{"id":334301,"date":"2021-12-09T07:32:41","date_gmt":"2021-12-09T06:32:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=334301"},"modified":"2021-12-09T07:32:41","modified_gmt":"2021-12-09T06:32:41","slug":"pobuna-i-pravo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/12\/09\/pobuna-i-pravo\/","title":{"rendered":"Pobuna i pravo"},"content":{"rendered":"
\n
\n
Autorka: Vesna Raki\u0107 Vodineli\u0107<\/strong><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Pre godinu dana objavila sam ovde tekst<\/a> Keep Light \u2013 pravo na pobunu<\/em>, podstaknuta jednim aktom individualne pobune. Nastojala sam da poka\u017eem \u2013 a ima dovoljno pravne argumentacije za to \u2013 da je pravo na pobunu priznato ne samo me\u0111unarodnim dokumentima, ve\u0107 i odredbama na\u0161eg Ustava. Radilo se o pravu na nenasilnu pobunu.<\/p>\n

Jedna takva, nenasilna pobuna gra\u0111ana Srbije je u toku. Pre godinu dana zaklju\u010dila sam da u tom momentu jo\u0161 nije bio nastupio slom dru\u0161tva, nije postojao ultima ratio <\/em>u svesti velikog broja ljudi, da nije do\u0161ao onaj momenat koji opravdava nasilnu pobunu, kao krajnje sredstvo<\/em>. U Srbiji pre godinu dana, da li \u0107e taj momenat nastupiti, zavisilo je prete\u017eno od gra\u0111ana ove zemlje. Tada jo\u0161 nismo bili uspeli da organizujemo masovne demonstracije, ekolo\u0161ki pokreti, \u010dije su pobune sporadi\u010dno izbijale, nisu bili ujedinjeni u akcijama, nismo pru\u017eili otpor zloupotrebama i krivotvorenjima javnih radijskih i televizijskih servisa.<\/p>\n

U ovim nedeljama gra\u0111ani Srbije su u\u010dinili mnogo toga: organizovane su masovne blokade saobra\u0107ajnica \u0161irom zemlje; podstrek i osnovnu organizaciju obezbedili su ujedinjeni ekolo\u0161ki i drugi gra\u0111anski pokreti. Javni servisi su i dalje zarobljeni. Ima izgleda da \u0107e se gra\u0111anski gnev izliti i na njih metodama nenasilne pobune.<\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to jo\u0161 dr\u017ei sada\u0161nju nenasilnu pobunu gra\u0111ana da ne preraste u nasilnu, a ova se ne mo\u017ee isklju\u010diti? Verujem da je zdravorazumski zaklju\u010diti da je to, prvo, upornost gra\u0111ana da postignu ciljeve protesta masovnim i mirnim okupljanjem i ta ocena, u ovom trenutku, izgleda izvesna, stabilna i predvidiva. Drugo je reakcija vlasti. Ona nije mirna, nije predvidiva, nestabilna je, a tek \u0107e se videti koliko je uporna. Uop\u0161teno govore\u0107i, ukupna reakcija vlasti je ista kao vlast sama: nerazumna, la\u017eljiva, nasilna, podmukla i promenjiva.<\/p>\n

(Ne mislim tu na reakcije premijerke, koja smatra da su blokade fa\u0161izam i teror. Na \u017ealost, njoj su nepoznate elementarne definicije ovih pojmova, nikad nije pro\u010ditala i poku\u0161ala da razume Ekoov Fa\u0161izam \u2013 zlo u deset ta\u010daka<\/em>, na primer, verovatno ni \u010dula nije za Vojina Dimitrijevi\u0107a niti za njegove radove o teroru i terorizmu. Zato premijerka ostaje tamo gde joj je mesto \u2013 izme\u0111u zagrada.)<\/p>\n

