{"id":335089,"date":"2021-12-20T08:10:54","date_gmt":"2021-12-20T07:10:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=335089"},"modified":"2021-12-20T08:30:09","modified_gmt":"2021-12-20T07:30:09","slug":"zlatno-doba-za-fasiste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/12\/20\/zlatno-doba-za-fasiste\/","title":{"rendered":"Zlatno doba za fa\u0161iste"},"content":{"rendered":"

Autorka: Tamara Spai\u0107<\/strong><\/p>\n

Kad je legendarni film Luisa Bunjuela \u00bbZlatno doba\u00ab po\u010deo da se prikazuje u pariskom bioskopu Panteon, a zatim jo\u0161 \u0161est dana u prepunoj sali Studija 28, tada\u0161nji intelektualni krem Pariza kao i ve\u0107ina gra\u0111ana \u0107utali su sa nerezumevanjem i neodobravanjem, jo\u0161 nespremni da prihvate ultimativnu slobodu nadrealista.<\/p>\n

Desni\u010darska \u0161tampa se, logi\u010dno, obru\u0161ila na film, a njihove organizacije opskurnih naziva \u00bbKraljevi kameloti\u00ab i \u00bbPatriotska mlade\u017e\u00ab napali su bioskop. Cepali su izlo\u017eene nadrealisti\u010dke slike, lomili fotelje, bacali bombe na platno\u2026<\/p>\n

U ime o\u010duvanja javnog reda i mira \u0161ef policije jednostavno je zabranio film. Zabrana prikazivanja \u00bbZlatnog doba\u00ab ostala je na snazi narednih 50 godina. Po\u010deo je da se prikazuje u Njujorku 1980.godine, a godinu dana kasnije i u Parizu. Voleli ga ili ne, razumeli ga ili ne, bez ovog filma ne mo\u017eete da razumete evropsku kulturu i njeno nasle\u0111e. Nema po\u0161tenog filmad\u017eije koji ga nije bar jednom odgledao nakon \u0161to je \u00bboslobo\u0111en\u00ab.<\/p>\n

\u010cinjenica da je zabrana jednog policijskog \u0161efa \u00bbbunkerisala\u00ab slavni film tokom \u010ditave polovine veka relativno je nepoznat, mo\u017eda i zaboravljen, ali upozoravaju\u0107 primer iz novije istorije Evrope koji otkriva obrazac funkcionisanja militantnih desni\u010dara i na\u010din na koji se ekstremisti\u010dka ideologija name\u0107e dru\u0161tvu i \u0107utljivoj ve\u0107ini. To je primer kako ga ve\u0107ina, sklona konformizmu i \u0107utanju, prihvata i nesvesno podr\u017eava destruktivnu ideologiju.<\/p>\n

Ko ne nau\u010di istoriju, ona mu se ponavlja, kao i svim lo\u0161im \u0111acima, i farsi\u010dno i tragi\u010dno. A u regionu, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj, dominiraju i vladaju najlo\u0161iji \u0111aci.<\/p>\n

Moram da priznam da me je na izbor primera sa \u00bbZlatnim dobom\u00ab inspirisalo i to \u0161to re\u017eim u Srbiji, sa svojih dominantnih medija, ube\u0111uje konformisti\u010dku ve\u0107inu da \u017eivi u \u00bbzlatnom dobu\u00ab, ba\u0161 taj izraz je u opticaju. Ali, pravi razlog da se posegne za podse\u0107anjem na sudbinu \u00bbZlatnog doba\u00ab u stvari su najnoviji doga\u0111aji u Beogradu.<\/p>\n

U Beogradu se umno\u017eavaju murali, grafiti i sli\u010dne \u0161krabotine kojima se veli\u010da Ratko Mladi\u0107, osu\u0111eni ratni zlo\u010dinac i glavni odgovorni za genocid u Srebrenici. Re\u017eim je zabranio gra\u0111ansku akciju brisanja jednog od tih sramnih murala, a kao razlog za zabranu naveli su, poput onog pariskog \u0161erifa sa po\u010detka teksta, mogu\u0107nost izbijanja sukoba, javni red i mir. Da se naivni ne dosete.<\/p>\n

