u0107ena, nepretencioznost se odnosi na pitanja koja stalno postavljaju kriti\u010dari predostro\u017enosti i pobija optu\u017ebe za pasivnost. Kad je na mnogim frontovima suo\u010deno sa zagonetkama koje ne mo\u017ee da re\u0161i, mora li dru\u0161tvo da bira izme\u0111u toga da ne radi ni\u0161ta i agresivnog kretanja napred, kao da rizici nisu va\u017eni i kao da su sredstva neiscrpna? Decenije nastojanja da se za\u0161tite ljudsko zdravlje i \u017eivotna sredina nagove\u0161tavaju da izbor nije tako binaran.<\/p>\n

Postoji i srednji put skromnosti koji omogu\u0107uje da se ovde i sada preduzmu mere za predupre\u0111ivanje najgoreg scenarija. Taj pristup primenjuje predostro\u017enost neherojskim, ali moralnijim sredstvima, onim \u0161to nazivam tehnologijama nepretencioznosti<\/a>: institucionalnim mehanizmima \u2013 me\u0111u njima i ve\u0107om gra\u0111anskom participacijom \u2013 za uno\u0161enje se\u0107anja, iskustva i brige o pravednosti u na\u0161e obrasce upravljanja i javne politike. To je proaktivna, istorijski obave\u0161tena i analiti\u010dki \u010dvrsta metoda koja postavlja ne samo pitanje \u0161ta mo\u017eemo da uradimo, ve\u0107 i ko bi time mogao biti povre\u0111en, \u0161ta se doga\u0111alo kad smo to poku\u0161avali ranije i koje za\u0161tite postoje u slu\u010daju da je na\u0161e predvi\u0111anje ovog puta pogre\u0161no.<\/p>\n

\n

Anatomija pripreme<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Od 1945, kad su fizi\u010dari iz Los Alamosa iskusili slatki ukus greha<\/a> nauke, Sjedinjene Dr\u017eave su se pripremale za katastrofalne doga\u0111aje koji bi doveli u krajnju opasnost zdravlje, bezbednost i identitet nacije. Katastrofa je, zapravo, nai\u0161la jo\u0161 ranije, u Perl Harburu 1941, kad ameri\u010dka vlada nije na vreme shvatila japanske vojne ambicije i nije predupredila razorni napad na ameri\u010dko tlo. Ali iznena\u0111enja nisu prestala sa zavr\u0161etkom rata. Svaka ve\u0107a ameri\u010dka kriza od Drugog svetskog rata naovamo \u2013 Kubanska raketna kriza, poraz u Vijetnamu, ostrvo Tri milje, 11. septembar, velika recesija, kovid 19 i brzi pad Kabula u ruke talibana \u2013 generisala je istu dinamiku samopreispitivanja. Za\u0161to nismo znali kad smo mogli da saznamo? Za\u0161to smo bili zate\u010deni nepripremljeni?<\/p>\n

Kratak odgovor glasi: opredelili smo se za pripremljenost, a trebalo je da usvojimo na\u010delo predostro\u017enosti. Investirali smo u ve\u0161tine kontrole, a mogli smo izabrati etos odgovornosti. Pandemija je posebno pou\u010dan slu\u010daj kojim mo\u017eemo podupreti ovaj argument. U izvesnom smisli, to je bio najo\u010dekivaniji od svih neo\u010dekivanih doga\u0111aja. Pozajmi\u0107emo frazu koju je britanski premijer Boris Johnson izrekao<\/a> o nagloj predaji Avganistana: kovid 19 je bio \u201ehronika najavljenog doga\u0111aja\u201c. Otkad je velika \u0161panska groznica iz 1918-20. odnela vi\u0161e \u017eivota nego ceo Prvi svetski rat, znamo da smrtonosne respiratorne bolesti mogu da se ra\u0161ire po svetu ogromnom brzinom i sa strahovitim posledicama. Razne varijante te pandemije ve\u0107 100 godina haraju svetom u obliku virusa sezonskog gripa koji svake godine izazove smrt stotina hiljada ljudi. Sve brojnije stanovni\u0161tvo planete, te\u0161nji kontakti izme\u0111u ljudi i \u017eivotinja u kojima se virus inkubira (kao \u0161to su ptice i pacovi) i, pre svega, sve ve\u0107a pokretljivost ljudskih populacija pripremili su teren za povremeno izbijanje pandemija.<\/p>\n

