{"id":334057,"date":"2021-12-05T11:23:22","date_gmt":"2021-12-05T10:23:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=334057"},"modified":"2021-12-05T11:23:22","modified_gmt":"2021-12-05T10:23:22","slug":"srpski-svet-kao-antievropski-projekat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/12\/05\/srpski-svet-kao-antievropski-projekat\/","title":{"rendered":"\u2018Srpski svet\u2019 kao antievropski projekat"},"content":{"rendered":"

Autor: Bal\u0161a Bo\u017eovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Od po\u010detka 19. veka do 2021. godine traje razdoblje stvaranja srpske dr\u017eave, a paralelno sa tim traju i teorijske rasprave o njenom dru\u0161tvenom i politi\u010dkom ure\u0111enju. Dilema o tome kako definisati nacionalni interes kre\u0107e od stvaranja moderne Srbije ta\u010dnije odmah nakon Prvog srpskog ustanka (1804. godine). Ta dilema je ve\u0107 na samom po\u010detku politi\u010dki podelila Srbiju jer su postojala dva pogleda definisanja nacionalnih interesa \u2013 takozvana dilema KOLIKA ili KAKVA dr\u017eava.<\/p>\n

Ubrzo nakon Prvog ustanka dolazi i do organizacije prvog sredi\u0161njeg organa vlasti u ustani\u010dkoj Srbiji, ve\u0107 1805. godine na Narodnoj skup\u0161tini u Borku, gde je izabran sredi\u0161nji organ \u2013 \u201cPraviteljstvuju\u0161\u010di sovjet\u201d, kao objedinjena izvr\u0161na i zakonodavna vlast (nema podele na grane vlasti).Taj centralni organ vlasti napravljen je kako bi se, sa jedne strane, pomoglo vo\u017edu Kara\u0111or\u0111u da organizuje unutra\u0161nju i spoljnu politiku zemlje i osigura odr\u017eivost oslobo\u0111ene teritorije, ali to je bila i potreba velikog broja vojvoda i ustani\u010dkih prvaka koji su u \u201cSovjetu\u201d videli priliku da ograni\u010de vlast vo\u0111e ustanka, Kara\u0111or\u0111a Petrovi\u0107a. Osnivanje \u201cSovjeta\u201d je podstakao malo poznati Bo\u017eidar Grujovi\u0107, doktor pravnih nauka iz Pe\u0161te, koji je bio i prvi sekretar Praviteljstvuju\u0161\u010deg sovjeta. To je bilo ra\u0111anje dr\u017eavotvorne ideje Srbije.<\/p>\n

Ve\u0107 na samom po\u010detku, Bo\u017eidar Grujovi\u0107, kao Srbin iz Vojvodine \u0161kolovan u Austrougarskoj monarhiji, ima viziju Srbije kao dr\u017eave koja \u0107e se temeljiti na zakonu i vladavini prava, a ne na volji pojedinca. Vo\u017ed Kara\u0111or\u0111e, sa druge strane, od samog po\u010detka je smatrao da njegova li\u010dna volja treba da bude iznad \u201cSovjeta\u201d kao centralnog organa vlasti. Za Bo\u017eidara Grujovi\u0107a su oslobo\u0111enje Srbije i izgradnja dr\u017eave na evropskim temeljima bili neraskidivi i paralelni procesi. Za Kara\u0111or\u0111a je osloba\u0111anje teritorija bilo u funkciji ja\u010danja njegove vlastite mo\u0107i. Grujovi\u0107 na prvom ustani\u010dkom zboru ambiciozno zahteva da se usvoji njegov referat \u201cSlovo o slobodi\u201d koji bi ozna\u010davao prapo\u010detak stvaranja pravne, demokratske i gra\u0111anske dr\u017eave, a u politi\u010dkom smislu prapo\u010detak liberalno demokratske ideje. Me\u0111utim, kako Vo\u017edu Kara\u0111or\u0111u Petrovi\u0107u i ostalim prvacima Prvog srpskog ustanka nisu odgovarale ideje Bo\u017eidara Grujovi\u0107a, bilo mu je dozvoljeno da svoje \u201cSlovo o slobodi\u201d pro\u010dita u uvodnom izlaganju pre formiranja prvog centralnog organa vlasti i ustrojstva dr\u017eave Srbije, ali te su ideje ostale samo mrtvo slovo na papiru.<\/p>\n

