{"id":334609,"date":"2021-12-13T07:24:53","date_gmt":"2021-12-13T06:24:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=334609"},"modified":"2021-12-13T07:24:53","modified_gmt":"2021-12-13T06:24:53","slug":"samit-za-demokratiju-nije-dobra-ideja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/12\/13\/samit-za-demokratiju-nije-dobra-ideja\/","title":{"rendered":"Samit za demokratiju nije dobra ideja"},"content":{"rendered":"

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Predsednici, premijeri i kraljevi vi\u0161e od 100 dr\u017eava sveta sasta\u0107e se virtuelno na Samitu za demokratiju planiranom za 9. i 10. decembar. To je prvo takvo okupljanje u istoriji, me\u0111udr\u017eavni skup na kom je kriterijem za pozivanje zemalja u\u010desnica bilo prihvatanje \u2013 makar i deklarativno \u2013 demokratskih na\u010dela u upravljanju unutra\u0161njim poslovima dr\u017eave.<\/p>\n

Na samit se mo\u017ee gledati na tri na\u010dina. Naivnom pogledu skup \u0107e se ukazati kao okupljanje sli\u010dno opredeljenih zemalja zainteresovanih da u\u010de jedne od drugih i tako unapre\u0111uju primenu demokratskih na\u010dela. (Ali za to postoje drugi forumi i zbog toga nije bilo potrebno organizovati ovakav skup.) Ne\u0161to realisti\u010dniji pogled \u0107e samit prepoznati kao poku\u0161aj izgradnje neformalnog saveza dr\u017eava koje promovi\u0161u sopstveni model upravljanja, u uverenju da on najvi\u0161e odgovara visokim idealima ovaplo\u0107enim u Deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Najrealisti\u010dniji pogled \u0107e ovaj skup tuma\u010diti kao uvod u stvaranje bloka dr\u017eava koje \u0107e Sjedinjene Dr\u017eave koristiti u svom ideolo\u0161kom krsta\u0161kom pohodu i sve o\u0161trijem geopoliti\u010dkom sukobu sa Kinom i Rusijom.<\/p>\n

Otuda je organizacija samita, iz jedne istinski globalne ili kosmopolitske perspektive (kakvu navodno zastupa), lo\u0161a ideja. Cilj samita je da svet podeli na dva nepomirljiva tabora izme\u0111u kojih \u0107e biti veoma malo komunikacije i jo\u0161 manje razumevanja. Kada se takva postavka izvede do svojih logi\u010dnih krajnjih ishoda, sukob je neizbe\u017ean.<\/p>\n

Sukob Kine i Sjedinjenih Dr\u017eava uzrokovan je geopoliti\u010dkim razlozima: rastom relativne mo\u0107i Kine i njenim poku\u0161ajima da povrati istorijski zna\u010daj koji je imala u Isto\u010dnoj Aziji. Njihov rivalitet nema nikakve veze sa demokratijom.<\/p>\n

Sukob je stekao ideolo\u0161ku dimenziju zbog tvrdnji obe strane da je upravo njihov na\u010din organizacije najprimereniji potrebama ostatka sveta. Kina nagla\u0161ava tehnokratsku prirodu svog sistema koji, kako tvrde, najefikasnije zadovoljava potrebe \u010dove\u010danstva; Sjedinjene Dr\u017eave insistiraju na demokratskom u\u010de\u0161\u0107u svojih gra\u0111ana.<\/p>\n

Geopoliti\u010dki i ideolo\u0161ki sukobi zalaze u opasne vode kada se prenesu na teren vrednosnih sistema. Obi\u010dno se geopoliti\u010dki sukobi mogu re\u0161iti, i kroz istoriju su mnogo puta re\u0161avani, iznala\u017eenjem odgovaraju\u0107e formule za uspostavljanje ravnote\u017ee mo\u0107i. Isto va\u017ei za ekonomska i ideolo\u0161ka nadmetanja. U nekim slu\u010dajevima to je korisno za ostatak sveta, jer u nastojanju da daju \u0161to bolju ponudu obe strane poklanjaju vi\u0161e pa\u017enje globalnim problemima kao \u0161to su siroma\u0161tvo, migracije, klimatske promene, pandemije i sli\u010dno.<\/p>\n