Bilo je mnogo ranih upozorenja pre pojave teku\u0107e pandemije. Godine 1994. spisateljica nau\u010dne fantastike Laurie Garrett \u0161okirala je ameri\u010dku \u010ditala\u010dku publiku svojim bestselerom Dolazak kuge<\/em> (The Coming Plague<\/em><\/a>), kojim je upozorila na \u017eestoke epidemije u \u201esvetu ispalom iz zgloba\u201c. Hvaljena zbog detaljnog prikaza pro\u0161lih epidemija, ova knjiga se zavr\u0161ava pesimisti\u010dkim zaklju\u010dkom da su u dugom odmeravanju snaga izme\u0111u ljudi i mikroba pobedili<\/a> mikrobi. Godine pre i posle toga donele su mnoge opomene i neki ljudi se jesu zabrinuli. Sida se pojavila 1981, brojevi zara\u017eenih i mrtvih dostigli su vrhunac 1995, ali za 40 godina ta bolest je odnela onoliko ameri\u010dkih \u017eivota koliko kovid 19 za 18 meseci. \u010cesto su se doga\u0111ale i druge virusne infekcije koje su se transnacionalno \u0161irile: SARS-CoV-1 2003, MERS-CoV 2012 i ebola 2014.<\/p>\n

\u010cak i popularna kultura je dala doprinos podizanju svesti o tome. U jednom primeru situacije kada \u017eivot podra\u017eava umetnost, biv\u0161i britanski ministar zdravlja Matt Hancock rekao<\/a> je za BBC, u februaru 2021, da ga je film Zaraza<\/em> (Contagion) iz 2011. nau\u010dio koliko je va\u017eno imati zalihu vakcina dovoljnu za celo stanovni\u0161tvo i jasno utvrditi red prioriteta. Zapravo, posle nesnala\u017eenja u prvoj fazi pandemije, Britanija je dobila<\/a> pohvale sa svih strana za na\u010din na koji je sprovela vakcinaciju, \u201eklju\u010dni postupak u najambicioznijoj mirnodopskoj masovnoj mobilizaciji u modernoj britanskoj istoriji\u201c.<\/p>\n

Dr\u017eavni i privatni analiti\u010dari rizika godinama su te\u017eili da se odgovorno pripreme za veliku epidemiju, koju su svi o\u010dekivali. Mo\u017eda najvidljivije me\u0111unarodno nastojanje, Global Health Security Index<\/a> (GHSI), zajedni\u010dki je projekat 3 ekspertske organizacije koje dobro poznaju rizik: Inicijative nuklearne pretnje, John Hopkins Centra za zdravstvenu bezbednost i Obave\u0161tajne jedinice Ekonomista. Godine 2019. GHSI je napravio ovla\u0161an presek pripremljenosti za svaku od 195 \u010dlanica Me\u0111unarodne zdravstvene regulative. Kao mo\u017eda najobuhvatniji procenjiva\u010d sposobnosti dr\u017eava da se bave izbijanjem epidemija, GHSI je svrstao svoje nalaze u 6 kategorija u skladu sa 34 pokazatelja i odgovorima na 140 pitanja. O\u010dekivano, Sjedinjene Dr\u017eave i Velika Britanije su se na\u0161le na vrhu spiska, dok je najgore ocenjen nacionalni kapacitet malih zemalja razdiranih ratom i politi\u010dkom nestabilno\u0161\u0107u, kao \u0161to su Severna Koreja, Somalija i Ekvatorijalna Gvineja.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, zdravstveni eksperti u Sjedinjenim Dr\u017eavama i drugim zemljama prou\u010davali su istorijske epidemije da bi napravili planove za budu\u0107e. Obamina administracija ostavila<\/a> nam je detaljno Uputstvo za rani odgovor na pretnje te\u0161kih infektivnih bolesti i biolo\u0161kih incidenata. U ovom dokumentu rizik je podeljen u dve rubrike: jednu za me\u0111unarodni odgovor na izbijanje epidemije bilo gde u svetu, sa ebolom kao modelom, i drugu za doma\u0107i odgovor na izbijanje epidemije u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Klju\u010dna preporuka je bila da se napravi \u201ekomandna tabla\u201c koja bi signalizirala ozbiljnost pretnje, od zelenog za normalne aktivnosti do tamnocrvenog za ve\u0107 ostvarene pretnje. Kao i GHSI, uputstvo je predlo\u017eilo kategorije i pokazatelje za procenu rizika, ali je u celini pokazalo ve\u0107u svest o tome da su epidemije i dru\u0161tveni, a ne samo biolo\u0161ki doga\u0111aji. Na primer, ono je uzelo u obzir i humanitarne uticaje, politi\u010dku stabilnost i brigu dr\u017eave kao zna\u010dajne dimenzija rizika. Bio je to hvale vredan poku\u0161aj da se otkriju sva va\u017ena pitanja koja bi trebalo postaviti na samom po\u010detku epidemije, a obavljen je s revnosnom pa\u017enjom kakva bi se mogla o\u010dekivati u prvoklasnoj \u201eve\u017ebi iz analize odre\u0111ene politike\u201c u nekoj od na\u0161ih najboljih \u0161kola za javne politike.<\/p>\n