\u201cSlovo o slobodi\u201d delo je koje je po porukama i\u0161lo rame uz rame sa Deklaracijom o pravima \u010doveka i gra\u0111anina iz 1789. godine, a posebno oni delovi koji se odnose na sekularnost dr\u017eave, slobodu, svojinu i ljudsko dostojanstvo. Slovo po\u010dinje nedvosmislenom politikom uspostave moderne dr\u017eave stvorene na temelju vladavine zakona re\u010dima: \u201cZakon je volja vilajetska, koja vilajetu celom i svakom dobro zapoveda a zlo zapre\u0161\u0107ava. Prvi dakle gospodar i sudija u vilajetu jest zakon. Pod zakonom moradu i gospodari, poglavari i sovjet praviteljstvuju\u0161\u0107i (ob\u0161\u010da kancelarija) i svja\u0161\u0107enstvo, i voinstvo, i sav narod biti; i to pod jednim i tim istim zakonom. Zakon dobre, zaslu\u017eene da nagradi; a zle, nepokorne, lenjive u slu\u017ebi da ka\u0161tiguje. Zato zakon razuman i pravedan mora biti\u201d.<\/p>\n

Iako je zasedanje okon\u010dano poznatim ishodom i stvaranjem neograni\u010dene vlasti Kara\u0111or\u0111a Petrovi\u0107a, dolazi i do prvog otvaranja\u00a0 dileme o vrsti dr\u017eavnog i politi\u010dkog ure\u0111enja, ali i do otvaranja \u201csrpskog pitanja\u201d koje se nije zatvorilo, neki bi rekli, da dana dana\u0161njeg.<\/p>\n

Prof. dr Olga Popovi\u0107 Obradovi\u0107 u svojoj knjizi \u201cKakva ili kolika dr\u017eava\u201d zaklju\u010duje da na samom po\u010detku stvaranja dr\u017eave Srbije dolazi do razli\u010ditog pogleda u okviru \u201csrpskog dr\u017eavnog pitanja\u201d. Stvara se dilema oko pitanja KAKVA ili KOLIKA dr\u017eava nam je potrebna. Odgovori daju i dva modela Srbije kao \u201cnarodne dr\u017eave\u201d i \u201cgra\u0111anske dr\u017eave\u201d. U modelu \u201cnarodne dr\u017eave\u201d, demokratija i sloboda po\u010divaju na patrijahalnoj zajednici, ekonomskoj jednakosti, a politi\u010dka svest se defini\u0161e isklju\u010divo kroz mitove o naciji, teritorijama i \u201cKosovu\u201d kao centralnim politi\u010dkim pitanjima. Politi\u010dke opcije u \u201cnarodnoj dr\u017eavi\u201d nisu podeljene na konzervativizam, liberalizam, radikalizam u evropskom smislu tih pojmova, nego isklju\u010divo kroz to da li ste za ili ste protiv evropskog civilizacijskog modela. U \u201cnarodnoj dr\u017eavi\u201d postoji samo jedan narod, Srbi, gde su svi jednaki, nema klasa kao u drugim narodima, a antiindividualizam je oslikan u kolektivnoj slobodi naroda koja se postavlja iznad slobode pojedinca. Ovaj politi\u010dki model je u srpskoj istoriji bio dominantan u odnosu na model evropske civilizacije koji podrazumeva modernu, gra\u0111ansku i demokratsku Srbiju, ustrojenu na temeljima evropskog individualizma, gde se sloboda meri kroz kvalitet i po\u0161tovanje ljudskih prava i gde postoji vladavina prava, a ne vladavina pojedinca ili grupe.<\/p>\n

