Kako bismo saznali koja je prava mera, koje su vrste soli bolji izbor i kako da prepoznamo takozvane skrivene soli u hrani u RTS Ordinaciji je objasnija nutricionista Ana Todorovi\u0107.<\/p>\n
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije pet grama soli u toku dana, odnosno jednu kafena ka\u0161i\u010dica, sasvim je dovoljna dnevna koli\u010dina soli, napominje go\u0161\u0107a RTS Ordinacije, nutricionistkinja Ana Todorovi\u0107.<\/p>\n
Ipak, mnogi to ne po\u0161tuju i unose vi\u0161estruko ve\u0107e koli\u010dine od preporu\u010denih.<\/p>\n
\u201eJo\u0161 ve\u0107i problem je \u0161to se u mnoge industrijske proizvode, i slane i slatke dodaje so, pa s toga kad unesemo i kroz te namirnice so, onda mi gotovo upetostru\u010dimo preporu\u010denu dnevnu koli\u010dinu\u201c, upozorava nutricionista.<\/p>\n
Na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu danas je mogu\u0107e prona\u0107i nekoliko razli\u010ditih vrsta soli.<\/p>\n
Vrste soli:<\/p>\n
* celerova so<\/p>\n
* himalajska so<\/p>\n
* morska so<\/p>\n
* kalijumova so<\/p>\n
* kuhinjska jodirana so<\/p>\n
Celerova so – za posebnu notu jela<\/strong><\/p>\n Celerova so je, kako obja\u0161njava Ana Todorovi\u0107, u stvari me\u0161avina su\u0161enog celera i morske soli, koja zbog tog odnosa ima odli\u010dan mineralni sastav, jer celer samo pospe\u0161uje morsku so koja je ve\u0107 prepuna minerala.<\/p>\n \u201eCelerova so je jako dobra zato \u0161to u sebi sadr\u017ei zna\u010dajnu koli\u010dinu kalijuma, pa ukoliko se sa njom ne pretera ima \u010dak, mo\u017eda, i mali diuretski efekat, odnosno izbacuje vodu\u201c.<\/p>\n Ipak, Ana Todorovi\u0107 nagla\u0161ava da diuretski efekat ova so ima samo kada se konzumira u umerenoj koli\u010dini. Ina\u010de, celerova so se isti\u010de po specifi\u010dnoj aromi i ukusu \u0161to jelima daje dodatno lepu notu.<\/p>\n Himalajska so \u2013 solidnog sastava<\/strong><\/p>\n Sadr\u017ei dosta kalijuma, ima manje natrijuma, sadr\u017ei gvo\u017e\u0111e i druge minerale kao \u0161to su cink i selen, i upravo zbog ovakvog sastava, nutricionista ka\u017ee da ova so nema lo\u0161 sastav, ali da je svakako preporuka da se umereno koristi.<\/p>\n Morska so \u2013 za pojedince oprez!<\/strong><\/p>\n Ova vrsta soli ima izrazitu koli\u010dinu natrijuma i stoga ljudi koji imaju hipertenziju (povi\u0161en krvni pritisak), kao i ljudi koji imaju problema sa bubre\u017enom funkcijom, a to va\u017ei generalno za sve soli, treba da budu jako oprezni i umereni, tako da je zaista oskudno koriste. Morska so je puna joda.<\/p>\n Kalijumova so \u2013 idealna za kardiolo\u0161ke pacijente<\/strong><\/p>\n Bogata je kalijumom, a manje natrijumom, odnosno gotovo da natrijum ne sadr\u017ei uop\u0161te ili samo u tragovima i ona je isklju\u010divo preporuka kod kardiolo\u0161kih pacijenata, kod osoba sa bubre\u017enom insuficijencijom i genearlno ljudima koji imaju tendenciju da im se te\u010dnost zadr\u017eava u organizmu.<\/p>\n Ina\u010de, generalna preprouka je da se sve ove soli koriste kombinovano, a ne samo jedna vrsta.<\/p>\n Kome je koja vrsta soli odgovara<\/strong><\/p>\n Ako se vrste soli porede svaka ima svoje prednosti i mane. Tako celerova so ima poja\u010danu koli\u010dinu kalijuma i dobar diuretski efekat, a ima i natrijuma. Himalajska so ima natrijuma, ali je u dobrom balansu sa kalijumom, pa onda mo\u017ee da se koristi \u010desto.<\/p>\n Morska so ima dosta natrijuma i direktno uti\u010de na vrednosti tenzije pa u tom smislu treba jako oprezno koliko god da je zdrava da se koristi. Kalijumova so je zbog izostanka natrijuma za sve navedeno dobra.<\/p>\n Najve\u0107i procenat natrijuma je u obi\u010dnoj kuhinjskoj soli, zatim sledi morska so, pa himalajska, celerova i na posletku je kalijumova so, koja natrijum gotovo uop\u0161te ne sadr\u017ei.<\/p>\n Todorovi\u0107eva podse\u0107a da proizvo\u0111a\u010di soli na tr\u017ei\u0161tu imaju obavezu da soli oboga\u0107uju jodom, tako da bi trebalo da sve one sar\u017ee jod, ali svakako je va\u017eno da se ne konzumira obi\u010dna evaporisana so koja ne sadr\u017ei jod, ve\u0107 uvek treba nastojati da se koristi jodirana so.<\/p>\n Go\u0161\u0107a RTS Ordinacije podse\u0107a da je jod vrlo va\u017ean mineral, posebno u podizanju imunog sistema: \u201eZnamo da jod i selen zajedno sinergetski deluju na na\u0161 imuni sistem”.<\/p>\n Gde se sve soli kriju?<\/strong><\/p>\n U RTS Ordinaciji je iznet i duga\u010dak spisak namirnica za koje nismo svesni da kada ih konzumiramo unosimo dodatne koli\u010dine soli. Iznena\u0111uju\u0107e je da su to \u010desto \u010dak i namirnice koje deluju neutralno, pa \u010dak i slatko.<\/p>\n Ako niste znali, kakvog je ukusa kisela voda kada se ostavi da ispari, voditeljka RTS Ordinacije, Marija Popovi\u0107, eksperimentisala je i ustanovila da kisela voda kada izvetri postaje potpuno slana.<\/p>\n Nutricionistkinja Ana Todorovi\u0107 je ovo potvrdila i rekla da koli\u010dina soli u ovom napitku zavisi od proizvo\u0111a\u010da i vrste mineralne vode, ali svakako je uvek zna\u010dajna koli\u010dina soli prisutna i zbog toga se ljudima koji imaju hipertenziju ne preporu\u010duje kori\u0161\u0107enje mineralne vode, kao i svima onima koji imaju tendenciju da zadr\u017eavaju te\u010dnost.<\/p>\n \u201eSkrivene soli\u201c u namirnicama:<\/p>\n * kornfleks<\/p>\n * multivitaminske \u0161ume\u0107e tablete<\/p>\n * kisela voda<\/p>\n * pecivo<\/p>\n * tost hleb<\/p>\n * soja sos<\/p>\n * senf<\/p>\n * suhomesnati proizvodi<\/p>\n * masline<\/p>\n * sirni namazi<\/p>\n * tur\u0161ija<\/p>\n * gotova jela iz konzerve<\/p>\n * kocka za supu i supa iz kesice (Izvor:RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iako je so neophodan za\u010din, nije zaista potrebna u svakom zalogaju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":334237,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-334236","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334236","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=334236"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334236\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":334239,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334236\/revisions\/334239"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/334237"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=334236"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=334236"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=334236"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}