Tre\u0107i dokument pojavio se u ranoj fazi teku\u0107e pandemije, prvog aprila 2020. Bio je to uvodnik u New England Journal of Medicine<\/em> pod naslovom<\/a> Deset nedelja da se zaravni kriva. Autor Harvey Fineberg jedan je od najuglednijih eksperata za zdravstvo u zemlji, biv\u0161i \u0161ef katedre za javno zdravlje i dekan na Harvardu, biv\u0161i predsednik onog \u0161to se danas naziva Nacionalna medicinska akademija i od marta 2020. predsednik Stalnog odbora za pojavu novih infektivnih bolesti i zdravstvene pretnje u 21. veku. S obzirom na to da je zdravstvo ve\u0107 bilo donelo stroge mere, Finebergov uvodnik nije toliko bio vodi\u010d za pripremu koliko manifest o tome kako odgovoriti kad bedemi protiv infekcije ve\u0107 budu probijeni. Od prve re\u010denice, uvodnik je prihvatio pristup predsednika Donalda Trumpa, koji je taj problem video kao objavu rata. Finebergov program u 6 koraka, intoniran kao poziv na oru\u017eje, predlagao je stavljanje virusa pod kontrolu i vra\u0107anje normalnoj ekonomiji do 6. juna 2020, to jest do godi\u0161njice dana D. Prvi korak bio je \u201eosnivanje jedinstvene komande\u201c.<\/p>\n

Sva tri dokumenta \u2013 GHSI, uputstvo i Finebergov uvodnik \u2013 zaslu\u017euju visoke ocene za opisivanje koraka koje preduzimaju inteligentni i odlu\u010dni kreatori strategije u nastojanju da se pripreme za epidemiju infektivnih bolesti. Ali koliko te dobro definisane pripreme vrede u svetu u kome su neo\u010dekivani doga\u0111aji uobi\u010dajena pojava? Uprkos razli\u010ditom poreklu i razli\u010ditim ciljevima, ta 3 poku\u0161aja imaju ne\u0161to zajedni\u010dko. Naknadno je postalo jasno da nijedan od autora nije posvetio mnogo pa\u017enje doga\u0111ajima koji se brzo odvijaju i menjaju oblik presecaju\u0107i geopoliti\u010dke granice, \u0161to ometa racionalnu analizu i efikasan odgovor tokom sada\u0161nje pandemije. A razlog je to \u0161to su svi ponikli iz vojnog mentalnog sklopa, u kom je cilj jasan, saradnja gra\u0111ana se podrazumeva, a izazovi se sagledavaju vi\u0161e kao logisti\u010dki nego kao politi\u010dki \u2013 vi\u0161e kao stvar mobilizacije sredstava (ono na \u0161ta se zaklinje Obalna stra\u017ea) nego kao istra\u017eivanje na\u010dina da se proizvede volja za delovanjem ili da se ispitaju rizici, tro\u0161kovi i distributivni uticaj pogre\u0161nih odluka.<\/p>\n

\n

Rasplet<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Prelazimo na oktobar 2021. Po John Hopkins centru za istra\u017eivanje korona virusa, Sjedinjene Dr\u017eave, koje su bile na vrhu spiska GHSI kao najpripremljenije, imaju<\/a> najve\u0107i broj umrlih od kovida u svetu, jezivih 740.000. A Velika Britanija, koja je bila odmah iza njih, zabele\u017eila je ve\u0107i ukupni broj umrlih od bilo koje druge zemlje Evropske unije. Jo\u0161 je indikativnije to \u0161to Velika Britanija ima vi\u0161e umrlih na 100.000 stanovnika od ve\u0107ine velikih zemalja Unije. Nema\u010dka, koja je bila 14. na GHSI spisku, je na 22. mestu po broju umrlih na milion stanovnika u EU s Britanijom, daleko ispod Velike Britanije, koja je na 10. mestu. Pripremljenost i rezultati o\u010digledno nisu u skladu. Kao \u0161to je zaklju\u010dio<\/a> jedan uticajan tim posmatra\u010da, u ve\u0107ini zemalja je postojao \u201eogroman raskorak izme\u0111u o\u010dekivanog i ostvarenog\u201c.<\/p>\n