Istorijski nosioci koncepta \u201cnarodne dr\u017eave\u201d su Nikola Pa\u0161i\u0107 u 19. i po\u010detkom 20. veka i njegova Narodna radikalna stranka kao politi\u010dki nosilac ideje o \u201cnarodnoj dr\u017eavi\u201d. U 20. veku nosilac i najve\u0107i sledbenik \u201cnarodne dr\u017eave\u201d potopljene u mitologiji Kosova i nacionalne paranoje o srpskom narodu kao \u017ertvi svetske zavere kao antievropskog koncepta razumevanja dr\u017eave i dru\u0161tva je Dobrica \u0106osi\u0107, dok su politi\u010dki nosioci bili Slobodan Milo\u0161evi\u0107, Vojislav \u0160e\u0161elj i Vojislav Ko\u0161tunica. Danas je njihov najverniji vrednosni i politi\u010dki sledbenik Aleksandar Vu\u010di\u0107. Nije nepoznato da je re\u0161avanje ili adresiranje \u201csrpskog pitanja\u201d kroz celokupnu istoriju, ali i modernu istoriju Srbije, bilo otvarano ne kao demokratsko pitanje nego isklju\u010divo kao teritorijalno i etni\u010dko pitanje. To je dovelo krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina pro\u0161log veka do tragi\u010dnih posledica po dru\u0161tvo, ratova sa teritorijalnim pretenzijama i negiranjem drugih nacija, a posljedi\u010dno i do krvavog raspada Jugoslavije, najve\u0107eg gra\u0111anskog rata na ovim prostorima, \u010dak i do prvog genocida nakon II svetskog rata na tlu Evrope, u Srebrenici.<\/p>\n

Otvarati \u201csrpsko pitanje\u201d na etni\u010dkim i teritorijalnim osnovama pokazalo se kao faktor nestabilnosti u ovom delu Evrope od \u201cNa\u010dertanija\u201d Ilije Gara\u0161anina iz 1844. do \u201cMemoranduma\u201d SANU iz 1986. godine, \u010diji je idejni tvorac bio Dobrica \u0106osi\u0107. Politika \u201cMemoranduma\u201d kao derivat kolektivne paranoje i politi\u010dke zaostalosti intelektualnih elita Srbije tog vremena izazvala je sve bratoubila\u010dke ratove tokom devedesetih, koje je, uzgred budi re\u010deno, Srbija sve do jednog izgubila.<\/p>\n

Nisu zanemarljivi bili ni politi\u010dki napori stvaranja moderne, gra\u0111anske i evropske Srbije koji su pu\u0161tali korenje kroz istoriju, a \u010diji su nosioci u po\u010detku bili liberali u 19.veku preko takozvanih liberala Marka Nikezi\u0107a i Latinke Perovi\u0107 u drugoj Jugoslaviji, pa do Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, kao prvog demokratski izabranog premijera Srbije, koji je Srbiji promenio istorijski spoljnopoliti\u010dki pravac i usmerio je ka Evropskoj uniji i politi\u010dkom zapadu. Tu ujedno le\u017ee i sve tajne i odgovori o politi\u010dkoj pozadini ubistva premijera Srbije koja nije otkrivena do danas.<\/p>\n