Bitne reakcije koje zaslu\u017euju pa\u017enju dolaze od menad\u017eera<\/em> sveg dru\u0161tvenog i dr\u017eavnog zla poslednje decenije u Srbiji i onih koji zlomisao tog menad\u017ementa<\/em> sprovode u nedela. Njegove reakcije, za sada se pru\u017eaju u tri kraka: provokativno fizi\u010dko nasilje parapolicijskih odreda strana\u010dke i vo\u0111ine pretorijanske garde, na koje demonstranti za sad reaguju srazmernom odbranom; krivotvorenjem bunta gra\u0111ana u svim medijima koje Vu\u010di\u0107 kontroli\u0161e, a malobrojni i nedovoljnog dometa su oni koje ne kontroli\u0161e; Pink, Hepi i Informer, najrasprostranjeniji medijski falsifikatori preobra\u017eavaju proteste svojim uobi\u010dajenim hirur\u0161kim instrumentom \u2013 sekirom \u2013 dok javni servisi to rade preciznijim pomagalima; najzad, jedan od krakova reakcije su para-pravne aktivnosti i propu\u0161tanja koji poti\u010du ne od dr\u017eavnog aparata, koji je samo (ne)voljni servis, ve\u0107 od vo\u0111e i njegovih strana\u010dkih slu\u017ebenica i slu\u017ebenika.<\/p>\n

Na para-pravu kao reakciji vlasti na pobunu gra\u0111ana \u0107u se zadr\u017eati.<\/p>\n

U jednom iscrpnom i pou\u010dnom tekstu<\/a>, pod naslovom \u201eKad zbaciti svoju vlast: pravo na pobunu u ustavima sveta\u201c (When to Overthorow your Government: the Right to Resist in World\u2019s Constitutions<\/em>) autori, po\u0161to su prikazali i analizirali nezaobilane stavove iz pravne i politi\u010dke literature, potom me\u0111unarodne i istorijske izvore prava, kao i ustave dr\u017eava sveta koji izri\u010dito priznaju pravo na pobunu (2010. godine, u 38 dr\u017eava na svetu ustavi su izri\u010dno priznali pravo gra\u0111ana \u2013 naroda \u2013 na pobunu i na zbacivanje vlasti zbog njenih nelegitimnih aktivnosti, str. 1220), zaklju\u010duju da se mora ste\u0107i pobunjeni\u010dko<\/em> trojstvo <\/em>(the rebel\u2019s trinity<\/em>) uslova za legitimnost pobune i zbacivanje vlasti. Pobunjeni\u010dko trojstvo sastoji se od: (1) prirodnopravnog karaktera prava na pobunu, (2) prava gra\u0111ana na odbranu ustava i (3) prava gra\u0111ana na samoodbranu.<\/p>\n

Prirodnopravno (jusnaturalisti\u010dko) svojstvo prava gra\u0111ana na pobunu, autori ozna\u010denog teksta zasnivaju na Preambuli Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima, iz 1948, \u010dija alineja 3 glasi: \u201e\u2026budu\u0107i da je bitno da prava \u010doveka budu za\u0161ti\u0107ena vladavinom prava kako \u010dovek ne bi bio primoran da kao krajnjem sredstvu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja\u201c. <\/em>Ovakvo svojstvo prava na pobunu \u010dini ga \u201enadre\u0111enim postoje\u0107im ustavima dr\u017eava i prethodi tim ustavima kao vi\u0161i pravni princip, odnosno kao istina\u201c (str. 1221). Pravni osnov obaveza gra\u0111ana prema vladaocu (vlasti uop\u0161te) prestaje onda kada ovaj nastoji da ih ugnjetava i upropa\u0161tava. Tada vladaoca i podanike vi\u0161e ni\u0161ta ne vezuje i podanici se vra\u0107aju svojoj prirodnoj slobodi. Jer, neograni\u010dena mo\u0107 vladaoca nikad ne mo\u017ee biti zakonita, zato \u0161to neograni\u010dena mo\u0107 ma koga ne mo\u017ee biti zakonito (legalno) uspostavljena, dakle mo\u017ee biti samo uzurpirana.<\/p>\n