Kakav je bio uticaj uputstva na ameri\u010dki odgovor na kovid 19? Nije uo\u010den nikakav uticaj, a \u010dak i samo postojanje tog dokumenta pokazalo se kontroverznim. U maju 2020. senator Mitch McConnell kritikovao je Obaminu administraciju zbog toga \u0161to nije ostavila nikakve smernice za mogu\u0107u pandemiju i izneo la\u017enu tvrdnju da su njeni eksperti pogre\u0161no procenili pretnju kao redak doga\u0111aj koji se zbiva jednom u 100 godina. PBS je ispitao<\/a> ove nalaze i na\u0161ao da je McConnellova tvrdnja neistinita. Zanimljivo je, me\u0111utim, to \u0161to je ocena PBS-a ostavila otvorenim pitanje o relevantnosti uputstva, to jest pitanje da li je \u201eObamin plan zastareo zato \u0161to se bavio poukama izvu\u010denim iz ranijih epidemija, koje se mo\u017eda ne mogu primeniti na teku\u0107u pandemiju\u201c. Ali najve\u0107i problem uputstva nije bio zastarelost, ve\u0107 preveliko poverenje u volju nacije da slo\u017eno radi za op\u0161te dobro.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Finebergovog plana za sveop\u0161tu mobilizaciju, 6. jun 2020. je do\u0161ao i pro\u0161ao, kao i 6. jun 2021. Umesto da zaravne krivu, krajem leta 2021. Sjedinjene Dr\u017eave su u\u0161le u novu fazu opasnog rasta broja zara\u017eenih jer je delta varijanta intenzivirala zarazu. Virus koji je prema Finebergovom scenariju trebalo da bude pobe\u0111en godinu dana ranije vi\u0161e nije bio sasvim isti virus. A ni vlasti Sjedinjenih Dr\u017eava nisu uvele centralizovanu kontrolu za kojom su vapili vode\u0107i eksperti zdravstva. Obavezno no\u0161enje maski kristalisalo je sukob i politi\u010dka previranja koji ometaju borbu protiv korona virusa. Povratak obaveznih maski u zatvorenom prostoru, \u010dak i u gradovima dobro pokrivenim vakcinom kao \u0161to je Boston, ozna\u010dio je neku vrstu poraza. Mikrobi su ponovo pobe\u0111ivali. U manje razumljivim konfrontacijama, guverneri Floride i Teksasa poveli su rat protiv sopstvenih gradskih i \u0161kolskih \u010detvrti kako bi spre\u010dili da \u0111aci nose obavezne maske \u2013 \u0161to ba\u0161 nije slika efikasne, centralizovane komande u akciji. A senka od \u0161irenja infekcije i oklevanja mnogih gra\u0111ana da prime vakcinu pomra\u010dili su sjaj \u010dinjenice da su spasonosne vakcine razvijene, odobrene i pu\u0161tene u promet vrtoglavom brzinom.<\/p>\n

\n

Dijagnosti\u010dki momenat<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Katastrofalno \u0161irenje kovida 19 po svetu obelodanilo je ne\u0161to \u0161to smo prigodno zaboravljali ili gurali u stranu tokom godina uspe\u0161nih globalnih nastojanja u oblasti razumevanja i suzbijanja ljudskih bolesti: naime, osiguravanje javnog zdravlja i javne bezbednosti zahteva od ljudi da odustanu od nekih aspekata svoje slobode u interesu op\u0161teg dobra. Izgradnja<\/a> suvereniteta zdravstva je duboko politi\u010dki projekat, a ne tek stvar tehni\u010dkog znanja i logistike. Na tu \u017ertvu mo\u017eemo pristati dobrovoljno, u ime nauke i zajedni\u010dkog dobra, ali postoje granice i potrebno je da vlasti ulo\u017ee poseban napor kako bi o\u010duvale poverenje gra\u0111ana \u010dak i u vremenima krize.<\/p>\n