\n

Spoljna politika Srbije i Jugoslavije<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Od samog stvaranja moderne srpske dr\u017eave i njenog politi\u010dkog \u017eivota, Narodna radikalna stranka Nikole Pa\u0161i\u0107a imala je apsolutnu politi\u010dku dominaciju na politi\u010dkoj sceni. Politika je bila izrazito antizapadna, oslonjena na Rusiju. Dr\u017eavno ure\u0111enje pratilo je tradicionalne vrednosti u srpskom dru\u0161tvu koje su nametnute jo\u0161 od Osmanskog carstva, strogo centralizovana dr\u017eavna uprava, op\u0161tina kao instrument narodne volje, sa nepismenim stanovni\u0161tvom, malim selja\u010dkim posedima i primitivnom poljoprivrednom proizvodnjom, uz izrazito protivljenje svakoj modernizaciji i povezivanju sa svetom, uklju\u010duju\u0107i i ogromnu kampanju protiv izgradnje \u017eeleznice koju su radikali opisivali kao instrument porobljavanja Srbije od strane velikih sila. Politi\u010dko geslo bilo je jednostavno: \u201cOpanak, gunjac i Rusija\u201d. Dr\u017eava, jednako partija. Jedan narod, jedna partija, svi ostali su izdajnici i u slu\u017ebi sila koje Srbiju ho\u0107e da pokore. \u010cesto su i srpski vladari bili u nemilosti radikalske politike.<\/p>\n

Nakon Prvog svetskog rata, Srbija, i kasnije Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca, tra\u017eile su alternativne spoljnopoliti\u010dke saveznike usled nestanka ruske monarhije u Oktobarskoj revoluciji. Spoljna politika se kretala od Francuske, pa i Amerike, do nacisti\u010dke Nema\u010dke. Me\u0111utim, kada pri\u010damo o dr\u017eavnom ure\u0111enju i politi\u010dkim okolnostima koje su stvorene u novoj Kraljevini SHS, kasnije Kraljevini Jugoslaviji, sve je ostalo nepromenjeno. Obele\u017eili su ih strogi centralizam i hegemonija radikalne stranke Nikole Pa\u0161i\u0107a, i kasnije Milana Stojadinovi\u0107a, koja je sve vi\u0161e insistirala na etni\u010dkoj dominaciji srpskog naroda u Jugoslaviji. Po podacima koje je iznosio Svetozar Pribi\u0107evi\u0107, vo\u0111a Srba u Hrvatskoj, odnos u administraciji, slu\u017ebama i vojsci je bio i do 90% u korist Srba i 10% u korist svih ostalih naroda.<\/p>\n

U drugoj Jugoslaviji spoljna politika je, tokom rata i tokom prvih godina nakon zavr\u0161etka rata, bila izrazito prosovjetska, sve do 1948. godine, kada se Jugoslavija osloba\u0111a iz \u010deljusti SSSR-a i Staljina i, jo\u0161 uvek\u00a0 skepti\u010dna prema zapadu, osniva \u201cnesvrstani pokret\u201d. Tokom tog vi\u0161edecenijskog vakuuma, koji je bio jedini mogu\u0107i beg iz zagrljaja sovjetske Rusije, a koji su konsenzusom podr\u017eavale bezmalo sve svetske sile, nije iskori\u0161\u0107ena prilika da se Jugoslavija demokratizuje i trajno postane deo evropske porodice naroda. I u drugoj Jugoslaviji se od samog po\u010detka vodila bitka izme\u0111u centralizma savezne dr\u017eave i sve ve\u0107e potrebe za decentralizacijom vlasti od strane republi\u010dkih rukovodstava. Jedan od presudnih trenutaka u kojima je centralizam gubio dominaciju bio je pad Aleksandra Rankovi\u0107a, kao izrazito sna\u017ene figure koja je budu\u0107nost Jugoslavije videla u jakoj centralnoj vlasti. Mnogi njegovi oponenti u KPJ, liberalno orijentisani, odupirali su se takvom modelu, jer su ga smatrali hegemonisti\u010dkim i, u kona\u010dnici, opet nazadnim. Padom Rankovi\u0107a nastaje istorijska \u0161ansa koju prepoznaje tada\u0161nji potpredsednik Jugoslavije Ko\u010da Popovi\u0107, zajedno sa najprogresivnijim delom partije koji predvode Latinka Perovi\u0107 i Marko Nikezi\u0107, i oni otvaraju Srbiju ka svetu \u010dime i nastaje \u201czlatno doba komunizma\u201d za mnoge republike biv\u0161e Jugoslavije, ali pre svega za Srbiju. Me\u0111utim, ne zadugo. Nakon de\u0161avanja sa \u201eHrvatskim prolje\u0107em\u201c, Tito je su\u0161tinski u\u0161ao u smenu i hrvatskog i srpskog liberalnog rukovodstva potpomognut velikim spoljnopoliti\u010dkim navijanjem i zalaganjem SSSR-a. Tako se Jugoslavija pred sam svoj kraj vra\u0107a na stare \u0161ine sovjetskog modela ure\u0111enja dr\u017eave i dru\u0161tva.<\/p>\n