Providan i licemeran razlog da se zabrani akcija Inicijative mladih za ljudska prava i drugih antiratnih aktivisti\u010dkih organizacija totalno je ogoljen do kraja dana, jer je postalo jasno da brojne policijske snage u opremi za razbijanje demonstracija, kao i podjednako brojni policajci u civilu, izme\u0161ani sa sli\u010dno obu\u010denim pripadnicima fa\u0161isti\u010dkih organizacija, ne \u010duvaju nikakav mir i nisu tu dovedeni da spre\u010de sukobe i nasilje, ve\u0107 \u010duvaju \u2013 mural Ratka Mladi\u0107a.<\/p>\n

Jedine \u017ertve uli\u010dnog nasilja, brutalne policijske akcije privo\u0111enja i hap\u0161enja bile su dve \u017eene, mirovna aktivistkinja Aida \u0106orovi\u0107 i Jelena Ja\u0107imovi\u0107, mlada beogradska slikarka i dizajnerka. Sli\u010dni scenariji ponavljali su se i narednih dana. Recimo, prilikom akcije brisanja \u0161krabotine u kojoj se zlo\u010dinac progla\u0161ava za heroja, na Domu omladine, u samom centru Beograda, napadnuta je u prisustvu policije novinarka Sne\u017eana \u010congradin, poznata po brojnim tekstovima podse\u0107anja na genocid u Srebrenici, na temu sa kojom ovo dru\u0161tvo uporno odbija da se suo\u010di.<\/p>\n

Usledili su i napadi na antiratnu i feministi\u010dku organizaciju \u017dene u crnom. Nakon \u0161to im je posle jednog protesta otet baner na kome je pisalo \u00bbNikad ne\u0107emo zaboraviti Srebrenicu\u00ab, u samo nekoliko dana vrata i zid hodinika koji vodi u prostorije \u017dena u crnom i\u0161arani su psovkama, uvredama i pretnjama smr\u0107u.<\/p>\n

Da li je policija uhapsila izgrednike, da li je tu\u017eila\u0161tvo ne\u0161to preduzelo, da li je pokrenut neki sudski postupak za ka\u017enjavanje? Naravno da ne, pa re\u017eim je taj koji ohrabruje huliganske napade i drsko ih \u0161titi obja\u0161njenjima koja vre\u0111aju pristojnost, poput toga da napada\u010di koriste gumene \u010deki\u0107e. Pazi, gumene \u010deki\u0107e. Gde li se to kupuje i otkud predsedniku Srbije ta informacija, ako niko od huligana sa \u00bbgumenim \u010deki\u0107ima\u00ab nije priveden?<\/p>\n

Da li je i sekira, upravo tih dana, uba\u010dena kroz polomljene prozore na zgradi na jevrejskom groblju u Beogradu bila gumena? Ili je sve to samo nadrealizam potomaka zlo\u010dinaca iz devedesetih?<\/p>\n

Da upotpunimo sliku tog modus operandi po receptu pariskog \u0161efa policije, jo\u0161 samo treba pomenuti i da je zabranjena tribina aktivisti\u010dke organizacije Novi optimizam u Zrenjaninu koja je bila posve\u0107ena kr\u0161enju ljudskih prava u, iznenadna otkrivenom, radnom logoru kineske kompanije Ling Long za oko 500 Vijetnamaca koji \u017eive u pasjim uslovima, bez paso\u0161a, ucenjeni i obespravljeni.<\/p>\n

Elem, bilo kako bilo, \u00bbzlatno doba\u00ab nastupilo je za nacionalisti\u010dke ekstremiste, koji u\u017eivaju otvorenu za\u0161titu i podr\u0161ku policije, kao i za njihove \u017evrljotine negiranja genocida i slavljenja zlo\u010dinaca. \u017dvrljotine su pre\u017eivele, stid nije. Jer, tiha ve\u0107ina i dalje bira \u0107utanje i neme\u0161anje, nesvesna efekta kuvane \u017eabe, dobro poznatog postupka kojim su svojevremeno pripremljeni ratovi devedesetih.<\/p>\n