U kojoj meri su pristalice pripremljenosti uzele u obzir politike zdravstva? Svi su bili svesni mogu\u0107ih politi\u010dkih prepreka, ali uz razli\u010dite procene autoriteta i stru\u010dnosti zdravstvenih institucija. Na jednoj strani imamo Finebergov poziv na op\u0161tu nacionalnu mobilizaciju radi zaravnjivanja krive. Naravno, podrazumevalo se da \u0107e to biti demokratski proces. Peti korak u njegovom programu od 6 ta\u010daka bio je da vo\u0111stvo nacije ima zadatak da \u201enadahne i mobili\u0161e gra\u0111ane\u201c. Ali taj Finebergov poziv je podrazumevao Sjedinjene Dr\u017eave kakve odavno ne postoje.<\/p>\n

Konkretno, Fineberg je zami\u0161ljao Sjedinjene Dr\u017eave u kojima bi ugledna Po\u0161tanska slu\u017eba udru\u017eena s \u201evoljnim privatnim kompanijama\u201c isporu\u010divala sredstva za dezinfekciju ruku i maske svakom doma\u0107instvu. U stvarnosti, tokom ranih meseci epidemije svi su se tiskali da obezbede zalihe sredstava za dezinfekciju ruku i toalet papira jer su snabdeva\u010dki lanci podbacili i prodavnice su ostale bez tih preko potrebnih stvari. Moja koleginica je dobila ovacije na Zumu zato \u0161to je nagovorila svoju staru majku, decu tinejd\u017eere i mu\u017ea da prave maske kod ku\u0107e, \u0161to je sjajan primer ameri\u010dkog individualizma koji reaguje na izazove trenutka. Otprilike u isto vreme ose\u0107ao sam zavist dok sam \u010ditao da je japanska vlada, koja se pona\u0161ala kao Finebergova jedinstvena komanda, svim doma\u0107instvima podelila po dve platnene maske za vi\u0161ekratnu upotrebu \u010dim su prodavnice ostale bez te robe. Mi smo prve maske dobili od jednog kineskog kolege koje ih je dobio od svojih prekomorskih ro\u0111aka.<\/p>\n

U sveobuhvatnim procenama nacionalnih kapaciteta GHSI priznaje klju\u010dnu ulogu politike, tako klju\u010dnu da se niko nije potrudio da je istra\u017ei i ispita. U rezimeu plana delovanja stoji<\/a>: \u201eSvest o riziku, me\u0111utim, nije dovoljna. Potrebna je politi\u010dka volja da bi se ljudi za\u0161titili od posledica epidemije, da bi se spasavali \u017eivoti i gradio sigurniji i bezbedniji svet\u201c. Ali \u010dija<\/em> politi\u010dka volja i kako se ona pokre\u0107e i ugra\u0111uje u model? Mo\u017eemo se zapitati kako je model nacionalnih sposobnosti, izgra\u0111en uglavnom na merljivim pokazateljima zdravstvene sigurnosti, trebalo da objasni tako neopipljiv pojam. Zaista, malo je dokaza da je GHSI model u svojim prora\u010dunima pripremljenosti obuhvatio promenljive kao \u0161to su federalizam, politi\u010dka polarizacija i poverenje, dohodovna nejednakost, rasne razlike ili marginalizacija grupa i regiona. Jo\u0161 va\u017enije, GHSI je pretpostavio da svi smatraju da je slo\u017eno delovanje u pandemiji u kolektivnom najboljem interesu. Na\u017ealost, hronika teku\u0107e pandemije \u2013 od jo\u0161 nere\u0161enih pitanja o tome kako je virus pre\u0161ao na ljude do neobi\u010dno istrajnog nepoverenja u vakcinu \u2013 protivre\u010di toj osnovnoj pretpostavci.<\/p>\n