\n

Rat u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Od pada Rankovi\u0107a do uspona Slobodana Milo\u0161evi\u0107a na Osmoj sednici, centralnu figuru u srpskoj intelektualnoj eliti ima Dobrica \u0106osi\u0107. Ljut na partiju i Tita zbog smene njegovog miljenika i \u0161efa UDB-e, Aleksandra Leke Rankovi\u0107a, kojeg je smatrao prirodnim naslednikom Josipa Broza Tita i time nosiocem jugoslovenskog centralizma, Dobrica \u0106osi\u0107 otvara vrata \u201csrpskog pitanja\u201d u Jugoslaviji. Nezadovoljan ustavnim reformama 1971, a zatim i 1974. godine, sve vi\u0161e se okre\u0107e novoj misiji za\u0161titnika srpskih nacionalnih interesa. Osnovno oru\u0111e za rad su mu knjige koje su \u0161tampane u milionima primeraka, a polazna ta\u010dka pobune je ni manje ni vi\u0161e nego \u201eKosovo\u201c. Od Pa\u0161i\u0107a do \u0106osi\u0107a pro\u0161ao je vek, ali se \u201csrpsko pitanje\u201d otvaralo na isti na\u010din, ne kao demokratsko ve\u0107 kao etni\u010dko i teritorijalno. Kre\u0107e se u sna\u017enu kampanju podrivanja dr\u017eavnog ure\u0111enja Jugoslavije, pre svega njenih administrativnih granica. Ta razuzdanost i ljutnja stvaraju jedan poluneformalni pokret srpskih intelektualaca koji su smatrali da imaju vanvremensku misiju. Profesor sociologije Slobodan Ini\u0107 je Dobricu \u0106osi\u0107a i njegov intelektualni kru\u017eok nazivao \u201cintelektualnim leglom srpske nesre\u0107e\u201d, iste te koji su smatrali da je njihova du\u017enost da svi Srbi budu integrisani pod jednim politi\u010dkim krovom, a zapravo su bili nedorasli vremenu u kojem se dru\u0161tvo nalazilo. Nakon Rankovi\u0107evog jugoslovenskog centralizma stupa novo ure\u0111enje Ustava iz 1974. godine koje je ve\u0107u mo\u0107 i vlast prebacilo na republike i pokrajine, a koje je po mi\u0161ljenju odabrane srpske intelektualne elite bilo antisrpsko i kao takvo veoma opasno po nacionalne interese Srbije. Dobrica \u0106osi\u0107, poznatiji kao \u201cotac nacije\u201d, 1986. godine podsti\u010de pisanje \u201cMemoranduma\u201d Srpske akademije nauka i umetnosti. Naravno, ne stoji iza njega potpisom ve\u0107 to \u010dine njegovi najbli\u017ei saradnici. Njegova su\u0161tina je bila u tome da se \u201csrpsko pitanje\u201d otvara ponovo kao etni\u010dko i teritorijalno \u2013 svi Srbi u jednoj dr\u017eavi.<\/p>\n