Propu\u0161tena \u0161ansa da se u proteklih dvadesetak godina iskreno suo\u010di sa pro\u0161lo\u0161\u0107u nalazi se u samom korenu narastaju\u0107e fa\u0161izacije dru\u0161tva. U medijima pod kontrolom re\u017eima otvoreno se negiraju zlo\u010dini i veli\u010daju zlo\u010dinci iz 90-tih zahvaljuju\u0107i tome \u0161to je kod ljudi masovno, uporno, godinama negovan zaborav i relativizacija, dok se kona\u010dno nije slobodno pre\u0161lo na istorijski revizionizam i obnavljanje neprijateljstava prema susednim dr\u017eavama i nacijama. To \u0161to se u vreme nakon demokratskih promena, posle 5. oktobra 2000.godine, gromoglasno \u0107utalo o \u00bbslonu u sobi\u00ab do\u0161lo je na naplatu. Pri\u010dalo se mnogo o evropskim iskustvima suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, a radilo se sve suprotno od toga.<\/p>\n

Antiratni pokreti, udru\u017eenja i organizacije koji su nastali i delovali tokom 90-tih u Srbiji, ve\u0107inom nisu nakon 2000-tih uspeli da odr\u017ee \u017ear i aktivizam i logi\u010dki ga preusmere upravo na najva\u017eniju temu \u2013 suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Nisu u\u010dili na najboljim evropskim primerima iz kojih se vidi da u postratnom dru\u0161tvu ne mo\u017ee biti pravog napretka, ni demokratizacije dru\u0161tva bez toga. Jedna od retkih organizacija koja je suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u stavila u fokus svog aktivizma su \u017dene u crnom. Zato su bezbednosne pretnje njihovom aktivizmu danas ve\u0107e nego neposredno po zavr\u0161etku ratova. Napadi na \u017dene u crnom su lakmus papir ovog dru\u0161tva.<\/p>\n

Evropski zvani\u010dnici kao nekakvu praznu mantru ponavljaju da je Srbija, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, deo evropske porodice i da joj se sme\u0161i perspektiva \u010dlanice EU. Situacija je takva da dve godine nije otvoreno nijedno novo poglavlje u procesu pristupanja i to s mnogo razloga, nije sad mesto da ih sve nabrajamo ovde. Ali, onaj najva\u017eniji, kao svaki slon u sobi, name\u0107e se sam po sebi \u2013 u svojoj osnovi EU je mirovni projekat, a u samim temeljima mira utkana je ideja antifa\u0161izma. Aktuelni re\u017eim u Srbiji ba\u0161tini ratnohu\u0161ka\u010dku politiku i retoriku iz devedesetih godina (logi\u010dno, jer u pitanju su isti ljudi) i ta ista politika postala je dominantna u javnom diskursu.<\/p>\n

Nesumnjiva je otvorena re\u017eimska podr\u0161ka divljanju fa\u0161isti\u010dkih i desni\u010darskih, huliganskih grupa. Ta podr\u0161ka je institucionalizovana, jer je izbrisana granica izme\u0111u delovanja zvani\u010dne policije i parapolicije koju \u010dine huliganske grupe.<\/p>\n

Da li je logi\u010dno da se najvi\u0161i predstavnici EU, kao predstavnici mirovnog projekta, povezuju i hvale predstavnike ratnohu\u0161ka\u010dkih projekata, a Srbiju dr\u017ee van svojih granica? Odgovor na ovo pitanje je gotovo do bola o\u010digledan i logi\u010dan, kao slon u evropskoj sobi. I podjednako, potpuno je jasno da bez ulaska Srbije u EU, ne\u0107e biti prave podr\u0161ke ovda\u0161njoj mirovnoj, antifa\u0161isti\u010dkoj agendi i politici. Antievropska politika \u0107e nastaviti da ja\u010da i pravi od Srbije ksenofobi\u010dno, mrziteljsko bure baruta.<\/p>\n

sharedvalues.me<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ko ne nau\u010di istoriju, ona mu se ponavlja, kao i svim lo\u0161im \u0111acima, i farsi\u010dno i tragi\u010dno. A u regionu, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj, dominiraju i vladaju najlo\u0161iji \u0111aci.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":332754,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[1079],"class_list":["post-335089","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-fasizam"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335089","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=335089"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335089\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":335092,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335089\/revisions\/335092"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/332754"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=335089"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=335089"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=335089"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}