U kojoj meri su pristalice pripremljenosti uzele u obzir politike zdravstva? Pravilnik nudi najizri\u010ditiji iskaz o politi\u010dkim preduslovima za funkcionisanje pristupa koji predla\u017ee. \u201eDoma\u0107a rubrika\u201c, na primer, prili\u010dno razumno po\u010dinje zapa\u017eanjem da \u0107e u po\u010detku krize biti vi\u0161e nepoznatog nego poznatog i da \u0107e kreatori politika morati da deluju na osnovu nepotpunih informacija. Ali ve\u0107ina narednih pretpostavki zasnovana je na idealima ure\u0111ene demokratije, koji poti\u010du iz nekih manje polarizovanih vremena. Te pretpostavke su doga\u0111aji brzo prestigli i Sjedinjene Dr\u017eave su postale \u201ehaoti\u010dna zemlja\u201c u komparativnoj studiji u \u010dijoj sam izradi<\/a> u\u010destvovala 2020. Vlasti Sjedinjenih Dr\u017eava o\u010digledno nisu upotrebile svu mo\u0107 koju imaju na raspolaganju da bi usporile i ubla\u017eile \u0161irenje bolesti, Nacionalni savet za bezbednost nije odigrao propisanu ulogu koordinatora i dr\u017eave su nastavile da vode glavnu re\u010d, pa je iznevereno o\u010dekivanje da \u0107e gra\u0111ani od ameri\u010dke vlade dobiti usagla\u0161en odgovor.<\/p>\n

Mogli bismo do\u0107i u isku\u0161enje da dodamo da je ljudska svest sklona gre\u0161kama i da su predvi\u0111anja i pripreme samo najbolje smernice za sistematsku analizu, a ne recepti za nepogre\u0161ivo delovanje. Moglo bi se tako\u0111e tvrditi da bi se poklanjanjem ve\u0107e pa\u017enje uputstvima stru\u010dnjaka spre\u010dili sramni propusti, kakav je na primer napravila<\/a> francuska vlada kad je ostavila direktne letove izme\u0111u Pariza i Vuhana, mesta na kom je po\u010dela pandemija. Ali zapravo i uputstvo i Finebergov uvodnik veoma li\u010de na skice, a GHSI je bio manje mapa terena, a vi\u0161e preporuka za delovanje, to jest za \u201epodsticanje merljivih promena u bezbednosti nacionalnog zdravstva i unapre\u0111ivanju me\u0111unarodne sposobnosti\u201c radi suo\u010davanja sa \u201esveprisutnim rizicima\u201c pandemije. Pored toga, treba imati na umu da neslaganje izme\u0111u o\u010dekivanja i realizacije nije ograni\u010deno na ovu pandemiju. Na\u0161a istrajna nepripremljenost u vremenima krize zahteva druk\u010diji stav, udru\u017een s dubljom osetljivo\u0161\u0107u za moralne posledice neznanja.<\/p>\n

\n

Tehnologije nepretencioznosti<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pripremljenost se danas u velikoj meri svodi na sposobnost prora\u010duna. S ogromnim napretkom nauke i tehnologije obrade podataka, \u010dove\u010danstvo se na\u0161lo u polo\u017eaju da vratolomnom brzinom i u ogromnom obimu procesira informacije o bezmalo svemu \u0161to se kre\u0107e na planeti. Sposobnost hrani ambicije. Bilo da je re\u010d o klimatskim promenama ili o potro\u0161a\u010dkim odlukama, navikli smo se na mo\u0107 predvi\u0111anja, a time i na pretpostavku o pravilnosti i mogu\u0107nosti kontrole svakog aspekta ljudskih poslova. \u0160okovi na\u0161eg doba morali bi da nas podsete da ti prometejski snovi moraju da se redukuju zbog ograni\u010denosti predvi\u0111anja kao takvog. Naravno, tehnolozi pripremljenosti mogu prigovoriti da je takva svest ve\u0107 ugra\u0111ena u njihove metode. Ako unesemo \u0111ubre, \u0111ubre \u0107e i iza\u0107i ka\u017ee kompjuterska nauka: svi znaju da lo\u0161 unos proizvodi lo\u0161 rezultat i da su predvi\u0111anja dobra onoliko koliko su dobri podaci na kojima po\u010divaju. Ipak, odve\u0107 \u010desto pripisujemo nesavr\u0161enstvo isklju\u010divo manjkavim ili pogre\u0161nim podacima i prora\u010dunima. S tog stanovi\u0161ta, glavna lekcija je da se unese vi\u0161e podataka, da se usavr\u0161e modeli \u2013 zapravo da se radi isto \u0161to i dosad, samo bolje. Etika i politika predvi\u0111anja se zanemaruju, mada bi te dimenzije morale najvi\u0161e da nas zanimaju ako marimo za posledice svog delovanja ili nedelovanja.<\/p>\n