Iako je od \u201cNa\u010dertanija\u201d Ilije Gra\u0161anina pro\u0161lo monogo vremena, \u010dak 150 godina, razlike u smislu i na\u010dinu na koji odabrana elita na \u010delu sa \u0106osi\u0107em nudila re\u0161enje \u201csrpskog pitanja\u201d gotovo da ne postoje. Ratovi, stradanja, siroma\u0161tvo, ekonomska devastacija, kulturni ponor i ratni zlo\u010dini rezultati su kojima su se okitili oni koji su, uglavnom, zavr\u0161ili u Hagu pred Tribunalom za ratne zlo\u010dine. Srbija jo\u0161 uvek trpi posledice devedesetih, ali \u201cmemorandumska politika\u201d i dalje \u017eivi i \u010deka prvu slede\u0107u priliku da ponovo starim metodama ostvari iste ciljeve u stvaranju \u201cnarodne dr\u017eave\u201d.<\/p>\n

\u0106osi\u0107eva politika spasavanja srpskog naroda ima dva rezultata. Najpre, gubitak Kosova, \u201esvete srpske zemlje\u201c,\u00a0 jer svi ostali ratovi u Hrvatskoj i Sloveniji bili su manje va\u017eni za nacionaliste i nije se mnogo nade polagalo u onaj deo srpskog nacionalnog korpusa koji se Beogradu istorijski \u010dinio sumnjivim i nedovoljno lojalnim \u2013 takozvane \u201cSrbe pre\u010dane\u201d. Srbima iz Hrvatske se trgovalo za \u201cvi\u0161e nacionalne interese\u201d, \u0161to je u svojoj knjizi jo\u0161 u vreme stvaranja prve Jugoslavije primetio vo\u0111a Srba u Hrvatskoj, Svetozar Pribi\u0107evi\u0107. Za Tu\u0111manovu podr\u0161ku u Dejtonu za stvaranje entiteta Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine, Milo\u0161evi\u0107 je svesno \u017ertvovao 300.000 Srba iz Hrvatske. Tako su izme\u0111u Milo\u0161evi\u0107a i Tu\u0111mana dogovorene i vojne akcije \u201cBljesak\u201d i \u201cOluja\u201d, \u0161to je drugi \u0106osi\u0107ev rezultat. Sve karte je stavio na Kosovo i Bosnu. Dobio je Republiku Srpsku, kako je rekao \u201enajvredniju ratnu tekovinu\u201c.<\/p>\n

\n

Moderna i evropska Srbija<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Naslediv\u0161i haos koji su ostavili iza sebe oni koji su razbili Jugoslaviju, iz razloga koje navodi Mom\u010dilo \u0110orgovi\u0107 (\u201eUzrok raspada Jugoslavije i sistema je bila \u017eudnja za plja\u010dkom, a rat je bio najprirodniji ambijent\u201c), Zoran \u0110in\u0111i\u0107 svesno ulazi u promenu dve klju\u010dne poluge velikosrpskog nacionalizma \u2013 \u201cnarodnu dr\u017eavu\u201d sazdanu na etni\u010dkom i teritorijalnom principu zamenjuje idejom moderne, demokratske i evropske Srbije, a spoljnopoliti\u010dki pravac, od \u201cproruske neutralnosti\u201d u vojnom i politi\u010dkom smislu, okre\u0107e ka zapadu. Tu le\u017ei na\u0161 novi po\u010detak i njegov definitivni kraj. Dovoljno je re\u0107i da je Zoran \u0110in\u0111i\u0107 ubijen, a da politi\u010dka pozadina ubistva jo\u0161 uvek nije otkrivena. Slu\u010daj je zatvoren.<\/p>\n

\n

Kraj<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tako dolazimo do samog kraja. On se zove \u201csrpski svet\u201d. Novi naziv za staro otvaranje \u201csrpskog pitanja\u201d u regionu. I opet, ne kao demokratsko pitanje ve\u0107 isklju\u010divo kao etni\u010dko i teritorijalno. I opet, spoljnopoliti\u010dki potpomognuto od Rusije.<\/p>\n