Aleksandar Mar\u0161avelski u tekstu<\/a> \u201eZlo\u010din terorizma i pravo na revoluciju u me\u0111unarodnom pravu\u201c (The Crime of Terrorism and the Right of Revolution in International Law<\/em>) iznosi stav da pravo na pobunu treba tretirati kao op\u0161ti princip (na\u010delo) me\u0111unarodnog prava, jer op\u0161ti principi jesu savremena verzija prirodnog prava (str. 227). Mo\u017ee se, dakle, tvrditi da je pravo gra\u0111ana na pobunu prirodno pravo koje je danas op\u0161ti princip me\u0111unarodnog prava, te da je to preovla\u0111uju\u0107i stav u teoriji. \u201eKonkurentski\u201c stav, koji ne spori prirodnopravno svojstvo, a nalazi da ima dovoljno argumenata da se pravo na pobunu smatra ljudskim pravom<\/em>, postavilo bi pravo gra\u0111ana na pobunu \u010dvr\u0161\u0107e. Ali, dovoljno je i to da je pravo na pobunu, na osnovu Univerzalne deklaracije, danas priznato kao op\u0161te na\u010delo me\u0111unarodnog prava, ako ne i kao ljudsko pravo.<\/p>\n

U uobi\u010dajenom stanju stvari u demokratijama podrazumeva se da vladalac i vlast uop\u0161te, smatraju ustavni poredak legalnim i legitimnim i da su spremni da taj poredak \u010duvaju. Ali ako se vladalac ne smatra vezanim ustavnim i zakonskim poretkom, ako ga kr\u0161i, ako prekora\u010duje svoja ustavna ovla\u0161\u0107enja, ako se koristi vaninstitucionalnim, a ne institucionalnim putevima, on odbacuje ustavni poredak. Tada gra\u0111ani imaju pravo na pobunu protiv takvog vladaoca koji odbacuje, a dovoljno je i da ima za cilj da odbaci ustavni poredak. I ne samo to i toliko. Odredbe koje imaju formu zakonskih i vladinih odredbi, koje reguli\u0161u vr\u0161enje prava priznatih ustavom, a ta prava ukidaju, ograni\u010davaju ili ih zloupotrebljavaju \u2013 morali bi biti ni\u0161tavi, a u regularnom pravnom poretku za utvr\u0111enje ni\u0161tavosti bio bi nadle\u017ean ustavni sud ili neki drugi koji ima karakter ustavnog suda.<\/p>\n

Zapravo nesmetano kr\u0161enje ustavnog i zakonskog poretka, zna\u010di \u017eivot u \u201ebespravnoj dr\u017eavi<\/em>\u201c, a pod takvom se podrazumeva<\/a> dr\u017eava \u201ekoja nije zasnovana na podeli dr\u017eavnih vlasti, koja ne garantuje osnovna prava, u kojoj su mogu\u0107nosti dr\u017eavne nepravde neograni\u010dene\u201c.<\/p>\n

Nemogu\u0107e je u ovom tekstu nabrojati sve povrede ustava koje je Aleksandar Vu\u010di\u0107 izvr\u0161io od 2017. godine, kad je postao predsednik Republike, do danas. \u201eJa sam utvrdio da je u odre\u0111enom periodu od 2017. kada je do\u0161ao na funkciju, do 2020. imao najmanje 25 izjava u kojima je prekr\u0161io odredbu \u010dlana 149. Ustava koja zabranjuje svaki uticaj na sudiju u vr\u0161enju sudijske funkcije\u201c, izjavio<\/a> je u emisiji N1 Studio Live profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinkovi\u0107. Samo neke tipove kr\u0161enja Ustava Srbije od strane predsednika Republike nazna\u010dila<\/a> sam u tekstu u Pe\u0161\u010daniku Keep Light \u2013 pravo na pobunu.<\/em><\/p>\n