Forum o pripremljenosti odr\u017ean<\/a> u januaru 2021. izrazit je primer takvog epistemskog su\u017eavanja problema. Fineberg je postavio osnovni ton istakav\u0161i zna\u010daj nauke za politiku, ali je pomenuo i \u201evisoki nivo nepretencioznosti\u201c naspram svega onog \u0161to ne znamo i naspram raznovrsnosti mogu\u0107ih stanovi\u0161ta. Zatim se pridru\u017eio panelu \u010detvorice uglednih dr\u017eavnih slu\u017ebenika koji su se bavili<\/a> gre\u0161kama i propustima nauke i nau\u010dnih saveta tokom prve godine pandemije. Biv\u0161i podsekretar ameri\u010dke mornarice Richard Danzig zapo\u010deo je raspravu ponavljanjem Finebergovog poziva na nepretencioznost i podstakao je goste da razmisle o tome da li je nauka propustila da adekvatno objasni hirovitost ljudskog pona\u0161anja. Margaret Hamburg, biv\u0161a komesarka FDA i osniva\u010dica Inicijative za nuklearnu pretnju, otkrila je da je i dalje privr\u017eena paradigmi pripremljenosti, u kojoj su pandemije pre svega biolo\u0161ke, a mere ne daju rezultate uglavnom zato \u0161to nauka nije poku\u0161ala da dovoljno brzo sazna ono \u0161to se mora znati. Po\u0161to je kao najva\u017enije primere navela varijante virusa, imune odgovore i asimptomatske prenosioce, Hamburg je govorila o \u201enastojanjima da se otkriju kriti\u010dne rupe u znanju koje \u0107e uticati na kontrolu ove pandemije\u201c.<\/p>\n

U smislu epistemske tipologije<\/a> koju je proslavio Donald Rumsfeld, Hamburg je stavila naglasak na poznate nepoznanice, probleme kojima se nauka morala agresivnije baviti. Ali predostro\u017enost, kao suprotnost pripremljenosti, poziva nas da nepretenciozno razmislimo o nepoznatim nepoznanicama, iznena\u0111enjima koja vrebaju s one strane imaginacije naj\u0161kolovanijih umova i na kraju poga\u0111aju one koji su najnesposobniji da se brane. Kako da izgradimo sistematski stav koji uzima u obzir te opasnosti i da li mo\u017eemo da pretvorimo nepretencioznost u obrazac efikasnog kolektivnog delovanja?<\/p>\n

Ako iz ponavljanih kriza pripremljenosti mo\u017eemo da izvu\u010demo makar jednu pouku, to je ovo: nedostatak znanja nas ne osloba\u0111a odgovornosti za ljudske tragedije nastale zbog na\u0161eg neznanja i pogre\u0161ke. Tehnologije nepretencioznosti konkretno su usmerene na bavljenje tim problemima.<\/p>\n

Polazi\u0161te svakog takvog programa je izvesnost da postavljamo najbolja pitanja. Da li je problem formulisan na pravi na\u010din? S \u010dijeg stanovi\u0161ta je posmatran? Da li proma\u0161ujemo \u0161umu onog \u0161to ne znamo zarad malobrojnog drve\u0107a nau\u010dnog znanja? U kontekstu pandemije, mogu\u0107e je da zbog suvi\u0161e rigidnog fokusiranja na borbu protiv uzro\u010dnika bolesti, \u0161to je glavna briga eksperata zdravstva, ne vidimo druge dimenzije, koje imaju \u0161iri moralni zna\u010daj, izme\u0111u ostalog pitanje o tome ko \u0107e se najverovatnije zaraziti ili umreti ako ne uspemo da zarazu stavimo pod kontrolu. Kad smo planirali delovanje, da li smo razmi\u0161ljali o tome ko je najosetljiviji i kako \u0107e rizici biti raspodeljeni? Ako nismo, za\u0161to?<\/p>\n