Dakle, predsednik Srbije smatra sebe predsednikom svih Srba u regionu. Potencira se \u201cugro\u017eenost\u201d Srba u regionu i njihova lo\u0161a ekonomska pozicija (isto kao i u Memorandumu 1986. godine). Poluge za ostvarivanje te meke varijante velike Srbije su, pre svega, Srpska pravoslavna crkva (SPC), kao jedina prekograni\u010dna institucija koja zagovara srpsko jedinstvo, kao i \u201csrpske liste\u201d na izborima na Kosovu, u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. U Bosni i Hercegovini (BiH) tu ulogu ima Republika Srpska kao beogradski satelit, a ne kao entitet u okviru BiH. Ideja je ista \u2013 svi Srbi pravoslavne vere pod jedan politi\u010dki ki\u0161obran. Koncept je antidemokratski i antipluralan, i odatle nastaje i gotovo jednopartijski parlament. Ovo podrazumeva \u010dak i ujedinjenje sa Republikom Srpskom ukoliko se za to uka\u017ee prilika, a tu su i snovi o novom referendumu u Crnoj Gori koji bi usledio odmah nakon popisa, na kojem bi se, usled politi\u010dkih pritisaka vlade koju vodi SPC, pokazalo da ima vi\u0161e Srba nego Crnogoraca. Sever Kosova u ovom scenariju postaje neformalna teritorija pod ingerencijom kriminalnih grupa, koje odgovaraju samo i isklju\u010divo interesima beogradskog re\u017eima i duboke dr\u017eave kojom vladaju i dalje neformalne tajne slu\u017ebe iz devedesetih. Sever Kosova se nalazi pod ingerencijom Beograda, a ne Srba sa Kosova. Beograd \u017eeli da ima apsolutnu vlast nad severom Kosova da bi mogao da pregovara o Kosovu, jer ne \u017eeli da se bilo koji politi\u010dki autoritet postavlja izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine, na sli\u010dan na\u010din na koji je Milo\u0161evi\u0107 pregovarao o Srbima u Hrvatskoj sa Tu\u0111manom, kao i o sudbini BiH tokom ratova devedesetih. Jasno je da je to razlog zbog kojeg je ubijen i Oliver Ivanovi\u0107, lider kosovskih Srba. Severna Makedonija, kao jo\u0161 jedno od pitanja koje nikada nije zatvoreno ni za Srbiju ni za SPC, uvek ostaje potencijalna ta\u010dka interesovanja \u201csrpskog sveta\u201d. I to je taj za\u010darani krug, u kojem se kre\u0107emo bezmalo 220 godina, jo\u0161 od Prvog srpskog ustanka. Kao da je \u201csrpski svet\u201d turobna najava zatvaranja istorijskog kruga propadanja.<\/p>\n

Dokle god politi\u010dka elita u Srbiji bude nosila politi\u010dki program inspirisan \u0106osi\u0107evim \u201eMemorandumom\u201c i\u00a0 Milo\u0161evi\u0107evim govorom na Gazimestanu 1989. godine u regionu ne\u0107e biti stabilnosti, dobrosusedskih odnosa i trajnog mira, a problem Kosova se ne\u0107e re\u0161avati kao demokratsko pitanje, ve\u0107 kao teritorijalno pitanje. Isto je i sa BiH i Crnom Gorom. Dokle god je Srbija okrenuta narodnja\u010dkom centralizmu, a ne gra\u0111anskom ure\u0111enju dr\u017eave, ona \u0107e propadati i trunuti iznutra. Bi\u0107e sve manje onih koji \u0107e ostajati da \u017eive u njoj i sve vi\u0161e onih koji \u0107e kao jedinu mogu\u0107nost za li\u010dno blagostanje videti u partiji na vlasti ili u karti u jednom pravcu u svet. Kosovo ostaje klju\u010dna karika \u201csrpskog sveta\u201d, koji kao kompenzaciju za Kosovo tra\u017ei veliku cenu na drugoj strani. Kao ugaoni kamen svake politi\u010dke opcije u Srbiji, uz retke izuzetke, Kosovo, kao Be\u0107kovi\u0107eva \u201enajskuplja srpska re\u010d\u201d, ostaje samo la\u017e od koje politi\u010dari dobro \u017eive, a gra\u0111anima predstavlja utehu za nepravdu i siroma\u0161tvo. \u201cSrpski svet\u201d je politika kolektivne paranoje, kako bi se o\u010duvala neograni\u010dena vlast vladaju\u0107e elite.<\/p>\n