Prirodnopravni princip prava na pobunu ovla\u0161\u0107uje na kolektivni akt bunta protiv postoje\u0107eg re\u017eima, ako taj re\u017eim postane tiranski i nelegitiman, \u010dime se posti\u017ee kolektivna samoodbrana. Ali samoodbrana mo\u017ee biti i individualna. U francuskoj Deklaraciji o pravima \u010doveka iz 1791. godine utvr\u0111eno je pravo svakog da se odbrani u slu\u010dajevima kada se prema njemu primenjuje pravo koje je neprimenjivo, kada forme primene prava nisu po\u0161tovane, jer to je tad arbitraran i tiranski \u010din. Tada po\u0161tovanje pravnog poretka zabranjuje \u010doveku da se povinuje, a ako se prema njemu primeni sila, ima pravo da na silu odgovori silom.<\/p>\n

U sada\u0161njem slu\u010daju Srbije, pravo na samoodbranu ima prete\u017ena svojstva kolektivnog prava. Svakodnevno verbalno nasilje izbija izobli\u010deno sa ekrana, vri\u0161ti sa naslovnica tabloida. Druga\u010dije misle\u0107im gra\u0111anima na\u0161 vladalac se obra\u0107a kao neprijateljima, a neprijatelj nije \u010dak ni gra\u0111anin drugog reda. On ne razgovara, on govori prete\u0107i. Sva njegova kr\u0161enja Ustava su ujedno povrede ljudskog dostojanstva. Gra\u0111ani nemaju prilike da mu odgovore ravnom merom, do da se okupe i protestuju \u0107utke parolama ili glasno. Svi javni funkcioneri su du\u017eni da trpe <\/em>najo\u0161trije kritike, i one izra\u017eene tzv. narodnim jezikom. Gra\u0111ani nisu. A trpe ve\u0107 gotovo celu deceniju.<\/p>\n

Verujem da su se ovi uslovi stekli ovde i danas. Dva zakona su povod teku\u0107im protestima \u2013 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, koji jo\u0161 nije progla\u0161en predsedni\u010dkim ukazom u vreme okon\u010danja ovog teksta i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je stupio na snagu 26. novembra o.g. i va\u017ei.<\/p>\n

Ova dva zakona postala su vrhunac otu\u0111enja <\/em>dr\u017eavne vlasti od ustavnog i, uop\u0161te od pravnog poretka. Otu\u0111iti se od pravnog poretka zna\u010di svesno donositi zakone sa protivustavnim odredbama ili sa odredbama \u010dija je ustavnost upitna, zloupotrebljavati mogu\u0107nost dono\u0161enja zakona po hitnom postupku, tako da to postane pravilo, uzurpirati ustavno ovla\u0161\u0107enje za predlaganje zakona od ovla\u0161\u0107enog predlaga\u010da (kod nas je to, po pravilu, Vlada) i prisvajati sebi, ina\u010de neovla\u0161\u0107enom (predsednik Republike), li\u0161iti gra\u0111ane mogu\u0107nosti da upoznaju zakone koji \u0107e se na njih primeniti, bilo hitno\u0161\u0107u, koja je od izuzetka postala pravilo, bilo fingiranjem javne debate, bilo tabloidnom \u201eobradom\u201c predlo\u017eenih zakona, \u0161to rezultira time da gra\u0111ani dono\u0161enje zakona koji se na njih imaju primeniti ne smatraju svojim, ose\u0107aju da su im nametnuti protiv njihove volje i na kraju time da ne prihvataju, da odbacuju zakone kao akt dr\u017eavnog, zapravo vladala\u010dkog nasilja.<\/p>\n