Ali ako jedna strana poveruje da su u njoj otelotvorene vrednosti potpuno nespojive sa vrednostima koje zastupa druga strana, te\u0161ko je zamisliti kako se na du\u017ei rok sukob mo\u017ee izbe\u0107i. Kompromisi su mogu\u0107i u sukobu interesa, ali ne i u sukobu razli\u010ditih sistema vrednosti. Izgradnja saveza koji proklamuje i zauvek cementira veru u nespojivost vrednosnih sistema ameri\u010dkog i kineskog tipa doprinosi produbljivanju izvornog sukoba interesa i prenosi ga na nivo na kom je on prakti\u010dno nere\u0161iv.<\/p>\n

Formalizacija sukoba primorava zemlje ostatka sveta da odaberu stranu, dopadalo se to njima ili ne. Takvo postrojavanje projektuje ameri\u010dko-kineski sukob na \u010ditavu planetu i dodatno ga zao\u0161trava.<\/p>\n

Pouka koju je trebalo izvu\u0107i iz prvog Hladnog rata jeste to da je odbijanje da se svet podeli na dva nepomirljivo suprotstavljena tabora zna\u010dajno doprinelo smirivanju konflikta izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava i Sovjetskog Saveza i tako verovatno spre\u010dilo izbijanje nekoliko ratova. Tome su doprinele i nesvrstane zemlje. Ali nesvrstavanje danas nije mogu\u0107e: tre\u0107i put ne postoji. Prema logici samita, onaj ko nije sa nama mora biti protiv nas.<\/p>\n

Manihejska logika borbe dobra i zla dominira stavovima brojnih zapadnih medija i politi\u010dara. Mnogi od njih veruju da su u ovoj borbi na strani an\u0111ela ili poku\u0161avaju da u to poveruju, ne shvataju\u0107i da se tako priklanjaju jednom krajnje jednostranom \u010ditanju istorije i guraju svet sve bli\u017ee sukobu. To je, tako\u0111e, suprotno politici promovisanja mira i traganja za kompromisom kakvu bi jedan zaista kosmopolitski pristup nalagao: prona\u0111imo \u0161ta je na\u0161im zemljama i sistemima zajedni\u010dko i dajmo sebi dovoljno vremena da evoluiramo u neki bolji svet.<\/p>\n

Svi veliki istorijski sukobi po\u010dinjali su velikim ideolo\u0161kim opravdanjima. Krsta\u0161i su po\u0161li u Jerusalim s namerom da Isusov grob oslobode od \u201enevernika\u201c. Stigli su tamo kao kaznena ekspedicija koja je bez razlike ubijala hri\u0161\u0107ane i muslimane. Evropski kolonijalizam je opravdavan kao civilizacijska ili verska misija (pokr\u0161tavanja \u201epagana\u201c). Bile su to dimne zavese za eksploataciju u Ju\u017enoj Americi, trgovinu robljem u Africi i kontrolu politi\u010dkih zbivanja u ostatku sveta (Indija, Egipat, Kina i najve\u0107i deo Afrike). Megalomanski projekat Woodrowa Wilsona pokrenut po zavr\u0161etku Prvog svetskog rata, navodno u ime plemenitih na\u010dela demokratije i prava na samoopredeljenje, prakti\u010dno je prepisao pravila igre kolonijalne uprave slu\u017ee\u0107i interesima unosnih \u201eprotektorata\u201c, \u201emandatnih uprava\u201c i sumnjive trgovine teritorijama.<\/p>\n

Ukoliko za\u017eivi, ovaj grandiozni projekat \u0107e se okon\u010dati na sli\u010dan na\u010din: kao provizorna maska iza koje se kriju mnogo prizemniji ciljevi. Zato se nadamo da \u0107e prvi samit za demokratiju ujedno biti i poslednji.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svi veliki istorijski sukobi po\u010dinjali su velikim ideolo\u0161kim opravdanjima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271305,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-334609","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334609","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=334609"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334609\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":334610,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334609\/revisions\/334610"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271305"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=334609"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=334609"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=334609"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}