\u201cSrpski svet\u201d je opasnost za ceo region, a najve\u0107a je opasnost za samu Srbiju. \u201eSrpski svet\u201c je zaustavljanje evropskih integracija Zapadnog Balkana. \u201cSrpski svet\u201d je zadrta anticivilizacijska i antievropska mantra koja zatvara istorijski krug srpskog propadanja. \u201eSrpski svet\u201c je nemogu\u0107nost suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Be\u017eanje od istine. Glorifikovanje pora\u017eene kosovske i memorandumske politike koju su vodile iste ove politi\u010dke elite tokom devedesetih. \u201cSrpski svet\u201d je poku\u0161aj kulturnog, intelektualnog i moralnog samouni\u0161tenja, zatvaranja u sebe, raskida sa svetom i negiranja krivice u pro\u0161losti. To je politika negiranja genocida u Srebrenici. \u201cSrpski svet\u201d je drugi naziv za pora\u017eenu ideju o velikoj Srbiji, kao i za poku\u0161aj stvaranja teokratske dr\u017eave. To je naziv za svetosavlje koje nema nikakve veze sa Svetim Savom, ve\u0107 predstavlja derivat ljoti\u0107izma i fa\u0161izacije dru\u0161tva. \u201cSrpski svet\u201d nema veze sa Srbijom. Nema veze ni sa srpskim narodom, ni sa gra\u0111anima Srbije. \u201cSrpski svet\u201d je tamnica. To je revizija istorije i antifa\u0161izma.\u201d Srpski svet\u201d vidi Ratka Mladi\u0107a kao heroja, a ne kao ratnog zlo\u010dinca, koji se godinama kukavi\u010dki skrivao pla\u0161e\u0107i se ha\u0161kog tribunala. Politika \u201csrpskog sveta\u201d je vra\u0107anje na centralizovanu \u201cnarodnu dr\u017eavu\u201d 19. veka. To je promena spoljnopoliti\u010dkog kursa Srbije od zapada ka istoku. \u201cSrpski svet\u201d u prevodu ozna\u010dava Pa\u0161i\u0107evu politiku opanka, gunjaca i Rusije. Moralno posrnu\u0107e. Ekonomski slom. Diktaturu. Ki\u010d i \u0161und. La\u017e i bezna\u0111e. Opet. Na kraju, \u201csrpski svet\u201d je drugi naziv za polusvet.<\/p>\n

*Autor je predsednik Izvr\u0161nog odbora regionalne Akademije za razvoj demokratije, Srbija<\/strong><\/p>\n

Tekst je pisan u okviru projekta \u201cRazli\u010diti putevi zajedni\u010dke vrijednosti\u201d koji Centar za gra\u0111ansko obrazovanje (CGO) sprovodi sa partnerima – fondacijom Heinrich B\u00f6ll iz Berlina, Inicijativom mladih za ljudska prava iz Zagreba, Udru\u017eenjem za modernu istoriju iz Sarajeva i Forumom ZfD – kancelarijom iz Beograda, uz podr\u0161ku Evropske unije kroz program Evropa za gra\u0111ane, odnosno potprogram Evropsko sje\u0107anje.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cSrpski svet\u201d je zadrta anticivilizacijska i antievropska mantra koja zatvara istorijski krug srpskog propadanja.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":334058,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[879],"class_list":["post-334057","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja","tag-srpski-svet"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334057","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=334057"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334057\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":334059,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/334057\/revisions\/334059"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/334058"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=334057"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=334057"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=334057"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}