Na primer:<\/p>\n

Jedna od protivustavnih odredbi izmena Zakona o eksproprijaciji sastoji se u tome \u0161to javni interes vi\u0161e nije jedini osnov za eksproprijaciju, kako je u Srbiji ve\u0107 dugo i kako je, uostalom, u demokratskim dr\u017eavama, ve\u0107 novi osnov postaje me\u0111unarodni ugovor u kome je jedna od ugovornih stranaka Republika Srbija<\/em>. Vlada je ovla\u0161\u0107ena da takav ugovor proglasi za javni interes, bez ijednog drugog kriterijuma, osim ugovornih stranaka i sopstvenog diskrecionog proglasa<\/em>. Pored toga, gra\u0111ani redovno nisu u prilici da saznaju \u0161ta je sadr\u017eina ugovora, jer se takvi ugovori redovno skrivaju, navodno radi za\u0161tite poslovne tajne<\/em> druge ugovorne strane. Obi\u010dno za takav ugovor gra\u0111ani saznaju kasno kad je ve\u0107 zaklju\u010den ili kada su izvr\u0161ene ozbiljne pripreme za njegovo zaklju\u010denje, a onda im ne ostaje ni\u0161ta drugo do da pokleknu ili da se usprotive. Ovog puta su saznali na vreme i ozbiljno su se usprotivili. Jedan broj gra\u0111ana je dobro razumeo da ovaj zakon predstavlja opasnost po njihovu imovinu, po njihovo ustavno ljudsko pravo na mirno u\u017eivanje imovine, koje je i me\u0111unarodnopravno za\u0161ti\u0107eno Protokolom 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, \u010diji je Srbija potpisnik. Neustavnost me\u0111unarodnog ugovora kao osnova za eksproprijaciju jasno proisti\u010de iz odredbe \u010dl. 58, st. 2. Ustava Srbije koji je kratak i jasan: \u201ePravo svojine mo\u017ee biti oduzeto ili ograni\u010deno samo u javnom interesu utvr\u0111enom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne mo\u017ee biti ni\u017ea od tr\u017ei\u0161ne.\u201c Dakle, samo <\/em>javni interes opravdava eksproprijaciju i nijedan drugi. U postoje\u0107em Zakonu o eksproprijaciji javni interes je odre\u0111en preko korisnika eksproprijacije: \u201eEksproprijacija se mo\u017ee vr\u0161iti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, op\u0161tine, javnih fondova, javnih preduze\u0107a, privrednih dru\u0161tava koja su osnovana od strane javnih preduze\u0107a, kao i za potrebe privrednih dru\u0161tava sa ve\u0107inskim dr\u017eavnim kapitalom osnovanih od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, ili op\u0161tine, ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno\u201c (\u010dlan 8, st. 1 Zakona o eksproprijaciji). E, sada nam se nudi novi korisnik eksproprijacije. To nije dr\u017eava Srbija koja potpisuje me\u0111unarodni ugovor, nego ili neka strana dr\u017eava ili neka strana kompanija. Za\u0161to? Premijerka je to objasnila <\/em>potrebama br\u017ee izgradnje puteva! Brzina gradnje<\/em> je doista, nadam se samo u njenim mislima, dovoljan razlog za kr\u0161enje Ustava.<\/p>\n