Nije da nismo mogli znati. Prethodno iskustvo sa zdravstvenim ishodima u Sjedinjenim Dr\u017eavama ka\u017ee nam da nije neobi\u010dno \u0161to su ovom pandemijom nesrazmerno pogo\u0111eni siroma\u0161ni, stari, Afroamerikanci i Hispanoamerikanci, kao i oni koji \u017eive u ekolo\u0161ki kompromitovanim sredinama. Nismo se iznenadili \u0161to je propadanje infrastruktura javnih usluga \u2013 najpre \u0161kola \u2013 nesrazmerno pogodilo \u017eene, samohrane roditelje i porodice s niskim dohotkom. Pokazalo se da upravo \u010dlanovi tih vrlo zanemarenih zajednica imaju<\/a> najmanje poverenja u re\u0161enja koja je na kraju ponudila nauka, uklju\u010duju\u0107i i vakcine nametnute grupama koje istorijski, i s dobrim razlogom, smatraju organizovanu medicinu svojim neprijateljem. Ali kao \u0161to pokazuju GHSI, uputstvo i Finebergov plan, dru\u0161tvena, politi\u010dka i eti\u010dka pitanja nisu se na\u0161la na spisku pitanja i preporuka za delovanje koji su planeri sa\u010dinili pre eskaliranja pandemije.<\/p>\n

Da su tehnologije nepretencioznosti bile aktivnije integrisane u na\u0161e sheme upravljanja i planiranja, ne bismo previ\u0111ali pojavu kakva je sumnja u vakcine sve dok nam nije zakucala na vrata kao nenajavljeni posetilac. Tamo gde predvi\u0111anje gura sada\u0161njost u budu\u0107nost, nepretencioznost obr\u0107e strelu vremena i vu\u010de unazad mogu\u0107e budu\u0107nosti da bi nam pokazale \u0161ta da radimo u sada\u0161njosti. Nepretencioznost se bavi posledicama, posebno posledicama pogre\u0161nog sagledavanja situacije, izostavljanja va\u017enih gledi\u0161ta, zanemarivanja nejasnih znakova u uverenju da nas je obasjala svetlost izvesnosti. Najzad, strah od vakcine nije nova pojava; on se godinama kr\u010dkao u vezi sa imunizacijom dece. Umesto da odbace taj strah kao posledicu nepismenosti i nenau\u010dnosti i da danas za to pla\u0107aju visoku cena, tehnologije nepretencioznosti bi pitale \u2013 kao \u0161to su to radili<\/a> neki etnolozi \u2013 za\u0161to ljudi nisu verovali stru\u010dnjacima kad je re\u010d o zdravlju njihove dece. Tim istra\u017eivanjem bi se iscrtala mapa mo\u0107i, nedostatka mo\u0107i i otpora na marginama, koja bi druk\u010dije uticala na javne politike. Nosioci tih politika bi se mogli zapitati kako da primene Finebergovu 5. preporuku, to jest kako da \u201enadahnu i mobili\u0161u javnost\u201c. Koju javnost, za koje ciljeve?<\/p>\n

U izvesnom smislu tehnologije nepretencioznosti su oholije od tehnika predvi\u0111anja. Kad se dogode nesre\u0107e i katastrofe, kreatori politika ih \u010desto otpisuju kao slu\u010dajne posledice iako je zapravo re\u010d o propustima u predvi\u0111anjima ljudi koji imaju kapacitet za delovanje. Nepretencioznost odbija takvo olako izvla\u010denje. Ona zahteva da se unapred pitamo koje nove osetljive ta\u010dke mogu nastati zahvaljuju\u0107i najsmelijim \u010dinovima spremnosti u sferi zdravstva, ekonomije, ekologije ili rata. Tehnologije nepretencioznosti tra\u017ee od nas da du\u017ee i ozbiljnije razmi\u0161ljamo o obavezama koje preuzimamo kad delujemo na osnovu nedovoljnog znanja, da usvajamo perspektive onih na koje delujemo ili koji sami nisu sposobni da interveni\u0161u. To je krik Lira u pustari kad, li\u0161en svega osim najosnovnijih sredstava za \u017eivot, shvata da bi bio bolji kralj da je vi\u0161e ose\u0107ao \u201e\u0161to ose\u0107aju bednici\u201c. Nepretencioznost zahteva od mo\u0107i i politike upravo takvo samopotiranje jer je ono neophodno za osvajanje ve\u0107eg znanja, onog koje ume da gleda i s margina, a ne samo iz centra, i dublje mudrosti, one koja priznaje nesavr\u0161enost ljudskog razuma.<\/p>\n

Autorka je profesorka na Harvardu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako iz ponavljanih kriza pripremljenosti mo\u017eemo da izvu\u010demo makar jednu pouku, to je ovo: nedostatak znanja nas ne osloba\u0111a odgovornosti za ljudske tragedije nastale zbog na\u0161eg neznanja i pogre\u0161ke.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-335836","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335836","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=335836"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":335839,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335836\/revisions\/335839"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=335836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=335836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=335836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}