Razlog za dono\u0161enje novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, la\u017eno je predstavljen gra\u0111anima Srbije. Velika je la\u017e da se novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donosi radi prilago\u0111avanja Ustavu i radi predstoje\u0107eg ustavnog referenduma. Sam Ustav sadr\u017ei odredbe o referendumu koji se odr\u017eava radi usvajanja ustavnih promena. Jo\u0161 od 2006, kad je va\u017ee\u0107i Ustav usvojen, u \u010dlanu 203 propisuje se da se o promeni Ustava mora odr\u017eati referendum, kad se menjaju delovi Ustava koji se odnose na dr\u017eavnu vlast. Predstoje\u0107e ustavne promene odnose se na sudsku vlast, jednu od tri grane dr\u017eavne vlasti. Za ustavni referendum nije propisan nikakav cenzus, dovoljna je ve\u0107ina onih koji na referendum iza\u0111u. Dakle, zanemarivo mali broj gra\u0111ana mo\u017ee dovesti do promene Ustava, ako ve\u0107ina od onih koji se odazovu na referendum, glasaju za ustavne promene. Ustav iz 2006. koji je na snazi, nije bio rezultat volje gra\u0111ana, ve\u0107 pogodbe vrhova svih politi\u010dkih stranaka, onih koje su tada bile na vlasti, kao i tada\u0161njih opozicionih stranaka. Poslanici Srpske radikalne stranke, iz \u010dijeg prete\u017enog dela je proizi\u0161ao SNS, tada su glasali za Ustav iz 2006. godine. Referendum je trajao dva dana, pitanje da li je glasanje bilo slobodno i po\u0161teno, jedva da je u javnosti postavljeno. Ostali referendumi \u2013 lokalni, regionalni, \u010dak i nacionalni, uop\u0161te ne moraju da slede ovaj model, tako da raniji Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi uop\u0161te nije morao biti promenjen za potrebe ustavnog referenduma. Ta promena je zloupotrebljena da se cenzus na ostalim referendumima potpuno ukine, a obaveza overavanja potpisa obeshrabruje gra\u0111ane da oni, mimo vlasti, organizuju referendum, \u010dime se on potpuno obesmi\u0161ljava kao oblik neposredne demokratije. Priznajem \u2013 bilo bi neprirodno da se za ustavni referendum ne propisuje cenzus, a da za ostale ostane natpolovi\u010dni. Rezultat je me\u0111utim da, pored potencijalno nelegitimnog ustavnog referenduma, svi ostali referendumi postaju takvi \u2013 nelegitimni. Bilo je i ima mesta da se skromni (recimo, jednotre\u0107inski) cenzus propi\u0161e i da se obezbedi kakav \u2013 takav legitimitet, na primer onda kad gra\u0111ani odlu\u010duju o pitanju koje se finansira samodoprinosom. Glasanje na referendumu nema ni onakve uslove za po\u0161teno i slobodno izja\u0161njavanje, kakvi postoje na izborima. A takvi u \u017eivotu ne postoje.<\/p>\n

Dakle, sada je va\u017eno pitanje kako \u0107e usplahireni srpski vrhovni emiter zla dalje reagovati na gra\u0111anski bunt? Stari buffon, <\/em>podrugljivac, lovac na gluposti, podlosti i korupciju, Dario Fo, u Slu\u010dajnoj smrti jednog anarhiste<\/em>, kao da je upravo ovog na\u0161eg <\/em>opisao re\u010dima, onako kako ga Koraks i Petri\u010di\u0107 opisuju crte\u017eom:<\/em><\/p>\n

\u201eDa li narod zahteva stvarno pravedan sistem? Dobro, zadovolji\u0107emo ih i sistemom koji je malo manje nepravedan\u2026 Oni \u017eele revoluciju, a mi \u0107emo im dati reforme \u2013 mnogo reformi, preplavi\u0107emo ih reformama. Zapravo, preplavi\u0107emo ih obe\u0107anjima reformi, zato \u0161to nikad ne dopu\u0161tamo one istinske.\u201c<\/em><\/p>\n

Jeste, to je verovatno skriveni moto akademije za mlade lidere.<\/p>\n

Samo, ima se utisak da se ovaj narod, vi\u0161e puta preplavljen<\/em> la\u017enim obe\u0107anjima, u ovoj prilici ne\u0107e zadovoljiti malo manje nepravednim sistemom. Na takva obe\u0107anja osta\u0107e miran. Mrtav hladan. I izazvati, po svoj prilici, neproporcionalnu reakciju vladaoca.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U uobi\u010dajenom stanju stvari u demokratijama podrazumeva se da vladalac i vlast uop\u0161te, smatraju ustavni poredak legalnim i legitimnim i da su spremni da taj poredak \u010duvaju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":332144,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-334301","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334301","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=334301"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334301\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":334302,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334301\/revisions\/334302"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/332144"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=334301"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=334301"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=334301"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}